Monthly Archives: јануар 2008

Lutanje

Sednem tako uveče i prošetam od bloga do bloga, pročitam neke tuđe priče. Zavirim tako u druge neke živote. Nasmejem se, rastužim ponekad, pa i iznerviram se. Ne mislim na klasično nerviranje, već znate ono kad pročitate priču, vidite problem i znate rešenje, ali ne možete da pomognete. Nikoga od tih ljudi, tj. vas koji ovo čitate ne poznajem, ne znate ni vi mene. Imamo sliku jedni o drugima, onakvu kakvu je sami stvorimo u glavi i tako vremenom, čitajući jedni druge, postajemo sve bliži.

Oduvek sam volela da pišem sebi! Iz čiste potrebe ili iz ljubavi prema pisanju. Tako sam upoznavala sebe, kao što sada upoznajem vas. Čudno, ali dok se čovek traži, to je možda jedan od najboljih načina da sebi zađe duboko u dušu! Pišeš sebi pismo kao svom najboljem prijatelju, pa mu lepo kažeš sve što te muči, a ne moraš puno ni da objašnjavaš.

Drugi dobar način rešavanja problema svake vrste, je pisanje ljudima koji su u nekoj vezi sa vašim problemom. U tom pismu koje nikada ne pošaljem, napišem sve što bih rekla, sve što stvarno mislim, što nemam prilike da kažem iz bilo kog razloga! Kada se sve to stavi na papir, rešenje problema bude negde zapisano, a ponekad se rešenje nađe između redova. Skriveno iza neke suze u oku, da mi snagu!

03. maj, 1998. nedelja 14:14

Suze! Opet plačem! Srećna sam što opet mogu da plačem! Oduvek sam mrzela da se samosažaljevam, ali ja jesam za žaljenje! Veseli, mrtvi čovek, koji hoda! Vesela i sasvim u redu za sve druge, a u stvari mrtva sam! Nema u meni ničega sem tuge i gorčine! Koliko dugo sam lagala sebe da je sve u redu, da se sve ružno što mi se desilo, desilo nekom drugom!?

Proleće je sve se rađa, cveta, čak je i kiša vesela, …samo ja, prokleti mrtav čovek, kvarim svu lepotu današnjeg dana. Lepotu života, proleća! Mrzim što sam čovek! Zašto stvarno nisam more ili vatra, i sam kamen da sam srećnija bih bila? Ne mogu da se obuzdam…volim ove suze, prija mi i ova tuga! Zar nije žalosno reći da tuga može da prija nekom? Meni može i patnja mi sada prija! Moram nekad da se suočim sa njima! O Bože …došlo je i to vreme!!! Lako je živeti srećan, tugu i patnju treba preživeti. Zašto sam toliko stvari strpala u sebe? Zašto sam glumila sreću kad srećna nisam bila? Zašto je laž bila bolji izbor od istine? Zašto si se lagala?

Ivana, bleso jedna, znaš ti zašto! Baš zato što je lako živeti srećan, pa makar i lažno, preživi sada ovo, bol, očaj, tuga, patnja…to je sada deo tvoga života! Odjednom sam prestala da plačem, a suze su mi potrebne! Shvati Ivana da nisi ti kriva! Prestani da tražiš greške u sebi! Priznaj već jednom sama sebi da jesi lepa, da jesi pametna i jesi Ivana hrabra i jaka! Nisi mrtva, da jesi ne bi mogla da razmišljaš i pišeš sada! Ne kvariš ti lepotu ovog dana, pokvarili su je drugi tebi! Razmisli dobro, sredi se, nađi sebe i svoj cilj i nastavi dalje, ali stvarno, ne lažno, stvarno srećna! Biće ti jednoga dana sve jasno! Ivana ja te volim i to će ti biti dovoljno za novi početak!

Tvoja Ivana 14:43

Ovo deljenje sebe na dve ličnosti, ponekad i nije tako loše. Sada sa ove distance kada ovo pročitam, mogu da kažem da sam bila u pravu. Da mi je sve ovo neko drugi rekao, ne bi imalo efekta, ne bi me smirilo, ni utešilo tada. Nije bilo lako u životu, ali kada uspeš da pobediš sebe, nagrada koja te sačeka nema cenu.

