Monthly Archives: јул 2009

Malo „ti“, malo „ja“ – uspećemo opet!

gemini42

Idemo dalje. Kada mi se izdešavaju neke stvari, kao ovih dana, koje čak ne mogu ni na papir da stavim, onda potpuno do izražaja dolazi moja blizanačka priroda. Ivanu koja sve to preživljava sklonim u ćošak, nije za upotrebu, a onu drugu Ivanu kojoj kao da se ništa nije desilo, pustim da funkcioniše dok se ona prva ne oporavi i smogne snage da se potpuno suoči sa problemom i sastavi se sa ovom drugom, nasmejanom i veselom. Neke stvari samo na taj način sam uspela da preživim bez ikakvih posledica po svoje psihičko i fizičko zdravlje.

Šta je tu je, iz ove kože se ne može i tačka. Kad se već ne može, onda prosto i jednostavno idemo dalje. Nas „dve“.

Kupila sam narandžasti kupaći, narandžasto haljinče, „snimila“ sam naočare za sunce koje mi se sviđaju, obojiću celu sebe u narandžasto i idem na more.  Baš me briga za katastrofalno stanje u kom je „ona“ Ivana. Neka nje, neka iskulira malo. Baš joj je bilo teško ovih dana, nisam joj „ja“ kriva što ona ne ume da se isplače ko čovek i da kupi narandžasto haljinče. Pozajmiću joj, kada se bude sredila malo.

Žao mi je nje, rado bih joj pomogla, ali ne umem. Viša neka sila se umešala. Slaba sam kada se ovako upolovačim, ali to niko ne zna, pa ne mogu ni da mi naude. Nemojte nikom da kažete.  Nije isto kada je čovek ceo i kada ga ima samo pola. Na žalost sve je to samo kobajagi, ali deluje. Definitivno pomaže u životu imati moć, isključiti jednog sebe.

blizanciOva vesela i nasmejana se pošteno namuči da iznese sav teret, ali za to vreme ona druga, u problemu, sve više jača i vremenom preuzima na sebe svoje breme. Malo po malo. Kada bude spremna, isplače se ovoj trenutno jačoj na ramenu, sastave se i onda od dve postane jedna IVANA. Don’t give up!!!

Advertisements

Pa šta, to je samo obican život!!!!!!

hmHMmmmm….istina je, nikog od vas ne poznajem, vi ste moja sveska, koja je progovorila. Od trenutka kada sam se opismenila, imala sam svoju svesku za pisanje. Ćutala je moja sveska. Moja olovka je pisala, ali sveska je ćutala, mutava. Niko mi  u misli nije zalazio tako duboko, kao što sam vama dozvolila. Pročitate neku moju pisanu glupost i možete da komentarišete, mogu da vam odgovorim. To je sve. Zašto biste morali da me poznajte da biste rekli ono što mislite?

Čemu to? Ne poznajete vi mene, ne poznajem ja vas. Kakve to veze ima sa mojim pisanjem?  Loše mi je, imam neodoljivu želju da vam kažem zašto, ali neću. Pičketina sam kao i većina. Velika stvar u mom životu, koju mogu da vam objavim, a ja neću…ne smem. Ne smem, jer nemam snage da se više borim sa vetrenječama.

Da, dobri moji i to će proći, pročitaće neko, neko neće, nekom će biti jasno, nekom neće. Uuuu jeeeeeee….mnogo mi je loše! Pa šta?

I ovo će proći… neću vam reći, možda biste vi zbog toga skočili sa mosta ili se upucali u potiljak? Ne i ja. Ovo je moj blog, moja pozornica, moj život. Svašta smo do sada podelili, ovo nećemo. Ne ljutite se na mene. Moj blog moja stvar, moj život, hmmm…moj život dat celom svetu na uvid, ali moj je…ko jebe svet.  Boli me dupe za svet.

Moj blog je moja sveska, a vi…vama sam bez razmišljanja dozvolila da se umešate, jer vi ste dobri ljudi. Ne može niko da mi naudi, jer dobro želim.  Moje dobre želje će i vama dobro doneti, a ja? Ja sam samo virtualni lik koji ćete možda nekada upoznati.

SVE JE TO SAMO JEDAN OBIČAN ŽIVOT!

Oči širom zatvorene – Polne bolesti

a16Od postanka čoveka, pa sve do danas, ljudi su se trudili i davali sve od sebe da svoj spoljašnji izgled dovedu do savršenstva, da bi se više svideli i sebi i drugima.

Napredovanjem kozmetičke industrije i plastične hirurgije uporedo, čovek je uspeo da donekle dovede do savršenstva izgled tela i muškaraca i žena. Sada više niko ne mora da ima veliki nos, male grudi, klempave uši, podočnjake, bradavice, mladeže, čak više niko ne mora da bude ni ćelav, nijedna žena ne mora da ima celulit ili višak kilograma…naravno ukoliko to ne žele i ukoliko imaju dovoljno novca da plate sve kozmetičke tretmane, kreme i kremice i odradjene operacije.

Alkohol, lake droge, želja za dobrim provodom u fazonu “jednom se živi“ dovodi između ostalog i do seksa za jednu noć. Mnogi bi rekli, što da ne­­!­­­­? Pa svi smo već i onako savršeni!

Seks na jedno veče se događa u svim društvenim krugovima i upražnjavaju ga žene i muškarci, različitog obrazovanja i statusa, godine nisu bitne, takav seks se dešava svuda. Težili “savršenom“ izgledu ili ne, takav seks vam se može desiti, samo je dovoljno da ga želite.

Svakodnevno hiljade žena i muškaraca, imaju seks na jedno veče, noć, eventualno još jedan ujutru. Sasvim dovoljno da sve ono što se ne vidi na prvi pogled, izađe na videlo. Možda ne u toku sledećeg dana, ali u roku od nekoliko sledećih nedelja, sigurno. Šta ponekad ostaje posle izgužvanih čaršava, uzdaha i neobuzdane strasti? Izgled može da vara. Stvarnost je sasvim drugačija i nimalo lepa.

(Sve ono što se ne vidi?)

Za prenošenje polnih bolesti, dovoljan je samo jedan polni odnos.

Većina mladih ljudi, podcenjuje vlastiti i rizik partnera u nastanku polno prenosivih bolesti (PPB). Potreba za upotrebom kondoma kod svakog seksualnog kontakta je obavezna. Čak i kod pravilne upotrebe kondoma uzročnici nekih infekcija mogu se preneti s delova polnih organa koji nisu prekriveni kondomom.

