Monthly Archives: март 2010

Danas nam je divan dan Anin drugi rođendan

Ponedaljak je pravi dan za nove početke. Idemo dalje. 🙂

Napravili smo tortu zajedničkim snagama, uvežbali smo rođendansku pesmicu, spremili smo najlepšu haljinicu, danas slavimo. Ana puni dve godine. 🙂 Proletelo je vreme kao dlanom o dlan. Već ume da broji, da peva, ima svoj laptop (velika ukoričena sveksa), ponekad ide u školu, sprema ručak, leti avionom, trči, maršira, igra, peva, žvrlja sveske, kopa zid, jede zemlju, ume da se brani, ali i da napada kad misli da treba. Malena bebica od 2900 grama, sada je već velika cura.

Mila moja želim ti svu sreću ovoga sveta. Želim ti da budeš zdrava i srećna. Ma znaš ti već sve šta ti mogu poželeti. Mudrice moja srećan ti rođendan. Voli te mama.

Advertisements

Štrajk protiv same sebe

E tako. Nema ništa. Ništa lakše nego obrisati sve. Osećam se oslobođeno. Naravno da imam bekap i vratiću blog možda nekada, a do tada štrajkujem protiv same sebe. Razlozi su totalno nebitni.

Provela sam divan dan sa svojom porodicom i nemam prava da se nerviram zbog gluposti, jer život je isuviše lep i kratak. Srećna sam i ispunjena u svakom pogledu i svima to želim, jer čas posla se čovek izgubi u svakodnevnim problemima, pa zaboravimo na ono što je zaista važno.

Imam pravo na štrajk, a na kraju krajeva uvek mogu da krenem iz početka. Uostalom svi nešto štrajkuju, pa hoću i ja da probam. 🙂 Komentare nikada nisam zatvarala, tako da neću ni sada. Tu sam ja negde. 😉

Transfer domena

Ne mogu mirna, a kad dođe proleće još se više uznemirim. Ako imate običaj da svratite ovde kod mene, primetili ste da u zadnje vreme, malo malo, pa nema bloga. Nisam kriva stvarno, mada je istina da volim da čačkam.

E sad…ovog bloga u narednih nekoliko dana neće biti, ali uopšte. Razlog je selidba, transfer domena negde gde će nam biti mnogo lepše, jer će blog da postoji stalno, jok samo ponekad. Družićemo se mi još. Pozdrav svima. 🙂

Tigidigi

Divan dan za početak proleća. Nabacite širok osmeh na lice i pravac u nove prolećne avanture.

„Proleće je otpočelo s čudima…“

„I iznenada nešto nas obuzima
Ko da nije nikada do sad
Razlila se toplina po grudima
A preko Save plovi mjesec mlad
(duša beznadna a srce nema dna)…“

Preslano, prekiselo, preslatko…“Mmmm mmmljac draga“ :)

Razmišljam evo već neki dan, šta je gore reći ženi, da vam se ne sviđa nešto na njoj ili da vam se ne sviđa njena kuhinja tj. kako kuva? Ako vam je stalo do dotične žene, nemojte joj nikako reći ni jedno, ni drugo. Ni slučajno, jer posle takve jedne izjave neće vas oprati ni Ibar ni Morava, ma kakvi…ni Sava, ni Dunav, ni sve one zajedno.

Ozbiljno vam kažem. Ako vam spremi nešto za klopu, a vama se učini da je to malo više slano, slatko ili kiselo za vaš ukus, budite mudri i uvek  recite: „mmm…ne pamtim kada sam nešto ovako ukusno jeo.“, sa sve širokim osmehom na licu. Ovo važi i za žene. Ako se vaš dragi potrudi, da vam spremi ručak ili večericu, nikako ne kudite i ne zanovetajte. Jedino ako baš ne može da se jede, u tom slučaju će i onaj koji je to spremio da prizna, da je ipak bolje naručiti picu. Ako zanovetate, budite sigurni da je to poslednja klopa koju vam je spremio.

Kada ste baš „osuđeni“ da živite sa nekim ko ne zna da kuva, a silom prilika sve to što sprema morate da jedete svaki dan. Potrudite se da pripremite nešto jestivo, zajedničkim snagama. Jebi ga, niko se nije naučen rodio, a i postoji milion knjiga sa ukusnim receptima koje samo treba dosledno „ispratiti“.

