Архиве блога

Dragi popušiš mi kurac…tačka, …pa se češi!

Sad će teta Ivana nešto da vam ispriča. Nikada nemojte muškarcu kog volite da date celu sebe, jer muškarci su pičke u duši i uzeće vam sve. Ništa neće da vam ostane, a onda će da očekuju da molite, a ono što očekuje, pička obično i dobije. Pica koja traži đoku,…opa ovo, đoke…i tako to…da ne razjašnjavam.

Da…ako muškarac naiđe na neku normalnu, e ako naiđe na budalu, ima samo da se češe po guzici, jer obično prvo guzica strada. Verujte mi, znam iz iskustva. 😀 Znači prvo će da vas zamoli da mu napravite sendvič, a onda će da vas zamoli da mu date celu sebe, a vi ako i malkice mozga imate, nećete mu ništa dati, pa neka se misli. A ako ste glupi ko ja, daćete mu sve, alii..ALIII….sve ima svoje granice.

Jok …ovaj moj hteo sudove da mu operem, e oćeš kurac…oprala sam ti sudove, rodila sam ti decu, ali ima da me poštuješ, ako nećeš….marš u sto pičkih materina. Jebo te otac koji te napravio i majka koja te nevaspitala.

Žene drage nikada ne dajte celu sebe, pa ma koliko pičketina bila sposobna da kleči i moli i glumi umiljatog kerića. Nisu svi muškarci isti, stojim iza toga, ali ako se malo zagledate unutra, ta njihova pičkasta suština je kod svih ista. To je ono što od majke povuku. Ma…Ma nema greške.

Ivana je, možda ima dve, tri godine, možda vam je već i sto puta rekla…. Razvešću se čista srca i mirne duše. Ima da ga ostavim da će da se čudi šta mu se desilo. Zna on to, ali sada i vama javno kažem. Samo da znate. Ništa drugo.

Ostaviću svog muža, razvešću se i nikada više neću da se okrenem ni da ga pogledam, pa makar imali zajedničkih stodvadestpetoro zajedničke dece. Neka on meni popuši kurac, e kada se to desi onda ću ostati zauvek sa njim i tačka. Neka mi popuši kurac i ja ću ućutati…ma evo svega mi. Ako ga nađe među mojim nogama, slobodno neka ga zahvati svojim sočnim ustima. Dragi moj…srećna ti Nova Godina i usput, popuši mi kurac. E tako, pa ti vidi i razmisli šta pričaš i šta ti ja govorim. Konju jedan. Može mi se, a znaš i ti to. Dragi sve smem i mogu da kažem, jer …ma puši kurac…ćao zdravo! Možeš i mogao si tako nekad da se drkaš sa …neću da kažem ništa ružno. Neka kažem…sa nekim drugim damama. Bato moj…ja sam ludak i gotovo.

Oprostiću ti kada se izviniš…hm…ma javno samo. E tako. To da te volim i ostalo …bla, bla…blaaaaaa…ma razumemo se. Usput…jedi govna pederu. Ne treba ti uopšte da se sa mnom kačiš. E tako načisto.

Advertisements

Kad sam se jednog dana zaljubila … :)

Posle četiri dana poznanstva sa svojim sadašnjim mužem sam bila totalno zbunjena, prepadnuta i blesava na neki način. Htela sam pošto poto da pobegnem, pa sam se onda analizirala i mlatila praznu slamu i koprcala se i svašta nešto.

12. maj, 2006. – petak – 15:17

„Šta to radiš? Koliko je sve ovo pametno, a jesi li ikada išta i radila zato što je pametno ili čisto samo uživanja radi? Kuda ćete sve ovo odvesti? Ma umeš li ti ikada sebi da daš odgovor na neko pitanje? Samo se zapitkuj, ne odgovaraj na sebi postavljena pitanja, a onda se čudi šta te je snašlo.

Malo je reći da si luda i neodgovorna. Opet si se našla u nekom čudu koje si naravno sama sebi napravila. Jesi li se ti to zaljubila? Možda nisi! Budalo! Šta ti je u stvari preostalo? Nećeš ti uskoro na te Karibe! Nećeš se dalje od Srbije maći. Ponašaš se stvarno kao da ti je 13 i po godina. Hoćeš sve, a nemaš pojma kako ćeš to izvesti, ali ipak nekako izvedeš. E baš si čudna!

