Ne sme nikad da se zaboravi!!!

Bombardovanje SRJ, divljačko, surovo i nehumano prouzrokovalo je velike patnje i pogibiju naroda, rušenje i uništavanje materijalnih i kulturnih dobara i proizvelo je jednu od najvećih ekoloških katastrofa XX veka na prostoru Evrope.

Tadašnji vrhovni komandant NATO-a general Vesli Klark je na američkoj televiziji CBS, izjavio: „Razlog napada nije bilo Kosovo, u osnovi, to nije imalo nikakve veze ni sa etničkim čišćenjem, to je bila bitka za budućnost NATO-a i za kredibilitet SAD kao sile na svetskom planu“. Cilj NATO agresije bio je okupacija Kosova i Metohije i njegovo pretvaranje u vojnu bazu za nove agresije i osvajanja, što je imperijalistima upkos herojskom otporu, pošlo za rukom Kumanovskim sporazumom.

U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve, manastiri… Poginulo je ili povredjeno više od 5000 ljudi (većinom civila) medju kojima i stotinu dece, a pričinjena je materijalna šteta od preko sto milijardi dolara. Tokom operacije, nazvane „Milosrdni anđeo“ gađani su civilni objekti: škole, bolnice, putnički voz, centar Niša, kineska ambasada…

Upotrebljeno je zabranjeno naoružanje (u vidu osiromašenog uranijuma) i izvršeni su stravični zločini za koje niko nije odgovarao.

Pozadina svega je u stvari put ka nezavisnosti Kosova, što potvrđuje priznavanje nezavisne republike Kosovo od 99% članica NATO-a u februaru 2008. godine kao i stvaranje najveće NATO vojne baze – Bonstil – van granica NATO saveza na prostoru južne srpske pokrajine. Herojska odbrana i borba naroda Srbije protiv ataka na njenu slobodu, suverenitet, integritet i nezavisnot ima univerzalnu vrednost. Ona predstavlja uzor za sve narode sveta kojima je stalo do slobode i mira.“

Prošlo je već 12 godina od početka, ali kao da je bilo juče i ne sme da se zaboravi nikada.

 

Advertisements

Posted on 24/03/2011, in srbija and tagged , , , , , , , , . Bookmark the permalink. 17 коментара.

  1. Charolijo svih 78 dana sam bio vojno aktivan. Niko ne može da mi kaže, niti sme da mi kaže da zaboravim. Bilo je tu svega i svačega, a nažalost ničega lepog. Mi sigurno nećemo zaboraviti akciju zvanu „Nemilosrdni anđeo“, ali deca koja za bombardovanje znaju samo iz priče, i generacije koje tek dolaze sigurno zaboravljaju. Možda i treba tako.

    Свиђа ми се

  2. Bila sam trudna sa Jovanom i nikada više nisam prepešačila nego tada, jer su sestrići bili u selu, a autobusi nisu redovno išli do tamo.

    Pamtim još po osmatranju sa 13 sprata, jer nisam išla u sklonište, pa sam sa dvogledom visila na terasi.

    Odlazak na VMA, negde u maju, u posetu zetu koji je bio teško ranjen, nikada neću da zaboravim, što zbog njega, što zbog svega što sam videla tada tamo.

    Nenade Srbi su skloni da zaboravljaju svoju istoriju, tako da se ne slažem da generacije koje dolaze treba da zaborave. Treba da se pamti.

    Свиђа ми се

  3. Ko zna, možda smo tvoj zet i ja imali nekih zajedničkih “ dodirnih tačaka“ . Hteo sam da kažem, da ne treba novim generacijama urezati naša osećanja iz prošlosti. Ipak sada mi svi težimo ka toj Evropskoj uniji, zarad skupe cene standarda života. Ako već trebaju da pamte, moramo im pojasniti zašto hrlimo „nekome ko nas je tukao“…..

    Свиђа ми се

  4. Ne treba zaboraviti nikako, ja necu i ne mogu!

    Свиђа ми се

  5. I kao da je bilo juče…

    Свиђа ми се

  6. Na svu sreću moga tatu nisu ubile bombe ali ga je ubila tuga zbog majke koja je bila ubijena 15 dana pred kapitulaciju Italije zbog zemlje koja se raspala!! Kao i zbog nepravde! Moj ćale nije mogao to baš nikako da prežali. Nadam se da su se sada sreli (moja baka i on), negde gore, gde nema nemislosrdnih anđela!

    Свиђа ми се

  7. Ma, majku im njihovu licemernu i poganu!!!

    Cenim da će za desetak, najviše tridesetak godina projekt Kosovo postati isto što i Osama bin Laden – isto su ga tako stvorili, mnogo je podudarnosti. A „ko se mača laća, od mača i strada“.

