Category Archives: WP pomoć na moj način

“Vama se i dalje priviđa da su ta pitanja upućena Vama”…kaže meni VIP bloger :)

Čekaj bre Milane…slušaj ovamo, živiš u zabludi. Nikakav razlog nemaš da mi persiraš, ni ti, ni bilo ko drugi i niko to nemoj da očekuje na blogu od mene. To je jedno od nepisanih pravila blogovanja, pravila ne poštujem, ali mi se ovo sviđa, pa s toga… 🙂 Poštujem ono što mi se sviđa, može mi se, a to ti je lepota blogovanja. 😀

Može nešto da ti smeta koliko god hoćeš, možeš to da kažeš, ne mora niko ništa da te pita, a ti možeš o bilo čemu da kažeš šta god ti je volja. Kada se na blogovima persira onda je to neka teška ironija ili raspravka, moram li da naglasim, da je to moje gledište? Možeš da mi budeš tata, poštujem tvoje godine, ali blog je blog i tako ti je to. Koliko god mislio da je to nešto samo tvoje, nije!!!

Nemoj ti da misliš da mi ovde ili bilo gde da smo pisali nešto o tebi i tvom postu imamo nešto protiv tebe ili tvojih drugara. Jok stvarno. Daleko od toga. Samo smo hteli da ti kažemo da treba malo da se otvorite i prema drugačijim mišljenjima od vašeg, i ti i ljudi koji čitaju i komentarišu ono što pišeš/te. Zamisli molim te, to što si napisao, pročitali su i drugi ljudi van vašeg kruga!!!? Je l’ to neki šok za tebe?

Blogovi, ma baš isto kao i BlogOpen su ti otvorena „priča“, tako da kada ti nešto napišeš ne moraš meni lično da se obraćaš u određenom postu, ali ako ja to pročitam imam pravo da kažem šta mislim. Treba to da skontaš, inače u suprotnom moraš da razmisliš o nekom kursu ili definitivno o odlasku na BlogOpen. 🙂 Moram da ti srušim Sneška, ovo je bio peti po redu. :mrgreen:

Eto, ti mi kažeš da pitanje nije bilo upućeno meni. Istina, nije lično, ali što si ga onda postavio na svom blogu??? Internet je javna stvar. Može da čita ko god hoće i da piše šta mu je volja, da komentariše onako kako je shvatio.

Komentare ispod svakog mog posta, pa ma ko šta rekao, lično potpisujem, jer sam dalji tok bilo kog razgovora lično vodila.

Znači ako je neko slučajno nekoga uvredio, imala sam svoje mišljenje u odbanu ili sam se složila sa datim mišljenjem, zavisi od mene i mog mišljenja o temi koju sam zadala, razumeš? Slagala se ili ne sa tuđim mišljenjima, rekla sam šta mislim o tome. A ti? Smeš li ti da potpišeš svaki komentar ispod svog posta? Ako mi kažeš da smeš, onda nema šta više da pričamo.

Usput da ti kažem, blog je jedno, a postovi su drugo, pa s toga ti nemaš mnogo blogova, nego mnogo postova. Kurs, bato moj. 😀 Ni ja ne volim pravila, ali osnovno znam.

Onako, kao neko ko svašta nešto primećuje, mogu da ti kažem da si mnogo bre nervozan i da te je baš pogodilo što nisi dobio pozivnicu za BO, jer po meni kao jedan VIP bloger, praviš mnogo grešaka. Dobro dešava se to svakom u navali osećanja i brzini pri kucanju, pa umesto „Moo…napiše Mao“…pa u samom spornom postu umesto „nisu…nisi“, „informsati…informisati“…

Sve su to sitnice i u ovom svetu se i te kako ne primećuju i praštaju, ali s obzirom da si se ti lično postavio bezobrazno, (odobravajući komentare koji su usledili) onda nemoj da očekuješ da će te blogosfera maziti, tako da ćemo primetiti i tvoju nervozu, greške u kucanju i ostale gramatičke greške. Nemoj da budeš u čudu, velika je to zajednica, ljudi različitih mišljenja, stavova, političkih i svakakvih drugih opredeljenja. Čudiš li se i dalje? Kad kažem „odobravaš komentare“, to znači da nemaš ništa protiv onoga što kažu.

A to što kažeš da si kupio diplome, pa dobro, može svakom da se desi kada želi da bude nešto što ne može da postigne da nauči. Ima svega u Srbiji. Nego, nemoj sa tim da se hvališ, ćuti, oduzeće ti ih. Još ćeš i kaznu da platiš.

Kad si već navikao da kupuješ diplome, moram da te obavestim da ne postoji diploma na kojoj piše „BLOGER“. Kurs ti ne gine, svega mi. Nego nisam sigurna da će ih biti.  Mislim, kurseva, da se razumemo. Ako ne umeš da budeš ironičan, onda nemoj, sada će se pročuti da si kupio diplome, pa  i ako nisi. Ma, nisi valjda i ti, pa još javno priznao? Ma razumeš li?

