Razvod braka je često izlaz iz pakla

Ušla je u sobu. Spustila kesu na krevet i rekla: „Više se ne vraćam u onaj pakao.“ Odlučila je da preseče posle 10 godina i presekla zauvek. Ishitren potez? Nikako. Uvek je sve planirala, uvek davala još jednu šansu, pa još jednu i udarala crtu između njih malo po malo. Pričala, molila, plakala, želela da spase, ali na kraju je sebi priznala poraz i stavila tačku posle crte koju on više nije mogao da pređe.

Sve šanse i prilike je prokackao i na kraju je izgubio. Sve što je imala dala mu je, i više nego što je zaslužio. Tako da kada je tu kesu spakovala i iznela iz njihovog zajedničkog doma tu se više nije vratila. Kada se odlučiš da nešto uradiš, onda budi siguran u svoje postupke, a ne “ ‘oću piškim, neću piškim.“.

On se naravno nije ubio, kao  što je pretio da će da uradi, nije ni nju ubio, što se možda zamalo desilo par puta. Sve mu je ostavila, sve što su stekli, kuću, stan, kola, placeve, pare, ma sve, okrenula se i otišla. Materijalne stvari nisu razlog da neko ostane u užasnom braku.

Njegov uslov da bi potpisao razvod braka bio je da deca na sudu pripadnu njemu. Pristala je i na to. Majci decu ne može nijedan sud da oduzme, sem na papiru. Pripala su mu deca. Hteo  je da se pokaže kao veliki tata, jadan čovek, koga je ostavila žena, nikakva majka, nikakva domaćica, nikakva kuvarica, nikakva ljubavnica, nikakva radnica, nikakva u svakom pogledu. Rekla je samo: „Dobro.“  Deca uvek pate, ali se deca vremenom i naviknu na novonastalu situaciju i shvate da je tako bilo najbolje po sve njih. Deca nisu razlog da neko ostane u užasnom braku.

Kada se posle par dana umorio od uloge „velikog“ tate, pozvao  je upomoć nju, pa koga bi drugog. Takvu „nikakvu“. Deca su sada sa njom naravno, on je staratelj te dece, samo na papiru, a ona je slobodan čovek. Ima sada svoj stan, svoj mir, svoj život, svoju decu. Ona je žena koja je u svoje ruke preuzela svoju sudbinu. Jaka, hrabra i pre svega pametna. Ne postoji nijedan razlog da ostajete u braku u kom ste maltretirani. Rešenje uvek postiji, budite pametni, jer život je samo jedan. Ne dozvolite da budete ucenjeni.

Razvod braka je jedna od najtraumatičnijih situacija koja vas može zadesiti, ali ako se odlučite na takav korak budite pametni kad već niste bili kada ste se venčavali.

P.S. Ovaj post je posvećen svim onim ženama koje odgovore traže na Google-u. Ukucaju „razvod braka“, a on ih pošalje kod mene. Iznenađena sam koliki je to broj.  Ovo je istinita i uproštena priča, život sami komplikujemo kao i priče, a istina je da je sve jednostavno, samo treba dobro pogledati situaciju sa svih strana i odlučiti se. Pakao od braka jednako je promašen život, a za novi početak nikada nije kasno, pa ma koliko se situacija u datom trenutku činila beznadežnom. Srećno vam bilo.

Velika seoba Srba

Ko je bre ovde lud? Vidi li neko sve ovo što se dešava? Pri tom na dan kada su slavili „150“ godina „svog uspeha“, pročitam poruku na Twitter-u „Ponovo ćemo da pobedimo!“, od nekog ko je bio srećan i zadovoljan govorom predsednika svoje stranke, koji je pri tom i naš nesrećni predsednik države. Sačuvaj nas  Bože. Mora da sam ipak ja luda. Kako da se ne nerviram?

„Krv, znoj i suze!“. Nego šta, guze nas toliko da smo se svi već preznojili koliko to već dugo traje, suze nam same od muke idu, a guzice će da nam prokrvare, jer milosti nemaju. Trpaju nas samo tako. Pošto im je normalno da jedan, drugom uvaljuju kurčić u dupe, misle da će i nama to da prija. Narod lud, još se i natrtimo, da nam lakše uđe. Stizni zube, istrći guzu, znoj se, plači, krvari, ćuti i trpi.

Broj siromašnih je porastao! Između 670.000 i 700.000 ljudi živi ispod granice siromaštva. Ne u Etiopiji, nego u SRBIJI! Sedamstotinahiljada LJUDI, ne zečeva. To nisu neki tamo klošari, to su ljudi koji su nekada radili, privređivali, gradili, stvarali, očekivali i nadali se, da će ovde nekada moći normalno da se živi. Nešto mi ta njihova nada liči i na ovu sada koju ovaj lud narod ima za neka buduća vremena. Može normalno da se živi, a što ne bi moglo?

Može naravno. Za 45 dinara koliko ti ljudi imaju da potroše dnevno, mogu da kupe jedan hleb, još i kusur 5 dinara da im ostane, pa šta hoće više? Ceo hleb, iiha…ne mora da ga pojede tog dana, već neka malo rastegne, pa kad uštedi 60 dinara može i jedno mleko da kupi za par dana. Ima ljudi po svetu koji ni to nemaju.

Ugledaj se Srbijo na svet! Izdrži Srbijo! Biće bolje Srbijo! Veruj Srbijo! Nadaj se Srbijo! Bilo je i teže Srbijo! Možeš ti to Srbijo! Zarad boljeg sutra! Majku li im jebem lopovsku, kojeg crnog sutra, kad ćemo svi od gladi da pomremo. Svi do jednog. Neko pre, neko malo kasnije.

Važno je da je Vlada Srbije izdvojila 100.000.000 dinara, nešto više od milion evra, za stipendiranje studenata iz nesvrstanih zemalja. STO MILIONA DINARA za braću nesvrstane, da uče i napreduju u svom razvoju, dok Srbija gladuje na ivici propasti. 100 studenata iz nesvrstanih zemalja dobiće priliku da se besplatno školuje u Srbiji. BESPLATNO ŠKOLUJE!!!! MIla majko moja.

Šta ste vi dobili besplatno od svoje zemlje??? Nisam vam ja kriva što ne pripadate nekoj nesvrstanoj zemlji, pa još i niste dobar đak. Šta vam mogu? Živite sa svojih 45 dinara i Bog da vas vidi. Milina od života.

Slušajte Srbi, nemojte slučajno da ačete i bučete. Budite mirni, dobri, pokorni i zadovoljni. Niko vas ne drži da ostanete ovde. Idite u neku od nesvrstanih, pa vas možda i neki dinar zakači od Srbije.

Izbor je veliki, evo vam pa izaberite sami:

Avganistan
Alžir
Angola
Bangladeš
Barbados
Bahami
Bahrein
Beliz
Belorusija
Benin
Bolivija
Bocvana
Brunei
Burkina Faso
Butan
Vanuatu
Venecuela
Vijetnam
Gabon
Gambija
Gana
Gvineja
Gvineja-Bisao
Gijana
Grenada
Demokratska Republika Kongo
Dominikanska Republika
Egipat
Ekvador
Ekvatorijalna Gvineja
Eritreja
Etiopija
Zambija
Zelenortska ostrva
Zimbabve
Indija
Indonezija
Irak

Iran
Jamajka
Jemen
Jordan
Južna Afrika
Kambodža
Kamerun
Katar
Kenija
Kolumbija
Komori
Kongo
Kuba
Kuvajt
Laos
Lesoto
Liban
Liberija
Libija
Madagaskar
Malavi
Maldivi
Malezija
Mali
Maroko
Mauritanija
Mauricijus
Mjanmar
Mozambik
Mongolija
Namibija
Nepal
Niger
Nigerija
Nikaragva
Obala Slonovače
Oman
Pakistan
Panama
Palestina
Papua Nova Gvineja
Peru
Ruanda
Sao Tome i Principe
Saudijska Arabija
Svazilend
Sveta Lucija
Sveti Vinsent i Grenadini
Severna Koreja
Sejšeli
Senegal
Sijera Leone
Singapur
Sirija
Somalija
Sudan
Surinam
Tajland
Tanzanija
Istočni Timor
Togo
Trinidad i Tobago
Tunis
Turkmenistan
Uganda
Uzbekistan
Ujedinjeni Arapski Emirati
Filipini
Honduras
Centralnoafrička republika
Čile
Džibuti
Šri Lanka

I kad tamo odete, nemojte slučajno da vam je palo na pamet da se vratite, jer ovde nikada neće biti bolje. Završićete pored neke kante za đubre, jer i onih 45 dinara će uskoro biti ukinuto.

