Category Archives: Piskaranje

Kako pljuvati "stoku" bez zakonskih posledica?

I tako, lepo ja spremim slike iz Italije, smanjim ih na razumnu veličinu, od 800 slika izaberem, pa ne znam tačno koliko i spremim se da napišem jednu lepu pričicu… kad ono…

…Onda lepo pitam, “Da li nekoga, ko kaže da sam ja, IM kurva, na internetu, imam pravo da tužim sudu”, kažu „imaš„! E pa onda, ja neću reći ime i prezime, te i te osobe, koju želim da ispljujem, da me ne bi tužila, jer mi to stvarno ne treba u životu. Mada čisto sumnjam da ta i ta osoba uopšte zna šta je to internet, blog i svoje mišljenje o nečemu. Na svom blogu imam pravo da kažem, to i to, da ne spominjem ničije ime i prezime, i da pljujem koliko god hoću. Ako se neko prepozna u tome, to je onda problem te i te osobe, ne moj.

Ljudi moji, pa ja sam neko, ko mnogo voli ljude. Neko, ko i u lošim ljudima traži ono dobro, da ih opravdam za ono što rade nekom ili što rade meni ili meni bliskim ljudima. Ne mogu ja nikoga da pljujem… onako stvarno. Samo sam besna i ljuta…. to mene brzo prođe, ali ovo traje već danima. Zato što taj neko, ne da mira, ni meni, ni meni dragima.

Verovatno neću ni uspeti da ispričam o čemu se radi. Krenem, pa stanem, pa odlutam, pa sve tako. Nije mi čudno, kada devojke i devojčice od 18, 20 ili nešto više godina se začude, tuđem ponašanju, pa se pitaju, kada će da nauče. Čudno mi je i prosto smešno, donekle i bolno… Kada ću bre, ja, matora drtina, da naučim više, da su mnogi ljudi, prosto rečeno, stoka!!!???

O čemu se u stvari radi? Nije važno o čemu se radi, jer to što se radi, može da se radi u bilo čemu. U bilo kojoj profesiji, grupi ljudi, može čak i u porodici, može i na ulici, može svuda gde ima ‚‚stoke‚‚. Stoka je grupa domaćih životinja od koje čovek i ima koristi, ali ljudska stoka, e to vam je nešto od čega celi ljudski rod nikada nije imao, niti će imati bilo kakve koristi, ma i majke koje to rađaju, to ne mogu da vole… Ma lažem, te iste majke su tu tzv. stoku, vaspitale da budu takva stoka, pa su samim tim i one stoka. Bravo mala, baš si im ga šuknula!

Opet ne rekoh šta htedoh! Zamislite da ste jadni i sami. U nečemu. U nekoj situaciji. Sami, i niko vam ne želi pomoći. Beznadežni ste, tužni, plačljivi, sami. Tražite spas, izlaz, ali ga nema. Nema ko da vam pomogne. Svi koji mogu, neće. Oni koji ne mogu, recimo, hoće, ali jednostavno ne umeju. I onda vi nađete ‚‚budalu‚‚, koja sve od sebe da, da vam pomogne, učini vam život lepšim, ispuni vam SVE VAŠE SNOVE, eeeej, SVE što se te stvari tiče. Pomogne vam maksimalno u vezi te stvari, koja vam je, bezmalo uništila život. Onda budeti srećni, zadovoljni, svoji, ali ne i zahvalni. Ne treba nikom vaša zahvalnost, ali bar toj osobi od vas ne treba ni nož u leđa, a vi baš to uradite. Kako ja takve ljude da razumem? Kako u takvoj osobi da nađem to nešto dobro, što postoji u svima? Da li postoji, pitam se sada?

I ta ista osoba, tada, kada vam zabije taj nož, nastavi i dalje da rovari, da vas pljuje, psuje, da vam ne da mira, da vam šalje preteće poruke, da druge ljude navodi na zlo protiv vas. Ne mogu da razumem i neću. U stvari, ipak razumem. Sve mogu da razumem… ta i ta osoba je toliko jadna i nesigurna u sebe, da se jednostavno plaši vas, jer u svojoj gluposti i zlobi ne ume da vam vrati dobrotom. Sve to dobro što je primila, ne ume u svojoj nečovečnosti, da uzvrati. Jako čudna situacija.

Tu sad dolazi do izražaja vaš karakter. Da li toj i toj osobi, vratiti milo za drago ili…? E tako ja puknem, pa bih ovo, pa bih ono… ali ipak, ništa ne preduzmem. Dođem tako na svoj blog ispraznim se i pustim da to rešava onaj što nam svima sudi… i za dobro i za loše.

Eto nikoga nisam spomenula, ničije ime navela, ništa novo nisam rekla, ali sam ipak sve ispričala. Meni je lakše, nekako lepše, a niko ne može da me tuži! Toliko sam u pravu da bih celu priču i mogla da ispričam, ali nemam vremena da se teram po sudu sa budalama. Borimo se za život i zdravlje, to je sada najvažnije! Ali nije mi jasno zašto nas napadaju sada, kada smo tako slabi? Znam i na to odgovor. Neke zveri napadaju samo onda kada je ‚‚žrtva‚‚ ranjena, nemaju hrabrosti da napadnu kada smo u punoj snazi. Ne znaju ‚‚zveri‚‚ da nam samo daju veću snagu da preživimo i da ih porazimo do kraja!!!!

Advertisements