Monthly Archives: март 2009

Bela faza

Bela boja me podseća  na bele pelene, na sneg i na belo prolećno cveće. Dosta je i zime i snega i bedačenja. Zima mi je oduzela zadnje atome snage. Polako dolazi vreme kada ćemo svako jutro da se budimo sa suncem, kada će sve da procveta, a i snaga da mi se vrati. Malo po malo dolazim sebi.

Advertisements

Radio Mish iz Pere Todorovića…putujući Mish

Lepo sam vas ovde pozvala da dođete u goste, ako poželite. Mi mnogo volimo goste. Došli gosti kod nas, za sada samo preko neta, a već 10. aprila putujući Radio Mish je u Pere Todorovića.

Trenutno… ako ste ljubitelj dobre, jake, teške muzike možete da čujete Panteru, Type o negative, Sepulturu, Biohazard… Svi sve emisije počinju sa laganicom, e ja neću. Divan je dan, hajde da skačemo. Ne možete još uvek čuti moj „mili i slatki“ glasić, ali muzika je dovoljna da se doooobro razumemo.

10. aprila direktno iz našeg malog skromnog doma ide emisija Radio Misha. Ako još niste čuli za Misha, definitivno je došlo vreme.  Snimićemo gomilu VCast-ova i naravno padoriju na Peđin račun. Nikada ništa nisam osvojila, e ovo mi je baš fora da pokupim „iPod Shuffle – samo za tebe!!“.

Petak 10. april, divan dan. Možda bude i nekog skakanja, pa nam bude još zanimljivije da snimamo, dolazi nam drag gost Siniša direktno iz jedne pokemonske države, a vi kad poželite dođite da se zezamo. Od kafice, pa do skakanja iz aviona, pa šta poželite. Volimo goste, definitivno. Dragi Mishu dobrodošao! 🙂

Snovi su sve

Verovatno svi vi znate šta su snovi. Neke svoje snove ste ostvarili, neke niste. Od nekih ste odustali, mislite da je prošlo vreme i da nemate više šanse da ih ostvarite. Ostali su zaboravljeni kao tiha patnja, negde u vašoj podsvesti. Uzdahnete tako ponekad kada pomislite na njih, a onda se okrenete svojoj svakodnevnici i kažete sebi „nema veze“. IMA VEZE! Jako je važno ostvariti svoje snove. Važno je isto koliko i živeti. Život bez snova, nije život. Snovi su sve. Snovi su ono što nas pokreće i navodi da sebi život učinimo lepšim.

Nije san maštati o 10 148 259 dolara na računu. Šta će nekom tolike pare za normalan i srećan život? To je san pred spavanje, da se lakše zaspi, ali to nije san koji život čini bogatijim. Koliko ste svojih snova ostvarili? Šta ste silno želeli da postanete, a šta ste postali? Jeste li maštali o tome da postanete doktor, glumica, kuvar, električar, mašinovođa, a šta je sada vaše zanimanje?

Jesu li kradljivci snova uspeli da vam ukradu snove? Jeste li želeli da obiđete svet? Da li je vaša želja bila da kupite čamac i pecate ribu? Jeste li poželeli kuću u planini ili na obali mora? Jeste li ikada želeli da vozite bubu, možda je to bio vaš san? Ferari ili Porše? Ma jeste li ikada poželeli da se opustite do daske i da ludujete, bez brige šta će ko reći o vama?  Svi smo mi različiti, svi imamo različite snove, a ja vas pitam koliko ste svojih snova ostvarili?

Dovoljno je samo jako, jaaaako želeti. Kada čovek želi, onda se i potrudi da to i ostvari. Ima cilj pred sobom, kada stigne do njega, onda postavi neki drugi san sebi kao izazov. Tako sebi život pretvara u život vredan življenja.