Čak ni oralni seks nije, siguran seks, pa iako nema rizika od neželjene trudnoće, postoji mogućnost prenošenja drugih polno prenosivih bolesti, kao što su pre svega gonoreja, HPV (genitalne bradavice), herpes i manje verovatno AIDS. Novija istraživanja ukazuju na češću pojavu raka ždrela i krajnika kod žena s HPV infekcijom.

Bolesti: simptomi, dijagnoze, lečenje.

Seks je normalan deo života koji pruža zadovoljstvo. Međutim, ako jedna osoba ima neku infekciju, (neće joj to pisati na čelu), moguće je da je prenese drugoj osobi u toku bliskog fizičkog kontakta do kog dolazi u seksu. Možda niste razmišljali o mogućnosti da dobijete neku od navedenih bolesti, ali seks za jedno veče povećava mogućnost da do nekog oboljenja i dođe.

Ako ste bilo šta rizikovali, (seks bez kondoma, kondom koji je pukao prilikom odnosa, seks za jedno veče…) veoma je važno da odete na lekarski pregled. Vremenom, mnoge ako ne i sve PPB mogu oštetiti vaš reproduktivni sistem i na kraju dovesti do steriliteta.

Postoje tri glavna načina da se izbegnu polno prenosive bolesti i neki od njihovih najgorih dugoročnih efekata:

uvek koristite kondom

ograničite broj partnera

redovno idite na preglede.

Hoćemo svet bez klempavih ušiju, krivih i velikih noseva, svet bez celulita i viška kilograma. Trudimo se i uspevamo da budemo sve lepši, sve savršeniji.

Gde se skrivaju sve te bolesti, kada smo tako lepi? Tu su među nama, šire se i ako ne pazite, nikada se ne zna, da li ste baš vi sledeći!?

Polne bolesti

Bolesti

Trihomonijaza

a11Genitalna infekcija koja se obično prenosi seksualnim odnosom, najčešće pogađa vaginu, mada se može preneti i na mokraćni kanal kod oba pola i prostatu kod muškaraca. To je jedan od najčešćih uzroka vaginalnih lučenja. Ako je zahvaćen i mokraćni kanal, u toku uriniranja javlja se pečenje.

Simptomi

Jaka iritiranost

Pečenje

Svrab

Penasti, žućkasti sekret neprijatnog mirisa

Često izaziva nelagodnost ili bol u toku odnosa

Dijagnoza

Vaginalni bris

Lečenje

Antibiotici u tabletama ili kapsulama (oralno), osim kod trudnica i dojilja. Iako trihomonijaza ne predstavlja dugoročnu pretnju za reproduktivni sistem, oba partnera moraju da se leče čak i ako jedno od njih nema simptome.

Infekcija hlamidijom

Veoma je uobičajena kod mladih muškaraca i žena koji imaju mnogo različitih partnera. Širi se odnosom sa osobom koja je zaražena.

Simptomi

Simptomi (ako se jave) pojavljuju se 7 – 21 dana posle odnosa

Simptomi kod žena mogu biti:

Sekret iz vagine

Krvarenje iz vagine između dve menstruacije

Pečenje ili bol u toku uriniranja

Bol u stomaku

Ponekad groznica i/ili mučnina.

Simptomi kod muškaraca mogu biti:

Vodnjikave, bele kapljice iz penisa

Bol praćen pečenjem u toku uriniranja.

Dijagnoza

Uzima se bris iz grlića materice kod žena (kao Papanikolau test) i mokraćnog kanala kod muškaraca. Brisovi se šalju u laboratoriju na posebno ispitivanje.

Lečenje

Antibiotici – tablete, kapsule (oralno)

Ako se ne leči:

Može se preneti na partnera

Može dovesti do neke gore infekcije – mogu biti oštećeni reproduktivni organi

I muškarci i žene mogu ostati sterilni

Majka je može preneti na bebu prilikom porođaja.

Gonoreja

Gonoreja je jedna od najpoznatijih i najučestalijih PPB (polno prenosivih bolesti) i veoma je rasprostranjena među mladima. Širi se odnosom sa inficiranom osobom. Period inkubacije je 2 – 7 dana (u proseku 3 dana posle odnosa).

Simptomi kod žena mogu biti:

Gusti žuti ili beli sekret iz vagine

Može imati neprijatan miris

Pečenje ili bol u toku uriniranja

Jači bolovi nego obično u toku menstruacije

Grčevi i bol u donjem delu stomaka.

Simptomi kod muškaraca mogu biti:

Guste žute ili bele kapljice iz penisa

Pečenje i bol u toku uriniranja ili pomeranja utrobe.

Dijagnoza

Uzima se bris iz grlića materice kod žena i mokraćnog kanala kod muškaraca i šalje se u laboratoriju.

Lečenje

Antibiotici injekcijom ili u tabletama i kapsulama (oralno).

Šta se dogadja ako se ne leči?

Može se preneti na partnera

Može se dobiti ozbiljnija infekcija koja dovodi do oštećenja reproduktivnih organa

I muškarci i žene mogu postati sterilni

Majka je može preneti na bebu u toku porođaja.

Na kraju može izazvati srčane smetnje, kožna oboljenja, artritis i slepilo.

Sifilis

Sifilis izaziva bakterija koja se zove spiroheta. Može biti veoma ozbiljno oboljenje, čak i smrtonosno ako se ne leči. Modernim ispitivanjima gotovo uvek se otkrije pre nego što uznapreduje. Širi se u toku seksualnog odnosa sa inficiranom osobom. Period inkubacije od 14 dana do 3 meseca.

Simptomi prvog stadijuma:

I kod muškaraca i kod žena prvi simptomi se pojavljuju 2 – 12 nedelja posle odnosa

Pojavi se bezbolna, crvenkastosmeđa ranica na usnama ili na polnim organima

Ranica traje 2 – 6 nedelja

Ranica prolazi, ali bolest još uvek traje.

Simptomi drugog stadijuma:

Pojavljuju se 6 – 8 nedelja posle pojavljivanja ranice

Osip bilo gde na telu

Osećaj kao kod gripa

Osip i osećaj gripa prolaze, ali sifilis ostaje.

Kasni stadijum sifilisa:

Gumatozni sifilis (granulomatozne, nodularne rane koje se mogu pojaviti na raznim organima, najčešće na koži i kostima).

Oštećenje mozga mogu za posledicu imati ludilo ili smrt.

Dijagnoza

Ako se vidi ranica, lekar uzme uzorak tečnosti i ispita je. Može se ispitati i krv, ali se rezultati duže čekaju. Osip se takođe ispituje.

Lečenje

Antibiotici injekcijom ili tabletama i kapsulama (oralno).