Nego da se vratim na pitanje sa početka posta, (izgled ili ručak?). Moj muž kaže da se isto uhvati, „sjebo si se šta god da kritikuješ, pa je bolje da ćutiš ili da hvališ“. Ja kažem da ne valja da ćutiš, u tom slučaju će žena sama da kaže: „Šta je…ne sviđa ti se?“. Dok ručaš moraš da uživaš i kažeš bar jednom „mmmm…“, a i u slučaju da posle obroka završite u krevetu isto važi, kao i u slučaju da se spremila da izađete negde. Ne štedite reči hvale, jer vam se u suprotnom može desiti da ostanete i bez ručka, a i bez pičke. To je savet za muškarce.

Žene već dobro znaju da ljubav na usta ulazi. Zajebite ga više sa prženim jajima i koje kakvom instant hranom. Ako volite svog muškarca, dajte mu to do znanja, pa kad već mučenik mora da hvali, neka hvali od srca, a ne zato što je tako mirnija situacija.

A ako već očekujete da hvale i vaš izgled, malo truda nije na odmet. To ako vam je dupe malo veće, ili ako imate koje kilo više, ili vam sise ne stoje kao da su tek nikle, iskoristite u vašu korist. Nemojte samo da kukate. „jaaaoo…što sam debela, imam strije, salo, vidi kakva sam“, pa šta on onda da hvali? Ako vi same niste zadovoljne u svom telu, sigurno je da neće ni on biti zadovoljan onim što mu dajete.

Ako imate veliku guzicu, pa kažete „vidi dragi, koliko mi je dupe, užas jedan“, a onda očekujete da on kaže „ma nije draga, baš je lepo i malo“,  onda ste se grdno zajebale, oteraćete ga od sebe, isto kao i da svaki put presolite jelo. Neka mera mora da postoji. Cenite sebe, svoj izgled, a i svoju kuhinju, ali se potrudite da i jedno i drugo bude najbolje moguće. Prvo zbog vas, a onda i zbog vašeg čoveka, a onda vam sleduje uživancija i na jednom i na drugom polju. Mirna Bačka brate mili.

Prijatno vam bilo i od mene – Brze „pljeke“

Dok nisam počela redovno da pratim Moje Grne, naivno sam mislila da Dragana samo prikuplja razne recepte i tako pokušava da nam olakša svakodnevne probleme sa kuvanjem tj. „Šta danas da kuvam?“. Međutim sve to lepo i ukusno što možete da pronađete na njenom blogu su recepti koje ona lično sprema, mućka, kuva, aranžira, slika, piše, objavljuje i po mom mišljenju ona je najvredniji bloger na našim prostorima. 🙂

Lako je meni da filozofiram i žvrljam šta mi padne na pamet, a ona je vlasnik bloga koji je tematski određen i ne odstupa od toga. Moje oduševljenje ne jenjava iz recepta u recept. Svaka čast Gago, veliko mi je zadovoljstvo što nekog takvog kao ti imam prilike da upoznajem makar i ovako, kroz slatko slane postove. Blago tvojoj deci. 🙂 Svima preporučujem da posetite njen blog.

Kad pomislim „šta danas da spremam?“ setim se nje, a u zadnje vreme pomislim i na Kokicu i sve one koji su se okupili na za mene novom blogu Kuvajmo b(l)ogovski. Tu se okupila zanimljiva grupa blogera koji razmenjuju recepte. Sve više kategorija ima, kao i sve više onih koji svoje kuvarsko iskustvo žele da podele sa drugima. Zanimljiv blog i vrlo raznovrsan. Verujem da će vremenom biti sve veći i bolji. Rešila sam da i ja sa vama, a i tamo sa njima podelim jedan svoj recept. Ako imate neki zanimljiv recept sigurna sam da ste i tamo dobrodošli.

Kada imate mleveno meso, a i koje kakve musake vam se popele na vrh glave, hoćete nešto brzo, jednostavno i ukusno onda je ovo savršeno za vas.