Vidi ne možeš ti da iskuliraš to kuliranje ili ti možda baš to treba? Nemaš ti pojma šta on ima u glavi. E pa ne zna ni on šta ti imaš u glavi. Ne može ni da zna, kada ni ti sama ne znaš. Da li je to dobro?

Ovako nešto mi se nije dešavalo ranije. Iskuliraj Ivana. Ne otvaraj se. Uživaj i ne zapitkuj. Pa i on se usrao koliko i ti. Nisi ti tako loša, samo se ne otvaraj. Ne očekuj ništa. Ovako… kada odeš kući uradi lekarski pregled, overi izjavu, ispuni sebi taj san. Poleti Ivana, a osalo će biti ili neće biti.

Nemoj opet da tražiš da budeš muško u vezi. Šta ti hoćeš od njega u stvari? Slušaj ovamo, zar nisi već shvatila da sama možeš, ali da do sada nisi ništa učinila da bi sa nekim uspela stvarno!? Šta on treba da uradi? Hoće li ti biti lakše ako ti kaže da te voli? Ma ne seri! Koliko si samo to puta do sada čula? Ništa od toga nisi imala, to su samo prazne priče i reči.

Treba mi mišovanje. Treba mi mišovanje sa muškarcem, ne sa nekom pičkom. Dosta je pičaka i nesposobnjakovića bilo. Čuvaj se, ništa ne očekuj! Ništa!!! Izguraj neke stvari do kraja. Nemoj da se zajebavaš. Završi tu knjigu do kraja juna. Nemoj da to zajebeš, jebi ga.

Snaga ti treba, zdravlje, trebaš Jovani. Trebaš bre sebi. Ne moraš više nikome da trebaš. Vas dve ste najvažnije u tvom životu.

Ma čega si se toliko uplašila, da mi je znati? On tebe gleda kao svoju, a ti se prepala živa. Zašto moraš ičija da budeš? Ti si oduvek htela da budeš slobodna i svoja! Pa budi, jebem mu mater!

Ne razumeju ljudi potrebu za slobodom. Sloboda je kada se dve slobode spoje! Čemu sloboda ako to nemaš sa kim da podeliš? Čemu letenje, ako čovek leti sam. E sada si baš sve izbrkala. Pojma ti nemaš sa životom.

Opusti se i uživaj. Stvarno se opusti, uživaj i ne seri više, majke ti tvoje.  Samo napred mala, ne daj se! Sve što treba desiće se.“

E onda sam se opustila i evo me sada u braku.  🙂

Počeću da se linjam ili ću da kupim garsonjeru u Babušnici

24/24 sata u danu, 7/7 dana u nedelji, 365/365 dana u godini, iz godine u godinu. Radno vreme koje traje non-stop. Nema pauze za ručak, nema plaćenog odmora, nema regresa, nema čak ni klasične plate, nema šanse zaraditi penziju. E takvo je moje radno mesto.

Jovana lagano „ulazi“ u pubertet, Ana kao da ima „generala u glavi“, Marko ponekad kao da je i jedno i drugo, tata se trudi, toliko da me je strah da ne dobijemo još jednog člana porodice, ostaće trudan na kraju, Edi kao da je plaćen da se linja, Srećko i Žaklina prave decu, a gde sam tu ja, pitam se???  Počeću da se linjam ako ništa drugo.

Čak i kada nešto drugo radim moje radno vreme sa svima njima traje li traje. Nije to samo da ti ono kao u firmi, fore radi, teče radni staž, nego bre ima da slušaš i radiš. Prosto ne umem drugačije. Ne umem da se isključim i pitam se dokle ću moći tako? Sestra mi kaže da treba da živim 6 vekova. Jes’, samo mi to fali.

Dođe mi ponekad da se spakujem i odem u lepu pizdu materinu. Hm…hoću li ikada prestati da kenjam i da nešto konkretno preduzmem? Šta da preduzmem? Da prestanem da kao luda usisavam i čistim kuću, da prestanem da slušam njihove želje, zahteve i razne molbe, da dignem lepo sve četiri u vis i da kažem: „Ma terajte se svi, hoću malo da danem dušom!“. Jebem mu mater ne mogu ni tako.