Ne…izgovori ne postoje. Situacija, politika, nemaština, ovo, ono…NE. Odbijam da prihvatim takve izgovore za odbacivanje svojih snova. Rekoh već, neka moj poslednji dan života bude i sutra. Moći ću da kažem sebi „živela si Ivana…ostvarila si deo svojih snova…nisi sve, ali ko zna zašto je to dobro…sve je zbog nečega dobro…a ti si Ivana živela svoje snove….uspela si da Živiš sa velikim Ž.“

Dok ne dođe taj moj poslednji dan, daću sve od sebe da većinu onoga za šta mnogi misle da je ludost, ostvarim. Nemojte da odustaje od sebe i svojih snova, nikada. Snovi su stvarno sve. Don`t give up!

Rodila se Ana pre godinu dana

ana-markoDanas nam je divan dan, divan dan, divan dan….

Našoj Ani je prvi rođendan. Posebno sam raspoložena i srećna. Godina je proletela toliko brzo, da mi se čini da se juče rodila. Već je prava cura. Ima celih osam zuba i još neke koji se spremaju da izađu. Porasla joj kosica i već možemo da stavimo šnalu, dve. Prohodala je sa nepunih 9 meseci, tako da sada već može i da potrči za ovim većima. Bori se kao lavica i verovatno zato što žuri da ih stigne, a i da nametne svoju volju, voli da viče. Sva je na mamu. 😀 Napravili smo tortu i imaćemo goste. Pravimo žurkicu, mada je kod nas žurka svaki dan. Hvala vam svima na lepim željama. 🙂

Sva deca su fotogenična, ali da njih četvoro uhvatite u jednom kadru… to je prosto nemoguće. Bilo je lepo i veselo. Post sam počela pre žurke, a završavam ga posle žurke. Imamo i slike i snimke. Oni sada polako jedno po jedno padaju u san, a tati i meni preostaje da malo predahnemo i nazdravimo za sve njih. Živeli. 😀

Slučajni VCast… :))))

Šta se desi kada roditelji četvoro maloletne dece izađu u noćni provod posle dužeg vremena?  :mrgreen:

Uputstvo za gledanje:

1. Prvo utišajte svoje zvučnike.

2. Ako slučajno imate slušalice na ušima utišajte malo više, da se ne biste prepali od mog „milog glasića i smeha“ . Zvučim kao da sam celu noć pevala u kafani, a nisam. 😆

3. Ako su u blizini vaša deca, (a i neka tuđa) nemojte da gledate sa njima, jer će deca možda imati noćne more, a i rečnik nije primeren deci. Popilo se malo. 😀

4. Ako se pitate „šta joj bi da ovo postavi?“, reći ću „a što da ne?“. Možda se i vi nasmejete, a i malo šale na svoj račun nikad nije na odmet. Bar meni.

Izlazite što češće, a ako hoćete dođite nam u goste, adresu znate. Još uvek se ne selimo. :mrgreen:

Šta više lupetam, pogledajte slučajni VCast, a možda to i nije, ma nema veze, samo nek je veselo.

Taxi from Ivana Momcilovic on Vimeo.

Brazil…najnoviji poduhvat

Brazil, Španija, Kolumbija, Kuba i Amerika samba, rumba ća, ća, ća…

Pevam na sav glas i boli me dupe za krizu u Srbiji. Šta ima veze što treba da platimo kiriju, što je frižider prazan i što baš nisam sigurna kako ćemo da kupimo mleko i hleb. Da krademo nećemo, da se bavimo nekim mutnim radnjama i kriminalom nećemo, da ćemo da preživimo, hoćemo i što ja onda ne bih pevala? Pevam i vrckam dupetom. Brazil, Španija, Kolumbija, Kuba i Amerika opsa, opsa, opsa saaa…

Možda neko pomisli da sam načisto odlepila, ali cvrc. Nisam. Neće se dušmani radovati, nek pocrkaju. Nikada u stvari nisam bila ovako jaka, čvrsta i ludo hrabra. Laknulo mi je, jer sam donela odluku. Rekoh vam već, kada meni padne neka ideja na pamet, pa ja to lepo stavim na papir, ja to i ostvarim. Upravo sada stavljam na papir, a u realizaciju plana sam već krenula. Mic po mic, malo po malo i onda… Brazil, Španija, Kolumbija….

