Monthly Archives: јун 2018

#Onokad

#onokad Bog ili neka viša sila, ili kakogod to zvali pomisli da možeš toliko da poneseš na svojim leđima, pa te natovari i sa onim što možeš i što ne možeš i pusti te da se snalaziš kako znaš i umeš.

#onokad izgubiš većinu onoga za šta si živeo, jer si bio primoran da preživiš, pa se pitaš sa svim onim tovarom na leđima, „… a što sam preživeo, kada ovako ništa nema smisla? Zašto se prosto samo nisam predala?“.

#onokad nisi ništa kriv, kada ništa ružno i zlo nikome nisi uradio, a okrivljuju te i pljuju po tebi, jer drugačije ne umeju da opravdaju svoje postupke. Ukradu ti deo identiteta, ukradu ti Život i rade sa njim šta god oni požele, jer si im dozvolio, a ti u nadi da istina i pravda uvek pobeđuju.

#onokad si „baždaren“ da imaš neku natprirodnu snagu da se svako jutro probudiš i ustaneš. Kad znaš i veruješ da nikada nikoga i ništa ne treba mrzeti, sve treba razumeti, svima sve oprostiti…

#onokad shvatiš da suze baš ničemu ne služe, jer je samo privid da plakanje pomaže u bilo čemu, pa više i ne plačeš. Ćutiš samo i nemaš baš nikakvu potrebu da bilo kome šta objašnjavaš, da se pravdaš, govoriš: „Nije tako, nisam… „.

#onokad si spreman na sve, jer ti je svega i dosta!

Hvala prijateljima, a hvala i neprijateljima, odnosno onima koji su se pravili da prijatelji jesu. I jedni i drugi znaju koji su. Hvala svakako.

#onokad konačno shvatiš da je sve to samo Život! Ali stvarno.

rukica

Advertisements