Архиве блога

Psihopate su stvarno svuda oko nas…sunce li im jebem lopovsko

Fino, mirno prohladno veče, kuliram. Čitam nove postove, pušim pljugicu i uživam. E da sam znala ne bih ni išla da čitam Sounds like Milli Vanilli kod Gorana. Pokrali čoveka, a to me uvek iznervira, linkom sa njegovog bloga odem na te Karike i imam šta i da vidim, ne samo što je on pokraden, nego opet pokrali i mene. Na prvoj strani se šepuri ova „lepotica i pametnica“ sa slike ispod i sa sve mojim postom se pravi pametna i komentariše li komentariše „svoje“ misli.

Pošto nemam više nijedan jedini živac za lopurde, uputim je lepo na ovaj svoj post i rešim stvar. Najpametnije što je mogla da uradi je što je ozbiljno shvatila moj post. Obrisala je tekst u roku od odmah. Valjda rekla: „Nisam luda da dobijem batine i to zbog nekog tamo psihopate.“  E tako… i neka ispadnem ludak. Išla bih u Kulu da je bijem, e svega mi.

Advertisements

Od sada ćemo da bijemo…

Sve lopove u zatvor i gotovo. E takav jedan zakon treba da uvedemo. Od kasirke u samoposluzi do svih onih koji kradu i šakom i kapom. Od svih onih koji kradu tekstove, pa do onih koji kradu čitave identitete. Bez reči i pogovora. Onog momenta kada se krađa utvrdi direkt u zatvor. Ma bez suđenja. E Dušan je bio car nad carevima. Pokrali nam Mahlat po ko zna koji put. Čuli ste? Pokrali i mene.

Je l’ ovaj narod luuuud ili šta je u pitanju? Znači čitam tako nešto lepo napisano i zanimljivo i onda mi jednostavno dođe da to objavim na svom blogu i eto…rešena stvar.  Koji će mi krasni mozak, inspiracija i diploma diplomiranog, jebem li ga čega, šta me briga kad iskopiram tekst i svi kažu da sam pametna i da imam izuzetan stil pisanja.

Eeeeeeeeej bre!!! Ja sam inače i dalje pokradena i tamo negde i dalje se dive mojim tekstovima u nečije tuđe ime. Oprostila im, neka im ga, ali dokle bre više?  Da li možda svi mi koji pišemo iz svoje glave u stvari nemamo mozga???

Zamisli samo za par godina tvoj ceo blog osvane kao objavljena knjiga i neko namlati pare, samo tako, sa sve ukradenom biografijom pravog autora. U ovoj zemlji je baš sve moguće. Nije stvar para, već tog osećaja silovanja. Kao da te neko jebo, a ti nisi video, ni osetio i nemaš pojma da si pojeban. Grrrrr….

S obzirom da je internet dosta napredovao zadnjih par godina, a da naša zemlja nema veze sa mozgom i za mnogo teže probleme, a identitet svakog lopova se može saznati vrlo brzo, jedino rešenje koje mi pada na pamet je da se pročuje kako je neko dobio doobre batine zato što je nekome ukrao tekst.
Pa onda još jedan lopov, još jedne batine, pa još jedne,  jedino da ih bijemo.

Osvanuo tekst u novinama: „Dobila batine, jer je pokrala blog“, „Blog mafija, čuvajte se“, „Ne kradite tekstove, jer ćemo vam zatvoriti oko“,  „Diplomirani menadžer, završio na Urgentnom centru, van životne opasnosti, ali naplavljen“.

Slušajte lopovi, nema pravde u ovoj zemlji još odavno, ne vredi nam da vas tužimo, ali budite sigurni da ćemo da bijemo. E tako!

Opljačkana sam!!!

