Архиве блога

Zbrka

Oni koji redovno čitaju moje postove, neki čak i od samog početka njegovog nastanka, su ljudi koji su me za sve ovo vreme, slobodno mogu reći, potpuno upoznali. Znate kako živim, čime se bavim, koga volim, šta imam, šta mi fali, kako izgledam…znate neke moje stavove o životu, ljubavi, politici, znate kako reagujem u pojedinim situacijama i još svašta nešto drugo. U mom slučaju potpunom neznancu mogu reći: „Ako želiš da me upoznaš pročitaj moj blog.“

Niko nije lud da pročita sve postove, znači slika koju će napraviti o meni zavisi od toga na koje će postove naleteti.  E tu i sama nailazim na problem,  mrzelo me da na vreme „kategorišem“ tako da sam dugo sve trpala u kategoriju „Svašta nešto“, pa sada i kada znam šta tražim, teško i sama na sopstvenom blogu uspem da pronađem. Što se tagova tiče ni tu situacija nije mnogo bolja, a sada posle tri godine posao sređivanja kategorija i tagova bi mi oduzeo mnogo vremena.

Na razmišljanje o ovome me je nagnao jedan novi čitalac koji je pročitao nekih 7-8 postova vezanih za ljubav, brak, muško ženske odnose, verovatno postove jednog od tagova i stekao potpuno drugačiju sliku, od onoga kakva sam ja zaista, što zaključujem iz njegovih komentara. Naravno da nije njegova greška, tako da ću narednih dana imati puno posla, dok sve ne dovedem u red. 

Volim da mi bude sređeno i uređeno, ali ispada da je to samo na oko i da se iza svega ovoga krije jedna veeelika zbrka. Priznajem da sam i sama zbrkana, pa verovatno je zato tako i na mom blogu, ali ne mrzi me da sredim. Ako tek počinjete da pišete blog, mogu samo da vam predložim da na vreme pazite na te „sitnice“, jer možete sebi napraviti posao bez posla. Možda vam to i nije važno, ali ako nešto radite uradite to najbolje što možete.

Advertisements

Slava im i večno plavo nebo

S obzirom da živimo u Padinskoj Skeli i da nam se sa terase pruža pogled na Lisičji Jarak, nema šanse da proleti neki avion, zmaj, helikopter ili da skaču padobranci, a da deca to ne isprate pogledom sa terase.

Tako i juče. Leti avion, a oni brže bolje na terasu, po zvuku aviona pretpostavljam koji avion leti i onda, utrčavaju deca: „mama, mama pao avion!“, „ma nije deco, sleteo je“, „ma pao mama, ovako kššš…bum“…izađem na terasu, bacim pogled na „livadu“, onoliko koliko se vidi, ništa ne gori i sve se završi na tome.

Pošto je dan bio lep, otišli smo kasnije do Jarka i nažalost deca su bila u pravu.  Jedan od naših najboljih pilota ikada, Davorin Pavlović – Super Deka  je odleteo u legendu, sa njim je u avionu bila i jedna devojka i oboje su na mestu ostali mrtvi.

Ovim putem izražavam najdublje saučešće porodicama stradalih. Volela bih da je moj blog čitaniji, pa da i zamolim novinare i javnost da ne spekulišu sa šturim informacijama koje imaju. Desila se tragedija i nije lepo pričati i pisati stvari koje naslućuju, a koje nisu tačne ili su delimično tačne.

Sačekajte izveštaj nadležnih organa, pa onda raspredajte priče. Po novinama se može pročitati sve i svašta, komentari su još strašniji. O ovom događaju pišu i ljudi koji ne znaju ni naziv aviona. Ako već morate da pišete onda imajte obzira, dobro se raspitajte, navedite imena ljudi koji su vam dali neku informaciju. Ljudi su stradali i to nije senzacija kojom treba da  prodate novine.

Slava im i večno plavo nebo.

Svrha ovog bloga

Pitam se u zadnje vreme čemu sve ovo, što ste verovatno i primetili, negde između redova, čitajući moje postove, ali… Moram da vam kažem da sam 100% sigurna da sve ovo što sam radila u zadnje dve godine, pišući blog ima i te kako smisla. 😀

Ponekad nešto što napišete, pa pomislite „ma neka ga, neka stoji, možda nekom zatreba“, ispadne da je pravi pogodak. Novembar 2008. tek sam počela da pišem blog, padne mi na pamet da možda nije loše da mailove koje sam dobijala tokom svoje trudnoće, o nedeljama trudnoće, o razvoju i bebe i mame, objavim na blogu na posebnoj stranici.  Ništa posebno, čak se može nazvati i klasičnom krađom, jer nisam čak ni znala koga da linkujem, ispalo je kao pravi pogodak. Možda je to na kraju krajeva svrha ovog bloga.