Sva srećna što smo danas imali i za hleb i za mleko i što decu neću morati da hranim hlebom umočenim u zašećerenu vodu, jer i tako danas ljudi hrane svoju decu u Srbiji, odoh da čak i supu skuvam. Ipak mi spadamo u nešto viši sloj, jer još uvek ne moramo da čekamo u redu da nam neko nešto udeli. Šta ćemo uz supu? Ma snaćićemo se kao i većina u iščekivanju sledeće kite koja će da nam uleti. Želim još da poručim onima kojima je ovde dobro, nemojte mi pametovati, uživajte u vašem blagostanju, a nas obične smrtne Srbe ostavite da pocrkamo makar kao ljudi.

Mi treba da budemo ponosni što smo deo ove zemlje, ali to za njega ne važi. Ostaje nam za kraj da se samo Bogu pomolimo, jer crno nam se piše.

Merso, ubica s predumišljajem – Alber Kami – Stranac

Ne, neću klasično da analiziram ovo delo Albera Kamija. Ima toliko toga već napisanog i u knjigama i na internetu. Neću da pričam i pišem nešto što je već ko zna koliko puta napisano. Samo ću nešto da primetim, a nisam pronašla podatak da je neko mislio tako kao ja. Evo već drugi dan kako razmišljam o Mersou.

Stranac može uvek da se čita i svaki put drugačije da zvuči. Bar je takav slučaj sa mnom. U svim kritikama se naglašava da je Merso (glavni lik) nehotično ubio Arapina na plaži. E baš nije i to je u stvari ključno u celoj knjizi. Baš to je Kami hteo da kaže, da uvije i zavije, a da ne bude primećeno na „prvu loptu“. To je moje mišljenje koje bih branila sada u razgovoru sa profesorom, ostalim učenicima, ma i u odnosu na cenjene kritičare.

Čitali ste Stranca? Ako niste pročitajte ovo ili ovo da biste znali o čemu pričam ili u najboljem slučaju pročitajte knjigu.

Odakle meni ideja da je Merso namerno ubio Arapina? Približiću vam malo situaciju. Posle kupanja u moru, sa svojom devojkom Marijom i njihovim domaćinom te nedelje, Masonom, sa plaže odlaze na ručak u kuću. Ručaju, popiju malo vina i onda Merso, Mason i Remon (komšija i drug našeg glavnog junaka) odlaze da prošetaju plažom, dok Marija i Masonova žena ostaju kod kuće. Šetajući nailaze na dva Arapina koji su u svađi sa Remonom.

Naš glavni junak ne učestvuje u nastaloj tuči. Remon bude isečen nožem. Merso ostaje sa dve žene u kući da im ispriča šta se desilo, dok Mason i Remon odlaze kod lekara. Vraćaju se i tada Remon, kome je nožem isečena ruka i lice, želi da prošeta plažom, odbija da mu bilo ko pravi društvo. Naš junak bez obzira na sve, kreće sa njim.

Šetaju, „činilo se da Remon zna kud ide, ali verovatno to nije bilo tačno“, dugo su hodali po vrelom suncu, sve dok ponovo nisu naišli na ona dva Arapina koji su ležali na plaži. Remon vadi pištolj i pita: „Da ga smaknem?“, Merso odgovara: „On ti još ništa nije rekao. Bilo bi gadno da pucaš tek tako…Ako on ne izvadi nož, ti ne smeš da pucaš…Nemoj. Priđi mu kao čovek čoveku i daj mi taj svoj revolver. Ako se onaj drugi umeša ili ako izvadi nož, smaći ću ga ja.“ Ništa se ne dešava, gledaju se. „Pomislio sam u tom trenutku da se može i pucati i ne pucati.“ Arapi odlaze.

Vraćaju se do kućice, Mersou je užasno vruće i teško mu je da se popne stepenicama na sprat. Odlučije da se se vrati na plažu. Eto to je to! Toliko mu je vruće da nema snage da se popne jedan sprat, ali ima snage da se vrati na plažu i da nastavi da hoda?! Dan je vreo. Upekla zvezda. „Sva ova žega me je pritiskala i smetala da koračam…stezao sam zube, stiskao pesnice u džepovima na pantalonama, sav se upinjao da nadvladam sunce…Dugo sam tako išao.“

Gde je on to krenuo? Šeta po lepom danu, bez cilja? Prija mu sunce i letnji vreo dan? NE!!! Ima cilj i nada se da će sresti one Arape. „Želeo sam da ponovo čujem žubor njegove vode, (tu postoji izvor) želeo sam da pobegnem od sunca, napora i ženskog plača, želeo, najzad, da ponovo nađem hlad i mir. Ali kad sam prišao bliže, video sam da se onaj Remonov vratio…Za mene je ta stvar bila svršena i došao sam ovamo i ne misleći na nju.“ Da li?

„Čim me je video, pridigao se i stavio ruku u džep. JA SAM NARAVNO, STEGAO REMONOV REVOLVER U KAPUTU.“ Jeste li primetili tu rečenicu dok ste čitali Stranca? Kada i zašto je po tako vrućem danu, posle kupanja u moru, obukao kaput? Njegova devojka nosi belu lanenu haljinu, njegov drug plave pantalone i belu košulju sa kratikim rukavima.

Alooo, on nosi kaput na +40, pa neka je to i neki mantil, ali toliko je vruće da jedva može da se diše, a on nosi kaput, ajde neka ga nosi, malo je lud ili šta već. Zašto ga nije skinuo kada je došao do kućice, bilo mu je jako vruće i loše od žege? Zato što je u džep od kaputa stavio revolver, zato što mu je revolver trebao. Nije mu trebao da se brani, jer on je sam otišao na ono mesto gde su bili Arapi. Bez obzira što je bilo daleko i što je bilo vruće i što mu je bilo jako teško da hoda. „Već dva sata dan se nije micao, dva sata kako je bacio sirdo u okean ključalog metala.“ Dva sata kako je uzeo revolver u svoje ruke. Više od dva sata je u kaputu.

Arapin nije ustao, ležao je na suncu, samo je izvadio nož iz svog džepa, nije napao Mersoa. „Ali ovoga puta, ne pridižući se, Arapin je izvadio nož i pokazao mi ga na suncu.“ ALI OVOGA PUTA. Znači da je Merso očekivao da će biti drugačije. „Bilo je to ono isto sunce kao onog dana kad sam sahranjivao mamu i, kao i tada, bolelo me je čelo, a svi damari na njemu udarali su mi pod kožom u isti mah.“

Pucao je jednom u Arapina koji je ležao. „Stresao sam sa sebe znoj i sunce…Onda sam ispalio još četiri hica u nepomično telo u koje su se kuršumi neprimetno zabijali.“

Kada ga kasnije advokat pita zašto je to uradio, Merso ćuti. „Zašto, zašto, zašto?!“ Svaki put kada je bio u nekim čudnim situacijama, setio se svoje majke. Njegova majka je ključ cele njegove priče, njegova majka je žena koju je sahranio bez i jedne suze, njegova majka je bila neko sa kim nije imao šta da priča, nisu postojala neka lepa sećanja, samo praznina.

Nije hteo da je vidi poslednji put mrtvu u sanduku. Nije imao potrebu za tim, jer njegova majka živi u njemu, ako bi je video mrtvu to bi srušilo njegove iluzije. On živi od danas do sutra, čini se monotonim životom, ali to nije tačno. On se trudi da se uklopi, da ima devojku, da ima prijatelje, ali sve mu teško pada, jer osnova svakog života je ljubav. Ljubav koju on nije imao od svoje majke i koju nije umeo ni da primi ni da pruži, jer tako je naučen. Kada već nije dobio ljubav od one od koje je prirodno da je dobije, onda mu druga ljubav i ne treba. Svejedno mu je, hoće li se oženiti Marijom ili ne. On ne vidi nikakav značaj u tome da devojci kaže da je voli ili da to čuje od nje. On ne ume da oseća ljubav, zašto bi onda i pričao o njoj?