Nije tata ostao trudan, ali smo dobili novog člana porodice. Dokle bre više? Na kraju ima da nas ima dvadeset petoro.  Žao mi žene, šta će? Iskoristili je zet i ćerka, dok je trebala i valjala, dok je imala para, dok su se „malo snašli“ i naučili kako se čuvaju deca, dok su kupili stan, stali malo na noge, četiri godine prošle kao dlanom o dlan i sad im baba više ne treba, smeta im, pa gde će, šta će, seti se da ima i sina i neku tamo snajku i neke tamo unučiće. Jebem ti život, šta će sve mene da snađe?

I tako dok se sad malo ona snađe, dok pokrije sve minuse na računu, dok malo stane na svoje noge, dok ovo i ono…zaboravismo o čas posla da je za godinu i po dana od kad smo u ovom stanu, došla četiri puta, na dva rođendana, jednu slavu i jednom kad su imali goste, pa nije imala gde da spava. Lažem došla je jednom i da obiđe sina kad je izašao iz bolnice. Sunce ti jebem, odlepiću 100%.

Ne smeta meni žena ništa, nego me nekako ubi ta nepravda, a ćutim i pravim se kao da je sve to normalno, a nije. Rećiće neko „…iskoristi priliku, pa dok je baba tu, iskuliraj malo, može decu da pričuva…“ Aha važi, đoka malo. Jebem mu mater,  ako ništa drugo, a ono sam trenutno sama kući i imam malo mira samo za sebe, posle ko zna koliko vremena, pošto moj muž umesto mene, sada šeta svoju mamu i decu, a ja 24/24, 7/7, 365/365.

Ne smem mnogo ni da lupetam, jer život i zdravlje nekad sutra ću biti i tašta i svekrva. Ko zna šta će mene da snađe? Znam samo dok me pamet bude služila, nijedno od moje dece ili unučića, neće biti ni favorizovano, ni zapostavljeno. Svima istom merom, pa dok budem imala i snage, i volje i pameti.

Koliko će sve ovo da traje pojma nemam, dan, dva, pet…trideset pet, sto trideset šest…ili više? Da mi je da dobijem više tu sedmicu na lotou, pa da kupim garsonjeru u Babušnici, pa kad mi sve prekurči, lepo odem na par dana da malo uhvatim daha. Što baš u Babušnicu, šta mi to pade na pamet?

Ako mi kojim slučajem pukne film pre nego da dobijem tu sedmicu, ima da se čude šta ih je snašlo, svi u kompletu.  Znajući sebe, opet samo kenjam i od tog posla nema ništa. Odoh da dovršim ručak, operem kupatilo i okačim veš, a ako mi stvarno jednog dana pukne film, razvešću se načisto, pa nek’ se šetaju do mile volje.

Svi vi koji me lično znate i koji čitate sve ovo, nemoj slučajno da vam je palo na pamet da mi se smejete. 😆

U braku sa bajom

Čast izuzecima, ali mene stvarno zanima da li „ti“ muškarci stvarno misle da su neke naročite baje???  Žena mora da sluša i gleda svoja posla, da odgaja decu i „čuva“ kuću ko cuko, bez da ima pravo glasa i svog mišljenja. E što bih volela jednog takvog da se dočepam, da mu dođem glave, slatko.

Posle se ti isti muškarci čudom ne mogu načuditi kako to da njihova draga, mila, fina, ćutljiva, lepa ženica ima nekog drugog „baju“.  Šta drugo jadnica može i da preduzme po pitanju svog života, nego da nađe nekog ko će da je svremena na vreme pogleda kao živo biće? E kad glavni baja to sazna, onda ga žena obično i ostavi. Jok zbog drugog muškarca, nego usput shvati da je mnogo vrednija nego što je bila „ocenjena“ u takvom jednom braku. Prosto.

Naravno da ima i drugih razloga i načina, ali meni je ovaj najfascinantniji. Ma ništa više. Neka se baje malo zamisle.

Naša dečurlija

Od onih sam kojima je dovoljno reći jednu rečenicu, pa da ja onda mislim i mislim. I tako, danas ceo dan mislim. Bila sam single mama dugi niz godina. To nikako u mom slučaju nije bilo nešto što sam gledala kao strašno i tragično, već kao svoj izbor i sticaj kojekakvih okolnosti.

