Архиве блога

Edi Mocca House i njegovi preci

Odlično sam se danas zabavila tražeći Edijeve pretke po internetu i na kraju sam zaključila da više mogu da saznam o njegovim, nego o svojim precima. 🙂

Nije me mrzelo da sve pregledam i da pronađem puno slika njegovih baba, deda, pradeda, čukundeda…sve do Peter-a rođenog 1. januara, 1908. godine.

Pisane podatke sam našla sve do 1870., a možete samo zamisliti koliko je to puno za pse. Ako je u proseku jedan jednogodišnji pas u uzrastu deteta od 7 godina, od 1870. do danas je prošlo 140, puta 7 godina, to je 910 godina. Devet psećih vekova i cela jedna decenija. Vauu, a ja od svog pradede, pa na dalje ne znam gotovo ništa. Sramota.

Kjetil - Edijev tata

mama Mici, Edi, braća i sestre

Znala sam da Edi ima i malo „plave pseće krvi“, ali baš da je toliko velika faca nisam imala pojma, jer mi imena u rodovniku sama po sebi ne znače ništa. Edi je naš šampion u svakom pogledu. 🙂

Pogledajte video klip, sa slikama i jednom od mojih omiljenih pesama Deep Purple-a. Uživajte, ja sam se sva raznežila. 😉

Advertisements

Sedma osoba – mala astrološka igra

Ne znam da li je to neka osobina Blizanaca da vole druge Blizance, ali ja ih puno volim. Razumemo se, a kad se dva Blizanca sastanu svašta može da se očekuje. Jedna od mojih najboljih prijateljica je Blizanac, toliko smo se dobro razumele da često uopšte nismo morale ništa ni da govorimo, što je prosto nemoguće između dva pripadnika ovog znaka. Jedna počne priču, druga joj upadne u pola reči, nastavi, pa onda ova prva, pa brbljanju nikad kraja i sve to između pet drugih stvari i dve različite priče. Veselo u svakom slučaju.

Ovaj Blizanac je rođen 20. juna i baš ništa ne znam o njemu sem ovo što kaže horoskop. Planeta vladalac Merkur, element – vazduh. Raspoloženje nepredvidivo, varira od razdraganosti do ljutnje za svaku sitnicu, stalno u oscilacijama. Omiljena osoba koja zbog svoje društvenosti osvaja sve sa kojima stupa u kontakt. U suštini ume da bude i proračunata i lukava i vrlo racionalna, sve po potrebi.

Organizuje život onako kako mu odgovara, ne dopušta nikome da mu nameće svoju volju. U ljubavi čini kompromise, sve dok to njemu odgovara. Individualista koji sledi svoj životni put.

Stalno bi počinjao iz početka, jer zbog svoje inteligencije uvek ima mnogo planova, pa mu se čini da je novi bolji od starog.

Večito dete i po izgledu i po ponašanju, pričljiv neko koga kada prvi put sretnete, imate utisak da ga znate godinama.

Konjukcije, kvadrati, opozicije sa Suncem…Ova osoba želi biti dosetljiva, a većinu stvari nastoji uraditi samo na osnovu snažne želje. Donekle samoljubiv i egocentričan, često u sukobu sa porodicom..

Mesec u Vodoliji označava osobu koja od svega najviše voli slobodu, slobodu reči i dela. Ne okleva da kaže šta misli i oseća, posebno ako je to nešto za šta je potpuno siguran da je tačno. Vrlo često je spreman da kada radi važne poslove to radi impulsivno i bez mnogo takta.

Ljubav prema slobodi ga čini simpatičnim ostalima, a naročito zbog toga što oni oslobađanje od stega svakodnevnog monotonog života žele i za ostale.

Optimistična osoba koja se nikada ne predaje, ma kako teško bilo. Usmerava svoje jake emocije u konstruktivna otkrića i živi uzbudljivo. Dobri odnosi sa ženama.

Velikodušna osoba koja ne žali truda da pomogne ljudima kojima je potrebno. Srećan, veseo, uspešan u životu.

Merkur u Raku daje ovim osobama izvanrednu sposobnost pamćenja ljudi i situacija u okruženju. Potrebna mu je ljubaznost i pohvale od drugih, da se ne bi osetio obeshrabrenim za rad. Taktična, diskretna, dobrodušna osoba.