Advertisements

Mortgage loan

mortgage_loan

A mortgage loan, also referred to as a mortgage, is used by purchasers of real property to raise funds to buy real estate; by existing property owners to raise funds for any purpose while putting a lien on the property being mortgaged. The loan is „secured“ on the borrower’s property. This means that a legal mechanism is put in place which allows the lender to take possession and sell the secured property („foreclosure“ or „repossession“) to pay off the loan in the event that the borrower defaults on the loan or otherwise fails to abide by its terms. The word mortgage is derived from a „Law French“ term used by English lawyers in the Middle Ages meaning „death pledge“, and refers to the pledge ending (dying) when either the obligation is fulfilled or the property is taken through foreclosure.[1] Mortgage can also be described as „a borrower giving consideration in the form of a collateral for a benefit (loan).“

Mortgage borrowers can be individuals mortgaging their home or they can be businesses mortgaging commercial property (for example, their own business premises, residential property let to tenants or an investment portfolio). The lender will typically be a financial institution, such as a bank, credit union or building society, depending on the country concerned, and the loan arrangements can be made either directly or indirectly through intermediaries. Features of mortgage loans such as the size of the loan, maturity of the loan, interest rate, method of paying off the loan, and other characteristics can vary considerably. The lender’s rights over the secured property take priority over the borrower’s other creditors which means that if the borrower becomes bankrupt or insolvent, the other creditors will only be repaid the debts owed to them from a sale of the secured property if the mortgage lender is repaid in full first.

In many jurisdictions, it is normal for home purchases to be funded by a mortgage loan. Few individuals have enough savings or liquid funds to enable them to purchase property outright. In countries where the demand for home ownership is highest, strong domestic markets for mortgages have developed. An alternative to mortgages that meets the requirements of Sharia (Islamic law), is the Islamic mortgage. Sharia prohibits interest, so Islamic mortgages are structured to avoid it by using other strategies such as markup of the purchase price.

Probudi se!!!

Posvećeno onima koji su se uspavali!

U periodu kada je ovo napisano, osećala sam da ne mogu i neću da budem ono što nisam. I danas stojim iza svake svoje reči!

07. avgust, 2001.
– u t o r a k –

Mislila sam ¨sada je sve u redu¨. Smirila sam se , stala sam delimično na svoje noge, postala, nazovi, neki čovek. Mislila sam, sve je prošlo, zakržljala mi krila. Spustila sam se na zemlju, ne umem više leteti. Mislila sam ostalo mi je samo da se potpuno uklopim u kolotečinu života, da stvaram i životarim dalje.

Niotkuda, moja krila se prisetiše čemu služe i ja se vinuh u visine. U stvari, nikada nisam ni umela da hodam. Živa sam potpuno, a moja krila su jača nego ikad. Želim sve od života, želim zato što sam živa, što nisam samo biljka!

Ja neću prestati da letim, nikada! Ko bude mogao da leti sa mnom, neka leti, ko ne bude mogao, ostaće na zemlji, u svojoj kolotečini, u svojem sranju od života. A kako da leti neko ko ne ume ni da hoda? Većina puzi!

Ne može mi niko ništa, velika sam i jaka. Ne želim da budem ono što nisam, a nisam slaba, ne treba mi rame za plakanje, ja plačem za sebe, ne treba mi ničije sažaljenje, priznanje, tapšanje po ramenu, ne mora niko da me hvali i da mi kaže da sam dobra, pametna, lepa, ne treba mi niko da me vuče kroz život, ne treba mi niko da me laže i da tako održava moj ego u životu. Svesna sam ko sam, šta sam i koliko vredim. Ne vredim baš mnogo, ali ja znam koliko je to! A svesnost je najvažnija stvar u životu! Biti iskren prema sebi je najteže, ali najlepše što može da ti se desi! Posle toga ne postoje prepreke, svet je tvoj!