Nismo bili venčani, zbog nekih papira, živeli smo zajedno dve i po godine i mnogo se voleli sve to vreme, a onda jednostavno jednog dana smo shvatili da nikako nismo više jedno za drugo. Nemam pojma kako u životu dođe do toga, da nekoga voliš, da živiš sa nekim, da stvaraš sa nekim, imaš dete, planove, a onda jednog dana da shvatiš da je najbolje pustiti tu osobu da ode. E baš tako je bilo.

Uveče nismo imali pojma, da ćemo sledeće jutro sedeti jedno naspram drugog i u suzama se razići. Plakali smo oboje, ali smo bili svesni da je tako najbolje za sve, prvo za naše dete, a onda i za njega, a i za mene.

Nismo bili par koji se svađao, tukao i slične zajebancije. Nije postojalo nikakvog maltretiranja, ponižavnja i šta ti znam čega sve biva u sličnim vezama.  Bila sam starija 3 godine od njega, ali to nikako ne znači da sam bila i zrelija, pametnija.

Kao dete koje je svoje najlepše tinejdžerske godine proveo u ratu, silom prilika, mnogo više od mene je osetio sve nedaće života. U 22 godine postati tata iz svoje želje i ljubavi, ne slučajno, već baš onako iz srca je nešto što poštujem i čemu se divim, a meni je sa 25 godina nekako i bilo sasvim u redu, da volim i želim dete sa čovekom kog volim.

Naši snovi su se raspršili možda baš iz razloga što sam ja bila spremna da „jedem“ život, da ga živim i uživam, a on je samo hteo da životari. Ja sam grizla i vukla, a on je stajao u mestu. Položiti 11 ispita, jedan za drugim, sa malom bebom i svim obavezama koje „bračni“ porodični život nosi sa sobom, nikako nije mala stvar i najbolje govori o tome koliko sam bila spremna da zaista „pojedem“ sve pred sobom.

Mislim da je najveći i jedini problem bio što sam nekako u toj nekoj borbi za neki bolji život bila sama i eto tako razišli smo se. Nisam htela i mogla više da ga vučem, a on više nije hteo i mogao da bude neko ko će biti vučen. Gotova priča.

Neću da vas davim sa bilo čim posle toga, ali eto zamišljajte. Moja devojačka soba i moja curica i ja same u njoj. Moji tata i mama koji su nam pružili maksimalnu podršku. Ja koja se ponašam kao da se ništa nije ni desilo. Idemo dalje.  Neću da vam pričam i objašnjavam koliko je teško ostati priseban i normalan i detetu od dve i po godine objasniti zašto tata više nije sa nama. Moja mala je MOJA mala, tako da ću vam samo reći da liči na mene.

Ono što se jednom pokida nemoguće je sastaviti, tako da ako dođete u situaciju da spašavate neku prošlu vezu, mogu samo da vam kažem da ne činite to, ne trošite energiju i vreme. Mi smo pokušali ponovo, ali neke stvari se nikada ne menjaju. Njemu nikada neće niknuti veća muda od mojih i to je bio najveći problem.

Da se vratim sada na početak moje priče. Moj bivši dragi sada pored sebe ima neku drugu ženu, neki novi život, imaju sina i jako sam srećna zbog njih. Onako iz srca. Volela bih kada bi oni moju Jovanu svojatali. Volela bih kada bih mogla da ih pitam da li oni to zaista žele da je usvoje pošto je toliko vole. Nije tako. Nismo te sreće ni Jovana, ni ja.

Tužna sam zbog toga, ali zato me ništa ne sprečava da svojatam tuđu decu. 🙂 Da kažem da ih imam četvoro, odnosno šestoro. Moja prva deca su deca moje sestre i njih ni za dlaku ne odvajam od svoje dece. Dušan, Nikola, Jovana, Jana, Marko i Ana. I stvarno ne postoji ništa što ne bih uradila za bilo koga od njih.

Ništa me ne sprečava da i dalje „jedem“ život. Dušanu, Nikoli i Jani nikada neću da budem mama, ali sam sigurna da ću im uvek biti makar dobar drug i veliki prijatelj, a u životu ako nekad zatreba i veliki oslonac. Želim to da znaju.

Odlični razlozi za razvod braka

razvod5Pre par dana sam htela da pišem o odličnim razlozima za razvod braka, 🙂  a noćas pročitam jedan post i shvatim da sve to i nije baš za zajebanciju.