Na početku te stranice, a i u svim komentarima se ograđujem od toga da bilo kome umem i smem da dam stručan savet, ali sam sigurna da je ponekad trudnim ženama važno da čuju i neko mišljenje koje je isključivo stvar iskustva.

Pravljenje te strane je bilo, par mojih rečenica, a onda copy/paste (kriva sam), ali sve ono u komentarima što se izrodilo, čak i u pravom smislu te reči, je nešto što mi u potpunosti ispunjava i srce i dušu.

Divno je kada se neka od budićih mama, javi sa nekim „prostim“ pitanjem koje je muči. Nijedno pitanje nije prosto, nijedna briga nije mala, odgovorim najbolje što umem, na kraju naglasim da je najvažnije javiti se svom doktoru, a onda na blogu ili na mail-u nakon nekog vremena dobijem obaveštenje da je baš ta bebica koja je bila u stomaku i zabrinjavala svoju mamu zbog ko zna čega, došla na svet u najboljem mogućem stanju, sa najvećim mogućim sjajem i srećom koju deca donose.

Znate za moj blog na wordpress-u, on i dalje postoji, nisam ga obrisala i neću, isključivo zbog te strane, mada s vremena na vreme ostavim po koje obaveštenje. Taj blog i ta strana NEDELJE TRUDNOĆE, mi donose veliku sreću. Svrate trudnjače ponekad i ovde, jer ista strana i ovde postoji, sa drugačijim pitanjima, odgovorima, ali tamo ih ima više.

Ako sam ikada svojim odgovorom, bar jednoj od tih žena, makar malkice dan učinila lepšim i lakšim, onda sve ovo ostalo što piskaram, zaista ima smisla.

Komentari i komentatori (drugi deo)

Da nastavim tamo gde sam stala u prvom delu ovog posta.

Kažem Probudi se, a moj drugar Fly „Ptici je i zlatan kavez, samo kavez. Rasiri krila i nastavi da letis. Blue Sky“. Dok Magi na isti post kaže: „Ja cesto mumlam sebi kao podsticaj: “nemam rezervni zivot,nemam rezervni zivot…” ti si vrlo mudra zena. Zaista.“

Zmajče ko Zmajče, voli da se šali, ne retko i na svoj račun. Opletem tako po reklamama i još koje čemu, a on kaže: „Meni kad vide ovo dzinovsko (slonovo) dupe sve se tope oko mene od moje debele lepote a ja ti ich ne marim,samo im slatko namigujem i odem dalje do burekdzinice  🙂 „

Čitam sada komentare i uživam, ne znam koji bih pre postavila. Duda je neko vreme samo čitala i komentarisala. Prvi komentar je ostavila 25.05.2008., a kao da je juče bilo. Ako neko može da vam pruži reči utehe kada vam je teško onda je to ona. „Mama je mama, da pruži utehu, podršku, da savet i uvek, uvek, sve razume. Biće ti, sigurno lakse! Ne daj se, sve je to samo zivot! 😉 “ Pa šta to je samo običan život.

Elektra kao i ja stalno negde jurca. Možda je to stvarno jedna od osnovnih osobina blizanaca. „Ni ja vala nista ne stizem, a stalno sam u galopu. fale mi sati u svakom danu.“ Ode još jedan novembar

Kad mi se nekako sve smuči pa napišem nešto ovako, Lost kaže: „ne volim tu reč ali – iskuliraj, to je jedini način. Klincima ne vrede ni oprane guze ni skuvani ručkovi ni sređena kuća ako pukneš. i drugi put s nama u kafanu! 😀 “ Nikako da i ja odem u tu kafanu.

Sanja Kokica će se i više puta vratiti na isti post, da na komentar odgovori komentarom. Sa njom je lako započeti sasvim novu temu, a ume i da me iskreno nasmeje čak i kada mi nije do smeha. „Predivan pozdrav, Charolijo…jes da nije primereno, al moram ovo reći…čovek poželi da te angažuje kad krene na onaj put…Sretna si što imaš tako lepe uspomene, uživaj u sećanjima…“

I tako nam komšija umre pred vratima, zaključimo da je smrt samo još jedan trenutak i za kraj Breskvica napiše „Mogu zamisliti vaš šok. Šta da se tu kaže, svakom dodje crni petak, pa bilo pre ili kasnije. Mi se nikad nećemo naučiti da prihvatimo smrt i uvek će nam biti strašna i neshvatljiva. Ali neizbežna… „