Oni koji redovno posećuju Twitter znaju, ali hoću i svima ostalima da kažem. Pokradena sam! Mislila sam da se meni to ne može dogoditi, jer su moji tekstovi na blogu uglavnom dosta lični, mada me posle svega ovoga ne bi začudilo da neko ko zna gde, „živi“ i piše moj život, kopirajući tekstove. To još uvek nisam ustanovila, međutim skoro svi tekstovi sa sajta Nebeskog dijamanta, mogu da se nađu svuda po internetu.

Prvo sam počela lagano da podrhtavam od besa, a onda sam htela da bijem i davim. Znate šta još rade, uzmu iskopiraju sredinu teksta, a onda iznad i ispod napišu po jedan pasus i potpišu kao svoj tekst.

Na sajtu jasno stoji znak da je sve na sajtu zaštićeno Creative Commons licencom, koja u mom slučaju podrazumeva da je dozvoljeno javno saopštavati delo pod sledećim uslovima:

„Ауторство — Морате да наведете име изворног аутора на начин који је одређен од стране изворног аутора или даваоца лиценце (али не тако што ћете сугерисати да вас подржава или одобрава ваше коришћење дела).

Некомерцијално — Не можете да користите дело у комерцијалне сврхе.

Без прерада — Не можете да мењате, преобликујете или да употребите дело у свом делу.“

Sve je ovo prekršeno u mom slučaju. Neki čak prihvataju, nazovimo, čestitanja u fazonu „Jao kako si ovo lepo napisao/la, svaka ti čast.“ „Hvala ti, trebalo mi je dosta vremena da uspem da opišem šta meni padobranstvo predstavlja u životu.“ TREBALO IM JE TAMAN TOLIKO VREMENA KOLIKO TREBA ZA COPY/PASTE AKCIJU. GRRR…

To su tekstovi koji stoje na njihovim zvaničnim prezentacijama klubova, širom naše bivše zemlje. Neke je čak mrzelo da preprave ekavicu, pa im pola teksta bude ekavica, a ono što oni dopišu jekavica ili ijekavica. Čak se neke grupe na FB-u zovu udarnim rečenicama iz mojih tekstova. DA LI MOŽETE DA VERUJETE?

Kako rešiti problem? Ja jesam ljuta i besna, ali kada me bes malo prođe onda počnem i mozak da koristim. Lepo, kulturno, oštro, provokativno sam do pola noći slala mailove dotičnim „piscima“ sa upozorenjem da brišu moje tekstove sa svojih sajtova, jer moje sledeće obraćanje svima njima će biti preko suda. Sinoć je obrisan jedan tekst i taj lopov kaže „…nije lepo napadati nekog bez pravog razloga…“. Alooo, je l’ on luud?!

Čekam do sutra, a onda ako moji zahtevi ne budu ispunjeni ću, jebeš mi sve, da presavijem tabak. Imam dobrog advokata. Ćeraćemo se.

Ne znam kako da se zaštitimo, sem da kao Mahlat na početnim stranama svojih blogova i sajtova napišemo upozorenja i pretnje tipa „Uđeš i zaplivaš leđno…“. Ako niste, pročitajte to. I još nešto društvene mreže su odličan izvor lopovima svih tipova. Pročitajte i ovo i čuvajte se.

izvor „Srbijanet.rs“

Srbija „zemlja raznih mogućnosti“

Ova zemlja je jedna smešna, skupina ludaka, lopova, prevaranata i ostalih klovnova. Dobro, to svi znamo, ništa novo nisam rekla. Verovatno ni do kraja ovog teksta neću ništa novo reći, ali možda vam bude zanimljivo da saznate šta još može u ovoj zemlji, a da ni u jednoj drugoj ne može i da nikome nigde ne bi palo na pamet, da se to može. Što nigde ne može u Srbiji je sasvim normalno.

Naš klub je samofinansirajući. Radimo sa nadom da ćemo naći nekog sponzora. Sva takmičenja, ekipe našeg kluba, plaća klub, tj. mi. Takva je politika kluba od kada on postoji, tj. to je politika moga muža, a sada i moja, jer sam deo svega toga. Sve bi to bilo lepo i šareno kada bismo živeli u normalnoj zemlji.

