Charolija

Sav sadržaj sa ovog bloga i još mnogo toga novog može se naći na adresi www.charolija.com

Nezvani gost

Nije pubertet, nije PMS, nisam trudna, nisam u klimasku, ne pijem AB pilule, ne pijem lekove, nisu neki hormoni u pitanju… Provalila sam ga, moj trenutni neprijatelj ima prosto ime, zove se NEMIR. Sigurno i vas često posećuje, sa razlogom ili bez, ali kod mene kao da se uselio na neodređeno vreme.Svojom ludom hiperaktivnošću pokušavam da ga se otarasim, da se izmorim, pa da stanem, da se suočim, razmislim, ali bezuspešno. Nikako se ne mogu umoriti. Grozan jedan gost….(nastavak)

Robot

Ljudi u životu urade hiljadu stvari koje nisu želili, ali su naučeni da je tako ispravno i onda tako i rade, ne pitajući se da li je to zaista njihov stav. Da li zaista, onako iz dubine duše žele to da urade?… (nastavak)

Majska jesen

Dobro mi je i nije mi dobro. Napolju je novembar, a ja nekako podsvesno znam da je maj mesec, pa se čudim. Kako sam zalutala u ovu jesen? Misli mi ko na ringišpilu, šalta mi po glavi, tamo ovamo, ovamo tamo, vrti se u krug, vrti se i nikako da stane. Kad bi bar malo krenulo u drugu stranu, da mi se odvrti ovo što se zavrtelo. (nastavak)…

Nostalgija za brdima

…A jok ko ja, sedim na terasi u beloj potkošulji, farmerkama i bosih nogu i mislim šta da spremim ovoj svojoj nejači da jedu. Marko sedi ispod stola i peva “picke, picke…cke,cke…”, a ja gledam u jebanu zelenu ravnicu i po neki motor koji prozuji i pravi mi zazubice. Jebo ga otac, šta mi ovde proleće i podseća me da ja to ne mogu. I još nešto, ne trebaju mi silikoni, ali mi treba brdo. Hoću li ikada zavoleti ovaj pogled što piči do čak tamo u pičku materinu, bez jedne jedine prepreke? (nastavak)…

Samo da ti malo nešto kažem

Još smo krajem decembra odlučili, razgovarali toliko puta o tome, sve skontali i prekontali, shvatili.

Samo da ti ipak kažem… neću da se nerviram, sekiram, plačem i dramim. Idi brate. Srećan ti put. Nemoj da sereš i da se praviš pametan. Nemoj da se guraš gde ti nije mesto, nemoj da radiš ono što bi ti sutra zasmetalo da me pogledaš u oči. (nastavak)…

A, B, V, G…C, Č, DŽ, Š

A – Azbuka. Oduševljena sam slovima i igrom sa njima. Negde u sedmom razredu sam napravila sopstvenu azbuku. Izmešala slova i zapamtila značenje svakog od njih, tako da sam mogla da pišem tekstove koje samo ja mogu da pročitam i razumem. Izmislila sam sopstveni jezik, koji i danas znam da koristim. Nemoguće ga je govoriti, ali je odličan za šifrovane tekstove. Pošto ga niko drugi ne zna, onda ničemu i ne služi.

B – Brod. Veeeeliki brod. Balon, veeeliki balon. Kada razmislim malo bolje meni u glavi prvo što bude je neko prevozno sredstvo. Avion, autobus, auto, BMW, brod, balon, voz, gliser…ali da ne bude dosadno, pod …

V – ću reći, Vlak. Šalim se ipak ću reći voda. Voda na mom telu, ne u obliku kiše ili ne daj Bože snega, obožavam da zaronim u vodu, da se osetim potpuno obgrljena vodom, a onda Vazduh, Vatra, Visina. Vatra (toplota) greje vazduh i diže ga visoko. Volim visinu. (nastavak)…

Mamicu ti malu blesavu

Ova Ana je opičena milion posto. Obično ujutru kada tata ode, pre nego da izađe prebaci je kod mene u krevet, da gleda crtani, pije mleko, mazimo se. Tako i jutros. S tim što sam ja ponovo zaspala. Ništa novo, redovno se dešava. Ona obično ustane i igra se po sobi, čeka da se Marko probudi, pa ustanemo svi. Rasanimo se i krećemo u nove akcije. Jovana je u školi.