Venera u Raku je znak osobe simpatične zbog svoje miroljubivosti i čistih prijateljskih manira. Voli čistog srca i duše i traži od voljenih osoba da im uzvrate istom merom. Gaji veliku ljubav prema domu i porodicu, posebno prema majci. Može se desiti da se nađe u vezi gde je velika razlika u godinama. Veoma osetljiv, ulaže mnogo ličnih, iskrenih emocija u ljubavne veze i zbog toga je ranjiv. U braku mu je najvažnija sigurnost.

Podznak Strelac, predstavlja osobu širokog srca i duše, druželjubiv. Poseban akcenat stavlja na slobodu koju poseduje. Obožava da bude voljen i sve bi učinio da zadobije poverenje drugih ljudi. Ume ponekad da propusti da vidi šta se nalazi ispod površine tj. kakva je stvarno neka osoba.

Troši veliku količinu energije u kreativnim poslovima i ako je njegov posao uvek koristan i praktičan. Pokazuje veliku strast u intimnim odnosima i obožava aktivnosti kao što su sportovi puni opasnosti i uzbuđenja. Ima veliku želju za eksperimentisanjem u raznim stvarima i ponekad potpuno promeni kurs da bi uradio neku sasvim novu stvar.

Neptun u prvoj kući, ovoj osobi je potrebno određeno vreme da bi razvio svoju individualnost. Prilično je idealistične naravi i to ga čini jakim i požrtvovanim prema voljenim osobama.

Tako horoskop vidi ovu osobu, a ja bih volela bar da vidim njegov blog ako ga ima, jer ga ne prepoznajem po imenu koje je ostavio. Moj propust, izvinjavam se.  🙂

Šesta osoba – mala astrološka igra

Vauuu…koliko vas je, a ja jedna. 🙂 Da ne bih ovaj blog pretvorila u astrološki blog, moraću da udarim tačku. Svi oni koji su do sada poslali svoje podatke dobiće svoje horoskope, ako ne ovako na blogu, onda ću vam poslati na vaše mailove.

Objavljeni do sada su:

Deda, Verka – Džepna Venera, Ivana – Ivanino blago, Bogradoholik, Sopran87 i pravo da vam kažem i meni su se sve stvari izmešale, nemam pojma više ništa. 🙂

Oni koji mogu očekivati svoje horoskope su: Saša Kostić, Lana, Zelena, Borislava, Ivana – Ivanizmi, Ivana – Ivana70, Duda, Bebika, Kokica, valjda nikog nisam preskočila. Od svih ovih objaviću još tri, jer je osam moj srećan broj, mada mi je 13 srećniji, ali što je mnogo, mnogo je. 😉

Šesta osoba

14. februar, jedna lepa vesela Vodlija. Druželjubiva i svaki oblik ljudskog života joj je blizak i prihvatljiv. Osoba koja je kao po nekom pravilu veoma poštena i privržena. Često želi da unese promene u postojeće stanje. Previše ozbiljno shvata sve događaje oko sebe.

Konjukcije, opozicije, kvadrati sa Suncem…Sukob svesnog i nesvesnog dela ličnosti. Treba da nauči da pobegne od prošlosti i da živi u sadašnjosti. Često je nezadovoljna. Ponekad ima fiksne ideje, nemir i bezrazložno tuguje. Nekako ne ume da izloži svoje želje i potrebe. Vrlo često ima čudne romantične želje.

Mesec u Lavu je karakterističan za veoma ponosne osobe. Ima snažnu želju da bude u centru zbivanja. Poseduje izuzetne organizatorske sposobnosti i rođeni je vođa. Omiljena je kod oba pola.

Opet neki konflikt između svesnog i podsvesnog. Mogući sukobi sa užom familijom. Ovo je Mesec u opoziciji sa Suncem, a Mesec u kvadratu sa Neptunom daje nervozu, nemir, pogrešne odluke, razočarenja.

Merkur u Vodoliji ovoj osobi daje sposobnost slobodnog prijema spoljnih pobuda. Obično sve stvari vidi onakvima kakve one tačno i jesu i spremna je da prihvati pojave koje bi svi ostali smatrali avangardnima, neobičnim ili možda čak i pomalo šašavim. Veoma omiljena u društvu. Takođe istina i samo istina je njen glavni moto i zbog toga i zbog njene široke obrazovanosti privlači mnogo prijatelja.