Vrlo malo je ljudi u ovoj zemlji ostalo, koji se neće odreći svojih snova o boljem i lepšem životu. Svi kažu „biće bolje“, „strpimo se“, „snađimo se“, ma šta znam, šta sve ne. Ovde poštenim radom ne može da se živi normalno. Znači ovako, ja ne želim da živim od danas do sutra, čekajući da se nešto promeni, jer ovde se ništa na bolje neće promeniti.

Da se razbolim od brige i nerviranja, da me napadne neka rakčina od sekiracije, e pa neće moći. Da me moja rođena deca sutra okrivljuju zato što sam se predala i što nisam nešto preduzela i što žive tako kako žive, e pa neću ni to. Život je samo jedan, pa makar postojala i reinkarnacija. Ovaj život, ja kao Ivana Momčilović, samo jednom živim i hoću da ga živim, neću da životarim, neću da se patim, odbijam da budem samo broj. U ovoj zemlji svi smo mi samo brojevi. E pa neću!!!

Kako ja da nateram ženu da nam vrati naše pare, 2500 evra? Kako da nateram Jugopetrol da nam deblokira račun? Kako da nateram državu da nam uplati 3 000 000 dinara koje nam duguje, na taj isti račun? Kako da nateram kišu i sneg da ne padaju? Kako da nateram sunce da sija? Nikako. Pa šta? Treba li stvarno da se razbolim zbog para. Svašta. Samo da smo živi i zdravi, a ostalo ćemo da rešimo. Onako usput, živeći.

Italija Belluno 2008. Svetski kup u padobranstvu. Italijani, Nemci, Francuzi, Amerikanci, Emirati, Poljaci, Španci, Slovenci, Hrvati, Holanđani, Rusi, Mađari, Slovaci, Česi, Englezi, Austrijanci, Srbi i jedan jedini Brazilac u majici srpske reprezentacije, Marcelo Ricci. E taj Brazilac će da bude jedna od karika u lancu koja će da nam pomogne da promenimo život na bolje, zauvek. Zvao je on nas i tada, da idemo tamo, ali nismo bili spremni. Sada počinjemo sa pripremama i do jeseni idemo u osvajanje Brazila. On ima svoju dropzonu, Vertical Speed u Brazilu, a nama sem livade i jednog aviona ništa više i ne treba. On ima i livadu i avion.

Neću da vam pričam sve detalje, da ne malerišem, 😀  ali eto rešila sam i to. Stigli su nam i gosti. Frižider smo napunili. Dugove i dalje nismo naplatili. Pare za kiriju nismo našli, moraćemo da se selimo u ponedeljak. Ma boli nas dupe, važno je da smo zajedno i da ništa i niko ne može da nas posvađa i rasturi. Idemo na žurku večeras, da proslavimo ideju sa svojim prijateljima. Šta će nama pare za sreću? Srećni smo što imamo jedno drugo i našu decu. Spremni smo za osvajanje sveta. Vreme je za pokret. Vremena nema na pretek, jer život je jedan i tačka.  😉

Dragi moji prijatelji

http://www.charolija.com/svasta-nesto/dragi-moji-prijatelji/

Dragi moji prijatelji

Ne mogu da smirim ludo srce. Svratila sam kod Aurore i poželela joj srećan put. Radujem se zbog nje. Što je uspela da pobegne iz mraka. Zbog nade da će makar njoj biti bolje. S osmehom na licu i pod utiskom, svratim na blog još jedne mlade devojke Ellye. Pročitam njen post i ponovo mi se smrači. Ona nada u bolje sutra se rasprši na hiljadu komada i kao bumerang me naša stvarnost opali po sred čela.

mare

Pogledam mog Marka veselog, razdraganog. Naspavao se, pa se rasanjuje, razvlači se po krevetu. Voli da leži i kulira uz crtaće. Brblja nešto i zadirkujemo se. Steglo mi se srce još jače. Pune mi oči suza, stislo mi se u duši nešto i ne pušta. Šta nas tek čeka i hoće li ikada biti bolje? Hoće li i on morati jednog dana da se spakuje i ode odavde sa jednom putnom torbom i albumom punim slika? Ne zato što želi da putuje, već zato što želi bolje da živi. Kako to da sprečim? Kako da svojoj deci život u ovoj NAŠOJ zemlji učinim srećnim i boljim? Uvek kažem da smo prvo živi i zdravi, to je u stvari i jedini pravi uslov za sreću. Ljubav. Da nema ljubavi ne bi ni nas bilo. To jesu najvažnije stvari u životu. Znam.