Šta se događa ako se ne leči?

Majka ga može preneti na bebu u toku porođaja

Može izazvati srčana oboljenja, oštećenje mozga, slepilo i smrt.

Herpes

Herpes karakterišu otekli limfni čvorovi u preponama, osećaj kao kod gripa i plikovi na polnim organima ili usnama. (Nikada nemojte ljubiti u usta ili genitalije nikoga ko ima groznicu). Širi se polnim odnosom sa inficiranim partnerom ili oralnim seksom.

Simptomi

Isti su i kod muškaraca i kod žena. Mogu biti blagi ili jaki:

Osećaj kao kod gripa, otekli limfni čvorovi u preponama

Svrab ili pečenje pre nego što se pojave plikovi

Mali, bolni plikovi na polnim organima ili usnama

Plikovi u proseku traju 10 dana i nestaju, ali virus ostaje u telu.

Dijagnoza

Genitalni herpes se obično otkriva tek kada se pojavi, u toku napada.

Lečenje

Za sada ne postoji nijedan zaista delotvoran način lečenja kojim se otklanja herpes, ali bolest se može savladati, a seks se mora izbegavati u toku “buktanja“ bolesti.

Može se preneti na partnera.

Majka ga može preneti na bebu u toku porođaja.

Genitalne bradavice

To su male bradavice, izazvane virusom. Jasno se vide na otvoru vagine, a kod muškaraca na penisu. Brzo se šire u toku odnosa ili dodirom.

Simptomi

Pojavljuju se od 3 nedelje do 8 meseci posle odnosa, a ponekad i kasnije

Male izrasline se pojavljuju u grupama, nalik bradavicama na prstu na ruci, ali manje

Mogu se same povući, ali veoma lako se prenose drugima

U početku se teško primećuju, jer su boje kože – bezbolne su, osim dok rastu.

Dijagnoza

Virus koji ih izaziva naziva se humani papiloma virus (HPV), a Papanikolau test, standardni test za otkrivanje raka materice, preporučuje se svim ženama, jer ove bradavice mogu izazvati promene na grliću materice koje se kasnije tokom života povezuju sa rakom grlića materice.

Lečenje

Zamrzavanjem, laserom ili hirurškom intervencijom. Mogu se pojaviti ponovo posle tretmana.

Ako se ne leče:

Veoma brzo se prošire

Mogu se preneti na partnera

Majka ih može preneti na bebu u toku porođaja.

Hepatitis B

Hepatitis B je veoma ozbiljna infekcija jetre, a izaziva je virus hepatitisa B (HBV) koji napada jetru. Ovaj virus se prenosi krvlju i telesnim tečnostima koje sadrže krv. To se može dogoditi direktnim kontaktom krv – na – krv, seksom bez zaštite, korišćenjem droga, i u toku porođaja sa inficirane majke na novorođenče. HBV je 100 puta zarazniji od virusa side. Hepatitis B se ipak može sprečiti pouzdanom i efikasnom vakcinom. Vakcina ne pomaže onima koji su već hronični nosioci HBV.

Simptomi

Kada se zdrava odrasla osoba zarazi virusom hepatitisa B (HBV), telo može reagovati na nekoliko različitih načina. Sledi spisak nekih mogućih simptoma HBV.

U oko 50 posto slučajeva HBV ne izaziva nikakve simptome.

Otprilike 49 procenata zaraženih ljudi imaju neke simptome, među kojima mogu biti groznica, umor, bol u mišićima ili zglobovima, gubitak apetita, mučnina i povraćanje. Mnogi od njih pomisle da imaju grip te ne pripisuju ove simptome HBV.

Kod oko 90 procenata svih zaraženih ljudi razviju se antitela protiv ove bolesti koja u potpunosti očiste virus iz njihovih tela. Iako možda i osete neke od simptoma, ti ljudi se oporave bez komplikacija.

Kod veoma malog broja ljudi (oko jedan posto) razvije se akutni fulminantni hepatitis opasan po život. Može se dogoditi da kolabiraju od umora, da im požute koža i oči (žutica) i da im stomak bude nadut. Akutni fulminantni hepatitis se razvija veoma iznenadno i brzo i može imati fatalan ishod ako se odmah ne počne sa lečenjem.

Kod oko 5 – 10 posto zaraženih odraslih osoba nikada se ne razviju antitela na ovaj virus i oni postaju hronični nosioci virusa hepatitisa B, a često to i ne znaju. Kod hroničnih nosilaca postoji povećan rizik od oboljenja jetre kao što su ciroza ili rak jetre, budući da virus hepatitisa B konstantno napada jetru. Hronični nosioci obično imaju hroničnu upalu jetre, a na kraju mogu dobiti cirozu ili rak jetre.

Dijagnoza

Dijagnoza akutne HBV infekcije postavlja se jednostanim testom krvi na HBV – antitela. Postavljanje dijagnoze hroničnog hepatitisa B može biti teško (jedino posebnim ispitivanjem krvi u svrhu otkrivanja HBV).

Lečenje

Dok za akutni hepatitis B ne postoji način lečenja, za hronični hepatitis B postoje dva odobrena načina lečenja – interferon alfa-2b i lamivudin.

Hepatitis B se može sprečiti pouzdanom i efikasnom vakcinom. Rizik može biti sveden na minimum ograničavanjem broja partnera, uzdržavanjem od upotrebe droga i korišćenjem mera za bezbedan seks.

HIV / AIDS ili SIDA

Hiv (eng. – Human Immunodeficiency Virus) napada imuni sistem zbog čega telo postaje nesposobno da se izbori sa običnim infekcijama. Sida (sindrom stečenog nedostatka imuniteta) (franc. – Syndrome d’Immuno – Deficience Acquire; eng – Acquired Immuno – Dificiency Sindrome) je termin koji se koristi kada je imuni sistem jedne osobe toliko oštećen virusom HIV da broj krvnih elemenata za borbu protiv infekcija, takozvanih pomagača T – limfocita (CD4 ćelija), padne sa normalnih 800 do 1050 na manje od 200 po mililitru krvi u krvotoku.

Pacijent je tada već veoma bolestan i na kraju umire od posledica bolesti protiv kojih njegov imuni sistem nije mogao da se bori.

Sida se može dobiti ako jedna od ovih zaraženih telesnih tečnosti dodje u dodir s vašom krvlju:

Krv

Semena tečnost

Vaginalna tečnost

Majčino mleko.

Najčešći načini prenošenja:

Bilo koja vrsta polnog odnosa uključujući oralni i analni.

Zajednička upotreba bilo koje vrste igala uključujući one za drogiranje, bušenje ušiju i tetoviranje.