Ko ne leti, ne ume ni da hoda, posle toga počinje da puzi i na kraju prestaje da se kreće…biljka… postaje biljka, a vremenom i zakržlja. Ja to sebi ne želim da uradim! Ja nisam biljka!!! Ko si ti? Šta si ti? Šta hoćeš od sebe? Šta ti treba? Koliko smeš? Koliko možeš? Sva ova pitanja nemaju veze sa mnom. To je tvoj život, a ko sam ja da ti bilo šta pričam o tvom životu?

Ali ipak… šta ćeš da uradiš?… Potkresaćeš krila i postaćeš neki kaktus ili šta već. Ja imam hrabrosti da kažem, da nešto nije u redu. Ti to ne možeš, ne smeš…kod tebe je sve O.K. Lažeš se, misliš tako treba, ali posledice ostaju i uvek budu katastrofalne. Pravi si kaktus, bodeš, ponekad procvetaš, ali ne mrdaš iz svoje saksije.

E sad, obično se dve takve (kaktusoidne) osobe nađu. Ona ne ume da leti, želi da te povremeno zalije. Kaktus možeš i jednom mesečno da zalivaš, on bude srećan. S vremena na vreme će da te prenese na sunčanu stranu terase i ti ćeš biti srećan, jer ne znaš kako je to biti slobodan, leteti i udovoljavati sebi.

Pokušaj da budeš svoj, pa makar i pogrešio, biće ti slađe nego da igraš kako drugi sviraju. Boriš se ti, ali negde duboko u tebi je skrivena misao šta moraš da uradiš, kako treba da zadovoljiš druge, njihova očekivanja i nade. Pa šta će reći ako ih sve izneveriš? Nemoj da budeš glup, radi samo ono što želiš da radiš lično ti, lično za sebe, ako te stvarno vole biće im drago zbog tebe. Ako je to prava ljubav izdržaće, nećeš ništa izgubiti. Ljubav se hrani slobodom. Tvoj život je samo tvoj.

Ja sam se izvukla, shvatila sam da od života želim sve, ama baš sve! Moje dete jeste moje dete i zauvek će to biti. Zauvek će jedino i prvo ona biti važna. Ja ću zauvek biti njena, imaće me celu do kraja mog života, pružiću joj i više od svega, voleću je i više od najviše, namazaću je svim bojama i pustiću je da uzleti, kad krene da padne povući ću je malo gore, pomoćiću joj. Nikada zbog mene neće da pati… Ja zbog svega toga ne moram da puzim i neću! Šta ću ja njoj ako ne vredim sebi!? Šta ću bilo kome ako sam iznutra mrtva i nezadovoljna!? Svako ima svoj život, svoju sudbinu, svoj prvi i svoj poslednji dan. Želim da sebi svog poslednjeg dana, makar bio i sutra, kažem, uspela si Ivana da živiš, nisi bila kukavica, letela si, videla si život, živela si Ivana!!!

Ja nisam posebna, ja sam samo izuzetna u svojoj svesnosti ko sam, u svojoj iskrenosti i jednostavnosti. Dobro mi je. Mnogo mi je dobro!!! Letim i ne dotičem tlo ni za trenutak… Pa šta bude! Ponekad mi se učini da su mi krila kratka, ali samo na minut. Počnem da padam, ali već sledećeg trenutka sam u oblacima.

Neću više da filozofiram. Izlila sam se maksimalno. Roštilj ili samo klasično prženje mozga svejedno bila sam ozbiljna i problem je što ne mogu da stanem. Ne mogu da shvatim da mnogi ne žele da se probude. Pa život je samo jedan!!!