Jedino sećanje koje ima na oca je, opet, iz priče njegove majke. Otac je išao da gleda neko pogubljenje, a kada se vratio povraćao je. Koliko je ta žena bila očajna kada je svom detetu pričala takve priče? On ne zna nijednu drugu priču vezanu za svog oca. Oca se ne seća, nije ga nikada upoznao. Bez obzira da li je otac umro ili ih napustio, njegov jedini oslonac u životu je bila njegova majka, koju je na kraju odveo u dom za stare, jer više nije imao šta da priča sa njom.

Nije je posećivao, ali odlazi na njenu sahranu. Pitam se da je otišao dok je bila živa, da li bi taj susret isto izgledao kao i kada joj mrtvoj dolazi? Ona…zatvorena u svom „sanduku“ celog života. Ćuti, pa ćuti. Mrtva ili živa svejedno. Pred samu svoju smrt i sama u potrazi za ljubavlju, nalazi snagu da pokuša da se zbliži sa nekim, sa starim gospodinom Perezom, takođe štićenikom staračkog doma. „Na domaku smrti mama se sigurno osetila oslobođenom i spremnom da sve iznova proživi.“ Tek kada je bila sigurna da nema još puno vremena. Strah od ljubavi i čežnja za istom.

Merso zna da se ne sme ubiti čovek koji te nije napao i takav savet daje svom drugu, svestan je posledica, ali kada dolazi do pištolja on rešava da promeni dalji tok svog života. Zašto je pucao u Arapina? Jednim metkom, uplašio se, ali čemu ostala četiri hica? Kada je već ubio čoveka, sa ostala četiri hica je „ubio“ sve ono sa čim nije bio zadovoljan u svom životu. Tim činom ubio je i svoju majku i oca i društvo u kom živi i samog sebe, na kraju. „Zar ponekad svako ne poželi smrt nekog sebi dragog?“, pita se u jednom trenutku dok mu sude.

Osuđen je na smrt. „Ali svi znaju da život nije vredno živeti.“, razmišlja. „…nije važno da li će čovek umreti u tridesetoj ili u sedamdesetoj godini…“, zaključuje. Postoji mogućnost pomilovanja, ali koliko god da se nada da će biti pomilovan, sa druge strane i svejedno mu je. Umreće kad tad. Danas ili sutra, kao da je to važno?

Na kraju njegov izliv osećanja i bujica reči koje upućuje svešteniku, ne kao pokajanje, jer u Boga ne veruje, već kao olakšanje samom sebi, jer napokon se osetio dovoljno jak da kaže sve što ima, celom svetu, dolazi kao „…očišćenje od zla… i prepuštanje ravnodušnosti sveta.“. Posle toga je shvatio da mu je to bilo potrebno: „Da bi se sve konačno završilo, da se ne bih osećao toliko usamljen, ostalo mi je da poželim da na dan mog pogubljenja bude mnogo gledalaca i da me dočekaju s povicima mržnje.“.

Da li je Merso dočekao pomilovanje ili je pogubljen, ne zna se. Ostavljeno je čitaocu da sam zaključi. Da li će živeti otuđen od svih u nekom zatvoru, godinama čekajući dan svoje smrti ili će ga ubiti oni koji su mu sudili, svejedno je. To bude isto, jer on je svoj život svakako završio, ne onda kada je ubio Arapina, već onog trenutka kada je sve što misli rekao svešteniku i kada je postao svestan sebe.

On je stranac čitavom svetu, jer prihvata, da život jeste jednostavan i ne komplikuje ga bez nekog cilja. Svi ljudi negde u sebi imaju potrebu da budu voljeni. Ako im još u detinjstvu ta potreba ne bude ispunjena, onda im je zaista svejedno šta ih čeka u životu. Svojim prilagođavanjem situacijama, ostaju stranci ostalim ljudima i tu pomoći nema. Neće ih nikada shvatiti i prihvatiti. Privićiće se na sve u svojoj potrazi. Čini se da čovek zaista može i u „sanduku“ da živi.

Pravopis srpskog jezika

Beše davno kada sam u školi učila kako se šta piše i zašto baš tako. Zašto, to i nije bio moj problem, bilo je važno naučiti osnovna pravila pravopisa. Od tada, pa sve do ovih dana stalno nešto pišem i često budem u nedoumici kako je pravilno nešto napisati. Kada ne znam tačno kako šta treba da napišem, onda to i ne napišem ili zamenim sa rečima koje znam. Meni je to važno, ali ima onih kojima nije važno ili žive u zabludi, pa piše kako je ko naučio ili nije.

Greške u kucanju mi ne smetaju, ali greške u pravopisu mi često „bodu“ oči. U stvari ima i jedna greška u kucanju koju ljudi često prave, a meni smeta. To je pravilo, da se posle svakog znaka interpunkcije stavlja razmak. Naravno da prilikom brzog kucanja dođe i do propusta, ali smeta mi kada je to očigledno iz teksta u tekst.

Sa druge strane ne mislim da svako ko piše blog treba da ima svog lektora, nismo svi pisci i novinari, važno je pisati, ali je važno i bar elementarno „ispratiti“ pravila našeg lepog jezika. Različiti ljudi, različiti stilovi pisanja, a o ukusima se ne raspravlja, ali zato potrudimo se da bar malo pravilnije pišemo.

Ne želim ovde da govorim o pisanju stranih reči i izraza koji su sve učestaliji, što je i normalno, to ću ostaviti za neki drugi put, kada i sama budem više o tome saznala. Ovde možete pronaći osnovne stvari o pravopisu. Nikad nije na odmet podsetiti se osnovne škole. Naravno da ne znam sve, to sam već rekla i nije mi namera da pametujem nekome nešto, ali mislim da nije sramota pitati, potražiti i potruditi se.

Postoje reči koje se u pojedinim krajevima, verovatno od pamtiveka neispravno govore, pa ih ljudi tako i pišu, ali kada pročitam „valda“ u tekstu koji prati ostala pravopisna pravila, dođe mi da nekako dodam ono „j“ koje nedostaje. Pravilno je „valjda“, pa ako koga zanima može da primeni.

Pravilno je: ne znam, ne veruju, ne dolazimo, ne pitaj, ne može…; izuzev odričnih glagola neću, nemam, nemoj i nisam.

Mnogi greše i prilikom korišćenja reči „sve“, umesto koje stavljaju „svo“.

Pravilno je:

– muški rod (jednina/množina): sav/svi

– ženski rod (jednina/množina): sva/sve

– srednji rod (jednina/množina): sve/sva.

Pravilno je: „ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim…“, pa sledeće: „da li, hoćeš li, imaš li, da li bi mi…“, sa upitnikom na kraju rečenice naravno. Ima još puno toga, ali ovo što sam navela su najčešće greške koje srećem čitajući blogove.

Da, i još nešto. Kada pročitam ovakvo pitanje digne mi se kosa na glavi, primera radi: „Jer si išao na posao danas?“. Pravilno je: „Jesi li išao na posao danas?“, a može i „Je l’ si išao na posao danas?“. Nigde tu nema mesta za „jer“. Nerviram se i kada ovo stavljam kao primer.

Srpski jezik je naše nasleđeno bogatstvo i moramo ga čuvati, jer kakve se sve stvari dešavaju kod nas, postoji mogućnost da vremenom i „umre“. Volim kada pročitam priču pisanu izvornim vranjanskim, piroćanskim, niškim… i tu nikada nemam zamerki, već čitam sa oduševljenjem. Oni čuvaju ono što su vremenom stekli, ali verujem da svaki od tih pisaca zna šta je pravilno i kada je potrebno da upotrebi u pisanju i govoru.