Veshtichanstvena Veca me često ostavi bez teksta na svom blogu, a i često na njene komentare mogu samo da kažem, hvala. Sva srećna što sam uspela da sastavim tri godine braka, objavim na sva zvona i naravno dobijemo  puno čestitki i lepih želja „Ti si toliko svestrana osoba, da si sposobna od braka napraviti nesto uvek zanimljivo,a to je velika stvar…Dok se zajedno smejete….
Zelim vam da dugo dugo budete srecni zajedno)))))))))) „

Često dobijam komplimente, a najdraži su mi ovi ovakvog tipa: Borsky:“Vas dvoje ste nejnenormalniji normalni ljudi na svetu… i taksista“ kaže na naše doživljaje sa taksistom 🙂 . Na tom postu tj. VCastu ima još sličnih Aurora kaže: „Luuuuujkooo! Super! Kad “porastem” i budem imala cetvoro dece kao ti hocu da ostanem isto tako blesava! ))“

Mojoj sreći nije bilo kraja kada sam shvatila da umem da letim i to sam vrlo rado podelila sa vama i sigurna sam da ste se zajedno sa mnom radovali Ivančica: „Nikad nisam ni sumnjala da možeš da letiš!  😉 Drago mi je da si toliko srećna“, Sanja: „Fenomenalno!!!!!!!!! Kome se ovo ne bi svidelo? Slobodan, al opet blizu zemlje i potpuno siguran.“ Aleksandar: „Imam utisak da te je adrenalin drmao i dok si pisala ovaj članak! Ovi tuneli su super za one koji imaju fobiju od visine a hteli bi da skaču. Pa da skočiš bez gurtne.“

Dolly ume kratko i jasno da me nasmeje do suza, obožavam njen govor, tekstove, komentare, ne retko  me i rasplače  „Lud malkice? 😀 bona… :)“ je njeno mišljenje o ovom pilotu.

Verkić kaže „Ovo je strašnoooooooo! Ne pijem više vodu samo da znaš, ako postanem alkoholičar ti ćeš biti kriva 😀 „, valjda se neće propiti, ali verujem i da neće piti vodu sa česme.

I naravno Džejn :mrgreen: „Uvek sam se pitala zbog čega pouke izvlačimo samo kada se dogodi nešto ružno? Izgleda da mentalno odrastamo upravo zahvaljujući poteškoćama – one su te koje nas guraju napred. Odličan post, Čaro, svaka ti je na mestu.“, kaže na moje Papirče iz džepa.

Nesebično će vam Steva reći šta misli o vašem pisanju i rado će vam dati savet: „Čharobna, svaka priča temelj u detinjstvu ima; svaka knjiga, roman počinje od detinjstva…“ kaže Steva kad ja počnem da se sećam.

Za kraj ću vam još reći da sam stekla jednog novog druga. Neki ga poznaju, neki ne. Moj drug se zove Dodo i ovih dana je otvorio svoj blog. Poznavajući njegove spisateljske sposobnosti sigurna sam da će imati šta da nam kaže.

Znam da nisam uspela sve da vas spomenem. To je prosto nemoguće, izvinite, verujem da ćete razumeti, ali se i nadam da ćete bar upola uživati u ovom postu, kao što sam ja uživala dok sam vas „pakovala“. Volim da vas „pakujem“ ovako i da na kraju stavim mašnicu, jer ste svi vi meni jedan veliki lep poklon.Hvala vam svima.

Komentari i komentatori (prvi deo)

Kada sam počela da pišem ovaj blog, pitala sam se hoće li mi ikada iko ostaviti komentar ili će ovo biti mesto gde ću da pišem sama sa sobom? Sada ima nekoliko hiljada komentara. Stranice i stranice vaših ispisanih misli i utisaka. Trudila sam se da na svaki odgovorim. Ako neko ima volje da pročita moj post, a onda i da se potrudi da ostavi svoje mišljenje o pročitanom, pa zašto bi mene mrzelo da odgovorim. To je isto kao da mi neko nešto priča, a ja ćutim ili gledam u stranu. Ne mogu tako.

11. novembra, 2007. mi je Sara ostavila prvi komentar, na post „Veliki mali ljudi„, sigurno i ne sluteći koliko će me usrećiti. „Prica je luda, a tek slikice, ja ne znam to tako lepo da ubacim,hvala na komentaru koji si ostavila kod mene, i dala ,mi priliku da upoznam tvoj blog…
veliki pozdrav…“

Juhuuu… moj blog je dobio jedan komentar. Ako ne znate ko je Sara treba da je upoznate. Za sada samo preko njenog bloga, ali doćiće ona iz te Austrije i biće prilike. Među njenim komentarima, može se pročitati mnogo lepih reči podške, pohvale…Bilo je dana i kada smo plakali i slavili. Sara je nezamenljiv lik u blogosferi, a i u životu mnogih od nas.