Merkur u konjukciji sa Suncem daje dar govora, vitalnost u mišljenju i pisanoj reči. Veoma mladolika.

Merkur u opoziciji sa Mesecom čini da se ova osoba ponekad oseća nesrećnom i da ima osećaj odbačenosti. I pored velikog broja ljudi oko nje, ima samo nekoliko zaista bliskih odnosa sa ostalima u okolini.

Venera u Jarcu, ova osoba svoje emocije i odnose sa drugima shvata veoma ozbiljno, oprezna je. Mora da bude sigurna u osećanja drugih osoba. Ima jak lični magnetizam i privlačnost, jedinstven stav o životu. Kada sretne pravu osobu, veoma je aktivna i ima snažnu ljubavnu želju. Umetnički nadarena, poseduje stvaralačke sposobnosti.

Podznak Rak, ovo je osoba izrazite emotivnosti, reaguje na ljude i događaje sasvim emotivno, gotovo isključujući racionalnost. Veoma osetljiva na prijatelje i emotivne partnere, sve čini da pokaže brigu za njih i da zaštiti njihova osećanja, ponekad čak zna i da pretera. Kuća i porodica su joj najvažniji na svetu, kad naiđe nevolja želi da se skloni na sigurno mesto.

Ova osoba mnogo bolje poznaje svoj horoskop, nego što joj bilo koji pravi astrolog može reći. Mnogo je volim kao i većina vas, pa vi pogodite ko je u pitanju. 😉

„Pause“ i „play“

Nekako se baš dugo spremam da napišem ovu pričicu, ali uvek se nešto desi, tako da ne stignem da napišem baš to što hoću.

Jednostavno je. Umorna sam, strašno sam umorna i treba mi break, pauza, time-out, bar trosatna privremena amnezija, ne bih se žalila ni duža da bude, (ne duža od jednog dana). Nije mi cilj da kukam ovde, ni slično tome, samo hoću svoju PAUZU. Neka bude i pauza za ručak makar, ili bar puš pauza. 🙂 Bog sami zna odakle mi ovolika snaga. Raspašću se na kraju i od mene će ostati samo ovaj blog. 🙂

Pitam se ponekad, „ma odakle ti samo toliki živci“. Ranijih nekih godina sam govorila, da su mi ostala samo četiri živca i da ću, kad i njih potrošim prosto otići „u kurac“! Kad da vidiš, posle ta četiri (potrošena naravno), vidim ja da ih imam mnogo, mnogo više. Imam ih, ali stvarno mi treba malo odmora. Bukvalno nisam stala cele dve godine. Noću ne spavam ko sav normalan svet i ne sećam se više kako izgleda leći uveče i probuditi se ujutru, a da ne ustanem bar pet puta. Kako li to beše izgleda?

Zadovoljavam se svojim minijaturnim trenucima. Ja sam biće koje je nekada, ponekada volelo samoću. Osamim se i uživam u tišini, ćutanju… Nema toga više, a treba mi bre! Izludeću na kraju. Kukam, a znam da mogu još mnogo da izdržim. E baš je čovek čudno biće. Ja bih i ovako i onako. Heh…

Znate onaj film sa onim daljinskim upravljačem. Baš takav jedan mi treba, ali meni na njemu treba samo dva dugmeta „pause“ i „play“! Ih što bi to bilo dobro. Klik na „pause“ i mir. Posle par sati kliknem na „play“, a ono sve nastavi da se kreće tamo gde je stalo. Ozbiljno sam o tome razmišljala, kao da počinjem da „šiz“!!!

Pitam se koliko bih ja ostarila u međuvremenu kada bi sve ostalo stalo, a ja nastavila u svom miru do sledećeg „play“? Izgleda da stvaram još jednu igru!? Dok sam bila mala često sam pre spavanja igrala takve igre. Igrice „nemoguće maštarije“. Nikada u stvari nisam ni prestala da igram te igrice. U glavi napravim sve moguće kombinacije, pravila, nagrade, ama sve do detalja. „Velikog brata“ sam ja izmislila još sa nekih svojih 10 godina. Samo mnogo bolje nego ova sranja što su oni izmislili. Moja verzija je mnogo surovija i meni bar zanimljivija.