Transfuzija krvi.

U toku trudnoće ili dojenja virus HIV se može preneti na bebu.

Simptomi

Noćno znojenje

Simptomi gripa koji ne prolaze

Neobjašnjiv gubitak težine

Beli pečati u usnoj duplji

Ljubičaste tačke na koži.

Važno:

Ljudi sa virusom HIV mogu da budu bez ikakvih simptoma osam do deset godina.

Simptomi kod žena:

Hronične vaginalne gljivične infekcije

Neuobičajen Papanikolau test

HPV ili genitalne bradavice.

Dijagnoza

Test krvi: takozvana antitela na virus HIV u većini slučajeva detektuju se 6 do 12 nedelja pošto se dobije virus, a za šest meseci kod 95% pacijenata. I muškarci i žene bi trebalo da idu na testiranje svaka tri meseca, a svakih šest meseci ako su pod rizikom.

Lečenje

Postoji mnogo lekova koje se koriste za lečenje od ovog virusa. Oni usporavaju bolest, ali je ne leče. Ovi lekovi imaju mnogo neželjenih dejstava. Danas je onima koji boluju od SIDA-e dostupno više načina specijalizovane pomoći.

Jedna cipela

stare cipele Negde u ranu jesen, u jednom gradu u Srbiji, ulazi žena od nekih 40-tak godina u prodavnicu obuće. Milog, negovanog lica, niskog rasta, skladne građe. Lepa žena, skromno obučena.  Ljubazna prodavačica je dočekala sa klasičnim:

„Dobаr dan, izvolite.“, i prosto se obradovala, jer tog dana nije imala puno posla.

„Dobar dan, znate mene zanimaju muške cipele, htela sam suprugu da kupim neke lepe.“

„Evo izvolite ovde su vam izložene, pa pogledajte kakvih imamo u  ponudi ili hoćete da vam ja preporučim neke?“, reče prodavačica i pokaza ka polici sa muškim cipelama.

„Ma ne  znam ni sama. Volela bih da budu kvalitetne, kožne…“, reče žena i uze u ruku jednu od cipela.

„Koji broj nosi vaš suprug?“

„43, ali uvek ima probleme  sa obućom ili ga stežu, ili  mu nešto drugo ne odgovara. Ma ne znam ni sama, šta da radim? Znate kakvi su muškarci?“

„Pa znate, ako je tako, onda je najbolje da dođete sa njim, pa neka sam izabere i proba.“

„Eh…“, uzdahnu žena. „Tako bi najbolje bilo, ali znate on je u bolnici već duže vreme, pa sad za neki dan treba da ga puste, a cipele koje ima su već odavno za kantu. Prosto me sramota da mu njih odnesem za izlazak iz bolnice.“, reče žena i nastavi da razgleda.

„Ne znam šta da vam kažem, recimo evo ove cipele su kvalitne i lepe, imamo i broj koji vam treba, a mušterije koje ih kupuju kažu da su udobne. Dobro se prodaju, a dobre su i za zimu. „, reče prodavačica i pokaza joj poluduboku, kožnu cipelu.

„Jaoo baš su lepe, on takve i voli. Koje nisu uske gore na prstima, znate, voli baš takve malo šire, šljampave kako ja volim da kažem.“, nasmejaše se zajedno. „Mogla bih te da mu kupim i cena mi odgovara, ali stvarno…uh… ma znate šta, zamoliću vas nešto, pa šta bude.“

„Recite samo, tu sam da bih pomogla mušterijama.“

„Sramota me je, ali moram da vas pitam. Da li biste smeli da mi date ovu jednu cipelu, pa da ja otrčim do bolnice da je on proba i da vidi da li mu se sviđaju? Baš je situacija bezveze, ali šta ću kad je takav i bolestan je zahtevan, a kakve su prognoze neće još dugo i …“ i zajeca žena. Sede na stolicu i poče da plače.

„Joj izvinite, ali stvarno mi je teško.“

„Ma u redu je. Nema problema, bolnica je blizu, a sigurna sam da će mu se i dopasti. Nemojte da plačete, biće on dobro i sigurno će mu se svideti, videćete. Hoćete čašu vode da vam dam.“ reče zbunjena prodavačica u dahu.

„Ne treba mi voda, hvala ti draga.“, reče žena maramicom brisajući lice. „Molim te samo mi je stavi u neku kesu i ja trčeći idem do njega. Ne mogu da ti opišem koliko mi znači što mi ovo činiš… Nećeš valjda imati neke probleme, ako ti dođe gazda?“, upita prodavačicu.

„Ma neee…gazda je dobar čovek i ako dođe razumeće. Ništa vi ne brinite, samo da cipela odgovara vašem mužu  i problem će biti rešen.“

Uze žena kesu sa jednom levom cipelom, zahvali se još jednom i užurbanim korakom izađe iz radnje.

Cipela je odgovarala njenom mužu, dobio je na poklon od svoje voljene žene.

Tužna jedna priča iz svakodnevnog života. Bila bi čak i obična, da istu priču žena milog, negovanog lica, nije ispričala drugoj prodavačici u drugoj radnji za isti model cipela. Samo što je  iz njene radnje  odnela desnu cipelu.

cipela2

Twitter i ja

twitter-buttons

Moj poslednji twitt, „imam neodoljivu želju da pišem, ali mislim da će na kraju ispasti „bućkuriš“, tako mi misli lete da drugačije ne može da ispadne“. Može čovek na tom Twitteru da kaže šta god mu padne na pamet.

Koristite li Twitter? Toliko pišu o njemu da sam sigurna da neki od vas „e baš iz inata“, neće da pogledaju o čemu se radi.  Stalno se negde registrujem, nešto čeprkam, tražim ko zna šta i kojim putevima? Nema šanse da znam tačno gde sam sve registrovana? Postoje neka mesta na netu gde odem, registrujem se, vidim o čemu se radi i više se nikada ne pojavim. Da mi povremeno ne pošalju mail neki od njih, ne bih se nikada setila da mi treba taj servis ili sajt, za bilo šta u životu.

Tako je bilo i sa Twitterom. Klik, registracija i onda ništa. „E pa ako je ništa, odoh ja dalje.“ Tako je taj nalog stajao mesecima, nisam imala pojma šta bih sa njim i o čemu pričaju svi ti ljudi po blogovima, kada tamo nema ništa i apsolutno se ništa ne dešava. He… Brza u svemu, nisam se ni potrudila da saznam.