Meni došlo da se razvedem pre par nedelja kada sam sa dragim bila sama kući. Doživela sam šok. Fino ja lepo napunila kadu, pa zapenila ko luda. Romantike radi upalila sveće, pustila muzikicu, ma i pićence donela. Legla u kadu i razdrala se  svojim umilnim glasićem, dozivajući svoj dragog, voljenog muža da dođe.

Uplašen je upao u kupatilo misleći da sam se povredila, ne daj Bože pala i razbila glavu.

„Šta je bilo?“

„Ništa nije bilo, zvala sam te da mi se pridružiš.“

„E ne mogu sada, tek za jedno 15-tak minuta, da završim nešto.“

To reče i izađe kao da u kupatilu nije zatekao ništa neobično. Lakše bi mi bilo da me je polio hladnom vodom. „E nećeš majci za 15 minuta da dođeš, jer mene neće biti ni u kupatilu, ma ni u stanu.“, mislim ja besna i okupam se za tili čas. Izađem iz kupatila i krenem da pišem post o razlozima za razvod braka, kad eto ti ga on, ko kučence se umiljava i trt, mrt… odustanem da odmah zorom zovem advokata.

Hoću da se razvedem i kada odemo na aerodrom i svi skaču, a ja kao blesava jurcam za decom. Svi mogu samo ja ne mogu. To je već stvar finansija. E tada uvek hoću da se razvedem. Zaboravim na to onda kada odemo sami na aerodrom i on me opremi i pošalje gore, dok on stoji dole sa decom i radio stanicom me navodi, da ne bih sletela u Zrenjanin. 🙂

Prošle godine sam se za malo razvela kada mi je rekao da ne mogu i ja da idem u Italiju na takmičenje, jer sve plaća savez. Tu sam totalno odlepila. „Ma kakav savez, koji padobranac je ikada video dinar od jebanog saveza. Samo ti idi neka mene ovde, nek’ crknem.“ 😀 😀 Posle toga se ispostavilo da je samo hteo da me iznenadi. „Tebi čovek ne može ni iznenađenje da napravi.“ Ma zajebi ti to iznenađenje, kad se umalo ne razvedoh. 🙂

E kad opere sudove i ostavi kašike, viljuške i noževe, uz izgovor da to ne voli da pere. Pošandrcam i odmah u glavi spremam zahtev za razvod braka.  🙂

Tako se ja redovno razvodim i o tome sam htela da vam pričam, a onda sinoć pročitam post O JEDNOJ ŽENI i NJENOM MUŽU (morate to pročitati)  i shvatim da sve to stvarno nije za zajebanciju. Jebote, pa ljudi svuda oko nas imaju prave probleme, a mi se zezamo sa jednom tako ozbiljnom društvenom institucijom.

Napisala sam tamo dva komentara, pa se mislim da li sam trebala? Šta koga briga šta ja mislim o tome? Sa druge strane to su samo komentari, a i blogovi postoje da bi se pisalo i komentarisalo. Jebem li ga.

Od jutros samo trčkam za mojim dragim, pa ga grlim, ljubim, štipkam i pričam da ga obožavam. Zna on da ja samo tako trtljam po kući, kada se iznerviram,  ali da ga ne bih dala ni za šta na svetu. Ni za princa, ni za konja, ni za život iz bajke i da sve ono što činim za njega i našu decu, radim iz srca i iz ljubavi. I da znam da sve ono što on čini za mene i nas, potiče iz iskrene ljubavi. Pa ko ne bi voleo ovako „divnu“  ženu.  🙄   :mrgreen:

idealan-brak

Četrdeset godina braka – slavljenje ljubavi

Ovo je priča o četrdeset godina. Pre četrdeset godina, dvoje mladih ljudi su odlučili da provedu život zajedno. Rekli su im „ne smete“, rekli su „mladi ste“, „nećete uspeti“, rekli su… Njih nije bilo briga šta je ko rekao, oni su odlučili. Pre četrdeset godina, ove noći, oni su proveli zajedno, prvu bračnu noć.

Naravno mladi. Za takve korake se samo mladi odlučuju. Ona 18 godina, on svega 23. Imali su iznajmljeni stančić, sobu, jedan rešo, jedan dušek, zelenu zavesu za prozor, dve stolice, dve viljuške, noža, dva tanjira, imali su tako malo i gotovo ništa, ali imali su jedno drugo i verovali su u ljubav.