Za kraj jedna anegdota. Kada se nekom vojniku porodila supruga, primio je telegram sledeće sadržine: „Porođaj je protekao u redu, zajedno s Branislavom, pozdravlja te tvoja Milica“. On se našao u nedomici da li je dobio sina ili ćerku (Branislav ili Branislava). Njegov drug, Piroćanac, tada mu predočava prednosti svog narečja, jer tamo ne bi bilo nejasnoća. U slučaju ćerke sporni deo bi glasio „zajedno s Branislavu“, a u slučaju sina „zajedno s Branislava“. 🙂

Na ovoj stranici sam pronašla nekoliko korisnih linkova, a otvorila sam i stranicu Pravopis kod sebe na blogu, pa kada zatreba da mi bude blizu, a možda ponekad i vama posluži. Nije loše bar se podsetiti. 😉

Sve stručnjak do stručnjaka

Koliko volim stručnjake, to prosto ne mogu da vam objasnim. Postoje stručnjaci iz raznih oblasti. Pametni, školovani ljudi, uspešni u svojoj oblasti. Uspeli svojim zalaganjem, učenjem, radom. Svaka čast izuzecima, ali ima toliko nekih gologuzana, koji sebe smatraju stručnjacima, da to prosto nije normalno. Namnožila se gamad.

Daleko od toga da nekome od njih zavidim i daleko od toga da sve one koji zaista jesu stručni stavljam u taj koš. Izvinjavam se svim pravim stručnjacima ovog sveta. Nije mi namera da bilo koga vređam ili umanjujem nečije sposobnosti, ali neke stvari su toliko očigledne da ih je prosto nemoguće ne primetiti.

Nije dobro kada post pišem iznervirana, obično svašta kažem, pa se desi i da lupim, ali mi smo naši, pa oprostite unapred.

Recimo svi smo čuli za „stručnjaka za komunikaciju“, pa „stručnjak za fotografiju“, „stručnjak za vodokotliće“…niste čuli, imamo i takvih, imamo i „stručnjake za zapošljavanje“, „stručnjake za prodaju“, na svakom koraku i ćošku imate gomilu stručnjaka. Kada vam neko kaže, „nisam ja stručan za to“, prosto da se zabrinete. Iza toga obično stoji, izbegavanje neke odgovornosti ili kazne, zbog neke brljotine.

Od svih najviše volim „savetodavne stručnjake“, oni uvek najbolje znaju šta je dobro za vas. Taj može da vam da savet da padnete na dupe od sreće, rešiće sve vaše probleme, davanjem savata. Obično uz ovu „titulu“ ima još neku malo zvučniju. „Moj savet ti je da danas ne moraš da jedeš.“ Njihovo je samo da vam daju savet, a sad da li taj savet ima veze sa onim što ga vi fino, lepo, kulturno, pa sve na Vi zamolite da vam kaže i da vas uputi, nema nikakve veze. On je plaćen da savetuje, a sada ako vi to ne možete da iskoristite, to je onda vaš problem. Ko vam je kriv, čovek je dao sve od sebe. Nema ljutnje.

Evo za kraj ću i ja da vam dam jedan savet, ne morate ništa da platite. To ja samo onako, dobre volje, da vam učinim. Ako nemate posao, ako ne radite ono što volite i želite, ako radite, a ne možete da zaradite za život, onda slobodno otvorite savetodavnu agenciju. Imaćete toliko posla i para, da nećete moći da poverujete. Pobacajte svoje prave diplome i onda u fotošopu napravite jednu na kojoj će da piše da ste „dipl.dr.mr. stručnjak za savete“, lepo je uramite i okačite na zid kancelarije. Niko neće da proverava njenu verodostojnost, jer već gomila fotošopiranih diploma visi po raznim ustanovama ove zemlje i nikoga nije briga za to. Šta vas briga, postanite stručnjak!

Radim ono što volim, pa kad više ne bude išlo, imam njivu u selu, još samo da kupim ovce i pištaljku, jednu nazovem Dragica i uživancija od života. Draaaaagiceeee! A ono sve dotrče. 😀 Što moram da radim posao u struci, kome još to treba, kada je sa ovcama bolje nego sa „stručnjacima“.

Kud svi Turci, tu i mali Mujo – psihologija mase

Čovek je takvo biće, da čak i onda kada zna da je u pravu, ponašaće se onako kako se ponaša većina, bez obzira što mu zdrav razum govori sasvim drugačije. Na ovo bih ja rekla „…e baš neću.“. 😀

Naučnici su došli do zaključka da je i kod ljudi, a i kod životinja dovoljno da se samo 5 % ponaša na isti način, ostalih 95% će ih slediti i slušati. Psihologija mase je posebna i obimna oblast socijalne psihologije. Ukratko sve se svodi na to da nije potrebno da neko bude uniformisan ili da koristi bilo kakve reči, već samo odlučno da se ponaša i masa će da ga prati. Odnosno jedinka po jedinka, sve do velikog broja ljudi.

Recimo ako čuvate ovce, sasvim je dovoljno da jednu ovcu naučite da dođe na zvuk pištaljke, posle određenog vremena, sve ostale ovce, jedna po jedna će je kopirati i doći svaki put kada čuju pištaljku. Da imam ovce ovo bih sigurno probala.

Ovakvo ponašanje i ljudi i životinja proizilazi iz tri osnovna principa: odbijanje, privlačnost i imitacija. U prvom trenutku ljudi, ali i životinje odbijaju da prihvate nešto što im je nepoznato. Posle toga njihovu pažnju zaokupi nečije ponašanje i na kraju iz faze odbijanja prelaze u fazu imitacije.

Setila sam se i jedne skrivene kamere gde dvoje ljudi gleda u nebo, nakon nekog vremena drugi ljudi ih sa čuđenjem posmatraju, a nešto malo kasnije gledaju i oni u nebo, ne znajući ni šta gledaju, ni zbog čega. Važno je da gledaju, a šta i zbog čega nema ni veze. Kud svi Turci, tu i mali Mujo.

Snimak koji sledi je i smešan, ali meni jako zanimljiv kao prikaz ovog, nazovimo, fenomena. Čovek po prirodi ne voli da se izdvaja iz mase, jer biti drugačiji po bilo kom osnovu, često nije prihvatljivo. Ovakvo saznanje se može iskoristiti za pozitivne, ali i za negativne ciljeve. Koliko u stvari zaista mislimo svojom glavom?

Samo mojoj Ani

Bacim je tako na sredinu velikog kreveta i golicam i ljubim i gnjavim i uživam i smejem se kao detence. Smeje se i tačno mi srce pomera sa mesta, od neke radosti, naivnosti, nevinosti, sreće, ljubavi. Ma da crknem od nekih osećanja.

Kasnije je posmatram dok se igra i zamišljam kako pleše svoj prvi bračni ples, pa mi i suze krenu. Naravno da se neće udati za kretena, jer ako taj neki bude samo jednom povisio ton na nju, ona će otići. Reći će i sebi i njemu i celom svetu, „na mene niko ne može da viče…sem moje mame… ponekad.“ 😉 Imaće temelj.

Ako nekada neko digne ruku na nju, slomiće mu je. Slomiće je svojim pogledom, okrenuće se i otići, a onda će njena mama da mu je stvarno slomi. Zar zaista ljudi ne vide povezanost svog detinjstva sa ostalim fazama života?

Ako vaši roditelji, puno viču na vas, naviknete se, pa vam bude sasvim normalno da i drugi viču na vas. Ako vam kada porastete neko kaže „…UĆUTI GLUPAČO“. „On me voli, nema veze što me zove glupačom, ne misli on tako.“, to je samo ono što ste već naučili u primarnoj porodici.

Ako vas roditelji tuku dok ste dete, naravno da to ne shvatate tragično. Pa oni vas vole, zato vas i tuku, da biste bili bolji. NE!!! Oni vas po guzi tuku zato što drugačije ne umeju sa vama, zato što su veći i jači, zato što misle da su pametniji. Uče vas da kada vas neko tuče, treba da se povinujete, slomite nad silom i sutra kada vas muž opauči šamarom, morate da znate da ste slabiji, da vas izdržava, da je on veći i jači, da vas voli bez obzira što vam je kosti pomerio.

Nisam dosadna, ovo je neiscrpna tema. Nešto o čemu treba uvek da se govori. Moju Anu neće sutra niko da tuče. Kilometre koje dnevno prepešačim na ovih zimskih, 70-80 stambenih kvadrata, da bih njoj i sebi učinila život zanimljivim i lepšim…ma neće nam niko oduzeti. Niko nam ne može i ne sme oduzeti našu ljubav i poverenje. Ne može se sutra pojaviti, „baja do jaja“ koji nije „baja do jaja“, a da ona pomisli da on to jeste.