Moja Jovana

moja-jovana.jpg

Moja ljubav i sreća, moja radost…
moja kiflica i pahuljica…
moj osmeh i moja suza…
moj oslonac i podrška…
moj najbolji drug i drugarica…
moj vodič i pratilac…
moja krokodilka i prinćipesa…
ljubavčica i čupavica,
drndulina i veselica…
moje prvo dete
moj prvi pogled u budućnost…MOJA JOVANA

Zamalo i ja da postanem ”astrolog”

Ne sećam se tačno kada, poodavno beše, u mom kompijuteru se našao jedan astrološki program. Ukucaš datum, mesto i vreme rođenja, a on kao svaki pametni program, na zadate mu stavke, ispiše tekst na ekranu. Znak – taj, podznak – taj, mesec u tome – znači to i to, mars u tome – znači to i to, vi ste takvi i takvi…itd. Zezala sam se sa tim programom, kuckala razne datume čitala šta ima da se pročita, ne obraćajući pažnju koliko i da li ima istine u tome.
Igrom slučaja ili već kako moja sestra, negde baš u to vreme, nađe nekog astrologa da joj protumači natalnu kartu i on joj čovek protumači. Ne bi to bilo ništa loše da ona to nije platila 50 maraka. Ej bre 50 maraka, znaš kako je to onda bilo puno para! Sva srećna došla kod mene i donela mi da čujem to tumačenje, pošto taj astrolog sve to snima na kasetama.
Kaže: “Da vidiš samo kako mi je sve pogodio!“
Prelušam ja kasetu, kad ono, znak – taj, podznak – taj, mesec u tome – znači to i to, mars u tome – znači to i to, vi ste takvi i takvi…itd. Čovek sve pogodio, mada sam i ja to sve mogla da joj kažem iz onog mog pametnog programčića i to za DŽ.

Kaže ona: “Ma ne lupaj Ivana, on je profesionalni astrolog, bavi se time skoro 10 godina.“
Rekoh: “Možda on 10 godina uzima pare za to, ali sve to može i moj mali pametni.“

Dođe ona posle par dana: “…e ‘ajde baš da vidimo šta zna taj tvoj pametni!“. Da mi podatke neke svoje koleginice sa posla (o kojoj ja apsolutno ništa nisam znala), pa da vidimo šta tu ima.
Ukucam podatke, pametnjaković odradi svoje, dešifruje sve to lepo i prikaže tekst. E sad, pošto ja sve to volim da bude fino i uredno, otkucam tekst u wordu sa svojim komentarima, oduzmem, dodam, odštampam i pošaljem joj. Ljudi moji, da znate kakve su bile reakcije. Žena htela i da mi plati. Kaže, ama baš sve sam joj pogodila. Sve je tačno kao da sam živela sa njom. Prosto sam se uplašila, a boga mi i one su.
Sestra mi je sa posla donela još 5-6 papirića sa raznim podacima, kaže: “…evo ti još posla, ali da im kažeš koliko to košta, koliko bi ti to naplaćivala?…“
“Ama neću ništa da radim i ništa da naplaćujem, to radi moj program, a ne ja.“
“Ma ‘ajde, to je i onako zezanje za tebe, a njima znači.“
Jeste, za mene je bilo zezanje, ali za njih nije. Uradila sam im još tih par horoskopa sa jasnom naznakom u tekstu da ja nisam astrolog. S obzirom da sam im pogađala, čak nisu ni verovale da nisam. Mislile su da sam baš stručnjak. Strašno! Nisam im ništa naplaćivala, mada sam zaradila, jer su mi sve one poslale po 15 maraka. Međusobno se tako dogovorile (rade u dobroj firmi). Kažu “…za trud i vreme“. Jedva sam se posle otkačila od svega toga, jer sve one imaju momka, muža, mamu, tatu, sestru, strininu strinu… i svi bi hteli tumačenje natalnog horoskopa.
Dođe leto, a ja sa letom dobijem krila, nisu više mogle da me nađu i uhvate na jednom mestu (pravi blizanac hehe), pa su tako vremenom zaboravile na mene.
I tako moj programčić čuči još uvek negde u kompijuteru. Neka ga, mali je i ne zauzima puno mesta. On je dokaz da svako ko poželi može da postane “astrolog“, da tumači natalne karte, pogađa i zarađuje, uz samo malo poznavanje psihologije ljudi. Neka hvala ja to ne želim. Možda ima istine u toj astrologiji, verovatno da ima, ali život je mnogo zanimljiviji i lepši kada ne znam šta će biti sutra!