Gde god oko sebe pogledam, samo tuga, jad i čemer. Beznađe. Ulicom neki mrtvi ljudi hodaju. Ima i gladnih, i smrznutih, ostavljenih, samih, bednih, prevarenih, nesrećnih, jadnih. To je postao život u Srbiji. Ne mogu da se zavaravam da to ne vidim, jer vidim i jasno je kao dan, da nam je svima sve gore i teže.

Neću ja posustati, neće me napustiti optimizam, ali sam u stvari prestravljena. Koliko je danas praznih frižidera u Srbiji? Samo nemoj više niko da me laže da u Srbiji nema gladnih. Srbija je jadna, oskrnavljena, na kolenima, gladna i ostaće pusta. Za par godina stvarno će svi Srbi moći da stanu pod jednu krušku.

Nebeski dijamant

http://www.charolija.com/svasta-nesto/nebeski-dijamant

Nebeski dijamant

nebeski-dijamantwww.nebeskidijamant.com je dobio svoj osnovni oblik. Oduzeo mi je dosta vremena, a sa druge strane i nije. Sama sebi sam oduzela vreme. Počnem jedno, pa skrenem na drugo, pa opet na prvo, a onda na treće i pogubim se skroz. Sitnica kao što je redosled kategorija… „kad pre svanu?“ Izaberem temu, kažem sebi „to je ta“, pa čačkam, čačkam i onda shvatim da mi se u stvari uopšte ne sviđa. Onda u pokušaju da nađem drugu neku, opet izgubim vreme i tako bi išlo u nedogled, da nisam sela i smirila se.

Prvi i najveći problem mi je napravio računar. Usporio je, da je to bilo neverovatno. Pričala sam vam skoro da sam ga sređivala i kada je opet počeo da se gasi, nervni slom sam dobila. Drugo mi nije preostalo nego da uzmem šrafciger u ruke. Ljudi moji! Ako i malo volite svoj računar, otvorite ga ili ako se plašite da nešto ne pokvarite, dajte nekome ko se razume, da ga otvori i uradi najnormaniju stvar. Očistite ga! Koliko prašine, ma pravog đubreta je bilo unutra. Jedan poveliki miš bi imao za bundu, od one crne masne prašinčine… i kafa i sok i pivo i ko zna šta sve ne. Dobro je da nije crkao. Posle toga za divno čudo, radi kao da je nov. Očistila sam ga do visokog sjaja.

Drugi problem je kao što rekoh moje gubljenje u gomili stvari koje sam sebi zadala za zadatak. Hoću ovo, ovako i nikako drugačije. Za par tema sam postala ekspert, da bih na kraju shvatila da ipak to nije ono što hoću. Logo ovakav, onakav…ova plava, ne, ne, bolja je ona, ova slova, ona slova, ma baš sam budala. Sada ako hoćete možete i da ga pogledate, ali opet ću reći da nije gotovo i da nije ono što hoću, ali može se pustiti u rad. Dobrodošli ste naravno.

Sa druge strane ne osećam nikakvo zadovoljstvo što je gotovo. Prazna sam i ja bih sada dalje nešto, drugačije, lepše, bolje. Povremeno sam i neki post pročitala, ali sam ispala iz toka dešavanja. Sinoć sam se jako potresla kada sam čula šta se desilo malom Lavu, a sa druge strane sam se i obradovala što će sve na kraju biti u redu. Ako išta može da znači, a možda i može, šaljemo im svu pozitivnu energiju i svu našu snagu.  Život je totalno sranje i trebao bi da poštedi decu, ali na žalost nije tako. Samo Gospod Bog decu da nam čuva, svega ostalog će biti. Zdravlje i život samo.