Ima da zna, da svaki onaj koji traži od nje  da bude ono što ona nije, ne može da je voli. Naučiće šta znači voleti. Ljubav je ljubav, definitivno. Onako kako volite svoju decu, tako će oni sutra voleti druge.

Moja Ana je sasvim drugačija od svih ostalih Ana koje poznajete. Moja Ana je najlepša Ana koju ste ikada videli. Ako nije najlepša, najšarmantnija je sigurno. Moja Ana je deo mene. Moja Ana ne može da bude obična, kao njeno ime što je. Ima obično ime, jer sve drugo u vezi nje je neobično. Moja Ana je za sada moja i budite sigurni da ću je pripremiti za život, da nekada postane i nečija.

Kada nečija bude postala, postaće samo još voljenija, jer moja Ana je svojim rođenjem donela i mudrost o  kojoj ne umem ni da sanjam, ne umem je naučiti nečemu o čemu ona mnogo bolje zna od mene. Naučiću je onome što ja znam i što se ne može naučiti samim dolaskom na ovaj svet i školom. Nije mnogo, ali moja Ana je već naučila da vredi i niko joj to ne može oduzeti.

Svako od moje dece ima svoju priču, ova je samo Anina.

Otišla daleko

Ležim tako na plaži i uživam u pogledu. Razmišljam da li da vam se javim ili da vas još malo držim u neizvesnosti?  Čujem da je kod vas preko noći pao veeeeeliki sneg. Žao mi je, a ko voli neka mu se raduje. Radujem se i ja mom pogledu, više mi ne treba.

U toku dana me je dobro opičilo sunce. ‘Vata se na mene, kao da zna da mi je jako nedostajalo. Par puta sam se naježila od njegove vreline, a to je baš ono što mi nedostaje veći deo godine. Srećna sam i smejem se dok gledam šta se po Srbiji dešava. Pao sneg u sred zime i čudom mu se ne mogu načuditi svi oni koji treba da ga očekuju. Šta to mene briga? Opet ću reći, žao mi je što sa mnom nisu svi oni koji vole da sa mnom provode vreme. Jebi ga. Imam pravo i da malo budem sama.

Odoh sada malo da prošetam. Javiću se opet. Koga zanima gde sam, neka ne brine, daleko sam. 😉

Buona vita – Video by Charolija

Vi koji volite zimu, uživajte, nauživajte se. Meni se smučila. I pošto nemam para za neko putovanje u toplije krajeve, a lasta nisam, mogu bar ovako da odem. Malo je bilo oblačno, malo je padala kiša, ali je bilo super za spavanjac. Javiću vam se opet, ali sa plaže. 😀

Vi auguriamo una buona vita. 😉

Galerija otvorenog srca

Ceo ovaj post sam prekopirala sa Danijelinog sajta Moj kreativni kutak, jer smatram da ovakva akcija treba što pre da se proširi i podrži na svaki mogući način, pridružite se i vi.

„Dragi moji,nadam se da smo nakon uspešne akcije „Srce za Vanju“ svi postali svesni činjenice koliko smo jaki kada smo složni.

Vest o akciji prikupljanja sredstava za Vanjinu operaciju se proširila munjevitom brzinom.Do cilja se stiglo zahvaljujući slozi i ogromnoj želji svih nas da pomognemo,kako možemo i koliko možemo.

Tim povodom,sajt Moj ručni rad koji okuplja umetnike, kreativce, hobiste i sve one koji se bave ručnim radovima,organizovao je humanitarnu aukciju.Bilo je malo vremena i za organizaciju i za reklamu, ali je ipak aukcija uspešno završena jer se prikupilo nešto novca…

Ideja nas forumaša kreativaca,bila je da se na Facebook-u osnuje grupa u okviru koje će se održavati humanitarne aukcije. Tako je nastala grupa Galerija otvorenog srca.

Na aukcije će biti postavljani naši radovi koje želimo da damo u humanitarne svrhe,a kompletan iznos od prodaje kupac će uplaćivati direktno na račun onoga za koga se novac prikuplja.
Trenutno je u toku drugi krug aukcije za prikupljanje sredstava za Vanju.Iako je cilj postignut,njoj će trebati još novca za dalje lečenje.
Sledeće nedelje krenuće verovatno akcija prikupljanja sredstava za nekog drugog kome je pomoć potrebna.

Ovim putem želim da pozovem sve one koji slučajno ili sa namerom navrate na ovu stranicu,da pomognu na način na koji mogu…Posetite našu galeriju i informišite se više o našim akcijama.
Postavite baner koji vodi do naše galerije na svoj blog ili sajt. Zamolite prijatelje da učine isto i da nas posete.

Kupovinom bilo kojeg ručno rađenog predmeta iz naše galerije možete obradovati sebe ili neku dragu osobu,a pri tom učiniti i nešto najlepše sa sebe i svoju dušu-pomoći onome kome je pomoć zaista potrebna.
Kao što reče Čarolija…Učinite svoje srce većim i boljim!„

izvor: Danijela – Moj kreativni kutak

Ljubav je davanje

Šta vi mislite o ovom mom komentaru, na post „Šta to beše ljubav?“ na Alex Schuster Blog-u gde možete naći veliki broj dobrih tekstova? Za svaku preporuku. Malo sam se raspisala, pa da podelim i sa vama ovo svoje razmišljanje.

„Čovek je po prirodi egoistično biće, okrenuto sebi pre svega i daje sve od sebe da sebi ugodi. Kada neko kaže: „Ne mogu da živim bez tvoje ljubavi.“, „Ako me ostaviš, ubiću se.“. „Toliko te volim, da ne mogu da zamislim život bez tebe.“…sve je to samo sebičnost. Znači MENI neće biti dobro bez nekoga, bez onoga što mi taj neko pruža. Po meni to nikako nije ljubav.

Ljubav je bezuslovno davanje. Kada je čovek spreman da daje, a da ne uslovljava drugu stranu, da mu uzvrati nečim. Roditelj voli svoje dete bezuslovno, ako ne očekuje da će sutra to dete da ga čuva i gleda kad ostari.

Dete voli svog roditelja ako je sutra spremno da pomogne svom roditelju, bez obzira što on to ne traži od njega. Muž voli svoju ženu ako je spreman da pazi i brine o njoj i njihovoj deci, bez obzira da li ima spremljen ručak kada dođe kući.

Žena voli svog muža kada pazi i brine o njemu, bez obzira što on nigde ne radi. Volimo svoju zemlju ako smo spremni da joj dajemo i ako nam ona ništa ne uzvraća. (možda su primeri glupi, ali suština onoga što govorim je u davanju).

Ako nam je ono što dajemo uzvraćeno, bez da smo tražili, onda je to sreća i velika prava ljubav. Na to se samo od sebe nadovezuje poštovanje.

Znači ja svog muža ne volim zato što on brine o meni i našoj deci, već zato što mogu da ga učinim srećnim sa svim onim što mogu da mu dam. Ja ga volim zato što mu se sviđa moja čorba. 🙂 I obrnuto, on mene voli i srećan je kada mene sa nečim može učiniti srećnom.

Nesrećna ljubav je kada je neko spreman da daje i da pored toga što ništa ne traži, ništa ni ne dobija. Najlepše ljubavne pesme su napisali ljudi u takvim situacijama.

Ljubav prema zemlji, mislim da je na ovim našim prostorima prosto neuzvraćena ljubav. Volim svoju zemlju, puno toga sam joj dala od sebe, a za uzvrat nisam dobila ništa. Neću da joj pišem pesme, ali zato ću bez griže savesti moći da odem iz nje. To se zove mudar postupak. Kao kada posle jedne žene koju čovek voli i bude spreman sve da joj da, a ona njemu ništa, on napiše pesmu, prežali je i nađe neku drugu spremnu da daje sebe. 😉 „

Da mi je bila ideja da napišem post verovatno bih dodala još neki primer, ali ovo je ipak bio samo jedan moj komentar i tema koja me je zainteresovala. Šta vi mislite?

Šta bih bila, kad bih bila…?

Često ne umem da opišem sebe, a onda pročitam ovo u Milininom svetu (hvala za ideju 🙂 ) i počnem da razmišljam i upoređujem sebe sa navedenim pojmovima i dođem do ovakvog zaključka:

.