Zatvorite nekog u kuću, u mom slučaju mene. U kući ima sve što jednom čoveku treba. S tim što postoji mogućnost da sve čega se seti naruči da mu pošalju. Baš sve, sem novca naravno. Šta će nekome novac dok je tako zatvoren? Kuća može da izgleda baš onako kako kandidat zamisli i da ima sve što zamisli. Može da jede šta hoće, da spava kad hoće, da se kupa kad hoće, piše, slika, vaja, stvara, plete, jebe se sam sa sobom. Sve, baš sve…

Sad se vi pitate, u čemu je caka? Glavana fora je da izdrži tako sam sa sobom, godinu dana, bez mogućnosti da vidi drugo biće. Nema ljudi, nema životinja, nema ni ribica, ni kučića, ni mačića, nema onih koji dostavljaju hranu. Hrana stiže preko pokretne trake. Može da se izađe u dvorište da se vidi nebo, sunce, trava i ništa više. Tako godinu dana. Celih 52 nedelje, 365 dana, ne mogu da računam sad koliko sati i minuta, ali baš toliko. Nagrada? Hm…

Nagrada bi bila nešto što ta osoba najviše želi. Nije ograničeno. Zavisi ko šta želi. Ne mogu da se ispunjavaju želje koje se tiču Boga, a sve ostalo što se tiče sveta može. Eto to je jedna od igrica. Imam ih ja još mnogo… ponekad se pitam jesam li ja uopšte normalna?

Dok ljudi pred spavanje noću misle o problemima, o parama, o životu, braku, ljudima, poslu… koje kakvim sranjima. Ja se igram. Nemam više vremena ni za igre ovakvog tipa, legnem i ćao, dok me neko ne pozove za pet minuta!

Sada sam znači u fazi daljinskog upravljača? Da… i u fazi 500 miliona evra. Ne milion, dva, pet… nego baš 500. Meni pare u životu, ama baš ništa ne znače. Kad imam imam i imaju svi oko mene. Kad nemam, nemam i to je to. Nemam, pa šta… imam, pa šta? Zato mi je baš super da pred spavanje troškarim 500 miliona. I previše sam vam se otvorila ovde, (možda se to ne vidi na prvi pogled, ali jesam) tako da bi troškarenje ove gomile para, bilo davljenje. U stvari već sam vas udavila, a u stvari treba bi samo mali, mali, malecki odmor. Uh…

Volim ovu svoju glavu, jer mi pruža tako puno. Maštam i uživam. Hvala Bogu na mom mozgu. Moja sestra mi ga traži na pozajmicu. Kaže: „daj mi svoj mozak, da odmorim“. Ma ne dam! To je samo moj mozak i samo on može da izmisli sve ono što me čini onim što jesam. U ostalom ni meni niko ne da taj daljinski upravljač.
E baš sam nešto skroz srećna sad, a što nemam pojma. Ljubi vas i voli Ivana, gde god da ste i ma ko jeste!

Sve ovo ovde sam ja!

"Pause" i "play"

Nekako se baš dugo spremam da napišem ovu pričicu, ali uvek se nešto desi, tako da ne stignem da napišem baš to što hoću.

Jednostavno je. Umorna sam, strašno sam umorna i treba mi break, pauza, time-out, bar trosatna privremena amnezija, ne bih se žalila ni duža da bude, (ne duža od jednog dana). Nije mi cilj da kukam ovde, ni slično tome, samo hoću svoju PAUZU. Neka bude i pauza za ručak makar, ili bar puš pauza. 🙂 Bog sami zna odakle mi ovolika snaga. Raspašću se na kraju i od mene će ostati samo ovaj blog. 🙂

Pitam se ponekad, „ma odakle ti samo toliki živci“. Ranijih nekih godina sam govorila, da su mi ostala samo četiri živca i da ću, kad i njih potrošim prosto otići „u kurac“! Kad da vidiš, posle ta četiri (potrošena naravno), vidim ja da ih imam mnogo, mnogo više. Imam ih, ali stvarno mi treba malo odmora. Bukvalno nisam stala cele dve godine. Noću ne spavam ko sav normalan svet i ne sećam se više kako izgleda leći uveče i probuditi se ujutru, a da ne ustanem bar pet puta. Kako li to beše izgleda?