Sada ću početi da pišem na svom blogu. Srediću ga malo, da mi bude lepo kad dođem na njega. Ovako mi je isuviše hladan, prazan. Nisam to ja. Eto samo da se javim. Ne osećam zadovoljstvo zbog završenog posla. Tako to obično biva. Uložimo sebe, a rezultat na kraju nas ne usreći, ma koliko da je dobar.  😕

Narodnjaci su zakon !

http://www.charolija.com/2009/03/08/narodnjaci-su-zakon

Narodnjaci su zakon !

Ova zemlja je jedno veliko sranje. Gde god pogledaš, sve je u kurcu. Šta me jebo đavo da gledam Beoviziju? Taman sam se ponadala da ima nade za ovaj narod, kada sam odgledala pesmu ove naše dece iz Operacije Trijumf, jer su oni jedini i imali pesmu. Ali ne… Serem se u muzičko znanje i Joksimoviću i Kovaču i Krstićki, pa imaju li oni uši ili se sve pretvorilo u pare i korupciju. Ma neću više ništa da pričam. Besna sam, ali nemoćna, jer narodnjaci su zakon.

Još nešto da dodam, sad kad sam se smirila, da ne pišem novi tekst. Pogledajte samo kako sam proslavila 8. mart, pa će vam biti jasnije što sam se ovako brzo iznervirala. 😉  Može i ovako.

Remont

http://www.charolija.com/2009/03/04/remont/

Remont

Uh… treba neko da mi kaže stani!!! Opasno je zajebano kad vam mozak radi 300 na sat, a pored toga radite još hiljadu i po stvari. Prolećno spremanje kuće, deca u punoj snazi, hvala Bogu, nedostaje mi 16 i po vitamina, osećam da ću da poletim, ali avion još nije uzleteo na bezbednu visinu da bih skočila. Nemam snage da se izborim sa vetrom. Hoću li imati snage da izađem na upornicu?

Otvoren prozor, ulazi mi proleće u stan i u dušu. Uhvatila me zuja i napad energije, ali nemam snage da sve to ispratim. Treba mi odmor. Ne mislim na spavanje, treba mi remont celokupnog tela.  Plašim se samo da mi fale neki delovi za taj remont. Uh…

Najnovija ideja

http://www.charolija.com/2009/03/04/najnovija-ideja/

Najnovija ideja

oblaci9db

Pišem za svoju dušu i sve što radim, radim od srca. Pitala me Zelena, par puta „šta li je sledeće?“. Uuuuu je, imam novu ideju i sprovešću je u delo, brzom brzinom.

Meni je proleće došlo još pre mesec dana. Sav onaj sneg i mraz nisam ni primetila. Spaljuju se veštice kod Sare, pravo proleće je na pragu. Uskoro počinje sezona. SEZONA SKAKANJA!

www.nebeskidijamant.co.yu …istekao domen. S obzirom da sam lično na taj sajt, išla vrlo retko, ne bih skoro ni primetila da nam je domen istekao. Da nije bilo Dejana koji mi je obratio pažnju na to, ko zna kada bih videla.

Lepo je izgledao taj sajt, ali po mom mišljenju njegovi kapaciteti nisi bili ni minimalno iskorišćeni. Spremala sam se da sve to preuzmem na sebe, ali nije se dalo, napisala sam samo par tekstova. Ivanov kum koji je inače „najpametniji“ je radio sve to, pa nisam imala želju da se teram sa njim. E sad će se teramo.

Prebacićemo sajt na com. Radila sam ranije u Front Page-u. Učestvovala aktivno u pravljenju nekih sajtova, pravila neke strane i tako to, ali jebem mu mater. Bilo je to pre celih 5 godina i morala bih sve iz početka da učim i podsećam se, a FP je verovatno uveliko i prevaziđen.

Šta mi treba sva ta muka i zajebancija kada postoji dobri stari wordpress. Da bih u YUBC-u od co.yu napravila com, treba mi 12 velikih pakovanja Pampersa. E pa nećeš majci. Ja sam inače dobar drugar sa jednim dečakom. Taj dečak ima dobrog tatu i taj tata će da mi pomogne da otvorim com domen za Nebeski dijamant.

