Архиве блога

Jednačenje suglasnika po zvučnosti

GLASOVNE PROMENE

U govoru se u mnogim rečima vrše glasovne promene: Šabac je lep grad u Srbiji. Jesi li bio u Šapcu?

Mnogi radnici navijaju za fudbalske klubove „Mladi radnik“ i „Radnički“.

U svakom gradu je važno čuvati stare građanske običaje.

Vidimo da se glasovne promene vrše:

  1. a) u različitim oblicima jedne reči (Šabac : Šapcu, radnik : radnici),
  2. b) u novim rečima dobijenim od iste osnove (radnik : Radnički, grad : građanski).

U srpskom pravopisu skoro sve glasovne promene izvršene u govoru beleže se i u pisanju. Izuzetaka od ovog pravila je malo jer važi princip „piši kao što govoriš“.

fonetika

JEDNAČENjE PO ZVUČNOSTI

Suglasnici u srpskom jeziku mogu biti zvučni i bezvučni. Oni obrazuju sedam parova po zvučnosti. Tri bezvučna suglasnika nemaju svog zvučnog parnjaka:

Zvučni         b  g  d  z  ž dž  đ     – – –

Bezvučni     p  k  t  s  š   č   ć    f  h  c

Kada se jedan do drugog nađu dva suglasnika različita po zvučnosti, oni se međusobno jednače. Ova promena naziva se jednačenje po zvučnosti.

To znači da oba suglasnika u dodiru postaju ili zvučni ili bezvučni, što određuje drugi glas u grupi. Ako je prvi suglasnik zvučan a drugi bezvučan, oba će postati bezvučni. Zvučni glas će, dakle, preći u bezvučnog parnjaka, na primer:

b > p: rob + ski > robski > ropski,

g > k: beg + stvo > begstvo > bekstvo,

d > t: od + kupiti > odkupiti > otkupiti,

z > s: raz + paliti > razpaliti > raspaliti.

I bezvučni glasovi f, h, c utiču na jednačenje zvučnog suglasnika ispred njih:

iz + forsirati > izforsirati > isforsirati,

od + hraniti > odhraniti > othraniti,

raz + cepiti > razcepiti > rascepiti.

I obrnuto, kada se bezvučni glas nađe ispred zvučnog, opet će doći do njihovog jednačenja. Tako će bezvučni glas preći u bezvučnog parnjaka, na primer:

p > b: top + džija > topdžija > tobdžija,

k > g: burek + džija > burekdžija > buregdžija,

t > d: svat + ba > svatba > svadba,

s > z: s + drobiti > sdrobiti > zdrobiti.

 

PRAVOPIS

Jednačenje po zvučnosti u govoru se vrši uvek. U pisanju, međutim, postoje retki izuzeci, pa tu ne pišemo ono što zapravo izgovaramo. To se uvek odnosi na tri suglasničke grupe sa suglasnicima različitim po zvučnosti:

DS – ljudski, predsednik, odsvirati, podstaći,

DŠ – odšetati, odškrinuti, podšišati, predškolski,

ĐS – vođstvo.

I u nekim složenicama jednačenje se ne obeležava u pisanju. Razlog za to je što bi došlo do stvaranja dva ista suglasnika, pa zatim do gubljenja jednog od njih: predturski, predtakmičenje, podtip, podtekst. Ukoliko bi se izvršile glasovne promene, te reči mogle bi da promene značenje.

Na primer, pretursko vreme bi moglo značiti i „previše tursko vreme“, a ne „vreme pre dolaska Turaka na Balkan“. Konačno, i u rečima stranog porekla ponekad ne dolazi do jednačenja po zvučnosti: dragstor, nokdaun, brejkdens, gangster. Isto važi i za stra- ne vlastite imenice, tj. imena ljudi, gradova itd.: Mekdonald, Vašington, Tbilisi.

jednačenje po zvučnosti, zvučni suglasnik, bezvučni suglasnik, zvučni parnjak, bezvučni parnjak, pravopis

Ma kome ja to pričam?