Zadovoljavam se svojim minijaturnim trenucima. Ja sam biće koje je nekada, ponekada volelo samoću. Osamim se i uživam u tišini, ćutanju… Nema toga više, a treba mi bre! Izludeću na kraju. Kukam, a znam da mogu još mnogo da izdržim. E baš je čovek čudno biće. Ja bih i ovako i onako. Heh…

Znate onaj film sa onim daljinskim upravljačem. Baš takav jedan mi treba, ali meni na njemu treba samo dva dugmeta „pause“ i „play“! Ih što bi to bilo dobro. Klik na „pause“ i mir. Posle par sati kliknem na „play“, a ono sve nastavi da se kreće tamo gde je stalo. Ozbiljno sam o tome razmišljala, kao da počinjem da „šiz“!!!

Pitam se koliko bih ja ostarila u međuvremenu kada bi sve ostalo stalo, a ja nastavila u svom miru do sledećeg „play“? Izgleda da stvaram još jednu igru!? Dok sam bila mala često sam pre spavanja igrala takve igre. Igrice „nemoguće maštarije“. Nikada u stvari nisam ni prestala da igram te igrice. U glavi napravim sve moguće kombinacije, pravila, nagrade, ama sve do detalja. „Velikog brata“ sam ja izmislila još sa nekih svojih 10 godina. Samo mnogo bolje nego ova sranja što su oni izmislili. Moja verzija je mnogo surovija i meni bar zanimljivija.

Zatvorite nekog u kuću, u mom slučaju mene. U kući ima sve što jednom čoveku treba. S tim što postoji mogućnost da sve čega se seti naruči da mu pošalju. Baš sve, sem novca naravno. Šta će nekome novac dok je tako zatvoren? Kuća može da izgleda baš onako kako kandidat zamisli i da ima sve što zamisli. Može da jede šta hoće, da spava kad hoće, da se kupa kad hoće, piše, slika, vaja, stvara, plete, jebe se sam sa sobom. Sve, baš sve…

Sad se vi pitate, u čemu je caka? Glavana fora je da izdrži tako sam sa sobom, godinu dana, bez mogućnosti da vidi drugo biće. Nema ljudi, nema životinja, nema ni ribica, ni kučića, ni mačića, nema onih koji dostavljaju hranu. Hrana stiže preko pokretne trake. Može da se izađe u dvorište da se vidi nebo, sunce, trava i ništa više. Tako godinu dana. Celih 52 nedelje, 365 dana, ne mogu da računam sad koliko sati i minuta, ali baš toliko. Nagrada? Hm…

Nagrada bi bila nešto što ta osoba najviše želi. Nije ograničeno. Zavisi ko šta želi. Ne mogu da se ispunjavaju želje koje se tiču Boga, a sve ostalo što se tiče sveta može. Eto to je jedna od igrica. Imam ih ja još mnogo… ponekad se pitam jesam li ja uopšte normalna?

Dok ljudi pred spavanje noću misle o problemima, o parama, o životu, braku, ljudima, poslu… koje kakvim sranjima. Ja se igram. Nemam više vremena ni za igre ovakvog tipa, legnem i ćao, dok me neko ne pozove za pet minuta!

Sada sam znači u fazi daljinskog upravljača? Da… i u fazi 500 miliona evra. Ne milion, dva, pet… nego baš 500. Meni pare u životu, ama baš ništa ne znače. Kad imam imam i imaju svi oko mene. Kad nemam, nemam i to je to. Nemam, pa šta… imam, pa šta? Zato mi je baš super da pred spavanje troškarim 500 miliona. I previše sam vam se otvorila ovde, (možda se to ne vidi na prvi pogled, ali jesam) tako da bi troškarenje ove gomile para, bilo davljenje. U stvari već sam vas udavila, a u stvari treba bi samo mali, mali, malecki odmor. Uh…

Volim ovu svoju glavu, jer mi pruža tako puno. Maštam i uživam. Hvala Bogu na mom mozgu. Moja sestra mi ga traži na pozajmicu. Kaže: „daj mi svoj mozak, da odmorim“. Ma ne dam! To je samo moj mozak i samo on može da izmisli sve ono što me čini onim što jesam. U ostalom ni meni niko ne da taj daljinski upravljač.
E baš sam nešto skroz srećna sad, a što nemam pojma. Ljubi vas i voli Ivana, gde god da ste i ma ko jeste!

Sve ovo ovde sam ja!