Pelene će da ostanu Marku i Ani, moj drugar će za te pare da kupi sebi nešto lepo, a tata će da dobije 25 ćevapa sa roštilja i piva koliko može da popije. Svima lepo, svima dobro, svi srećni i zadovoljni. Nekom suvo dupo, nekom pun stomak i srce, a meni zadovoljstvo do neba i nazad, da napravim taj sajt onako kako sam oduvek i želela da ga vidim, nebeski dobro.

Istina je da će kum malo da se „beči“ i da kaže da je sve to bezveze, ali šta mu ja mogu. Ako mi je muža krstio, nije mu decu rodio. Ja jesam, pa tako se i moja računa kao zadnja.

Dok sam otišla do sobe i vratila se bila sam ubeđena da mi ta misao neće pobeći, al` pobeže mi, mamicu joj jebem misaonu. Šta ono htedoh?

Valjda ću se setiti, a dok se setim, još nešto za već bivšeg „održavaoca“ sajta Nebeski dijamant. Nisam mu ja kriva što ima mašte i ideja ko moj nožni palac. To je uvreda za moj prst. Kreativniji je, ali jebi ga izdržaće moj palac ovu uvredu.

Neverovatno zanimljiv sport, sa bezbroj mogućnosti… a sajt stoji li stoji. 8-9 godina, jebem li ga, sa 5 i po slika koje su morale da imaju 108 000 MB „jer samo velike slike su dobre“. Bože me sačuvaj, ko da nije čuo za Photoshop. Snimak jedan ili dva od 204 000 MB i to moraš da skineš da bi pogledao. Ako ih je 4 čoveka pogledalo, evo gde sam, ne pomerila se s mesta. Statika bato statika! Ako šta mrzim onda je to statičnost, ne mrdanje s mesta i krivljenje drugih zbog koje čega. Ma neću da se nerviram i pričam dalje o tome, šta je bilo bilo je. Iz priloženog teksta se vidi da sam spremna da kritikujem, a bolje mi je da ćutim. Što bih se nervirala?

Ooo…jeeee…setih se. Zadnje mi je na pameti malopre ostao Deda. Mislim, mislim i setih se i zašto.

Deda live show…Kad sam ovo pročitala kod Dede smejala se malo, a onda otišla da vidim šta je to. I BAM! Ideja. Direktan prenos skoka sa 1000 metara. Traba samo još laptop da kupim, kameru za snimanje skokova imamo. Samo unapred najavim, „tad i tad, tu i tu“ i vi koji ne možete da dođete da gledate, live prenos gledate kod kuće na svom kompu. Recimo, dođe neki đak. Mama, tata, devojka, drugari ili jebem li ga ko, nisu u mogućnosti da dođu na aerodrom. Klik na dugme i gledaju uživo. Dok se novi padobranac vrati kući, a oni mu već napravili žurku sa sve snimkom na video bimu. Ovo pričam za one što vole da se pohvale, a većina voli. Šta bih ja dala da su moj prvi skok mogli da gledaju moji? Hehehe…

Može kum da se ljuti koliko god hoće. Za utehu, snimiću i njega. On je pilot inače, pa će još i da postane popularan.

Raspisah se ko i uvek, ali eto. Ja što na papir stavim to i uradim, a ovo baš na papir i pišem. Po „starinski“ sa sve olovkom, pa ću da kucam posle.

Opet će za početak tema da mi bude problem. Imam jednu u glavi, ali malo me zezaju ti komentari na stranama.

Inače, nema smisla ni da se minut i po mučim sa instaliranjem worpressa na domen, jer će to moj drugar Deki da uradi za mene. Od sveg srca ga pozivam da sa svojom dragom dođe na ćevape i pivo, na naš talični splav. Biće ovo leto mnogo lepo i plodonosno u svakom pogledu. 😉

Hvala vam momci u napred i obećavam da se više neću zahvaljivati.  🙂

Pokemoni – moja noćna mora

http://www.charolija.com/2009/03/03/pokemoni-moja-nocna-mora/

Pokemoni – moja noćna mora

pokemoni1

Sanjaju ljudi sve i svašta, a mi što se muvamo po internetu, pored svega onoga što doživimo tokom dana u naše snove se umeša i svašta nešto sa neta. Nisam nikada sanjala nikog od blogera ko što se Duda namučila. Zadnjih godina slabo i spavam, tako da ne stignem ni da sanjam, ali noćas sam se namučila sa Pokemonima.