Treba vam:

– 300g mlevenog mesa, mada ponekad stavim više nekad manje,

– glavica crnog luka,

– 2 jaja,

– 6-7 kašika brašna,

– prašak za pecivo,

– čaša kisele vode,

– dve kašike ulja, 

– so,

– vegeta,

– malo aleve paprike. Valjda ništa nisam zaboravila. 🙄

Multipraktik je mašina koja se u našoj kuhinji redovno koristi, a ja sam praktična domaćica tako da je uključen stalno i na dohvat je ruke. Služi mi za sve. Seckanje, mućkanje, mešenje testa, ceđenje, brčkanje svega i svačega, ma sve radnje radi.

E tako prvo u secku iseckam glavicu luka, onda izvadim nož za seckanje, pa stavim onaj za mešanje i onda sve nabrojane dodatke strpam zajedno i onda opet klik na dugme i brrrrrrr, izmešam da se sve sjedini. Ako nemate multipraktik onda sve ovo ručno dobro izmešajte. U tiganju zagrejem ulje i kašikom vadim smesu direkt u tiganj u manjim količinama, oblikujem kašikom kao male pljeskavice i pržim sa obe strane.

Supica iz kesice, minut pire, sir, kajmak i salata kakva god, mljac. Ne treba vam više od pola sata, za ceo ručak, pa i za iznenadne goste. Služi se uz krompir pire, sos od paradajza, pomfrit, ma šta vam god padne na pamet, a i pošto mi jedemo malo, sviđa mi se što ne morate celu smesu odjednom da ispržite, stavite u frižider preostalu smesu i onda sutra umesto za ručak ispržite za večeru. Brzo, izdašno, lako za spremanje i pre svega ukusno. Prijatno vam bilo, a zovite ga kako god hoćete. 😉

CharolijaSeksa – tačka kom

Na svaki nazovimo „običan“, dolazi 5 porno sajtova i svaki dan ih je sve više i više. Nemam pojma odakle mi ovaj podatak, ali eto zapamtim svašta nešto. Svaki od tih porno sajtova zarađuje pare, a sad vi meni recite koliko vi zarađujete para od svog bloga ili sajta?

Trenutno je aktuelna aukcija prodaje domena sex.com, početna cena je 1.000.000 $, ali pored tog stoji i podatak da je u jednom periodu zarađivao i 15.000$ dnevno, pa puta 365 dana to mu dođe 5.475.000$, pa vi sad vidite. E kad bismo imali para, pa da ga kupimo. :mrgreen: Organizujemo se, skupimo tričavih par miliončića. Onda sve ove naše postojeće blogove povežemo i namlatimo se para na konto seksa.

„Drkanje kod žena“ i „razvod braka“ su kod mene na blogu najaktuelniji. Valjda se žene prvo razvedu, pa posle traže način da se samozadovolje, jer im muškarci pređu preko glave, a i preko one stvari. Najzanimljiviji alternativni način, koji sam opet negde pročitala, za samozadovoljavanje kod žena je električna četkica za zube. Upišala sam se od smeha, ali kad razmislim malo bolje, sigurno je da fercera ako se pravilno upotrebljava. Pa eto predloga za sve one koje traže odgovor kod mene na blogu. :mrgreen:

A je l’ gledate onaj DOQ kanal na TV-u? Kakvih sve tu emisija i likova ima. Šta sve ljudi rade, ne bi li zadovoljili svoje potrebe i fantazije i pri tom zaradili novac. Na sve strane gole žene, drkaju, tucaju se, čepe se, snimaju se i prodaju uživo ili putem interneta i sve je to upakovano u priče koje nisu vulgarne. Tokijo i Amsterdam su centri ovakvih dešavanja.

I tako, šta li sam ono htela da vam kažem? Omatorila sam, izdaje me pamet, pa mi post dok ga napišem izgubi smisao. Od kad je sveta i veka ovaj svet je podređen seksu i svemu onome što ga čini. Stvarno razmišljam da zatvorim ovaj blog ovakav kakav jeste, pa da se bacim na neke erotske priče i  pornografiju. Da zaradim i ja koji dinar od ovog čukaranja. Zvao bi se CharolijaSexa i za 5 godina bih bila najbogatija među blogerima u regionu. :mrgreen: Eto, tako sam nešto htela da vam ispričam danas, a vi ako imate neki predlog samo izvolite.