Međutim mala je Ani soba, mali joj stan, u svet bi ona. Vrata od stana retko zaključavamo, tako da tata nije zaključao kada je izašao. Do sada ništa neuobičajeno, sada ću morati i rajber da udarim, za svaki slučaj. Ona lepo otvorila vrata i bosa u pidžami otišla. (nastavak)…

Srećko i Žaklina

…U nedelju smo otišli zoo-vrt da pronađemo pravu curicu za Srećka i našli smo je. Iste je boje kao i on. Malo je manja, mlađa, bila divlja skroz. Kupili smo joj i drugi kavez. Sve po uputstvima stručnjaka za rozinkolise. Doneli je kući, njen kavez stavili pored Srećkovog, da se gledaju i upoznaju. Kažu da ne sme da se pušta iz kaveza najmanje dve, tri nedelje, divljakuša jedna. Kažu da ne sme da se dira, da neće da peva dok ne upozna okolinu, ponekad čak da neće ni da jede, da je nepoverljiva i da može da dođe do sukoba sa drugim pticama. (nastavak)…

Različite mešavine ličnosti

Ako ste uradili test iz predhodnog posta, onda ste došli do nekih rezultata. Dobili ste mešavinu snaga i slabosti. Većina ljudi ima visok broj bodova u jednom temperamentu, ali i u nekom drugom i još neke raštrkane osobine. Mada postoje i tipični predstavnici kojima preovladava jedan tip ličnosti, o njima ćemo nešto kasnije. (nastavak) …

Upoznajte sebe razumite druge

…Na svu sreću svako od nas je jedinstveno biće. Ne postoje dva ista čoveka i niko od nas nije savršen. Da ne bih mnogo filozofirala o onome što nam je svima jasno, krenućemo dalje.

Mislim da je jako važno razumeti sebe.

Znati od čega smo satkani.

Znati ko smo.

Znati zašto reagujemo baš na određeni način.

Znati svoje snage i kako ih uvećati i poboljšati.

Znati svoje slabosti i kako ih savladati, pobediti, umanjiti. (nastavak)…

Svrha ovog bloga

Pitam se u zadnje vreme čemu sve ovo, što ste verovatno i primetili, negde između redova, čitajući moje postove, ali… Moram da vam kažem da sam 100% sigurna da sve ovo što sam radila u zadnje dve godine, pisajući blog ima i te kako smisla. (nastavak)…

1 ili11

…Jeste li nekada promašili sedmicu na LOTO-u za samo jednu jedinu jedinicu, deseticu ili kako god? Mi jesmo. Za našu sedmicu je falilo da pored one jedne jedinice bude još jedna. 11. Jebi ga, nije nam se dalo ovog puta. (nastavak)

‘ajde malo da se pljujemo

novi blog post

…Nije ovo ono što sam htela, ali iskoristiću moć ovog medija, pa ću da vas izazovem. Nećemo da se udaramo nisko, ipak smo mi prijatelji, ali hajde malo da se pljujemo. Spremna sam, ako ste i vi hajde da počnemo. Šta vas najviše nervira kod mene ili kod nekih drugih blogera? Rado ću vam reći kada i kako vi mene nervirate ili kada ste to već uradili. Ko će prvi da počne?… (nastavak)

Buđenje

Novi post na www.charolija.com

Ako ikada doživim infarkt biće to ujutru, prilikom buđenja mog dragog. Meni jednostavno kada zazvoni alarm na mobilnom, ustanem odmah i gotovo. Šta ima tu da se prenemažem po krevetu kada svakako treba da ustanem. Kada on treba da ustane, njemu alarm nije dovoljan. Njegov alarm sam ja... (nastavak)

Dođe ponekad i takav dan, ali idemo dalje

Eto ne moram iz kuće da mrdnem, a svašta nešto se desi, što me pomeri sa mesta. Prvo su mi jutros javili da je moj stric, tatin rođeni brat operisan. Izvadili su iz njega tumorčinu tešku 3 kilograma i 600 grama. Ne mogu da verujem da se tolika sila smestila u jednog visokog, ali mršavog čoveka. Jednjak, želudac, deo pluća, pankreas, slezina, ne znam da li još nešto ima, a da nije zahvatila rakčina. Potresla sam se, i ako sam i sama znala da postoji mogućnost za tako nešto.