Padobrani i prateća oprema su skupi. Tako je svuda u svetu. Plaćanje aviona košta za svako uzletanje, za svakog padobranca koji uđe u avion. Svaki padobranac plaća za svoje skokove, znači daju pare nama na ruke, odnosno meni. Nakupi se tu baš lepa suma novca i ja budem srećna, bar na kratko da te pare budu kod mene. Na kraju dana, kada se mi preračunamo sa vlasnikom aviona i kad platimo šta smo dužni za taj dan, pokupe mi sve te pare i nama u novčaniku ostane taman toliko da kupimo pampers, mleko, hleb, nešto za frižider i za dušu, po neko hladno pivo. Ne žalim se, jer radimo ono što volimo i tako je kako jeste. Sve je to u redu, mada su skokovi kod nas najjeftiniji. Moj muž kao veliki zaljubljenik u padobranstvo, ne želi da poveća cenu skoka. Kod drugih je za 8 evra skuplje. Dobro i to je u redu. Šta onda nije u redu?

Juna meseca, 2005. godine, padobranski klub Nebeski dijamant je potpisao ugovor sa Jugopetrolom o sponzorstvu. Oni nama gorivo, mi njima reklamni padobran.

Tekst koji sledi je deo ponude za sponzorstvo, nakon čega je potpisan i validan ugovor.

„…Naš klub bi se ugovorom obavezao prema Vašoj kompaniji da napravi padobran sa logotipom koji Vi odredite vidljiv sa sve tri strane padobrana (cena padobrana je 5500 eura u dinarskoj protivvrednosti) i sa rokom trajanja od 6 godina, zavisno od kvaliteta padobrana tj. uputstva proizvođača. Taj padobran bio bi vidljiv na svim takmičenjima na kojima naš klub učestvuje kako u zemlji tako i u inostranstvu (7-10 takmičenja na godišnjem nivou), kao i na vazuholovnim (aero-mitinzi) i kulturno-propagadnim manifestacijama (fudbalske utakmice, koncerti, auto i moto trke, razne promocije … itd.). Baner i link bi bio postavljen na našem sajtu (www.nebeskidijamant.co.yu), kao i postavka banera-zastavice na mestu prizemljenja na svakoj akciji i takmičenju u kojem naš klub učestvuje.

Ujedno biste imali mogućnost vršenja promocije na takmičenju koje organizuje naš klub – Vidovdanski Padobranski Kup koji se održava svake godine u poslednjoj nedelji juna.“

I bi tako. Padobran je pošteno urađen, gorivo preuzeto i brzo potrošeno. Ugovor je ugovor i naš klub ga je ispoštovao. Prošle godine u februaru, Narodna Banka Srbije nas obaveštava da je naš račun blokiran od strane Jugopetrola. Potražuju sumu od jebem li ga koliko para, (celokupna vrednost ugovora). Dok smo se snašli i okrenuli, advokat nam kaže, „pa nemate više pravo na žalbu, evo ovde piše, vidiš ovde (najsitnija moguća štampana slova na dnu dopisa na pečatu) rok žalbe 3 dana“ . Tada je prosto bilo nemoguće pronaći nadležnog za taj ugovor i za naš slučaj. Samo su nas prebacivali sa jednog na drugog. Mi imamo naš primerak ugovora, ali više nemamo pravo na žalbu. Jugopetrol više ne postoji, postao je NIS, NIS je sad skoro prodat Rusima. Tako da bismo odblokirali račun, na kraju ćemo morati da se spakujemo i da odemo pravac u Rusiju kod glavnog baje.