Da bi se nešto desilo, treba samo malo da se potrudite.  Prvo nađete jednu osobu koju ćete da „pratite“, meni je to bila Drvena. Razmišljam „šta sad, pa gde su svi ostali?“ Pomislim, možda nije loše da pogledam sa kim ona to razmenjuje razmišljanja. Klik na following, kad tamo cela lista nekih ljudi, što meni poznatih, što nekih za koje prvi put čujem. I tako ja klik na jednog, drugog, trećeg, četvrtog,  pa pogledam koga treći following-uje, kad tamo evo ga ovaj i onaj i onda klik na home, a ono tamo otvara se neki novi mali twit svet. Vremenom počinju ljudi da prate i ono što vi pišete i tako vam vremenom sve postaje jasnije i zanimljivije.

E tada opušteno, twit ovo twit ono, pitaj ovde, traži onde, smej se ovome, plači sa onim, sve vrste vesti, novih informacija, sve ono što vas zanima i ono što vas uopšte ne zanima, svega ima i sve zavisi od onoga koji ljudi „prate“ vas i koje vi „pratite“.  Sve što vam nije jasno pitate, jer uvek ima nekog ko vam može i hoće pomoći.

Sada uvek kada sam za računarom Twitter je uključen, ne pamtim kada sam poslednji put zatvorila taj „prozor“.  Ono na šta sam se jedva navikla je da u 140 kucanih karakera možete da kažete ono što želite, ali vremenom se čovek izvešti.

Ne pišem vam ovo, jer promovišem Twitter, već zato što mi neki od vas tamo nedostajete, u smislu da na brzinu razmenimo razmišljanja i slično. Probajte nećete se pokajati. Dala sam vam najprostiji način da pokušate, a ništa vas ne košta da probate.

twitter_bird_follow_me__Small__bigger

Prkosna pesma – Dobrica Erić

stara srpska kuca1

Ја
кћи Божја
Србија
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!

Крива сам што сам неко
а не нико и нетко
Крива сам што у доба
општег Србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с три прста!

Крива сам што јесам
а треба да нисам
Крива сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо уместо у траву
Крива сам што се дрзнух
против кривде
крива сам
што опет славим своју крсну славу!

Крива сам што пишем и читам
ћирилицом

Крива сам што певам
смејем се и псујем
(а понекад и лајем)

Крива сам, и признајем
да не знам што знам, и да знам што,
не знам

Крива сам и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценим од смеха)
Крива сам, тврдоглавка
што сам Православка
и Светосавка и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крива сам и грешна, дакле што
постојим

и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!

Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисање на моје воћњаке и поља
и на моје беле куће поред друма
око којих, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве,

Моја ружа слика
озарена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
То нисам ја, споља
то сте ви – изнутра!
Много смо важне
Земљо моја мила
Ја и моје сестре
Истина и Правда
чим се на нас дигла оволика сила
чим су на нас зинуле кривда
и неправда.

Шта ће овде џихадије
крсташи
амери
који ми черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи …

Ја се не плашим смрти црне дуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће
лето
јесен
зима
И није страшнија
поготову дању
од суше
поплаве
земљотреса
мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа,

Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад, вам се рађа!

Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
као ваши праоци што су мог праоца
Исуса Христа Назарећанина.

Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
Иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само пожурите
Што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!

stara srpska kuca

Ja
kći Božja
Srbija
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima
Silom, Mukom i Nepravdom
da kriva sam i da priznajem krivicu!

Kriva sam što sam neko
a ne niko i netko
Kriva sam što u doba
opšteg Srbobrsta
idem u pravoslavnu crkvu
doduše, poretko
i što se krstim ovako
s tri prsta!

Kriva sam što jesam
a treba da nisam
Kriva sam odavno
što stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu
Kriva sam što se drznuh
protiv krivde
kriva sam
što opet slavim svoju krsnu slavu!

Kriva sam što pišem i čitam
ćirilicom

Kriva sam što pevam
smejem se i psujem
(a ponekad i lajem)

Kriva sam, i priznajem
da ne znam što znam, i da znam što,
ne znam

Kriva sam i da završim
s najvećom krivicom
(pre nego što se zacenim od smeha)
Kriva sam, tvrdoglavka
što sam Pravoslavka
i Svetosavka i što ne verujem
u sveti zločin i oproštaj greha!
Kriva sam i grešna, dakle što
postojim
i kad već postojim i još drsko stojim
što bar ne priznam da ne postojim!

Ako to priznam
da sačuvam glavu
izgubiću časni krst i krsnu slavu
Ako ne priznam
crno mi se piše
ceo svet će na moju Zemlju da kidiše
Rulje bivših ljudi
lopova i golja
čopori robota i drugih monstruma
kidisanje na moje voćnjake i polja
i na moje bele kuće pored druma
oko kojih, kao najlepše odive
cvetaju trešnje, jabuke i šljive

Moja ružna slika
ozarena lika
koju umnožavate u večeri i jutra
to je slika vaše svesti i podsvesti
To nisam ja, spolja
to ste vi – iznutra!
Mnogo smo važne
Zemljo moja mila
Ja i Moje sestre
Istina i Pravda
čim se na nas digla ovolika sila
čim su na nas zinule krivda
i nepravda

Šta će ovde džihadlije
krstaši
ameri
koji Mi čerece sinove i kćeri
Mora da su čule belosvetske bande
da imamo zlatna Srca
pa ih vade
da ih presade u sopstvene grudi
ne bi li i oni tako bili ljudi

Ja se ne plašim smrti crne duge
već ropskog života i bolesti duge
Smrt je česta pojava medj nama Srbima
kao što su proleće
leto
jesen
zima
I nije strašnija
pogotovo danju
od suše
poplave
zemljotresa
mraza
kad je čovek sretne na svome imanju
okadjene duše i svetla obraza

Zlonamernici
siti i maniti
sve mi zabraniste u rodjenoj kući
al ne može mi niko zabraniti
da pevam i da se smejem, umirući
A to se vama više ne dogadja
ni kad svadbujete
ni kad, vam se radja!

Poštedite me koca i konopca
i razapnite me na vrhu planina
kao vaši praoci što su mog praoca
Isusa Hrista Nazarećanina

Ja ću da gledam
a vi zažmurite
Inače će vam se oči rasprsnuti
od sjaja mog lica
Samo požurite
Što me pre razapnete
pre ću vaskrsnuti!

serb-bomb Izvor www.andrijailic.com

I
divine daughter
Serbia
hereby freely state
with shackles and through the wire
before my witnesses
Force, Suffering and Injustice
that I am guilty and that I confess!

I am guilty of being someone
instead of no one or niemand
I am guilty of going
to the Orthodox church
in times of general Serb-hunt
and guilty of crossing myself
not too often though
thus, with three fingers!