Naše bogatstvo

„Letite, letite!

To je tako otmeno i lepo,

danas toliko retko i neobično.

Letite,

prosto poletite,

kao što se letelo nekad,

pre nego što smo se uplašili.

Duško Radović“

Poletite u život bez straha, bez mnogo kovanja planova, bez čekanja, vreme nemilosrdno prolazi, nemojte zakasniti na let. Ne treba vam novac da biste bili bogati i srećni.

Svi oni oprezni ljudi, koji na sve misle, koji sve predviđaju, obavezno upadaju u neke klopke, jer računati na poteškoče, znači i stvarati ih. Pre braka sam imala četiri teorije o vaspitanju dece, sada imam četvoro dece i nijednu teoriju. Opustite se i uživajte u životu, u svemu, u deci ako ih imate, ako ih nemate uživajte u tuđoj. Družite se sa njima bićete sigurno mnogo bogatiji, pametniji i lepši.

http://vimeo.com/moogaloop.swf?clip_id=9960871&server=vimeo.com&show_title=1&show_byline=1&show_portrait=0&color=00ADEF&fullscreen=1

Naše bogatstvo – Our only treasure, anything else we don`t need from Ivana Momcilovic on Vimeo.

Ko će da živi u ovoj zgradi?

Rekao bi čovek da sam upućena u razna dešavanja, s obzirom šta sve pročitam tokom dana na internetu, jer novine ne čitam. Međutim nije tako. Neobaveštena sam kao bivši premijer Koštunica. Ako stanari ove zgrade ne budu razni kriminalci, dileri, prodavci oružja, političari ili neki njihovi, ko će onda da živi u ovoj zgradi? Živo me zanima, pa eto bajate vesti za razmišljanje.

„Beskrajni luksuz „Infinitija“ u Dobračinoj
Politika – Četvrtak, 28. januar 2010. 21:00

Ko ima beskonačno mnogo para i želi da ih uloži u beskonačni komfor, moći će odmah pored „Konja“ na Trgu republike da uživa u bazenu na krovu i termalnoj banji u prizemlju. U kući koju su investitori nazvali „Infiniti“ i čije su dveri za „Politiku“ otvorili, dan ranije od zakazane medijske promocije, ima svega toga.

Spolja još nedovršena zgrada u Dobračinoj 8 krije jedan od najluksuznijih enterijera ikada sagrađenih u zemlji. Kvadrat u „Infinitiju“ je 9000 evra pa će stan od 260 kvadrata u ovoj sedmospratnici stajati 2.340.000 evra. Penthaus je na vrhu i skoro je duplo veći. Kolika mu je cena, izračunajte sami. I pazite da vam se ne zavrti u glavi.

Za sada, prodat je jedan sprat. Ime kupca nepoznato.

Pritiskom na jedno od polja na komandnoj tač-skrin tabli u sekundi se pale svetlo i televizor, podešava temperatura, uključuje muzika, osvežava vazduh, spuštaju roletne… Takva komanda, prema rečima profesora Dragana Lazića, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, može se postići i na daljinu, odnosno pritiskanjem određenog dugmeta na mobilnom telefonu ili laptopu, sa aerodroma u Parizu, tako da vas, kada sletite u Beograd, apartman već čeka spreman.

Stanovi su podeljeni u dve zone – noćnu i dnevnu, zbog čega su, prema rečima arhitekte Miodraga Mirkovića, profesora na Arhitektonskom fakultetu (inače projektanta ove zgrade), spavaće sobe okrenute ka dvorištu, u kome su tišina i mir, a dnevni boravak, trpezarija i kuhinja ka ulici. Svaka soba (ukupno tri) ima svoje kupatilo, a rasporedom su predviđeni još i kuhinja, trpezarija za goste, kuhinja sa zasebnom trpezarijom i dnevni boravak. Strana zida koja izlazi na terasu izrađena je od stakla i funkcioniše po principu kliznih vrata.

Kuriozitet cele građevine je posebna mikroklima, tako da temperatura na terasi iznosi u proseku 21 stepen, što pogoduje gajenju cveća, čak i zimi. „Samo jednim pokretom i otvaranjem vrata postiže se pozorišni efekat – sjedinjavanje dve dimenzije prostora (spoljašnje i unutrašnje)“, ističe profesor Mirković.