Zamalo i ja da postanem ”astrolog”

Ne sećam se tačno kada, poodavno beše, u mom kompijuteru se našao jedan astrološki program. Ukucaš datum, mesto i vreme rođenja, a on kao svaki pametni program, na zadate mu stavke, ispiše tekst na ekranu. Znak – taj, podznak – taj, mesec u tome – znači to i to, mars u tome – znači to i to, vi ste takvi i takvi…itd. Zezala sam se sa tim programom, kuckala razne datume čitala šta ima da se pročita, ne obraćajući pažnju koliko i da li ima istine u tome.
Igrom slučaja ili već kako moja sestra, negde baš u to vreme, nađe nekog astrologa da joj protumači natalnu kartu i on joj čovek protumači. Ne bi to bilo ništa loše da ona to nije platila 50 maraka. Ej bre 50 maraka, znaš kako je to onda bilo puno para! Sva srećna došla kod mene i donela mi da čujem to tumačenje, pošto taj astrolog sve to snima na kasetama.
Kaže: “Da vidiš samo kako mi je sve pogodio!“
Prelušam ja kasetu, kad ono, znak – taj, podznak – taj, mesec u tome – znači to i to, mars u tome – znači to i to, vi ste takvi i takvi…itd. Čovek sve pogodio, mada sam i ja to sve mogla da joj kažem iz onog mog pametnog programčića i to za DŽ.

Kaže ona: “Ma ne lupaj Ivana, on je profesionalni astrolog, bavi se time skoro 10 godina.“
Rekoh: “Možda on 10 godina uzima pare za to, ali sve to može i moj mali pametni.“

Dođe ona posle par dana: “…e ‘ajde baš da vidimo šta zna taj tvoj pametni!“. Da mi podatke neke svoje koleginice sa posla (o kojoj ja apsolutno ništa nisam znala), pa da vidimo šta tu ima.
Ukucam podatke, pametnjaković odradi svoje, dešifruje sve to lepo i prikaže tekst. E sad, pošto ja sve to volim da bude fino i uredno, otkucam tekst u wordu sa svojim komentarima, oduzmem, dodam, odštampam i pošaljem joj. Ljudi moji, da znate kakve su bile reakcije. Žena htela i da mi plati. Kaže, ama baš sve sam joj pogodila. Sve je tačno kao da sam živela sa njom. Prosto sam se uplašila, a boga mi i one su.
Sestra mi je sa posla donela još 5-6 papirića sa raznim podacima, kaže: “…evo ti još posla, ali da im kažeš koliko to košta, koliko bi ti to naplaćivala?…“
“Ama neću ništa da radim i ništa da naplaćujem, to radi moj program, a ne ja.“
“Ma ‘ajde, to je i onako zezanje za tebe, a njima znači.“
Jeste, za mene je bilo zezanje, ali za njih nije. Uradila sam im još tih par horoskopa sa jasnom naznakom u tekstu da ja nisam astrolog. S obzirom da sam im pogađala, čak nisu ni verovale da nisam. Mislile su da sam baš stručnjak. Strašno! Nisam im ništa naplaćivala, mada sam zaradila, jer su mi sve one poslale po 15 maraka. Međusobno se tako dogovorile (rade u dobroj firmi). Kažu “…za trud i vreme“. Jedva sam se posle otkačila od svega toga, jer sve one imaju momka, muža, mamu, tatu, sestru, strininu strinu… i svi bi hteli tumačenje natalnog horoskopa.
Dođe leto, a ja sa letom dobijem krila, nisu više mogle da me nađu i uhvate na jednom mestu (pravi blizanac hehe), pa su tako vremenom zaboravile na mene.
I tako moj programčić čuči još uvek negde u kompijuteru. Neka ga, mali je i ne zauzima puno mesta. On je dokaz da svako ko poželi može da postane “astrolog“, da tumači natalne karte, pogađa i zarađuje, uz samo malo poznavanje psihologije ljudi. Neka hvala ja to ne želim. Možda ima istine u toj astrologiji, verovatno da ima, ali život je mnogo zanimljiviji i lepši kada ne znam šta će biti sutra!