.

.

Da sam…

Da sam dan – bila bih PETAK, što baš petak? Nemam nikakve sličnosti sa ovim danom, tako da sam na kraju zaključila da bih bila ČETVRTAK. Uvek sam volela da izlazim četvrtkom. Tada nema gužve i pravi je dan za viđanje sa dragim ljudima. Nekako to Č ga baš izdvaja od drugih dana, a baš mi se sviđa da budem drugačija. Da me neko onako na blic pita koliko ima Č u četvrtku, kao iz topa bih rekla 3. 😀

.

.

.

Da sam mesec – bila bih MAJ. Maj baš oslikava moju ličnost. Sve procveta, probudi se, rađa se. Znate kakav je maj šta da vam pričam. Veselo i šareno.

Da sam doba dana – bila bih ZORA. Ja sam noćni čovek, tako da sam mnoge zore dočekala. Volim noć, ali zora me opčinjava. Kratko traje, a zaustavlja dah.

Da sam cvet – bila bih CRVENA RUŽA. Tako uobičajen, jednostavan, svakodnevni cvet.

.

.

.

Da sam reka – bila bih PLANINSKI POTOK. Planinski potok nije reka već potok, ali eto kada bih bila neka tekuća voda bila bih planinski potok. Kažu da tiha voda breg roni i to mi je nekako podmuklo. Sa brzom planinskom vodom nema laži, nema prevare. Odmah se vidi sa čim ili bolje rečeno sa kim, čovek ima posla.

.

.

.

.

.

Da sam planina – bila bih DURMITOR. Na šta mi  moj dragi nesebično udeli kompliment „lepa, divlja, matora…“ 😀 . Sad koliko sam lepa ne znam, ali da sam divlja i matora to je činjenica.

.

.

.

.

.

.

Da sam ptica – bila bih LASTA. Volim toplo, volim da se selim, ali volim i da se vratim kući. Arktička lasta je pravi svetski putnik. Moglo bi se reći da je večito na letovanju. E takva bih ptica bila. 😉

.

.

.

.

.

Da sam životinja – bila bih DELFIN. Delfini su izuzetno inteligentne životinje. Vole da skaču i to rade iz čistog zadovoljstva i zabave, društveni su i vole da se igraju i smeju.Obožavam vodu, obožavam da skačem, da ronim, igram se u vodi i smejem ko blesava. 🙂

.

.

.

.

.

Da sam biljka – bila bih PARADAJZ. Možda zvuči smešno biti paradajz, ali to je jedna od najkorisnijih biljaka. Mnogi ne mogu da utvrde da li je povrće ili voće. 😉  Po meni čak i seksi izgleda. Način upotrebe paradajza je raznovrstan i zavisi od vašeg raspoloženja ili ukusa. I mislim da sam mu jako slična. 😀

.

.

.

.

.

.

Da sam drvo – bila bih HRAST. Hrast nosi neku viševekovnu mudrost. Mističan mi je, zagonetan. Hrast je sveto drvo starih Slovena. Nekako deluje zaštitnički. Nisam mudra, daleko od toga da sam neka svetica, ali biram da budem hrast.

.

.

.

.

.

.

Da sam piće – bila bih RAKIJA i to od šljive, Šljivovica. Kad „šljiva“ omlati čoveka, pojma nema šta ga je snašlo. Može da se gleda i u pozitivnom i u negativnom smislu, zavisi od pristupa istoj. Meka ili ljuta, pa kako ko voli. Grejana ili hladna uz meze. U svakom slučaju podiže raspoloženje. Prava sam rakija. 😉

.

.

Eto da sam…bila bih svašta nešto i još ko zna šta sve još. 😀 Nisam i ko zna zašto je to dobro. Lepo sam se zabavila, probajte i vi. 😉 Da ste…

Molba

Nemojte tući svoju decu. Deca rade samo ono čemu ih naučite. Vaša deca su sve ono što ste vi. Kada vam dođe da dignete ruku na svoje dete, a vi je usmerite u svom pravcu, pa raspalite sami sebe iz sve snage. Možda ćete se tada opametiti.

Da li bi vam prijalo da vas neko opali šamarom zato što ste uradili nešto glupo? Nemojte mi reći da vi nikada ništa glupo ne uradite. Napravite sigurno mnogo veće gluposti, nego što deca mogu. Ako ništa drugo veći ste, pa samim tim srazmerno svojoj veličini i grešite.

Nemojte tući svoju decu. Ona su vaš plod. Vi ste za njih najbolji, najlepši, najdivniji, nemojte im rušiti snove o tome koliko zaista vredite. Deca su da se vole, da se maze, ljube, da se razgovara sa njima, igra, da im se pričaju priče i pevaju pesme. Prevaspitajte sebe da biste njih mogli da vaspitavate.

Jednom je jedna mama u napadu besa gađala svoje dete metalnim ofingerom. Nije htela, ali mu je isterala oko, a bila je nekada dobra mama. Ne gubite živce, nikada ne znate kako i koliko možete povrediti svoje dete. Oni su mali i krhki. Oni vas nisu terali da ih pravite i rađate. Vi ste njih želeli, ne oni vas.

Molim vas ne tucite svoju decu. Oni ne znaju da se brane, a i da znaju oni se vas plaše kada ste takvi. Kako ćete ih zaštiti od sveta, ako ste vi ti koji su ih prvi napali u životu. Čuvajte ih. Život je surov, svašta ih tek čeka. Nemojte ih tući, molim vas.

Linkovi:

Svako peto dete zlostavljano

Zlostavljano dete podizaće hranitelji

Zlostavljano dete nije imao ko da brani

Komentari i komentatori (drugi deo)

Da nastavim tamo gde sam stala u prvom delu ovog posta.

Kažem Probudi se, a moj drugar Fly „Ptici je i zlatan kavez, samo kavez. Rasiri krila i nastavi da letis. Blue Sky“. Dok Magi na isti post kaže: „Ja cesto mumlam sebi kao podsticaj: “nemam rezervni zivot,nemam rezervni zivot…” ti si vrlo mudra zena. Zaista.“

Zmajče ko Zmajče, voli da se šali, ne retko i na svoj račun. Opletem tako po reklamama i još koje čemu, a on kaže: „Meni kad vide ovo dzinovsko (slonovo) dupe sve se tope oko mene od moje debele lepote a ja ti ich ne marim,samo im slatko namigujem i odem dalje do burekdzinice  🙂 „

Čitam sada komentare i uživam, ne znam koji bih pre postavila. Duda je neko vreme samo čitala i komentarisala. Prvi komentar je ostavila 25.05.2008., a kao da je juče bilo. Ako neko može da vam pruži reči utehe kada vam je teško onda je to ona. „Mama je mama, da pruži utehu, podršku, da savet i uvek, uvek, sve razume. Biće ti, sigurno lakse! Ne daj se, sve je to samo zivot! 😉 “ Pa šta to je samo običan život.

Elektra kao i ja stalno negde jurca. Možda je to stvarno jedna od osnovnih osobina blizanaca. „Ni ja vala nista ne stizem, a stalno sam u galopu. fale mi sati u svakom danu.“ Ode još jedan novembar

Kad mi se nekako sve smuči pa napišem nešto ovako, Lost kaže: „ne volim tu reč ali – iskuliraj, to je jedini način. Klincima ne vrede ni oprane guze ni skuvani ručkovi ni sređena kuća ako pukneš. i drugi put s nama u kafanu! 😀 “ Nikako da i ja odem u tu kafanu.