Izvor E-novine

Zar vas stvarno nije sramota da u zemlji u kojoj bukvalno ljudi umiru od gladi pričate o zdravoj ishrani? Jede ko šta ima, za šta se snađe i kako se snađe, ako se snađe. Još odavno je tako. Mnogi trpe gladni, jer su mladi ili još uvek zdravi, pa mogu da izdrže s jednim obrokom svaki drugi dan.

Licemerno je u najmanju ruku, u takvoj zemlji pričati o slanini, viršlama, margarinu, kobasicama, grickalicama koji nisu zdravi i organskom voću, povrću i koječemu zdravom. Jedino ako niste doktor, kome je to posao. Nikad u Srbiji više gladi, nikad više emisija i tv kanala o kuvanju.

Koliko srpske dece uveče legne bez bilo kakve večere, koliko njih ode u školu bez doručka i užine, koliko njih ne sačeka topli ručak kad se vrate? Sramota da vas je! Što ne pričate o tome kako nahraniti svu tu decu, pa makar i belim hlebom, paštetom, margarinom i viršlama? Bolje da gladni pocrkaju, nego da se ne hrane zdravo??? Što ne pričate i tražite rešenje kako da nam stari ne umiru zanemareni, poniženi i ostavljeni od svih?

U zemlji u kojoj mnogi osnovci ne pročitaju nijednu knjigu do kraja osmogodišnjeg obrazovanja, a mnogi srednjoškolci do upisa fakulteta pročitaju najviše dve knjige, tužno je komentarisati ko je šta napisao, objavio, rasprodao. Tužno je ljudi. Danima pričate o nekome na čijem mestu biste rado bili, samo što se niste vi setili, niste se usudili, niste imali ni šta „pametno“, ni „glupo“ da kažete. Zavidite nekome ko se usudio da uradi ono što vi ne smete, jer ste „vezani lancima“ licemerja.

Za koliko ste para vi prodali svoje „književno delo“? Ups! Jeste li ga uopšte napisali ili je vaš najveći spisateljski uspeh status na Fejsbuku ili još  bolje onaj odličan tvit koji je ritvitovan 278 puta? Pa da! Logično je da vam to daje za pravo da pljujete, da kritikujete, da propagirate, da sedite i pametujete do besvesti, dok ne satrunete u svojim lažnim životima, dok vas feder iz vaše propale fotelje bode u dupe. Što propale kad ste vi toliko uspešni, divni i krasni? Kupite bar udobnu fotelju.

Internet je čudo najveće na svetu ikada izmišljeno, odmah posle struje. Televizija je jednosmerna, radio takođe, kao i štampane novine, ali zato vam internet daje mogućnost, da svi budete pametni, svi lepi, svi divni i krasni u svojoj mudrosti.

Tu je i „svepametni Gugl“ koji vašu mudrost dovodi do neslućenih visina, iako ste u životu pročitali one dve knjige do fakulteta, od kojih je jedna Snežana i sedam patuljaka u osnovnoj, a druga Mali princ.

„Naravno da je Snežana i sedam patuljaka knjiga, pa ima i korice i lepe slike, ta mi je omiljena i vrlo poučna, a Mali princ je obavezna literatura. Jao kako je to divna i dubokoumna knjiga, ko je beše ono napisao ne mogu da se setim? Odavno sam to čitala, kao dete još. Posle toga sam pročitala još hiljade i hiljade knjiga, zato ne mogu da se setim pisca.“.

Naravno da se „neznam“ piše odvojeno i naravno da ste sasvim slučajno promašili 1276 puta u svojim čuvenim statusima, a i šta ima veze? Nije do vas to je do tastature, verovatno i do vašeg brzog kucanja sa dva prsta, „jer“ da? Omaši čovek. „Jer da, da sam u pravu kada kažem da je baš glupo što sam slomila nokat tako brzo „pisajući“?“. Jeste, glupo je. Žao mi nokta koji je izrastao na tvom prstu.

„Šta „hvali“ što sam pogrešila svima je jasno šta sam rekla?“. Fali draga moja, mnogo fali. Sutra ćeš ti nekog tako naučiti, sutra ćeš ti biti profesor srpskog jezika i nekom detetu dizati kosu na glavi, jer je pismenije od tebe „učene“. Učene na nekom izmišljenom fakultetu, sa diplomom nekog izmišljenog fakulteta, dok će oni zaista vredni, učeni i pametni, „visiti“ na birou. FALI, jer će nam generacije za nama ostati nepismene i glupe kao tvoj nokat.