Ponosna sam na to dvoje. Tako se radujem što ih poznajem. Igrom slučaja ih poznajem. Igrom slučaja, jer roditelje ne možemo da biramo. Neću vam sada pisati njihovu priču, jer četrdeset godina nije malo i zaslužuje puno više pažnje, nego što ja ovde umem i mogu da kažem.

Radujem se što smo još jutros svi bili zajedno sa njima. Svi mi koji smo proistekli iz te njihove ljubavi. Iz ljubavi se stiču najvrednije stvari u životu…. a stekli su tako mnogo dve ćerke, nekoliko zetova, petoro unučića, daće Bog, duplo više praunučića. Mladi su krenuli u zajednički život, tako da su mladi postali baba i deda, a tako će biti i sa sledećim zvanjem, prababa i pradeda. Najstariji unuk ima već 16 godina. Godine lete, tako da će već za njihovih 50 godina zajedničkog života imati i praunučiće.

Nisam umela jutros da im kažem šta osećam i da im čestitam. Neka ovaj mali tekst i par slika budu moja mala čestitka. Mama i Joco, srećan vam život bio.

Pogledaj u nebo

Da ima nas

Korak iznad duge – tanka linija
Opet tvoje misli govorim na glas
Koliko ću puta oterati strah
Samo da si tu i da ima nas

Prečicom do snova – korak ili dva
Koliko je samo kilometara
Pravim te od svega što mi neko da
Nek’ nam dobar vetar snove pogura

Pogledaj u sunce, iznad oblaka
To što tamo vidiš – to smo ti i ja
Pogledaj u nebo – pogledaj u san
To se zove ljubav – to smo ti i ja

Opet mi o svemu – pričaj na sav glas
Ponekad o sreći – i da li ima nas..

Sve dane tvoje kupiću
Baš sve, reči što se nikad ne čuju
Sve grane što nam dušu spajaju
Toliko te volim – samo budi tu

Pogledaj u sunce, iznad oblaka
To što tamo vidiš – to smo ti i ja
Pogledaj u nebo – pogledaj u san
To se zove ljubav – to smo ti i ja

Pogledaj u nebo…..

Jesu li stavljeni katanci na njihova srca?

moj-pas-i-ja.jpg

Muž i žena, brak! Prošle su godine, a oni kao da odjednom prelome, shvate da više ne mogu i ne žele da žive zajedno. Posle svih lepih stvari koje su zajedno proživeli, sve one ružne koje su se desile prevagnule su i sada žele da se razvedu. Razlog nije bitan. Krivac nije bitan. Kako se najbezbolnije razvesti? Kakve su to samo gluposti? Momak i devojka kada raskinu duuugu vezu ne diže se nikakva posebna prašina. Dobro možda se ponekad malo plače, pati, proklinje život, ali ljudi uvek bez većih trauma idu dalje i nastavljaju da žive. Ostane ranica koja zaceli sa sledećom “najvećom“ ljubavlju.

A što se ljudi ne bi tako i razvodili? Možda mislite da veću glupost nikada niste čuli? Kažete, pa u braku parovi obično imaju decu, imaju zajednički život, crno na belo im je napisano da su muž i žena. Stan ili kuću koju su zajedno stekli, auto, psa, sve to treba podeliti. Na ovom malom spisku jedino mi dve važne stvari bodu oči, deca i pas. To su živa bića, kako podeliti jednog psa ili dvoje dece. Ili u najgorem slučaju kako podeliti jedno dete. Ponekad izgleda da ljudi prilikom razvoda imaju mnogo veći problem oko podele imovine, nego oko podele živih bića. Njih obično ništa i ne pitaju. Pas ne zna da govori, a ni deca često, jer su mala ili su toliko istraumirana da su naučila da ćute. Ko ljudima daje za pravo da između sebe dele živa bića? Svi su slučajevi razvoda braka različiti, ali sva su deca ista! Sva deca hoće sve. Hoće sve, jer znaju da sve mogu da imaju. Ne u materijalnom smislu, deca nisu materijalisti. Roditelji od njih prave finansijske direktore. Kupuju ih, ali deca sebe nikada ne prodaju. Ona žele samo igru, smeh, pesmu. Žele iskrene razgovore, slobodu i sve to da podele sa svojim roditeljima. Rađaju se da nas oplemene, da nas podsete da i mi sve možemo, rađaju se da nam pokažu kako treba živeti.