Mi smo inače jako zanimljiva porodica. Mislim na primarnu, u kojoj sam odrasla. Porodica i familija sa Jocove strane. Joco je inače Zoran, moj ćale i ne zovem ga drugačije, osim Joco. Taj nadimak sam mu lično dala kada sam imala 3-4 godine. Svi mi se držimo zajedno, volimo se, ali sve se svodi na dobru zajebanciju. Stvari koje se dešavaju prihvatamo kroz šalu, pa ma koliko da su loše. Kada je loše i teško, pravimo se blesavi i šalimo se i ako nešto nije za šalu. Tako je bilo i kada se stric razboleo, tj. kada smo saznali da je bolestan. I on nije stric, on je čiča Boban.

Još na prvom pregledu doktorske prognoze su bile strašne. Ali NE! Mi smo to prihvatili kao, ništa strašno. Čiča Boban je to jutro bio kod nas u stanu u Kraljevu. O Bože, da vidite samo taj duh, tu snagu. Sigurna sam da je odmah znao da je nešto bezveze, ali pravio se lud. Ni jednog sekunda ne možete da vidite strah ili pad tog duha. Njemu lično doktor nije rekao na šta sumnja, ali ubeđena sam da je znao.

Nešto kasnije su ga smestili u bolnicu u Beogradu. Gde su ga ispitivali i eto, operisali. Nije to odeljenje gde može da se vidi nešto lepo, ali on na sve to kaže „…sačuvaj Bože kakvih boleština ima, rakčina napala ljude.“

Lazac, selo u kom su odrasli moj Joco i čiča Boban. Imaju i sestru, Pepanu. Inače joj je pravo ime Branka, što sam saznala sa svojih 15 godina. Lazac. Ne mogu. Stvarno ne mogu o tome i nije bitno šta sam htela reći. Drugi put o Lascu.

Druga vest koja me je razdrmala je dijagnoza koju je dobio, mala beba, Nikola. Pre mesec dana je imao epileptične napade. Zdrava, prava, izrazito napredna beba sa svojih 4-5 meseci je imala epi napade. On je inače sin od sestre mog muža. Predivno malo biće koje obožavam. Danas je bio na pregledu, dali su mu dijagnozu koja je grozna, ali znam da mu u stvari nije ništa. Folira mali bezobraznik.

Dolazi do izražaja ono što sam malopre pomenula. Mi Nešovići tako gledamo na stvari. Kada je loše i crno, znamo da ima i lošije i crnje, ali se dobrom nadamo, jer dobro činimo.

Nisam doktor, čak ni medicinski radnik, ali jednostavno znam šta mu je i sigurna sam da će to sutra potvrditi na skeneru. To je mali problem koji se rešava vremenom. On nema nikakve fizičke probleme. Mislim da je toliko napredan, da mozak nije stigao da isprati razvoj tela, ali će sve biti u redu u to sam sigurna. Tačka.

Neću o tome šta sam sve pročitala o datoj dijagnozi, neću o tome šta sve može da izazove takvo stanje, jednostavno nije mu malo bilo dobro i sada je na ispitivanju za svaki slučaj.

Ovakav moj stav, tj. stav koji sam ponela iz kuće je daleko od bežanja od istine, mada baš tako zvuči i izgleda. Moj stav daje dodatnu snagu koja je neophodna da se kroz neke probleme prođe ili da se problemi prihvate. Sa ovakvim svojim stavom sam u stanju da drugima dam podršku.

Samo trenutno

Trenutni izgled bloga je baš tako, samo trenutni. Nemam vremena, da bih sve vratila na staro, a neke nove vesti su me prekinule u pola posla. Pričaću vam. Svi smo zdravo i dobro, ali nisu neki nama dragi ljudi, javiću vam se do večeras. Pozdrav

Ljubičasta

Ukoliko je ljubičasta vaša omiljena boja vi ste malo neobična i mistična osoba. Skloni ste da sudove donositi intuicijom, imate neki specifičan talenat ili se radi o vrlo neobičnom pogledu na život. Ljubičasta boja se povezuje s plemstvom i duhovnošću. Nastaje kombinacijom tople i energične crvene i hladne plave boje, te ima svojstva obe.

Što se tiče sexa, ljubitelji ljubičaste smatraju da su previše pametni za ovakve vrste aktivnosti. Žene su od onih koje mrze da im se mrsi kosa, dok muškarci seksu prilaze na poslovan način. Oba pola, ljubitelji ljubičaste, više se brinu za sopstveno ispunjenje, nego za zadovoljenje nekoga drugog. Soba ljubičaste boje može potaknuti kreativnost kod dece ili umetnika. Ime je dobila po cvetu ljubičici.