„Celo vreme govorim o tome kako je srpski jezik zanemaren i kako svo vreme idemo u pogrešnom smeru.“. Idemo, idemo i te kako. Ovaj voz koji ide u propast niko više ne može da zaustavi, jer si ti profesor srpskog jezika u srednjoj školi! Sve vreme ovoga sveta je pred tobom, a za tobom šta ostane. Ovim ljudima nije ni važno.

„Znam ja „valda“ šta govorim i čisto „sumljam“ da nisam u pravu.“!!!

Koga briga za pravopis dok se razumemo. Problem pravopisa nastaje kada se više ne razumemo. Nepismena sam. Po novom pravopisu ne znam da li se posle znaka navoda i dalje udara tačka kao nekad ili su i to promenili? Znam taman toliko da bih dobila najmanje dvojku na pismenom zadatku u prvom srednje. Mada… nepismeni profesori nam „opismenjavaju“ decu, priučeni doktori nas leče, razni „stručnjaci“ nas udostoje svog prisustva na raznim seminarima, da nam prenesu svoje „vrhunsko“ znanje koje im debelo platimo. Uh!

Ne znam kako da ne psujem, ali eto neću. Biću divna prema svima vama mudrima, lepima, pametnima, kulturnima. Sve to sama nisam i priznajem. Lakše mi je da priznam. Zato sam verovatno mala u vašim „velikim očima“, ali eto šta ću. Odakle mi pravo da uopšte bilo šta pišem pored svih vas pametnih? Zato sam i ućutala. Zato na ovom blogu odavno i nema reči.

Ljudi kao bića, uopšte nisu zaslužili tako savršen izum, kao što je internet. Čovek je po svojoj prirodi zavidan i zloban, a internet je divno mesto da svako bude ono što misli da jeste, da bude  što želi da drugi misle da on jeste, da bude šta god poželi, ako poželi i kad poželi.

„Šta tu ima neka mala da priča, piše, muva se okolo po sajmu kad JA bolje znam od nje?“. „Šta on ima da bude uspešan, kad sam bolji od njega bar 100 puta, što sam i dokazao onda jednom kad smo se sreli?“. „E dođi da vidiš ovo čudo! Vidi ovu na šta liči?“. „Sada ću vam objasniti šta je zdrava ishrana… Zašto nije dobro da jedete to i to… ? Zašto nije dobro da pijete to i to… ? Objasniću vam i zašto nije dobro da mislite tako kako mislite? Sve ću vam objasniti i vaš život će preko noći postati lepši i bolji. Verujte mi. JA najbolje znam!“.

Jadni ljudi. Jadan ovaj svet sa nama ovakvima.

Ponekad me sramota što pripadam ljudskoj vrsti. Bolje da sam Kuče! Bolje i kuče, nego da pripadam vrsti koja toliko zla čini, misli i govori.

Probajte za početak samo malkice da se promenite. Prećutite jednom ono što pametni mislite i „znate“. Ugasite kompjuter kad je „najzanimljivije“, isključite se iz diskusije kad je „najvažnije“, zadržite nešto za sebe od svoje velike „mudrosti“, idite na pecanje, trčanje, plivanje…

„Zaboravite“ telefon kod kuće i izađite u šetnju. Nemojte da pročitate najnoviju vest, poljubite svoju ženu umesto toga… Idite na koncert, na pozorišnu predstavu… Nemojte da kupite kredit za telefon, kupite kartu za bioskop, gledajte glup film… Uhvatite nekog sebi dragog za ruku, zaklopite nekom oči svojim rukama… Recite“ hvala“ prodavačici u prodavnici. Nasmešite se u autobusu onom do vas koji vas je slučajno zgazio i recite „izvini“. Pročitajte knjigu. Ma koju.

Uradite bilo šta samo prestanite da budete toliko zlobni, licemerni i zavidni. Izađite iz kuće, ne dozvolite da vas taj „feder“ bode u dupe. Promenite se jedan jedini „milimetar“. Molim vas. Sebe radi… Zbog jadnog ovog sveta, zbog onoga što će ostati za nama, ako išta bude ostalo da ostavimo za sobom.