Je l’ vidiš ti u čemu je fora? Meni se može da kažem šta god hoću i shvatiće me, kad treba ironično, kad treba smejaće mi se, nazvaće me i blesavom, i  glupom, i neznalicom kad lupim nešto, nekog ću da iznerviram, neko će ovo ili ono da misli o meni, neko će da me voli i podržava…ali mene baš briga. Meni se može, ne zato što sam VIP bloger ili što imam milionsku posetu, već mi se može zato što sam tako odlučila.

Odlučila sam da kažem ono što mislim kad god poželim i da snosim posledice, ako ih ima i ako ih bude, jer razumem veličinu ovoga što radim, pa makar samo 6 i po ljudi dnevno došlo na moj blog da pročitaju šta sam to rekla.

Obraćam se trudnici, a javi se mama sa 15-godišnjiim detetom, kojoj ništa nije jasno. Znači nešto sam pogrešila, čim se majka tinejdžera javi u ime bebe. Dobro ništa ti nije jasno, i svi su te, čini ti se, napali, a ja ću da ti kažem. Jok!

Svi koji nisu na tvom agregatu, a obratili su ti se, su te pozvali da razumeš. Tvoj post nije strašan, ali sve ono što su komentatori rekli, ti si podržao. Znači slažeš se sa njima. Ma, da li ti je išta jasno?

Nema tu, „mislio sam na tebe“, „na tebe nisam mislio“, ma ne moraš ni da linkuješ, ako baš ne umeš, svi će znati šta si hteo da kažeš. Ali evo, pazi sad, moje pravo kao nekog ko je napokon skontao da ima blog i da je bloger, 🙂 prijavljujem se da na sledećem BlogOpen-u kažem koju reč, onako javno, pred publikom.

Razumeš li sada? Eto celu jednu godinu unapred sam se javila i niko u tome neće da me spreči. Niko neće da kaže, „ne može“, „nemaš ti šta da pričaš“, „nisi školovana“, „tvoj blog su gluposti“, ili bilo šta drugo. Neće, zato što je BlogOpen otvoren. Kome šta smeta, može da kaže, kome se šta sviđa može da kaže. Kako ko šta radi, može da kaže. I najlepše od svega, može da upozna ljude sa kojima se slaže u razmišljanjima ili ne.

Recimo Milan i Ivana se dogodine sretnu na Blog Open-u i tu neće biti važno ko će biti govornik, ko će da sluša, ko šta priča, ko koliko godna ima, biće važno ko ume lepše da se nasmeje i ko je manji folirant u onome što piše i radi. Ja se ne foliram, a ti? Ja i ne umem da se foliram, sa tobom ne znam kakva je situacija.

Rekao si kod Varagića da je ovo za tebe završena tema, da više nećeš da komentarišeš, verujem da si čovek od reči, tako da ne očekujem komentar, ali sve ovo nisam ni pisala zbog tebe već zbog sebe, kao i sve ostalo što pišem. Eto došlo mi, a može mi se. Neće niko mene da  predstavlja, ako ne umem sama da se predstavm, onda neka me i nema u ovom svetu. To što tebi ništa nije jasno, šta ti ja mogu, kurs je zakon ili u najboljem slučaju neki susret na koji ćeš otići i sam se uveriti da je BlogOpen stvarno Open.

P.S. Znam da mi „I“ ponegde koči, ispravila sam gde god sam primetla, da će imati grešaka u ovom tekstu, ne zbog brzine i  nerviranja 🙂 nego mi „i“ ne rad, da sam možda bila stroga, da dotični Milan neće ni pročitati, ali se iskreno nadam da će pročitati ljudi koji će razumeti, kao i sve do sada, svakako hvala vam. 🙂 U al’ me je Milanlče inspirisao. Post od šest  i po strana sam napisala.

Advertisements

Ćakulanje…sa još jednom Ivanom

Sećate se kako ste krenuli u svet blogovanja? Neki su u početku samo čitali i komentarisali, drugi su čitali, ali se nisu usuđivali da ostave komentar, treći su jednostavno otvorili blog i počeli da pišu… i tako. Svako na svoj način.

– Ivane u svetu blogova… Gemina, Proza neuroza, Ivanino blago, Ivanizmi, moja malenkost i sada Ćakulanje…sa još jednom Ivanom. Ima nas još, samo neću da vam kažem. 😉

Ivana, do čijeg bloga ovog puta želim da vam pokažem put, je osoba koja ima neodoljivu želju da piše. Smatram da svakom ko poželi da ima svoj blog treba pružiti svu moguću pomoć i podršku, jer i sami znate kako je na početku, neću o tome ni da vam pričam.

Nekako treba početi… , a kuda i na koju stranu dalje, uvek je samo naš IZBOR. Upoznajte još jednu Ivanu, sigurna sam da će Ćakulanje sa njom biti jako zanimljivo. 🙂 Poželite joj dobrodošlicu, jer znam da je ovde svako uvek dobrodošao.