Da se posebno vodilo računa o zdravlju stanara, potvrđuje Vasilije Slavić, diplomirani mašinski inženjer termotehnike, koji je bio zadužen za postavljanje optimalnih mikroklimatskih uslova u prostoru, a čije znanje je svojevremeno koristio i Tito. Prema Slavićevim rečima, primenjeni su najsavremeniji bioklimatski sistemi bliski biološkoj osnovi čoveka: grejanje i hlađenje bez kovitlanja prašine (panelno grejanje), zidovi zimi emituju toplotu, a leti rashlađuju, podne obloge u kupatilu obezbeđuju optimalnu temperaturu stopala (21 stepen)… Mikroklimatski uslovi prostorije su nezavisni od spoljašnjih parametara, tako da zagađenost vazduha iz sredine ne može da prodre u unutrašnjost prostorije, u koju se ubacuje prečišćen i jonizovan vazduh. To štiti od obolevanja disajnih puteva. Sistem obezbeđuje filtriranje i sušenje vazduha, posebno leti, kao i kontrolu apsolutne vlage, zbog čega Vasilije Slavić kaže da je zgrada svojevrsna vazdušna banja 365 dana godišnje u srcu zagađenog Beograda.

Na prvom spratu zgrade biće otvoren „šou-rum“, prostor sa katalozima i uzorcima najkvalitetnijeg materijala za opremanje stana, tako da će svaki stanar moći da bira boju i kvalitet mermera, vrstu parketa, osvetljenja, kuhinje i nameštaja…

Od bilo kakvih neželjenih upada stanare štiti portir ali i lift, koji je tako programiran da očitava karticu na kojoj je kodiran sprat stanara na kome živi, i dovozi ga isključivo na taj nivo. Za slučaj da ipak želi da ode na kafu kod komšinice, lift mora dobiti „odobrenje“ od dotične, koja će mu dati svoju identifikacionu šifru.

To, naravno, nije sve. Na krovu zgrade je bazen, a 200 metara ispod temelja objekta izbušen je bunar iz koga se, kako kaže investitor Dragoslav Prišunjak, direktor „Srboštampe“ DOO, dobija osam litara vode u sekundi, čija je temperatura 21 stepen. U podnožju zgrade projektovan je velnes centar za uživanje.

Zorica Karanović“

Fotka - Vizioshop
Fotka – Vizioshop

Blogovnik

Kad čovek „uđe“ u ove vode blogovanja, pa se zaleti, piše, čita, komentariše, uživa… u jednom trenutku dođe u situaciju da nema pojma gde je šta pročitao, kome je šta rekao, ko je šta novo napisao. Onda mu neko pametan predloži neki od agregata, pa to sve kasnije bude mnogo lakše.

Moja deviza je što više to bolje…i  blogova i blogera i agregata. www.blogovnik.com novo mesto okupljanja blogera. Dodajte svoj blog, nije komplikovano, „pišimo se“, „čitajmo se“ i uživajmo u tome.

Ako ste novi u svemu ovome onda je to odličan način da se čuje za vas, ako ste stara „kajla“ od viška glava ne boli.  😉

Klopka za bubašvabe – Green Protect

Setih se problema koji ima moj tata i mislim da je više red da mu ispunim želju za dobrobit svih onih koji imaju sličan problem koji muči njega.

Ne znam da li ste upućeni koliko su bubašvabe ili su to bubarusi, dosadne bubetine. Nema veze jeste li u prizemlju zgrade, na petom ili trinaestom spratu, tamo gde se pojavi jedna ostale dođu, kao organizovana ekskurzija, po pozivu one prve, izgleda.

I tako se kod njih u stanu pojavile dotične bube. Moj Joco im je iz momenta objavio rat. Iz noći u noć im je pravio zasede i ubijao ih. Pametne su te bube, nema priče. Nigde jedne nema po danu, ali noću kada se sve umiri one izmile iz svojih neverovatnih skloništa. Mislim da pametnijih, bržih i dosadnijih buba nema na svetu, ali tako isto nema upornijeg čoveka od mog Joca. Padne mrak, one dođu, on ih pobije, iz noći u noć.