Ma kome pričam?

Maler za ministre – onako nešto o pravopisu

Foto: Nemanja Pančić

Pre svega ću morati kulturno da pitam. Pita li se nešto taj ministar prosvete? Jer ako se pita, moram da ga pitam da li je normalan? Ako se ne pita onda odmah moram da se izvinim pre nego da počnem i da pišem. U ostalom kakve veze ima, mogu i da se izvinEm slobodno, međutim nisam baš nešto u formi tako da može da mi… ovaj kako ono beše, oprosti.

Neću da objašnjavam odakle mi ideja za ovakav post, mislim da je potpuno jasno.

Uvaženi gospodine ministre, očigledno dobro znate šta ste napravili. (Nešto sam se setila u međuvremenu. Ni predhodnim ministrima kojima sam se obraćala nisam persirala, tako da neću ni tebi.) Koliko toliko si pismen čovek, pa da ti ne objašnjavam. U stvari ono što sam čula da si rekao ispada kao dobra fora. Svega ti ‘ajde mi reci da si se zafrkavao?  Molim te.

Ne mogu da se nerviram, pa samo „copy – paste“ onoga što sam već rekla.

„Čitam, gledam, ceo dan se krstim ali nemogu da ne reagujemPitam se šta li se krije iza ovoga? Znači u srbiji je potpuno normalno da budeš načitan a ustvari nepismen??? Što znači da će naša deca sutra pisati knjige u kojima će umeti da upotrebe padeže ali će bi ti nebitno dali je nešto ispravno napisano? Šta ima veze kad postoje lektori? Ma treba da im dozvole i da umesto v koriste w, ne ka onda unište i ovo malo jezika što nam je ostalo. Kad uništiš jezik uništio si i narod! (Sve pravopisne greške su namerno napravljene i bodu mi oči da ‘oće da mi ispadnu). Zar vama to stvarno ne smeta?“ (Facebook) Pitanje je i kakve ćemo lektore da  imamo za koju godinu?

„Jeste važno gde će naša deca u pisanju da napišu veliko ili malo slovo, jeste važno da li će „da li“ da napišu zajedno ili odvojeno, jeste važno hoće li umeti da postave pravilno pitanje sa „jer ili je l’? „… ima mnogo razloga i zaista je poražavajuće ako bismo morali da objašnjavamo zašto je tako. Naučićemo ih kako se pravilno piše „I am, I’m“ i to će da im ocenjuju kao greške, ali nema nikakve veze da li će da napišu, „Jasam“? E ne može tako, ne treba. Hoće da nam kažu da za osam godina školovanja nisu uspeli da nam decu nauče maternjem jeziku, pa čemu su ih onda naučili? Baš sam ljuta.“ (komentar na Facebook-u).

Ništa neću da ti pričam više, argumentujem, linkujem, objašnjavam i tako to, ni tebi ni čitalaštvu, čataocima, čitalacima, čitačima… Ako ti nije jasno, nema veze, mora da sam nepismena, a ti pismen ne razumeš. Neka zaključuje ko kako hoće. O tome koliko nam je prosveta uništena neću ni reč da kažem. Koga zanima pa neka gugla, gugluje ili gugliše. Sve se može.

Uostalom šta će nekome ko planira da postane pratilac u lovu pravopis? Suludo je l’ da? To bi bilo isto kao kada bih Ediju objašnjavala kako se nešto pravilno piše. Inače Edi je lovački pas, samo još prijemni da položi.

Za kraj još da ti kažem, da baš nemaš sreće. Svakom ministru kom sam se obratila završio je ministarsku karijeru o čas posla. Nije to zato što sam ja neka važna, nemoj da brineš. Nego si sam zaslužio, a da se ne lažemo i ja sam opasan maler za ministre. 😀

„Pušite“ se piše zajedno :)))

Hoće teta Ivana da pomogne dečici da lakše urade domaće zadatke, da nešto nauče, a možda i neko od odraslih da se priseti nekih gramatičkih i pravopisnih pravila i između ponekog „hvala…“…

…dobijem i ovakav komentar.