Afroditta je daleko fizički, ali je sveprisutna.Jedna od prvih komentatora na mom blogu. Čitam sada njene komentare i ne mogu se oteti utisku da je u svakom pogledu izuzetna osoba. Ne znam koji bih izdvojila, jer u skoro svakom se očitava pozitivnost i dobrota. S obzirom da je daleko umela sam ponekad i da je rastužim, ali i nasmejem. Radujem se što i dalje dolazi ovde kod mene i nadam se da će tako i ostati. “ Uh Charolijo, udari mi u sentimentalni dio moga Ja. Uvijek sam cijenila tvoje umjece ulaska u srz.I sretno u Subotici ! 😀 “ na Samo za moju južnu prugu.

E ako niste dobili nijedan komentar od Ivana koji svet gleda iz nekog drugog ugla, onda kao da niste dobili nijedan. Kad on složi komentar, morate duboko da se zamislite. Nijedan deo vašeg posta ne ostane zapostavljen. Čovek baš čita ono što ste napisali i ne svraća na vaš blog samo da bi eto tek tako svratio. Nešto najkraće što vam može reći je „cestitam„. 😀 Volim njegove komentare, jer vas uvek natera na dublje razmišljanje.

Onda je na moj blog kao komentator, došla neka Alea. 😉 Kaže ovako: „Što bi rekli ljudi, trudna si, pa kad se ”raskrstiš”, što bi rekli ljudi (budibogsnama od izraza), srećno ti skakanje.“ na Padobranac u drugom stanju. Liči li vam ovo na nekog? Ovako nešto može samo Zelena da sastavi, a i Mahlat ponekad, pa vi pogađajte koja je. 😉

Ako ste dobri sa Zelenom, a ne verujem da neko nije, onda možete dobiti i ovakav komentar: „Si se digla buljino, hahahahahahahahahahahahahahaha 😆 “ ili može da vas raspilavi sa ovakvom rođendanskom čestitkom. „Kazi toj Ivani da sreca prati lude 😀  Kazi joj da je otkacena, divna majka, supruga, cerka, prijatelj, bloger, i da joj zelim da ostane takva i da bude zdrava i luda do kraja zivota.I srecan joj rodjendan! Ala sam se ras**njala 😛 “ Zelena je nezamenljiva u svakom pogledu, divno zeleno biće, šta drugo reći o njoj.

Ako imate čast da vaše postove komentariše Mahlat, onda budite sigurni da će vam uvek reći baš ono što misli. Što bi i trebao da bude slučaj sa komentarima. Ako se ne slaže sa vama, ako joj nešto baš „ubode oko“, ako ste nešto lupili, naravno i obrnuto, ako se slaže sa vašim mišljenjem ona će vam reći. Nema podilaženja, kog ne bi trebalo ni da bude. Rekla sam već mnogo puta, ali ću da ponovim opet, jedna je Mahlat. Nasmejaće vas do suza svojim komentarom, ali ume i da vas natera da dobro razmilite. „Kakve si srece rodices se ko ona indijska boginja sto joj izviru ruke gde god da pogledas. Bez kurca :mrgreen:Kako muževi osvajaju pehare

I tako rastao je blog, kao i broj komentara. Moj blogroll je postajao sve duži i duži. „@DedaBor @Charolija imas veci blogroll nego neki agregati, sad videh… :)))“ Reče mi Deda sinoć na Twitter-u. Deda ko Deda ima svojih bisera i prilikom komentarisanja „,,Bolje da pusim, nego da abortiram,, Prelepe su vam fotografije…“ na „Ja to ne radim, a ti?„. U međuvremenu je Deda prestao da puši, ali to nimalo nije uticalo na njegovu duhovitost. Dedu znate, je’l da?

Zihernadla trenutno pravi pauzu, odmara negde na nekom svetioniku, a kaže na Dovoljan je i pogled „Ponekad deluje čudno ili nerazumljivo vođenje ljubavi bez dodira, ali je vrlo moguće…možda i jedno od najlepših 🙂 “ pa se na nju nadoveže Bubazlatica „Opet da kazem, eeee ljubav…ko carolija „, Šaputalica „Dovoljan je i pogled. I ćutanje. Čarobno, čarolijo 🙂 „, onda Suske kaže „Pogled i ćutanje, što reče shaputalica. Reči su obično prazne bez njih. Odličan post 🙂 „, i tako iz posta u post, komentari nadovezani jedan na drugi, pričaju sami za sebe neku novu priču.

Nezahvalan je ovo posao. Moraću priču o komentarima da napišem iz više delova, tako nikoga neću zaboraviti. Hiljade komentara i ljudi, ja samo jedna, a tek sam počela.