Lično nemam nikakvo mišljenje o ljubičastoj boji. Mislim da u stanu nemamo čak ni ljubičastu igračku.

Plava – obojene misli

Plava je boja neba i mora, pa osobe koje vole ovu boju vole dubine i daljine. Mada na prvi pogled mogu delovati hladno, u suštini su to su jako emotivne osobe.

Duboko doživljavaju spoljni svet i jako su zainteresovani za opšteljudska pitanja. Ljubitelji ove boje  imaju veoma izraženu intuiciju, humanisti su i veoma nadareni za umetnost.

Na psihičkom planu, to je boja misli. Ovo je jaka boja duhovnosti, filozofske prirode i lepote. Simbolizuje beskonačnost, mudrost, snagu, vernost, nedostižnost. Pobuđuje na meditaciju, poniranje u unutrašnji mir i prošlost.

Deluje sanjivo i nostalgično. To je boja visoke plemenitosti, pa se za aristokrate često kaže da imaju plavu krv.

U zemljama Orijenta simbolizuje brigu i žalost, a u nekim delovima sveta predstavlja iskrenost i kreativnu moć.Veruje se da nositi plavo na dan venčanja donosi sreću.

Plava boja koja asocira na more i nebo stvara mir zbog čega je omiljena u spavaćim sobama. Studije su pokazale da ljudi bolje razmišljaju u prostorijama plave boje. Međutim hladniji tonovi pokazuju melanholičnu stranu ove boje.

Ništa mi draže nema od plavog neba i plavog mora.

"Zašto sam sekretarici dao otkaz?"

sekretariceOvako nešto ne može da se desi mom mužu, iz prostog razloga što sam ja njegova sekretarica, ali vi ostali muškarci koji imate sekretarice, čuvajte se da se ne nađete u ovakvoj situaciji.  :)

Pre dve nedelje sam napunio 39 godina. Ujutru, na svoj rođendan, sam se probudio prilično neraspoložen,  ali  godine čine svoje! Otišao sam u kuhinju uveren da će mi žena osvežiti dan sa jednim: „Dobro jutro i srećan rođendan, mužiću moj zlatni!“, a  verovatno me i iznenadi nekim poklonom. Ništa. Nije rekla ni dobro jutro, a kamoli ostalo čemu sam se nadao!

Dobro, pomislio sam, s godinama postanu takve, ali deca, ona su me se sigurno setila. Takođe nisu ništa rekli. Duboko razočaran otišao sam na posao. Čim sam ušao u kancelariju, dočekala me je moja sekretarica Lidija sa osmehom na licu i procvrkutala:

„Dobro jutro, gospodine šefe, i sve najbolje za Vaš rođendan!“

Odmah sam se osećao bolje. Ipak se neko setio da mi je danas rođendan. Udubio sam se u posao i radio do podneva. Tada je na vrata pokucala Lidija:

„Znate šefe, danas je tako lep dan, a i rođendan Vam je, pozivam Vas na ručak!“.

„To je najlepša stvar koju sam danas čuo“, odvratih, „Idemo!“

Otišli smo na ručak u odlični mali intimni restoran na periferiji, priuštili sebi martini (nekoliko) i beskrajno uživali u odličnoj hrani. Kad smo se vraćali nazad, Lidija je rekla: „Znate šefe, tako je poseban dan, zašto se vraćati u kancelariju?“.

„Stvarno ste u pravu“, rekao sam, kao svaki dobar šef zadovoljan svojom sekretaricom. „Onda Vas pozivam kod sebe na čašu vina!“, reče ona. Pristao nam, naravno.

U njenom stanu sam se udobno smestio, Lidija nam je sipala vino i kad smo se kucnuli, rekla je: „Samo trenutak, šefe, da obučem nešto udobnije!“.

„Svakako, samo napred!“, odgovorio sam, vidno uzbuđen i u treptavom isčekivanju. Otišla je u spavaću sobu i vratila se posle nekih pet minuta.

U rukama je nosila veliku tortu, a iza nje su išli moja žena, moja deca, prijatelji i nekoliko kolega s posla. I svi su pevali „Happy birthday to You…“.

A ja sam sedeo na kauču potpuno iznenađen i go.“

surprise

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 49 других пратиоца