Tu ne pomažu nikakvi otrovi, jer ako samo jedna preživi dotični otrov, ostale generacije postaju imune i tako u nedogled. Problem je i što ostale komšije u zgradi nisu zainteresovane za regulisanje ovog problema, pa to što ih on sredi u svom stanu nema veze, jer one iz komšiluka dođu ponovo.

E sad tek nastaje problem koji ga mnooogo nervira i to je ono što u stvari hoće da objavi javno. Naručio je aparat „Green Protect XJ-92koji se reklamira na televiziji. „Rasteruje sve bube, miševe, pacove, zavisi ko kakav problem ima.“ Fora je u zvuku, tj. neka visoka frekvencija, ultrazvučni signal, tako nešto, nečujna za ljudski sluh, ali ga gamad zato čuje i beži glavom bez obzira. Ahaaa…kad bi se igrali žmurke. 🙄

Ako  uputstvo, koje Medisana, (firma koja ga prodaje) daje uz aparat, ispoštujete do kraja budite sigurni da ćete uspeti da uhvatite buba švabe baš aparatom. Toliko ih ovaj zvuk „plaši“, da same dođu i ulaze u njega.

Ovo je samo još jedna laž, bezočna prevara. To nije rasterivač to je primamljivač bubašvaba. Prava klasična klopka za bubašvabe. Ako imate problem sa nekom gamadi, nemojte bacati pare na ovo. Naravno da ne vraćaju pare nazad, nude samo zamenu aparata, koji je potpuno isti kao i onaj koji ste prvobitno dobili. Sve lopovi i prevaranti. Ne može čovek da izađe na kraj, ni sa bubama, a ni sa prevarantima.

Uz njega „na poklon“ dobijate i rasterivač komaraca. Koji naravno nije rasterivač, nego primamljivač. Ludilo, besnilo i ostalo. Mamicuimdaimmamicu lopovsku. Kada čovek ima ovakav problem, jednostavno poveruje da je tako kako kažu. Pronašla sam na internetu još puno ljudi koji se žale na ovaj aparat, tako da GA NI SLUČAJNO NE KUPUJETE, jer efekta nema, sem što ćete uvek znati gde su bubašvabe. U aparatu.

Za kraj još i da postavim ovaj recept za mog Joca i za one koji imaju ovakav problem. Nisam probala, jer nemamo ovih bubetina, na svu sreću, ali kažu ljudi da ovo pomaže, pa probajte.

Za pripremu ovog „ukusnog kolačića“ za nezvane goste potrebno vam je:

– dve kafene kašičice Boraksa (kupuje se u poljoprivrednoj apoteci i nije skup)

– jedan kuvani krompir

– jedno žumance od kuvanog jajeta.

Sve ovo se dobro izmeša u posudi koju ćete posle baciti i naprave se male kuglice koje se postave svuda po stanu, ćoškovima, iza kuhinjskih elemenata, frižidera, u kupatilu, ma svuda gde se napast pojavljuje.  Kažu da ovo provereno pomaže. Mnooooogo manje košta od „klopke za bubašvabe“, a ako i ne radi nećete se osećati prevareno.

Klopka za bubašvabe - provereno 100%

Optimizam je način života

Nešto mi se ove nedelje čini da je svaki dan subota. Verovatno zato što mi je mama došla u utorak, pa baš uživamo. Petak je, a meni kao da je subota. Četvrta ove nedelje. 🙂 Baš se dobro osećam ovih dana. (Evo već je i ponedeljak. Imala sam mali zastoj sa blogom.)

Zimus mi je opalo toliko kose, da smo sigurno mogli da napravimo jednu dobru periku da smo je skupljali. Prestala je više da opada, obnavlja se sada lagano, pa me i to čini srećnom. Dugačka je baš, baš…onako kako ja volim, samo malo sada da se oporavi od ove zimčuge i biće super. Ako imate neki dobar savet za neko „prehranjivanje“ kose rado ću poslušati. 🙂 Sinoć sam gledajući film isplela oko 30 kikica, kao Pipi Duga Čarapa sam.

Pokvarila mi se jedinica. Moram kod zubara čim pre. Ne volim zubare, ali volim lepe zube. Jebi ga moram da se žrtvujem. Kud baš jedinica? Uh nervira me opasno. Volim i svoje zube i čim pre ću da rešim taj problem.