Blogowski… nisam čoveka nikad u životu ni videla ni čula, ali onih par snimaka sam pregledala i tako otišla na spavanje. Jedva sam ga spasila. Mali, slatki, simpatični, a oće čoveku oči da izvade. Pitam ja njih, „šta vam je, što ga jurite?“ a oni se samo keze. Pitam „što baš ja moram da ga spasim?“, a oni samo još više podivljaju i skakuću ko blesavi. Sad mi smešno, ali noćas mi i nije bilo svejedno. Prava noćna mora. On trči u bade mantilu, sa četkicom u ruci i kapom na glavi, a ovi skaču svuda po njemu, a najgore od svega je što mu život zavisi od mene. Užas, pa gde mene nađoše mamicu im malu?

Da nije bilo Pika Čua, kog kao poznajem sa mora. Slikali smo se zajedno u Herceg Novom, kad je imao predstavu za decu. (stvarno smo se slikali, pokazaću vam sliku kad je nađem) uništiše oni Blogowskog ko od šale. Zamolila sam Pika Čua da pokupi ekipu i da im objasni da Blogowski nije ništa njima rekao i da oni nisu ti Pokemoni, nego oni drugi i da mi je žao ako ih je nešto uvredio, jer je došlo do zabune. „Pika, pika!!!“, vikne on, a ovi svi stadoše i okupiše se oko njega. E tu sam se trgla i probudila.

Ceo dan ovo hoću da vam ispričam, ali nikako da stignem. Čak taj crtani više i ne prikazuju, ni na jednoj TV, bar ja nisam videla, ali eto sanjala sam Pokemone. Blago meni, baš mi je veselo, čak i u snu.

Idemo dalje

Ovde više neću pisati, pa ko misli da nije ponekad loše i kod mene svratiti u goste neka u blogrollu promeni moju adresu i neka dođe. Preseljenje je uspešno obavljeno.

www.charolija.com počinje sa radom.

Dobrodošli dragi gosti

picence-copy

Ako budem čekala da sve uradim do kraja, pa da nastavim da pišem, zaboraviću i da mislim i da pišem.  Da biste prebacili blog i pokrenuli svoj sajt,  najvažnije je da prava pitanja postavite pravim dobronamernim ljudima. Tako mi je Borsky prvo pomogao da ova ideja zaživi, on mi je završio sve oko domena i ostalih stvari. Blogowski ima odličan post, kako i odakle krenuti, pa ako imate sreće možete i sami da pokušate, ali bez Vesića verujem da bih ja još uvek pokušavala da instaliram wordpress bezuspešno. Zahvaljujući njemu blog  je preseljen još istog dana.

Kada je došao red na mene. Posao je stao. Nisam mnogo čačkala, zabrljala samo jednom sa slikama, ne mnogo opasno, ali tema me ubija i oduzima mi sve vreme ovoga sveta. Na kraju ću sama da je napravim.  😀

Izluđuje me što svaka free tema koju sam probala nema komentare na stranama koje su napravljene, a „Nedelje trudnoće“ su napravljene baš u tu svrhu. Obostrana komunikacija. Znam da to može da se napravi  i da bude ok i probala sam, ali mi se ne sviđa. Neka ga ovako za sada, a za to vreme ću da napravim šta i kako hoću. Ideja mali milion, a ne mogu da postignem sve.  Zato ću prvenstvo da dam onome zbog čega je i nastao ovaj blog, pisanju, a to koliko će da nam bude prijatno i lepo na oko može i da sačeka.

Dobrodošli vi meni, nadam se da će nam druženje u buduće biti još lepše. E sad da vidimo ko će šta da popije?