Postavljanje banera – wp pomoć na moj način

U kontaktu sa drugim blogerima često sam bila u situaciji da me pitaju nešto što možda znam, pa ako umem i hoću da im pomognem i objasnim „kako to?“. Uvek rado i sa velikim zadovoljstvom volim da pomognem. Polako korak po korak, preko skype-a, msn-a, gtalk-a ili već nekog drugog „komunikatora“ i objasnim šta treba, a onda kada taj bloger uspe da uradi šta je zamislio, srećna sam kao da smo ne znam šta uradili, jer ne postoje glupa pitanja, postoje samo glupi odgovori.

E sad, kad baš ne ide nikako, onda ne retko je i mali programčić TeamViewer odradio posao. To vam je maleno programče čijim instaliranjem možete da dozvolite da neko drugi, ko je čak tamo daleko od vas, preko svog kompjutera upravlja vašim kompjuterom, a na vama je da gledate i pamtite.

Opet ću da naglasim da je ovo pomoć na moj način, nisam nikakav ekspert, ali kada neko nešto ne zna, onda i prosto može da bude jako komplikovano i svaka vrsta pomoći može vrlo dobro da dođe. Kada hoćete nekom nešto da objasnite, a on misli da pojma nema, tu nema mesta da se čovek pravi pametan, da koristi neke stručne izraze i slično, već prostim narodnim rečnikom treba da kaže ono što ima.

Baneri su vam one malene sličice koje obično stoje sa leve ili desne strane nekog bloga i kada kliknete na neku od njih ona vas „odvede“ do sajta ili bloga koji ta sličica predstavlja. Razmena banera vam je kada neko sličicu koja predstavlja vaš blog ili sajt postavi na svoj blog ili sajt, a za uzvrat vi baner tog bloga ili sajta postavite na svoj. Nije obavezno, ali ljudi tako praktikuju da rade. U svakom slučaju je korisno.

Postoje različite veličine banera i pri razmeni mnogi i na to obraćaju pažnju. Koliko mesta zauzima taj baner, ali ni to nije obavezno. Ništa nije obavezno, sve zavisi od dogovora i vaše dobre volje. Da pređemo na tehničke stvari, a i to ćemo preko sličica, jer mislim da je tako najlakše objasniti. Za primer ćemo uzeti Padobranski klub „Nebeski dijamant“.

Ako ne znate kako se unose linkovi sajtova i blogova koje preporučujete drugima to vam pokazuje ova predhodna sličica. Posle ovoga je dovoljno da kliknete na Update Link i novi sajt će se pojaviti u vašem blogroll-u.

Međutim mi idemo dalje, jer ovog puta nam je cilj da postavimo baner, 😉 tako da ćemo na toj istoj strani popuniti još neka polja.

Sledeće što treba da uradite je da iskopirate direktan link sličice banera koji postavljate. Tu sličicu će vam poslati osoba čiji baner postavljate ili će vas uputiti gde se sličica nalazi. 

Posao još nije gotov, sećate se da ste otvorili novu kategoriju linkova „Baner“ i sada treba da je postavite na svoj blog. Ovo važi samo za prvi put, kasnije vam ovaj sledeći korak neće biti potreban, već će se baneri pojavljivati na vašoj strani onako kako ih unosite u zadatoj kategoriji „Baner“ ili kako ih već vi nazovete.

Možda vam se sve ovo na prvi pogled učini komplikovano, ali ako budete pratili korak po korak, sigurna sam da će rezultat na kraju biti uspešan, a vremenom ćete i sami moći da isprobavate i drugačije opcije i da se igrate sa banerima kako poželite.

Ako već nemate, mislim da je vreme da napravite svoj baner. Neki logo ili sličicu koja će biti vaš lični znak raspoznavanja, pa da imate šta da razmenjujete. 😀

Sve što vam nije jasno slobodno pitajte, možda umem da pomognem, a ako ste zainteresovani možemo i banere da razmenimo. 😉

Linkovanje u postu – wp pomoć na moj način

Pre neki dan dobijem mejl od meni vrlo drage osobe, sa molbom da joj „ako mi nije teško“, objasnim, kako se to linkuju tekstovi u postu. Nije me mrzelo da „napravim“ par sličica i da joj pošaljem kratko, prosto uputstvo. S obzirom da je njen sledeći post bio sa linkovima, moje objašnjenje je bilo dovoljno jasno i uspešno. 🙂

Sada upravo u jednom postu pročitah da jedan od novijih blogera ima isti takav problem. Prosto mi nije jasno da niko nije našao za shodno da napiše koju reč o tome, onako prosto, jednostavno. Verovatno ima toga u WP help-u, ali jebi ga ne može svako brzo i lako da se snađe. Niko ne zna sve.

Eto pošto već imam te sličice sa objašnjenjem, da ih postavim, možda nekom pomognu, nikad se ne zna. Neka mi stručnjaci ne zamere ako je i suviše prosto objašnjeno. 😆