I am guilty of existing
instead of being unreal.
I have a long standing guilt
of standing upright
and looking up to the sky
instead of down at the grass
I am guilty of daring
and challenging injustice
I am guilty of celebrating again
my family patron saint!

I am to blame for reading and writing
in Cyrillic

I am guilty of singing,
laughing and cursing
(and sometimes barking)

I am guilty, and I confess
that I do not know why I do,
and that I know why I don`t know

I am guilty and to name
my greatest guilt
(before I die laughing)
I`m guilty – pig-headed as I am
of being Orthodox
devoted to St. Sava
and of not believing in
the Holy crime and the absolution!

My sin and my guilt is that I exist
and with all that I stand spitefully
refusing to confess I am not real!

Should I confess
to save my life
I will loose the sacred cross
and the patron saint.
Should I refuse
dire future awaits
the entire world will raid my land
Swarms of former men
Thieves and paupers
Packs of robots and other monsters yet
will pounce on my orchards and fields
and my little white houses along the roads
adorned by green goddesses
cherry, apple and plum trees

My ugly image
With monstrous features
That you multiply morning and evening
it`s the image
of your conscience and subconscience
That`s not me on the outside
That`s you – on the inside!
We are very important,
I and my sisters
Truth and Justice
for such mighty forces have rallied against us
and Wrong and Injustice are sneering at us.

Why are Jihad warriors
Crusaders or
Yanks
to quarter my sons and daughters
I suppose that foreign hordes have heard
that we have hearts of gold
and they are ripping them out
to replace their own
hoping to become human.

I fear not death – the black conclusion
but slavery and endless sickness
Death is a common thing among us Serbs
Just like Spring
Summer
Fall
Winter
and it is not so fearsome
especially in daylight
no more than the drought
earthquake
frost
if one meets with it on his farm
his soul cleansed with incense
his honor untarnished.

Fiends
well-fed and deranged,
you`ve banned all in my own home,
but no one can stop me
from singing and laughing as I am dying!
For you no longer laugh or sing
neither on weddings
nor when a child is born!

Spare me the rope and the spear
and crucify me on a mountain top
as your forefathers did my forefather
Jesus Christ of Nazareth.

I will look on
and you close your eyes
for they might shatter
in the brightness of my face
hurry now,
crucify me this day
and I shall be resurreccted sooner!

(Prevod na engleski preuzet sa sajta
www.topola.org)

Bračno neverstvo

neverstvo

Perem tako sudove malopre i razmišljam. Ne volim da perem sudove, tako da tada baš svašta mislim. Pustim mozak da leprša, a posao obavljam mehanički. Prevara bračna ili u vezi. Neverstvo koje dovodi do rasturanja brakova, porodica, života.

Ne kažem da sam u pravu, ali moje mišljenje je da kada neko nekog prevari u braku, oboje su podjednako krivi. Onaj koji vara, traži ono što nema sa svojim partnerom, seks, pažnju, uzbuđenje, ne retko i ljubav. Znači da nije sam kriv, već je to prouzrokovano i drugom stranom,  koja je iz nekih razloga bilo šta od navedenog uskratila svom partneru.

Sve se u braku rešava razgovorom, iskrenošću, ponekad i razumnom, kvalitetnom svađom. Sve se može prevazići kada ljudi imaju želju da sačuvaju ljubav. Ne da sačuvaju brak, ne zbog dece, ne zbog sveta, već samo radi ljubavi. Brak i deca i cela porodica se temelji na ljubavi. Da bi se sačuvala ljubav, ne treba da postoji prevara.

Prevara, pa ma iz kog razloga ubija ljubav. Jedni drugima praštaju prevare, ali ubiju poverenje, a sa poverenjem i ljubav, a posle toga tu više nema sreće. Svi težimo sreći u životu. Ako nismo srećni onda taj brak gubi svaki smisao, život postaje muka.

Na nekom sajtu sam pronašla priče onih koji varaju i koji su prevareni. Utisak koji sam stekla je da ljudi jednostavno postanu zaslepljeni, zaglupljeni… Pitanja „da li da ostanem sa njim i ako me je prevario i priznao da me ne voli više?“ , „oprostio sam joj prevaru, ali ne mogu više da vodim ljubav sa njom, gadi mi se…“, „da li je kresanje prevara, pošto volim svoju ženu“, „volim svog muža, ali šta ću kada sam avnturista, pa ga povremeno prevarim“ Kako ljudi mogu da ponize sebe i ljude koje su voleli nekada?

Poznajem sebe dugo. Upoznavanje je trajalo godinama. Smem sada posle toliko godina da kažem sebi, „da, poznajem se“.

Ekstremna sam i sve radim sa srcem. Ako bih došla u situaciju i da počnem da razmišljam o prevari to bi bio siguran znak da je moj brak gotov. To bi značilo da sam našla nekog boljeg, nekog koga više volim, nekog zbog koga bih učinila sve na svetu, nekog zbog koga bih ostavila sve i bila spremna da odem.

Ne osuđujem one koji varaju, već samo mislim da je svaki čovek zaslužio iskrenost, ako ne prema drugima onda bar prema samom sebi.

Dođe ponekad i takav dan, ali idemo dalje

Eto ne moram iz kuće da mrdnem, a svašta nešto se desi, što me pomeri sa mesta. Prvo su mi jutros javili da je moj stric, tatin rođeni brat operisan. Izvadili su iz njega tumorčinu tešku 3 kilograma i 600 grama. Ne mogu da verujem da se tolika sila smestila u jednog visokog, ali mršavog čoveka. Jednjak, želudac, deo pluća, pankreas, slezina, ne znam da li još nešto ima, a da nije zahvatila rakčina. Potresla sam se, i ako sam i sama znala da postoji mogućnost za tako nešto.

Mi smo inače jako zanimljiva porodica. Mislim na primarnu, u kojoj sam odrasla. Porodica i familija sa Jocove strane. Joco je inače Zoran, moj ćale i ne zovem ga drugačije, osim Joco. Taj nadimak sam mu lično dala kada sam imala 3-4 godine. Svi mi se držimo zajedno, volimo se, ali sve se svodi na dobru zajebanciju. Stvari koje se dešavaju prihvatamo kroz šalu, pa ma koliko da su loše. Kada je loše i teško, pravimo se blesavi i šalimo se i ako nešto nije za šalu. Tako je bilo i kada se stric razboleo, tj. kada smo saznali da je bolestan. I on nije stric, on je čiča Boban.