karta.jpg

Palačinke

Obožavam palačinke, volim da ih jedem, a volim i da ih pravim. Ne znam odakle mi strpljenje, čak mislim i da je to najuzaludniji kulinarski posao. Dugo se spremaju, a pojedu se za čas posla. Kao da ništa nisi ni radio, ali eto volim. Nije mi samo jasno kod tih palačinki, kako nekad hoće, a nekad neće….? Sve isto radim i stavljam u njih, ponekad se bez malo, okreću same, a nekad se lepe za tiganj i budu bezveze. Kad su bezveze, iznerviram se, prospem sve što sam smućkala i smućkam ponovo. Nije mi teško. Obično iz drugog puta hoće da se prže. Jebote kao da su žive, pa znaju nešto? Večeras su uspele! Mmmm!

 

Palačinke

 

Loans

loan

In finance, a loan is the lending of money from one individual, organization or entity to another individual, organization or entity. A loan is a debt provided by an entity (organization or individual) to another entity at an interest rate, and evidenced by a promissory note which specifies, among other things, the principal amount of money borrowed, the interest rate the lender is charging, and date of repayment. A loan entails the reallocation of the subject asset(s) for a period of time, between the lender and the borrower.

In a loan, the borrower initially receives or borrows an amount of money, called the principal, from the lender, and is obligated to pay back or repay an equal amount of money to the lender at a later time.

The loan is generally provided at a cost, referred to as interest on the debt, which provides an incentive for the lender to engage in the loan. In a legal loan, each of these obligations and restrictions is enforced by contract, which can also place the borrower under additional restrictions known as loan covenants. Although this article focuses on monetary loans, in practice any material object might be lent.

Acting as a provider of loans is one of the principal tasks for financial institutions such as banks and credit card companies. For other institutions, issuing of debt contracts such as bonds is a typical source of funding.

izvor (Wikipedia)

Ja to ne radim, a ti?

 Dok sam honorarno radila za jedne naše nedeljne novine, urednici su došli na ideju da pokrenu još jedan list, između ostalih koje izdaju, čija bi tematika bila blaga erotika, uostalom nisam baš ni sigurna kakva im je ideja bila, ali znam da niko nije hteo da piše, o tim ‚‚stvarima‚‚ … Sve su to bile neke fine ‚‚damice“, koje imaju gomilu ideja kako ovo na 10 načina, ono na 5 načina, šta jesti, kako smršati, kako osvojiti, ma znate već o čemu pričam. Gomila podataka sa interneta, par lepih sličica, dobra naslovna i eto ti novina. Međutim tu je trebalo i nešto konkretno da se pročita, a one sve ‚‚nafurane ribetine“, novinarke, pazi molim te… novinarke isto koliko sam i ja vodoinstalater. Svaka čast izuzecima! Ne potcenjujem nikoga, ali u novinarstvu ima toliko sujete, da je to čudo jedno. No, nema to sad veze.

 Pozovu me u fazonu ‚‚e dal’ bi možda mogla…“, daju mi temu, ja kažem ‚‚baš lepo“, napišem, pošaljem, podignem pare i baš me briga! Čak nisam ni dolazila u redakciju. Bilo je dozvoljeno upotrebiti i po koju ‚‚vulgarnu“ reč, iako su to bile onako baš kulturne novine, tako da sam mogla opušteno da pišem! Rezltat tog mog tadašnjeg pisanje između ostalih je i sledeći tekst!

JA TO NE RADIM, A TI?

 Banana, sasvim obično južno voće, ali spada u deset najerotičnijih stvari na svetu. Nije ni čudo što mi je neprijatno da je pojedem u kancelarili ili negde na javnom mestu. Čini mi se da svi  gledaju u mene i ocenjuju me. Kao da su mi ušli u spavaću sobu u najintimnijem trenutku. Sam čin skidanja njene kore, onda kada se pojavljuje sladak plod, stvara mi nervozu,  a onda gledam da je što pre smandrljam u sebe.