Sanja Kokica će se i više puta vratiti na isti post, da na komentar odgovori komentarom. Sa njom je lako započeti sasvim novu temu, a ume i da me iskreno nasmeje čak i kada mi nije do smeha. „Predivan pozdrav, Charolijo…jes da nije primereno, al moram ovo reći…čovek poželi da te angažuje kad krene na onaj put…Sretna si što imaš tako lepe uspomene, uživaj u sećanjima…“

I tako nam komšija umre pred vratima, zaključimo da je smrt samo još jedan trenutak i za kraj Breskvica napiše „Mogu zamisliti vaš šok. Šta da se tu kaže, svakom dodje crni petak, pa bilo pre ili kasnije. Mi se nikad nećemo naučiti da prihvatimo smrt i uvek će nam biti strašna i neshvatljiva. Ali neizbežna… „

Veshtichanstvena Veca me često ostavi bez teksta na svom blogu, a i često na njene komentare mogu samo da kažem, hvala. Sva srećna što sam uspela da sastavim tri godine braka, objavim na sva zvona i naravno dobijemo  puno čestitki i lepih želja „Ti si toliko svestrana osoba, da si sposobna od braka napraviti nesto uvek zanimljivo,a to je velika stvar…Dok se zajedno smejete….
Zelim vam da dugo dugo budete srecni zajedno)))))))))) „

Često dobijam komplimente, a najdraži su mi ovi ovakvog tipa: Borsky:“Vas dvoje ste nejnenormalniji normalni ljudi na svetu… i taksista“ kaže na naše doživljaje sa taksistom 🙂 . Na tom postu tj. VCastu ima još sličnih Aurora kaže: „Luuuuujkooo! Super! Kad “porastem” i budem imala cetvoro dece kao ti hocu da ostanem isto tako blesava! ))“

Mojoj sreći nije bilo kraja kada sam shvatila da umem da letim i to sam vrlo rado podelila sa vama i sigurna sam da ste se zajedno sa mnom radovali Ivančica: „Nikad nisam ni sumnjala da možeš da letiš!  😉 Drago mi je da si toliko srećna“, Sanja: „Fenomenalno!!!!!!!!! Kome se ovo ne bi svidelo? Slobodan, al opet blizu zemlje i potpuno siguran.“ Aleksandar: „Imam utisak da te je adrenalin drmao i dok si pisala ovaj članak! Ovi tuneli su super za one koji imaju fobiju od visine a hteli bi da skaču. Pa da skočiš bez gurtne.“

Dolly ume kratko i jasno da me nasmeje do suza, obožavam njen govor, tekstove, komentare, ne retko  me i rasplače  „Lud malkice? 😀 bona… :)“ je njeno mišljenje o ovom pilotu.

Verkić kaže „Ovo je strašnoooooooo! Ne pijem više vodu samo da znaš, ako postanem alkoholičar ti ćeš biti kriva 😀 „, valjda se neće propiti, ali verujem i da neće piti vodu sa česme.

I naravno Džejn „Uvek sam se pitala zbog čega pouke izvlačimo samo kada se dogodi nešto ružno? Izgleda da mentalno odrastamo upravo zahvaljujući poteškoćama – one su te koje nas guraju napred. Odličan post, Čaro, svaka ti je na mestu.“, kaže na moje Papirče iz džepa.

Nesebično će vam Steva reći šta misli o vašem pisanju i rado će vam dati savet: „Čharobna, svaka priča temelj u detinjstvu ima; svaka knjiga, roman počinje od detinjstva…“ kaže Steva kad ja počnem da se sećam.

Za kraj ću vam još reći da sam stekla jednog novog druga. Neki ga poznaju, neki ne. Moj drug se zove Dodo i ovih dana je otvorio svoj blog. Poznavajući njegove spisateljske sposobnosti sigurna sam da će imati šta da nam kaže.

Znam da nisam uspela sve da vas spomenem. To je prosto nemoguće, izvinite, verujem da ćete razumeti, ali se i nadam da ćete bar upola uživati u ovom postu, kao što sam ja uživala dok sam vas „pakovala“. Volim da vas „pakujem“ ovako i da na kraju stavim mašnicu, jer ste svi vi meni jedan veliki lep poklon.Hvala vam svima.

Učinite svoje srce većim i boljim

Pritisla nemaština. Nema se para, slabo ima posla, sve je skupo, veliki broj ljudi jedva sastavlja kraj s krajem. Da li se u svakodnevnim problemima kod ljudi gubi želja da pomognu drugima? Ne verujem da je tako. Verujem da smo uvek sposobni da pomognemo.

Svi se slažemo sa tim da je zdravlje najbitnije, a šta kada zdravlja nema? Zdrav čovek ima hiljadu želja, bolestan samo jednu.

Koliko smo puta čuli vest ili apel da je nekome potrebna novčana pomoć iz medicinskih razloga? Koliko puta smo zaista dali prilog? Naše malo, nekome može mnogo da znači.

Od noćas kada sam pročitala post kod Mahlat, ne mogu da se smirim. Ideja mi se sviđa i podržaću je u svakom smislu.

Nemam pojma koliko ima blogova u Srbiji, u ostalom to nije ni važno. Važno je da nas ima puno i da smo pre svega ljudi i iskreno se nadam spremni da pomognemo kad treba.

Nekome trebaju nove patike, nekome nova kola, nekome namirnice za ručak, neko se nervira što nema para za izlazak,  a nekome treba novo SRCE.Srce za Vanju.

„Ona je junak!“… kaže njen otac, ne sumnjam da jeste, ali ona je junak čije junačko srce ne može još dugo da izdrži. Toliko nas ima da sam sigurna da možemo pomoći. Ugasite kompjuter i pravo u šetnju, do banke, do pošte…prijaće vašem srcu šetnja, a novčani prilog koji možete da date vaše srce će učiniti većim i boljim.

ZA VANjU PILIPOVIĆ IZ SONTE, kod SomboraUkoliko želite da pomogneteBroj dinarskog računa u NLB banci je 310-0210100336655-83U istoj banci otvoren je i devizni račun 02-315-0031209.4

SWIFT:CONARS22- Acc No.USD 3582023703001

NLB BANKA A.D.BEOGRAD
Bulevar Mihajla Pupina 165v
11070 – Novi Beograd-Serbia,

Ime primaoca: Vanja Pilipovic
Adresa : Kumanovska 21
25264-Sonta – Serbia

linkovi:

Vanja ne može da čeka

Ona je junak!

BLOG AKCIJA

SRCEM ZA SRCE

SRCE NE MOŽE DA ČEKA

Vanredno:OnlineTržište

BITNO

SASVIM OBIČNA PRIČA

ITkutak

Marxx

AnjaS

TerekOnline

Vladimir

Gaga Grne

Putujmo vedro

Trablmejker

Akcija na Twitteru:#srcezavanju

Facebook grupa

Narodno pozorište Sombor

Komentari i komentatori (prvi deo)

Kada sam počela da pišem ovaj blog, pitala sam se hoće li mi ikada iko ostaviti komentar ili će ovo biti mesto gde ću da pišem sama sa sobom? Sada ima nekoliko hiljada komentara. Stranice i stranice vaših ispisanih misli i utisaka. Trudila sam se da na svaki odgovorim. Ako neko ima volje da pročita moj post, a onda i da se potrudi da ostavi svoje mišljenje o pročitanom, pa zašto bi mene mrzelo da odgovorim. To je isto kao da mi neko nešto priča, a ja ćutim ili gledam u stranu. Ne mogu tako.

11. novembra, 2007. mi je Sara ostavila prvi komentar, na post „Veliki mali ljudi„, sigurno i ne sluteći koliko će me usrećiti. „Prica je luda, a tek slikice, ja ne znam to tako lepo da ubacim,hvala na komentaru koji si ostavila kod mene, i dala ,mi priliku da upoznam tvoj blog…
veliki pozdrav…“

Juhuuu… moj blog je dobio jedan komentar. Ako ne znate ko je Sara treba da je upoznate. Za sada samo preko njenog bloga, ali doćiće ona iz te Austrije i biće prilike. Među njenim komentarima, može se pročitati mnogo lepih reči podške, pohvale…Bilo je dana i kada smo plakali i slavili. Sara je nezamenljiv lik u blogosferi, a i u životu mnogih od nas.

Afroditta je daleko fizički, ali je sveprisutna.Jedna od prvih komentatora na mom blogu. Čitam sada njene komentare i ne mogu se oteti utisku da je u svakom pogledu izuzetna osoba. Ne znam koji bih izdvojila, jer u skoro svakom se očitava pozitivnost i dobrota. S obzirom da je daleko umela sam ponekad i da je rastužim, ali i nasmejem. Radujem se što i dalje dolazi ovde kod mene i nadam se da će tako i ostati. “ Uh Charolijo, udari mi u sentimentalni dio moga Ja. Uvijek sam cijenila tvoje umjece ulaska u srz.I sretno u Subotici ! 😀 “ na Samo za moju južnu prugu.