Još na prvom pregledu doktorske prognoze su bile strašne. Ali NE! Mi smo to prihvatili kao, ništa strašno. Čiča Boban je to jutro bio kod nas u stanu u Kraljevu. O Bože, da vidite samo taj duh, tu snagu. Sigurna sam da je odmah znao da je nešto bezveze, ali pravio se lud. Ni jednog sekunda ne možete da vidite strah ili pad tog duha. Njemu lično doktor nije rekao na šta sumnja, ali ubeđena sam da je znao.

Nešto kasnije su ga smestili u bolnicu u Beogradu. Gde su ga ispitivali i eto, operisali. Nije to odeljenje gde može da se vidi nešto lepo, ali on na sve to kaže „…sačuvaj Bože kakvih boleština ima, rakčina napala ljude.“

Lazac, selo u kom su odrasli moj Joco i čiča Boban. Imaju i sestru, Pepanu. Inače joj je pravo ime Branka, što sam saznala sa svojih 15 godina. Lazac. Ne mogu. Stvarno ne mogu o tome i nije bitno šta sam htela reći. Drugi put o Lascu.

Druga vest koja me je razdrmala je dijagnoza koju je dobio, mala beba, Nikola. Pre mesec dana je imao epileptične napade. Zdrava, prava, izrazito napredna beba sa svojih 4-5 meseci je imala epi napade. On je inače sin od sestre mog muža. Predivno malo biće koje obožavam. Danas je bio na pregledu, dali su mu dijagnozu koja je grozna, ali znam da mu u stvari nije ništa. Folira mali bezobraznik.

Dolazi do izražaja ono što sam malopre pomenula. Mi Nešovići tako gledamo na stvari. Kada je loše i crno, znamo da ima i lošije i crnje, ali se dobrom nadamo, jer dobro činimo.

Nisam doktor, čak ni medicinski radnik, ali jednostavno znam šta mu je i sigurna sam da će to sutra potvrditi na skeneru. To je mali problem koji se rešava vremenom. On nema nikakve fizičke probleme. Mislim da je toliko napredan, da mozak nije stigao da isprati razvoj tela, ali će sve biti u redu u to sam sigurna. Tačka.

Neću o tome šta sam sve pročitala o datoj dijagnozi, neću o tome šta sve može da izazove takvo stanje, jednostavno nije mu malo bilo dobro i sada je na ispitivanju za svaki slučaj.

Ovakav moj stav, tj. stav koji sam ponela iz kuće je daleko od bežanja od istine, mada baš tako zvuči i izgleda. Moj stav daje dodatnu snagu koja je neophodna da se kroz neke probleme prođe ili da se problemi prihvate. Sa ovakvim svojim stavom sam u stanju da drugima dam podršku.

Samo trenutno

Trenutni izgled bloga je baš tako, samo trenutni. Nemam vremena, da bih sve vratila na staro, a neke nove vesti su me prekinule u pola posla. Pričaću vam. Svi smo zdravo i dobro, ali nisu neki nama dragi ljudi, javiću vam se do večeras. Pozdrav

Ljubičasta

Ukoliko je ljubičasta vaša omiljena boja vi ste malo neobična i mistična osoba. Skloni ste da sudove donositi intuicijom, imate neki specifičan talenat ili se radi o vrlo neobičnom pogledu na život. Ljubičasta boja se povezuje s plemstvom i duhovnošću. Nastaje kombinacijom tople i energične crvene i hladne plave boje, te ima svojstva obe.

Što se tiče sexa, ljubitelji ljubičaste smatraju da su previše pametni za ovakve vrste aktivnosti. Žene su od onih koje mrze da im se mrsi kosa, dok muškarci seksu prilaze na poslovan način. Oba pola, ljubitelji ljubičaste, više se brinu za sopstveno ispunjenje, nego za zadovoljenje nekoga drugog. Soba ljubičaste boje može potaknuti kreativnost kod dece ili umetnika. Ime je dobila po cvetu ljubičici.

Lično nemam nikakvo mišljenje o ljubičastoj boji. Mislim da u stanu nemamo čak ni ljubičastu igračku.

Plava – obojene misli

Plava je boja neba i mora, pa osobe koje vole ovu boju vole dubine i daljine. Mada na prvi pogled mogu delovati hladno, u suštini su to su jako emotivne osobe.

Duboko doživljavaju spoljni svet i jako su zainteresovani za opšteljudska pitanja. Ljubitelji ove boje  imaju veoma izraženu intuiciju, humanisti su i veoma nadareni za umetnost.

Na psihičkom planu, to je boja misli. Ovo je jaka boja duhovnosti, filozofske prirode i lepote. Simbolizuje beskonačnost, mudrost, snagu, vernost, nedostižnost. Pobuđuje na meditaciju, poniranje u unutrašnji mir i prošlost.

Deluje sanjivo i nostalgično. To je boja visoke plemenitosti, pa se za aristokrate često kaže da imaju plavu krv.

U zemljama Orijenta simbolizuje brigu i žalost, a u nekim delovima sveta predstavlja iskrenost i kreativnu moć.Veruje se da nositi plavo na dan venčanja donosi sreću.

Plava boja koja asocira na more i nebo stvara mir zbog čega je omiljena u spavaćim sobama. Studije su pokazale da ljudi bolje razmišljaju u prostorijama plave boje. Međutim hladniji tonovi pokazuju melanholičnu stranu ove boje.

Ništa mi draže nema od plavog neba i plavog mora.

„Zašto sam sekretarici dao otkaz?“

sekretariceOvako nešto ne može da se desi mom mužu, iz prostog razloga što sam ja njegova sekretarica, ali vi ostali muškarci koji imate sekretarice, čuvajte se da se ne nađete u ovakvoj situaciji.  🙂

Pre dve nedelje sam napunio 39 godina. Ujutru, na svoj rođendan, sam se probudio prilično neraspoložen,  ali  godine čine svoje! Otišao sam u kuhinju uveren da će mi žena osvežiti dan sa jednim: „Dobro jutro i srećan rođendan, mužiću moj zlatni!“, a  verovatno me i iznenadi nekim poklonom. Ništa. Nije rekla ni dobro jutro, a kamoli ostalo čemu sam se nadao!

Dobro, pomislio sam, s godinama postanu takve, ali deca, ona su me se sigurno setila. Takođe nisu ništa rekli. Duboko razočaran otišao sam na posao. Čim sam ušao u kancelariju, dočekala me je moja sekretarica Lidija sa osmehom na licu i procvrkutala:

„Dobro jutro, gospodine šefe, i sve najbolje za Vaš rođendan!“

Odmah sam se osećao bolje. Ipak se neko setio da mi je danas rođendan. Udubio sam se u posao i radio do podneva. Tada je na vrata pokucala Lidija:

„Znate šefe, danas je tako lep dan, a i rođendan Vam je, pozivam Vas na ručak!“.