Banana u spavaćoj sobi je nešto sasvim drugo. Mmm! To je mesto gde njeno konzumiranje može da bude više nego poželjno. Da se razumemo, banana ide u usta, gde joj je i mesto. Izuzetan način da se zagolica mašta muškarca. Malo vežbe nikad nije štetno.

“To“ na šta banana asocira, “to“ o čemu se ne priča, ima svoje ime kao i sve ostalo. Drugačije na svim jezicima, felacio, blow job…i ko zna kako sve ne, ali po narodski rečeno, “to“ je pušenje kurca. Ne želim da budem vulgarna, ali u srpskom narodu većina običnog sveta, zna šta je felacio tak kada se kaže na srpskom jeziku. Nije da smo mi neobrazovani, već je nekako slađe. Kad sam već kod Srba i kad već koristim te narodske reči… možda ste pomislili da naše babe i dede i raniji preci nisu radili takve stvari? Pitam se onda koliko li je stara izreka “jebem te u usta!“? Zanemarimo Srbe i psovke, nećemo o poreklu, a to šta su naši preci radili, da li su se samo psovali ili su psovke sprovodili u praksi, znaju samo oni, laka im crna zemlja bila.

S obzirom da je felacio i dalje nekako tabu tema, žene vrlo retko pričaju o tome. Ako bi se u nekom društvu kojim slučajem pomenulo, većina žena kaže da im je to gadno, da je fuj i da one to ne rade. C c c c! Ma šta kažeš? Ko onda zadovoljava sve te muškarce koji vole da se pohvale drugarima, kako mu je sinoć jedna mnogo dobra cica, mnogo dobro popušila? Nisu to žene koje su pala s Marsa, jer na Marsu nema žena. To smo mi same, bile dobre cice ili ne. Istina je da je seksualnost prirodna potreba čoveka koja se javlja snagom nagona i traži zadovoljenje, a sve ono što jedan par radi prilikom seksualnog odnosa svojom voljom nije fuj, nije gadno i nije nenormalno.

Porno filmovi su jedini način da se jedna “neiskusna“ žena, obuči. Mislim, da vidi druge žene u akciji prilikom felacia. Jedino ako ne preferira grupni seks, pa sve to može da vidi i uživo. U pornićima, felacio ponekad može da izgleda vulgarno i ponižavajuće, ali u suštini svako radi svoj posao najbolje što zna. Možda može da vam se smuči od količine sperme u ustima tih žena, ali na kraju krajeva to je samo film. Čak i one retko kada sve progutaju. Ne može da škodi ako pogledate neki od mnogobrojnih porno filmova. Ima i onih koji mogu da budu izuzetno poučni, a možda uspete i da savladate tehniku “dubokog grla“. Reč je o metodi pri kojoj žena uspeva da stavi u usta ceo muški ud. Kažu da nije mnogo teško, samo ako se opuste mišići vrata. Gutači mačeva, među kojima ima i žena, stvarno uspevaju da kroz svoje grlo stave mač sebi u želudac. Oni su pored porno zvezda, dokaz da postojanje dubokog grla nije bajka. San svakog muškarca je možda, jedna gutačica mačeva, koja bi osim na mačeve, svoju nadarenost dokazivala i u krevetu, bez straha da se poseče.

 Postavljam sebi pitanje kako na papiru opisati i objasniti sam felacio? Mislim da je jako neukusno da vam pričam iz svog iskustva, jer i nisam baš vešta u tome. Eto je ta ženska sujeta! He, he! Ne radim ja “to“! Hajde onda da napravimo jednu malu pričicu. Zamislite jedan par, ili zamislite sebe, kako god želite. Atmosfera po vašem izboru, onako kako vi najviše volite. Mesto dešavanja neka bude dnevna ili spavaća soba. Tu ljudi obično imaju najviše slobode. Šta još? Ma ništa više, bez posebnih uvoda pređimo na stvar.