    Свиђа ми се

  8. Повраћа ми се кад видим ове наше који су све заборавили и плус им се увлаче у буље а на ђоновима исписали имена да се зна кога да вуку из дотичне рупе кад затреба… наравно да су заборавили кад и нису били у земљи током бомбрадовања… семе им се затрло дабогда и њима и онима који су нас „милосрдно анђенисали“… ја никад не могу заборавити страх који сам имао приликом прве сирене, не кажем да су они страхови после приликом сирена итд били мањег интезитета али онај први је нешто што никад нећу заборавити… ја са својих 14 година нисам могао да разумем, како неко хоће да бомбардује неку земљу „из ћеша“… било и неповратило се… НИКАД у „пријатеље“

    Свиђа ми се

  9. Ko je ono beše od tih NATOvaca rekao: „Slobodno bombardujte Srbe, ionako će sve zaboraviti“. NATO je vazda gledao samo svoj interes, a mi smo sebi najveći krivci što se kurvamo za šaku dolara.
    Samo mi je krivo što NATO nije dovršio posao i sve sravnio sa zemljom. Za bolje i nismo.

    Свиђа ми се

  10. Kako da zaboravim, Darko je bio beba. Dok smo sedeli po prljavim i punim memle “ skloništima “ u kojima se inače redovno izlivala kanalizacija, pitala sam i sebe i ljude okolo, šta tražimo u skloništu? Zarazu? Da zgrada padne na nas i zatrpa nas a niodkuda ni vode ni vazduha?
    Brzo sam odustala od bažanja, jer realno nisam imala gde da pobegnem… Ne želim ni da se sećam…

    Свиђа ми се

  11. Baš smo juče Leci i ja evocirale uspomene na početak tog zla i kako smo se bojale. Ja, dok nisam stigla kući sa Spensa do svoje dece, a ona u svom stanu sa ćerkom i njenom drugaricom koja se strašno uplašila.
    Inače, prvo su opleli po nama, odnosno Detelinari, po kasarni Majevica, pa onda sledeće je bilo na Klisi i tako redom.
    Najbolnije mi je bilo rušenje sva tri mosta, naročito onog Titovog, kako smo ga zvali. Užas, stajala sam ispred gomile metala i plakala.Nisam bila sama. I kako to sve da zaboravimo.
    Jedino su deca tada uživala, družeći se sa svojim roditeljima, prijateljima, pravili su se roštilji, riblje čorbe, igrale se društvene igre, ali, sve je to u senci bombi! 😕

    Свиђа ми се

  12. Isto nam se hvata, zaboravili ili ne… Jeste da je to bio jedan zločinački akt, terorizam, demonstriranje moći i sile nad mnogo slabijim protivnikom ali mi smo im jednostavno dali dobar alibi i povod da to pokrenu. Oni su jednostavno bili u situaciji da to urade i uradili su… Tadašnja vlast se obmanjivala lažima da se nama to ne može desiti jer mi smo ipak Evropa i zato je nastavila da piša uz vetar. Prosto rečenp, u toj međunarodnoj politici Srbija je zanemarila jednu našu mudru poslovicu: Sila boga ne moli.
    Međutim nije to jedino zlo koje nas je zadesilo u proteklim godinama, na žalost. Da ne bih dužio, samo ću reći „bilo ne ponovilo se…“

    Свиђа ми се

  13. Draga moja bile smo u istom“stanju“ , samo sam ja bila daleko od kuce, brat negde u rovu a mama i ostali po podrumima… nisam imala nikakav kontakt danima sa njima, brinula sam i za njih i za moju bebu, jer nisam spavala vec gledala kako polecu avioni i iz aviobaza, a ja sedim nemocno ui gledam kako odlaze da ubijaju moje … 😦
    uh neponovilo se !!!

    Свиђа ми се

  14. Heh da se zaboravi.

    Ja ću iskreno teško, jer prvog dana sam leto po kući od detonacija U prostoriji koja je nekih desetak metara dugačka, ja sam je preleteo od kraja do kraja. Kuća bez prozora, kujna puna gelera, sreća pa niko od mojih nije poginuo.

    Kasarina u plamenu, hitan pomoć, sirene ljudi na ulici panično trče.

    Tako nešto zaboraviti neću, iako sam tada bio četvrti razred svega se odlično sećam.

    Samo se nadam da se ovako nesto neće valjda ponoviti, ali valjda.

    Свиђа ми се

  15. E, počelo bombardovanje na moj rođendan, a ja sa stomakom do zuba, manje od mjesec dana do porođaja… A porađam se poslije u aprilu, a ono tutnji, tresu se stakla na porodilištu… Ne volim ni da se sjetim da mi je rođendan na taj dan…

    Свиђа ми се

  16. Tash 24. marta je i rođendan Jovaninom dedi, baš je bio tužan što baš tog dana sve to da počne. ;( U to vreme sam i ja bila trudna, samo malo manje od tebe. 😀 Porodila sam se u oktobru te godine. Neće se zaboraviti.

    Свиђа ми се

  17. Neko je gore napisao BILO, NE PONOVILO SE !!!
    E PA BOJIM SE, zaista se bojim, da ce nam se ponoviti.
    I to bas zato sto neki misle da nije bitno ocemo li zaboraviti, ili ne.
    Da zaboravimo??? E pa mater im …. njihovu, ja im zaboraviti necu nikad. i necu cutati svojoj deci o tome. Nek i ona znaju kako je zlotvor udario na nas narod. Da im se ne desi ista sudbina kao i nasoj generaciji!!
    Oprostiti? Mozda, nekada…
    Zaboraviti? Nikada !!!

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s