„To je najlepša stvar koju sam danas čuo“, odvratih, „Idemo!“

Otišli smo na ručak u odlični mali intimni restoran na periferiji, priuštili sebi martini (nekoliko) i beskrajno uživali u odličnoj hrani. Kad smo se vraćali nazad, Lidija je rekla: „Znate šefe, tako je poseban dan, zašto se vraćati u kancelariju?“.

„Stvarno ste u pravu“, rekao sam, kao svaki dobar šef zadovoljan svojom sekretaricom. „Onda Vas pozivam kod sebe na čašu vina!“, reče ona. Pristao nam, naravno.

U njenom stanu sam se udobno smestio, Lidija nam je sipala vino i kad smo se kucnuli, rekla je: „Samo trenutak, šefe, da obučem nešto udobnije!“.

„Svakako, samo napred!“, odgovorio sam, vidno uzbuđen i u treptavom isčekivanju. Otišla je u spavaću sobu i vratila se posle nekih pet minuta.

U rukama je nosila veliku tortu, a iza nje su išli moja žena, moja deca, prijatelji i nekoliko kolega s posla. I svi su pevali „Happy birthday to You…“.

A ja sam sedeo na kauču potpuno iznenađen i go.“

surprise

"Zašto sam sekretarici dao otkaz?"

sekretariceOvako nešto ne može da se desi mom mužu, iz prostog razloga što sam ja njegova sekretarica, ali vi ostali muškarci koji imate sekretarice, čuvajte se da se ne nađete u ovakvoj situaciji.  🙂

Pre dve nedelje sam napunio 39 godina. Ujutru, na svoj rođendan, sam se probudio prilično neraspoložen,  ali  godine čine svoje! Otišao sam u kuhinju uveren da će mi žena osvežiti dan sa jednim: „Dobro jutro i srećan rođendan, mužiću moj zlatni!“, a  verovatno me i iznenadi nekim poklonom. Ništa. Nije rekla ni dobro jutro, a kamoli ostalo čemu sam se nadao!

Dobro, pomislio sam, s godinama postanu takve, ali deca, ona su me se sigurno setila. Takođe nisu ništa rekli. Duboko razočaran otišao sam na posao. Čim sam ušao u kancelariju, dočekala me je moja sekretarica Lidija sa osmehom na licu i procvrkutala:

„Dobro jutro, gospodine šefe, i sve najbolje za Vaš rođendan!“

Odmah sam se osećao bolje. Ipak se neko setio da mi je danas rođendan. Udubio sam se u posao i radio do podneva. Tada je na vrata pokucala Lidija:

„Znate šefe, danas je tako lep dan, a i rođendan Vam je, pozivam Vas na ručak!“.

„To je najlepša stvar koju sam danas čuo“, odvratih, „Idemo!“

Otišli smo na ručak u odlični mali intimni restoran na periferiji, priuštili sebi martini (nekoliko) i beskrajno uživali u odličnoj hrani. Kad smo se vraćali nazad, Lidija je rekla: „Znate šefe, tako je poseban dan, zašto se vraćati u kancelariju?“.

„Stvarno ste u pravu“, rekao sam, kao svaki dobar šef zadovoljan svojom sekretaricom. „Onda Vas pozivam kod sebe na čašu vina!“, reče ona. Pristao nam, naravno.

U njenom stanu sam se udobno smestio, Lidija nam je sipala vino i kad smo se kucnuli, rekla je: „Samo trenutak, šefe, da obučem nešto udobnije!“.

„Svakako, samo napred!“, odgovorio sam, vidno uzbuđen i u treptavom isčekivanju. Otišla je u spavaću sobu i vratila se posle nekih pet minuta.

U rukama je nosila veliku tortu, a iza nje su išli moja žena, moja deca, prijatelji i nekoliko kolega s posla. I svi su pevali „Happy birthday to You…“.

A ja sam sedeo na kauču potpuno iznenađen i go.“

surprise

Istina i laž

pinokioJoš od ranog detinjstva nas uče da ne smemo da lažemo, da je bolje da kažemo istinu, pa ma kakva da je, nego da izmišljamo i govorimo laži. Sećate li se kako su vam roditelji to objasnili?

Ne smeš da lažeš? Reci mami istinu? Kaži kako je bilo, neću nikom da kažem, biće to naša tajna. Tajna! Odmah se sukobi sa istinom. Znači neću da ti kažem, jer je to moja i Simina tajna. Prećutkivanje. Zar prećutati istinu, nije isto što i laž? Po meni jeste. Ljudi koji imaju puno tajni, smatram da su izuzetni lažovi.

Kako bi svet izgledao da se sve zna, da se govori samo istina i da nema tajni? Kada bismo izgubili moć da slažemo, bilo koga, bilo šta. Možda bi svi bili mnogo bolji. Znali bismo da će sve što kažemo i uradimo da se sazna, jer nismo sposobni da lažemo, pa bismo više pazili šta radimo i šta pričamo. Hm…?

Ne verujem da bi bilo bolje. Mislim da bi ceo svet propao, za manje od jednog dana, kada bi ljudski rod izgubio sposobnost laganja. Kada bi u jednoj porodici svi sve znali o svim članovima iste, ne bi možda ni veče dočekali zajedno. Da ne pominjem neke organizacije, partije, skupštine, državu… Bez moći laganja, svet bi propao za čas posla.

Bez moći laganja, svaki čovek bi morao da se suoči sam sa sobom, da se seti svih svojih laži, prećutanih „istina“, tajni, svojih, tuđih koje nosi u svojoj „životnoj torbi“. Morao bi da se zamisli sam sa sobom, a onda da sve svoje laži ispriča drugima. Nije dovoljno da ih ispriča bilo kome, nego svakom lično, onako u lice da kaže šta ga je slagao.

Lažete li vi? Neki će reći, „ne ja ne lažem, ja samo govorim istinu, pa šta bude“. Hm…? Onda vam neće biti problem da recimo nedelju dana ili dve, pazite šta govorite i da svima govorite samo istinu. Mužu, deci, šefu, komšinici, kolegama na poslu, drugarici, dečku, telefonskom sagovorniku… ma bilo kome, samo istinu. Da li smete? Ja sam se ozbiljno zamislila. 🙂

Istina je da nas od malih nogu uče da ne lažemo, ali kroz život se pokaže da je to nemoguće, pa se zato slobodno opustite i slažite ponekad bez griže savesti.  Možda bi propao svet, da ne učinite tako.