E ako niste dobili nijedan komentar od Ivana koji svet gleda iz nekog drugog ugla, onda kao da niste dobili nijedan. Kad on složi komentar, morate duboko da se zamislite. Nijedan deo vašeg posta ne ostane zapostavljen. Čovek baš čita ono što ste napisali i ne svraća na vaš blog samo da bi eto tek tako svratio. Nešto najkraće što vam može reći je „cestitam„. 😀 Volim njegove komentare, jer vas uvek natera na dublje razmišljanje.

Onda je na moj blog kao komentator, došla neka Alea. 😉 Kaže ovako: „Što bi rekli ljudi, trudna si, pa kad se ”raskrstiš”, što bi rekli ljudi (budibogsnama od izraza), srećno ti skakanje.“ na Padobranac u drugom stanju. Liči li vam ovo na nekog? Ovako nešto može samo Zelena da sastavi, a i Mahlat ponekad, pa vi pogađajte koja je. 😉

Ako ste dobri sa Zelenom, a ne verujem da neko nije, onda možete dobiti i ovakav komentar: „Si se digla buljino, hahahahahahahahahahahahahahaha 😆 “ ili može da vas raspilavi sa ovakvom rođendanskom čestitkom. „Kazi toj Ivani da sreca prati lude 😀  Kazi joj da je otkacena, divna majka, supruga, cerka, prijatelj, bloger, i da joj zelim da ostane takva i da bude zdrava i luda do kraja zivota.I srecan joj rodjendan! Ala sam se ras**njala 😛 “ Zelena je nezamenljiva u svakom pogledu, divno zeleno biće, šta drugo reći o njoj.

Ako imate čast da vaše postove komentariše Mahlat, onda budite sigurni da će vam uvek reći baš ono što misli. Što bi i trebao da bude slučaj sa komentarima. Ako se ne slaže sa vama, ako joj nešto baš „ubode oko“, ako ste nešto lupili, naravno i obrnuto, ako se slaže sa vašim mišljenjem ona će vam reći. Nema podilaženja, kog ne bi trebalo ni da bude. Rekla sam već mnogo puta, ali ću da ponovim opet, jedna je Mahlat. Nasmejaće vas do suza svojim komentarom, ali ume i da vas natera da dobro razmilite. „Kakve si srece rodices se ko ona indijska boginja sto joj izviru ruke gde god da pogledas. Bez kurca “ Kako muževi osvajaju pehare

I tako rastao je blog, kao i broj komentara. Moj blogroll je postajao sve duži i duži. „@DedaBor @Charolija imas veci blogroll nego neki agregati, sad videh… :)))“ Reče mi Deda sinoć na Twitter-u. Deda ko Deda ima svojih bisera i prilikom komentarisanja „,,Bolje da pusim, nego da abortiram,, Prelepe su vam fotografije…“ na „Ja to ne radim, a ti?„. U međuvremenu je Deda prestao da puši, ali to nimalo nije uticalo na njegovu duhovitost. Dedu znate, je’l da?

Zihernadla trenutno pravi pauzu, odmara negde na nekom svetioniku, a kaže na Dovoljan je i pogled „Ponekad deluje čudno ili nerazumljivo vođenje ljubavi bez dodira, ali je vrlo moguće…možda i jedno od najlepših 🙂 “ pa se na nju nadoveže Bubazlatica „Opet da kazem, eeee ljubav…ko carolija „, Šaputalica „Dovoljan je i pogled. I ćutanje. Čarobno, čarolijo 🙂 „, onda Suske kaže „Pogled i ćutanje, što reče shaputalica. Reči su obično prazne bez njih. Odličan post 🙂 „, i tako iz posta u post, komentari nadovezani jedan na drugi, pričaju sami za sebe neku novu priču.

Nezahvalan je ovo posao. Moraću priču o komentarima da napišem iz više delova, tako nikoga neću zaboraviti. Hiljade komentara i ljudi, ja samo jedna, a tek sam počela.

RNR me tera na razmišljanje :)

RNR skraćenica koja nekome život znači, a nekome baš ništa. Zavisi od stepena inteligencije, stojim iza toga. E mene pokreće u svakom smislu i pogledu. Hvala radio 101 i grupi Let 3, što su nam ulepšali veče…onako porodično.

Nije to… nego… Rekoh vam već da se dragi sprema na put. Kažem mu ja „…ma jok, ne moraš nigde da ideš“, treba samo da navatamo jednog ovakvog pilota. Uleti čovek u avion i dotera nam. Ne mora ništa da platimo, nema šanse da ga neko uhvati. 😀 Eto… mene RNR tera na razmišljanje…konstruktivno. 😀 Treba u’vatiti ovakvog pilota.

Kažu „Drunk pilot“, možda i LUD čovek, e ja kažem majstor nad majstorima. Nije pijan, a lud je malkice, koliko da vam se smrzne govno u dupetu dok gledate. 🙄  Car. E njega ću da zovnem da nam tera letilicu. Uh… Nije ni čudo što padobranci skaču iz ispravnih aviona. Kad vidimo ko sve leti te avione, drugo nam i ne preosteje. Uživajte opet.

Dubai viđen očima padobranca

Do sada nijednom nisam za dan napisala više od jednog posta. Ne zato što nisam imala šta da kažem, već pustim jednu pričicu, pa se lepo ispričamo i onda kada svi sve kažu, ja napišem nešto drugo. Iz istog razloga su mnoge priče ostale ne napisane. Nije ni kvantitet, ni kvalitet u pitanju, nema toga kod mene, već eto tako bezveze.

Rešila sam da malo promenim stvari. Za danas sem kamenja imam i nešto mnogo lepše i bolje za vas. International Parachuting Championship and Gulf Cup, Dubai u slikama. Zahvaljujući drugarima padobrancima koji su učestvovali na ovom takmičenju (Василий Родин, Jonathan Tagle i naš Aleksandar Cvetković Aca i njegova devojka Jelena), imam priliku da vam pokažem nešto mnogo lepo. Nadam se da ću dogodine i lično moći da vas obradujem slikama. Uživajte. 🙂 Dubai malo drugačiji od onoga kako ga vide obični turisti. Raj na zemlji.

Dubai Parachuting Championships 2010 Red Bull Skydive Team

Kamen za pod glavu

Možete da završite u bolnici kao Vule, sa nesanicom kao Danijela ili u hitnoj pomoći kao Duda. Ne daj Bože nikom takvih bolova i muka, kao što je kamen u bubregu. Pita se čovek odakle se to čudo stvori u čoveku?

Već neko vreme nas zeza bojler u kupatilu. Hoće, pa neće, greje, pa ne greje, sija lampica, pa ne sija. Znači nešto mu fali, šrafciger u ruke, pa da vidimo šta je. Najverovatnije samo grejač treba da se zameni. Dohvatio se moj dragi posla.

Da bi izvadili grejač, treba da se skine onaj donji poklopac i to je to. Grejač je tu na dohvat ruke, odšrafi se, pogura malo na gore, pa u stranu izvadite ga i obrnutim postupkom stavite novi. Međutim, neće ni da mrdne. Dobro možda se samo malo zaglavio. Ahaaa…

Mukotrpnim radom je iz bojlera izvađeno oko 25-30kg kamenja i peska. 😯 Nismo mogli da verujemo. Kadica kojom je taj teret iznešen iz stana je pukla od težine nad samim kontejnerom. To nije kamenac koji se skupljao 20 godina, već možda dve. Kad je situacija već takva, onda ne postoji nijedan drugi razlog za kamen u bubregu. Čovek nije mašina za preradu kamena.

Ako slučajno pijete vodu sa česme, posle ovih slika se bar zapitajte da li je to pametno? Ako vam ni slike nisu dovoljne, onda pitajte nekoga ko je neki od tih kamičaka morao da izbaci iz sebe. Takve muke ne biste poželeli ni najgorem neprijatelju. Pijte samo flaširanu vodu ili u nedostatku iste se radije odlučite za pivo, preporučuju i doktori. 😉

Unutrašnjost bojlera

Ovo nije čvarak

Stari grejač

Kamen za pod glavu

Sadržaj bojlera

Al'a ga je opravio...

Natradala kadica

Neophodan alat

"Kamičak"

"Kamenčić"