Imamo takmičarski padobran, sa trajnom reklamom firme koja više ne postoji i koja nas tereti za novac kao da ugovor koji je potpisan uopšte ne postoji. Prevarili su nas. Kada je Jugopetrol trebao da postane NIS neko je shvatio da im više i ne treba reklama, pa su lepo odustali od svega i blokirali nam račun za gorivo koje su nam dali, bez obzira što smo ih mi reklamirali cele tri godine i što smo svoju stranu ugovora ispunili do kraja. Da bi se račun odblokirao mora da se uplati ta i ta suma novca. Ako bismo sada ugovorili sponzorstvo i potpisali ugovor sa nekom normalnom, postojećom firmom i oni nam uplatili novac. Prvo bi bio skinut deo koji potražuje nepostojeća firma.

Pa vi sad vidite šta sve može u ovoj našoj zemlji.Račun firme može da vam po kratkom postupku blokira bilo ko, bez ikakvog osnova. Eto jednostavno, blokira vas i ćao. Ako se ne javite trgovinskom sudu u roku od 3 dana, ako uopšte uspete da pročitate šta tu piše, onda više i nemate pravo da se žalite, nego da platite, pa i ako nikome ništa ne dugujete. Svega mi na kraju ću da se spakujem i odoh pravo u Rusiju, a vi ako vas kojim slučajem neko iznervira i stane vam na žulj, a znate da ima firmu, eto možete da mu blokirate račun i da verujete da neće videti sitna slova na pečatu. Može i ustaljena klasična srpska psovka ili pretnja da postane: „Nemoj da se zajebavaš sa mnom, blokiraću ti račun!“. 😀

Evo još malo reklame za nepostojeću firmu. Mi i dalje poštujemo ugovor. 😆

jp1

jp

Srbija "zemlja raznih mogućnosti"

Ova zemlja je jedna smešna, skupina ludaka, lopova, prevaranata i ostalih klovnova. Dobro, to svi znamo, ništa novo nisam rekla. Verovatno ni do kraja ovog teksta neću ništa novo reći, ali možda vam bude zanimljivo da saznate šta još može u ovoj zemlji, a da ni u jednoj drugoj ne može i da nikome nigde ne bi palo na pamet, da se to može. Što nigde ne može u Srbiji je sasvim normalno.

Naš klub je samofinansirajući. Radimo sa nadom da ćemo naći nekog sponzora. Sva takmičenja, ekipe našeg kluba, plaća klub, tj. mi. Takva je politika kluba od kada on postoji, tj. to je politika moga muža, a sada i moja, jer sam deo svega toga. Sve bi to bilo lepo i šareno kada bismo živeli u normalnoj zemlji.

Padobrani i prateća oprema su skupi. Tako je svuda u svetu. Plaćanje aviona košta za svako uzletanje, za svakog padobranca koji uđe u avion. Svaki padobranac plaća za svoje skokove, znači daju pare nama na ruke, odnosno meni. Nakupi se tu baš lepa suma novca i ja budem srećna, bar na kratko da te pare budu kod mene. Na kraju dana, kada se mi preračunamo sa vlasnikom aviona i kad platimo šta smo dužni za taj dan, pokupe mi sve te pare i nama u novčaniku ostane taman toliko da kupimo pampers, mleko, hleb, nešto za frižider i za dušu, po neko hladno pivo. Ne žalim se, jer radimo ono što volimo i tako je kako jeste. Sve je to u redu, mada su skokovi kod nas najjeftiniji. Moj muž kao veliki zaljubljenik u padobranstvo, ne želi da poveća cenu skoka. Kod drugih je za 8 evra skuplje. Dobro i to je u redu. Šta onda nije u redu?

Juna meseca, 2005. godine, padobranski klub Nebeski dijamant je potpisao ugovor sa Jugopetrolom o sponzorstvu. Oni nama gorivo, mi njima reklamni padobran.

Tekst koji sledi je deo ponude za sponzorstvo, nakon čega je potpisan i validan ugovor.