Koža mi je više nego lepa. Zadovoljna sam. Leti brzo i puno pocrnim tako da mi se još uvek poznaje linija kupaćeg kostima. Nikada nisam totalno bela. Ne idem u solarijum, ali eto tamna sam. Meni je sunce izvor života i energije i ljubavi i lepote i svega lepog. Mene sunce nikada ne peče, miluje me i uživam na suncu. Volim sunce na svojoj koži. Znam da nije zdravo, ali volim.

Nokti. Hm… Oblik mojih noktiju je kockast. Ako bi pogledali prste na ruci mog tate i moje, bili biste sigurni da smo u nekom veeelikom srodstvu. 🙂  Volim da vidim lepe, negovane nokte kod žena, ali nisam taj tip. Nikada nisam imala duge nokte i neću ih imati. Na rukama nikada ne lakiram nokte, ali zato su mi na nogama uvek namackani nekom svetlom, belom, roskastom bojom ili su „nafrenčovani“. 🙂 Važno je da su čisti i uredni, a protiv gena i prirode ne mogu, tako da volim i svoje nokte.

Volite li vi vaša leđa? Ja prosto obožavam svoja leđa. Nekako su pozadi, čudo jedno, pa su i zanemarena samim svojim mestom koje zauzimaju na telu. Sve mi ih nešto žao. 🙂 Volim da im s vremena na vreme priuštim zadovoljstvo masaže. Ponekad me jako bole. Rešenje je u vežbama, tako da u što skorije vreme moram da počnem da vežbam, da ih ojačam.

Kad smo već tu pozadi da ne zanemarimo guzu. Dupe ko dupe, ali ne mogu da se žalim ni na njega. Šta će ono mučeniče? 🙂 Dok sedim trpi težinu celog mog tela i ne buni se. Dobro bi mu došlo malo vežbe kao i leđima. Tu su blizu, pa ću zajedno da ih tretiram i maltretiram vežbama. 🙂

Grudi mi još uvek stoje gde im je mesto, tako da tu ne treba da preduzimam ništa posebno. Možda ih u skorije vreme obradujem nekim lepim čipkastim brusom. Volim lep veš. I ako se ne vidi, volim kada znam da je na meni nešto lepo što mi se sviđa.

Zadovoljna sam i svojom kilažom. Ako i imam koje kilo više, nikada mi nije bio problem da se čas posla toga rešim i nikada nisam imala potrebu da se smaram svojom kilažom. Od 53 – 56 varira i za moju visinu to je super.

Šta sam u stvari htela da vam kažem? Važno je biti zadovoljan sobom. Daleko od toga da sam savršena, ali ako se osećamo lepo i volimo svoje telo, onda budemo i lepi i zadovoljni. Srećna sam u svojoj koži i onim što mi je dato. Ovaj tekst je mogao da bude napisan i u fazonu šta ne volim kod sebe, ali bi bio mnogo kraći i ne bi bio ja.

Imam 35 godina, a osećam se isto kao i sa 25 ili 15, u smislu da i dalje sve mogu i želim. Volim tu mladost u sebi koju nosim. Strašno mi je kada čujem neke svoje vršnjakinje koje kažu da su matore, da se osećaju starim, da je njihovo vreme prošlo… Pa kako će da se osećaju sa 50 godina živo me zanima. Raspašće se od nezadovoljstva.

Smešno mi je kada mi kažu: „Ma lako je tebi.“ Što je to meni lako, a njima toliko teško? „Ti sve shvataš olako i svemu se smeješ, a ja toliko brinem zbog….“, pa ovoga, onoga, ko zna čega sve ne. Na to mogu samo da kažem, „E svašta.“ Kao da ja ne brinem? Sve zavisi od toga kako na nešto gledamo. Kao na blagoslov ili kao na kaznu.

Biram da budem srećna i da sve ono što me snađe u životu budu stvari koje me jačaju i čine mudrijom i još lepšom i boljom. Ono što njima stvara bore na licu, višak kilograma, nezadovoljstvo sobom, mužem, decom, mene čini srećnom, jer problemi postoje da bi se rešavali i nečemu nas naučili. Optimizam je način života. Sve je to rock & roll. 🙂