Ceo taj razvod braka se svodi na poništavanje jednog papira u sudu, na svađe oko ovoga ili onoga, sva nekadašnja ljubav se u većini slučajeva pretvori u mržnju, razumevanje ne postoji, razum se isključuje zauvek, tvrdoglavost dolazi do izražaja.

Možda sam isuviše uopštila stvari, ali ne zanimaju me vaši razlozi. Mrzite se, ali nemojte deci da uskraćujete onu drugu osobu koja im pored vas znači sve u životu. Nisu važni razlozi, važna su deca. Razumeju oni da je vaš brak propao, da više ne možete zajedno, još mnogo pre nego da sami to shvatite. Razvedeti se, deci će pasti kamen sa srca. Oni samo ne mogu da razumeju, zašto ne mogu da vide mamu ili tatu kad god hoće. Imala vaša deca dve ili dvadesetdve godine nemojte im uskraćivati drugog roditelja, ako vam je ostalo imalo mozga.

Ko će Milici zameniti tatu? Ko će moći kao tata da je zasmejava i priča priče do kasno u noć? Do kasno, jer je to tata i sa njim može i do ponoći da bude budna i da se zeza. Ne može joj niko ništa kad je tata tu. Ko će da okupa Jovicu kao njegova mama, da ga izgolica, ušuška i izljubi pre spavanja? Kome će Petar da ispriča da se potukao sa Darkom u školici, Darko je veći, to samo tata može da reši. Danas se jedna Kaća zaljubila u Marka, ima 5 godina, a tata je oterao mamu i ona to ne može da joj javi. Stevan ne sme da dođe kod svoje mame, tata ga je ucenio i zabranio mu da je viđa.

Jedna Anđela ima mamu i tatu koji su se razveli. Mamu i tatu koji su ponekad bili jako grubi jedno prema drugom. Umeli su da se potuku, svađaju, viču, ali ta Anđela IMA mamu i tatu. Može da bude sa tatom kad god poželi, može sa mamom da provodi koliko god hoće vremena. Anđela je postala mali svetski putnik. Nije isto kao kada su bili zajedno, mnogo je bolje. Ne gleda svađe i tuče, mama i tata se čak sada mnogo bolje slažu. Ponekad svi zajedno idu u šetnju. Ima ih oboje i zna da im pripada, koliko i oni njoj. Tako je mala, ali kao i sva deca zna da su odrasli ponekad budale. Kao dobra i neiskvarena duša razume ih i ne zamera im, jer svako ima prava na svoj život.

Podelite te vaše kuće i automobile, vaše pare i zlato. Zaboravite ljubav koju ste imali, mrzite se do iznemoglosti, tužite se, sudite se, jebite se, radite šta god hoćete, ali pustite decu da žive. Mnogi od njih ne znaju da govore, neki još uvek ne znaju da pišu. Gledam ih svakog dana, svuda ih je oko nas i dajem sebi za pravo da vam u njihovo ime kažem budite pametni i živite svoj život kako god hoćete, ali pustite i decu da žive. Vaša deca vas razumeju, ali ne shvataju zašto im branite da kad požele podele neku tajnu i sa drugim roditeljem. Mislite ako ih hranite i oblačite imate pravo i da im zabranite sve što poželite. Mislite da će vam biti zahvalni ako im kupujete skupe patike ili ih pošaljete na nezaboravno letovanje u Grčku? Ne nikada ih nećete kupiti. Slušaju vas, jer su pametni i znaju da njihovih pet minuta tek dolazi. Svi smo mi nečija deca, budite sigurni kad tad, dete će vam reći ako ste zaslužili: “Marš budalo! Idem ja ko te šiša.“ Raći će vam to ako ste sada nepošteni prema njima.

Najlepše što ću vam od svega reći je da se danas rodio jedan Gorčilo! Cela familija se smeje njegovom imenu, ali svi su srećni i smeju se u sebi.

Gorčilo ima i mamu i tatu, ima smešno ime i tri kila, crnu kosu i predivne oči, dere se na sav glas i kao da kaže: “Stigao sam da vam pokažem šta ja život i kako treba živeti. Mali sam, ali sam najveći. Imam mamu i ona ima super sise, a tata me gleda kroz bolničko staklo, nekako je malo pogubljen, ali čini mi se da je super lik! Biću srećan sa ove dve budale, valjda neće nekad poželeti da dele mene i mog budućeg psa! Jebem ti život, baš je nepredvidljiv!“