„…Naš klub bi se ugovorom obavezao prema Vašoj kompaniji da napravi padobran sa logotipom koji Vi odredite vidljiv sa sve tri strane padobrana (cena padobrana je 5500 eura u dinarskoj protivvrednosti) i sa rokom trajanja od 6 godina, zavisno od kvaliteta padobrana tj. uputstva proizvođača. Taj padobran bio bi vidljiv na svim takmičenjima na kojima naš klub učestvuje kako u zemlji tako i u inostranstvu (7-10 takmičenja na godišnjem nivou), kao i na vazuholovnim (aero-mitinzi) i kulturno-propagadnim manifestacijama (fudbalske utakmice, koncerti, auto i moto trke, razne promocije … itd.). Baner i link bi bio postavljen na našem sajtu (www.nebeskidijamant.co.yu), kao i postavka banera-zastavice na mestu prizemljenja na svakoj akciji i takmičenju u kojem naš klub učestvuje.

Ujedno biste imali mogućnost vršenja promocije na takmičenju koje organizuje naš klub – Vidovdanski Padobranski Kup koji se održava svake godine u poslednjoj nedelji juna.“

I bi tako. Padobran je pošteno urađen, gorivo preuzeto i brzo potrošeno. Ugovor je ugovor i naš klub ga je ispoštovao. Prošle godine u februaru, Narodna Banka Srbije nas obaveštava da je naš račun blokiran od strane Jugopetrola. Potražuju sumu od jebem li ga koliko para, (celokupna vrednost ugovora). Dok smo se snašli i okrenuli, advokat nam kaže, „pa nemate više pravo na žalbu, evo ovde piše, vidiš ovde (najsitnija moguća štampana slova na dnu dopisa na pečatu) rok žalbe 3 dana“ . Tada je prosto bilo nemoguće pronaći nadležnog za taj ugovor i za naš slučaj. Samo su nas prebacivali sa jednog na drugog. Mi imamo naš primerak ugovora, ali više nemamo pravo na žalbu. Jugopetrol više ne postoji, postao je NIS, NIS je sad skoro prodat Rusima. Tako da bismo odblokirali račun, na kraju ćemo morati da se spakujemo i da odemo pravac u Rusiju kod glavnog baje.

Imamo takmičarski padobran, sa trajnom reklamom firme koja više ne postoji i koja nas tereti za novac kao da ugovor koji je potpisan uopšte ne postoji. Prevarili su nas. Kada je Jugopetrol trebao da postane NIS neko je shvatio da im više i ne treba reklama, pa su lepo odustali od svega i blokirali nam račun za gorivo koje su nam dali, bez obzira što smo ih mi reklamirali cele tri godine i što smo svoju stranu ugovora ispunili do kraja. Da bi se račun odblokirao mora da se uplati ta i ta suma novca. Ako bismo sada ugovorili sponzorstvo i potpisali ugovor sa nekom normalnom, postojećom firmom i oni nam uplatili novac. Prvo bi bio skinut deo koji potražuje nepostojeća firma.

Pa vi sad vidite šta sve može u ovoj našoj zemlji.Račun firme može da vam po kratkom postupku blokira bilo ko, bez ikakvog osnova. Eto jednostavno, blokira vas i ćao. Ako se ne javite trgovinskom sudu u roku od 3 dana, ako uopšte uspete da pročitate šta tu piše, onda više i nemate pravo da se žalite, nego da platite, pa i ako nikome ništa ne dugujete. Svega mi na kraju ću da se spakujem i odoh pravo u Rusiju, a vi ako vas kojim slučajem neko iznervira i stane vam na žulj, a znate da ima firmu, eto možete da mu blokirate račun i da verujete da neće videti sitna slova na pečatu. Može i ustaljena klasična srpska psovka ili pretnja da postane: „Nemoj da se zajebavaš sa mnom, blokiraću ti račun!“. 😀

Evo još malo reklame za nepostojeću firmu. Mi i dalje poštujemo ugovor. 😆

jp1

jp