…On se zavali u fotelju, a ona kleknu između njegovih nogu, spremna da ga zadovolji. Polako je otkopčavala jedno po jedno dugme na njegovim pantalonama, nežno mu istovremeno gladeći muda, preko tankog džinsa. Zavuče ruku i izvadi njegov veliki penis. Dug najmanje 18 cm, mogao joj je zaći duboko u grlo, a istovremeno i tako debeo da bi joj mogao milovati nepca. Videvši kako se uspravio i pozdravio je, zaključi da je se mnogo uželeo. Sagnula je glavu i krenula u akciju, načulivši uši, kako bi mogla da čuje njegove uzdahe. Prelazila je vrhom jezika preko glavića, po malom prorezu na njegovom vrhu. Onda je lagano krenula da se spušta, istovremeno palacajući jezikom. Sisala ga je i stvarala vakuum od koga je penis još više nabrekao. Glava joj se kretala gore-dole i nabijala ga je sebi sve dublje i više u usta. Obuzela je pohlepa. Jednu ruku je stavila sebi između nogu, igrala se svojim klitorisom, a drugu ruku je prevlačila preko njegovog uda u savršenom ritmu sa glavom. Onda ga je izvadila iz usta i nekoliko puta prešla jezikom od korena penisa, pa sve do vrha. Naglo ga je zatim vratila u usta i nastavila predhodnu igru. Ubrzala je ritam. Sve brže se kretala gore-dole, a obe ruke su pratile taj tempo. Svršavala je! Drhtavim telom joj je strujalo neopisivo uzbuđenje, dok se dizala i spuštala i dalje sa penisom u ustima. Onda je pod jezikom osetila blago treperenje. Svršavao je i on. Prvi mlaz njegove sperme završi joj u ustima. Onda ga ona izvadi i izdrka ga sebi po vratu i grudima. Nasmeši se i klonu glavom na njegovu butinu, svesna da je zadovoljila i sebe i njega…

Prava mala erotska pričica. Kratka, ali opisuje ono što smo hteli da opiše. Ceo proces, naravno može i treba što duže da traje. Sve što je duže to je i bolje. Šta ima u tome ružno? Kada nekoga volite, onda želite i da ga zadovoljite? Ako vam nije glupo da njegovu glavu gurate sebi među noge, onda opušteno i vi svoju ponekad stavite među njegove. Ne treba da budete gutačica mačeva, da znate tehniku “dubokog grla“, ne morate da gledate porno filmove da biste uradili ovako nešto. Mislim da se priroda za sve postarala, još u našem ranom detinjstvu.

 ORALNO RAZDOBLJE

 “Sigmund Frojd me naučio ovo: novorođenče živi i voli ustima. Čini to na pet načina…sisanjem, obuhvaćanjem, držanjem, grickanjem i ispljuvavanjem. Glad odraslih može nastati zato što nisu dobili dovoljno ljubavi u ranom detinjstvu. Ili hrane. Ukratko, zato što su bili lišeni toga.

Ta opsednutost oralnim razdobljem tera ljude na čudne postupke… neprestano nastoje ugoditi sebi kroz usta. Cigareta, flaša piva, kuglica sladoleda, guma za žvakanje. Ne može se reći da je “loše“ lizati sladoled ili piti pivo. Povremeno to rado činim i ja. Čak je i Frojd pušio cigare.

Uglavnom odrasle osobe, pogotovu žene, ne mogu biti zadovoljne dokle god njima vladaju ti infantilni oralni nagoni. Šta god stekle, novac ili slavu, to je samo nadoknada za ono što u stvari stvarno žele.

P.S. A Ti znaš o čemu je reč.“

(Iz pisma dr. Yunga svojoj majci)

 Šta još reći? Možda taj Frojd i nije bio baš blesav?

U stvari, e baš nećemo da pričamo o felaciju, ne moramo da ga opisujemo, ne treba da se hvalimo, a ako hoćemo, nećemo nikad da priznamo da nam je to “čudo“ ikad prišlo bliže glavi, od pupka ili eventualno grudi. To je samo naša stvar.

Ma šta vam ja tu pričam, kad “to“ ne radim skoro nikad i baš mi je muka od “toga“. Ne znam samo kako “to“ neko može da radi! Fuj! Tako je kad vam kažem i tačka, a vi kako hoćete, zaključke donosite sami, samo vas molim nemojte da me gledate dok jedem bananu.