Odavno nisam dobila duhovitiji komentar. 😀 Potpisao se čovek kako se potpisao, pa još u komentaru napravio pravopisnu grešku. Razmišljam da li mi je on ovo persirao ili se obratio većem broju ljudi? U svakom slučaju, greška je greška, u oba slučaja.

Šta ti je današnja omladina? Daš mu lepo sve crno na belo, a on te napuši o čas posla.  Da ne bi Nikola ostao u zabludi, bar neka nešto nauči.

Pravopis srpskog jezika

Beše davno kada sam u školi učila kako se šta piše i zašto baš tako. Zašto, to i nije bio moj problem, bilo je važno naučiti osnovna pravila pravopisa. Od tada, pa sve do ovih dana stalno nešto pišem i često budem u nedoumici kako je pravilno nešto napisati. Kada ne znam tačno kako šta treba da napišem, onda to i ne napišem ili zamenim sa rečima koje znam. Meni je to važno, ali ima onih kojima nije važno ili žive u zabludi, pa piše kako je ko naučio ili nije.

Greške u kucanju mi ne smetaju, ali greške u pravopisu mi često „bodu“ oči. U stvari ima i jedna greška u kucanju koju ljudi često prave, a meni smeta. To je pravilo, da se posle svakog znaka interpunkcije stavlja razmak. Naravno da prilikom brzog kucanja dođe i do propusta, ali smeta mi kada je to očigledno iz teksta u tekst.

Sa druge strane ne mislim da svako ko piše blog treba da ima svog lektora, nismo svi pisci i novinari, važno je pisati, ali je važno i bar elementarno „ispratiti“ pravila našeg lepog jezika. Različiti ljudi, različiti stilovi pisanja, a o ukusima se ne raspravlja, ali zato potrudimo se da bar malo pravilnije pišemo.

Ne želim ovde da govorim o pisanju stranih reči i izraza koji su sve učestaliji, što je i normalno, to ću ostaviti za neki drugi put, kada i sama budem više o tome saznala. Ovde možete pronaći osnovne stvari o pravopisu. Nikad nije na odmet podsetiti se osnovne škole. Naravno da ne znam sve, to sam već rekla i nije mi namera da pametujem nekome nešto, ali mislim da nije sramota pitati, potražiti i potruditi se.

Postoje reči koje se u pojedinim krajevima, verovatno od pamtiveka neispravno govore, pa ih ljudi tako i pišu, ali kada pročitam „valda“ u tekstu koji prati ostala pravopisna pravila, dođe mi da nekako dodam ono „j“ koje nedostaje. Pravilno je „valjda“, pa ako koga zanima može da primeni.

Pravilno je: ne znam, ne veruju, ne dolazimo, ne pitaj, ne može…; izuzev odričnih glagola neću, nemam, nemoj i nisam.

Mnogi greše i prilikom korišćenja reči „sve“, umesto koje stavljaju „svo“.

Pravilno je:

– muški rod (jednina/množina): sav/svi

– ženski rod (jednina/množina): sva/sve

– srednji rod (jednina/množina): sve/sva.

Pravilno je: „ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim…“, pa sledeće: „da li, hoćeš li, imaš li, da li bi mi…“, sa upitnikom na kraju rečenice naravno. Ima još puno toga, ali ovo što sam navela su najčešće greške koje srećem čitajući blogove.

Da, i još nešto. Kada pročitam ovakvo pitanje digne mi se kosa na glavi, primera radi: „Jer si išao na posao danas?“. Pravilno je: „Jesi li išao na posao danas?“, a može i „Je l’ si išao na posao danas?“. Nigde tu nema mesta za „jer“. Nerviram se i kada ovo stavljam kao primer.

Srpski jezik je naše nasleđeno bogatstvo i moramo ga čuvati, jer kakve se sve stvari dešavaju kod nas, postoji mogućnost da vremenom i „umre“. Volim kada pročitam priču pisanu izvornim vranjanskim, piroćanskim, niškim… i tu nikada nemam zamerki, već čitam sa oduševljenjem. Oni čuvaju ono što su vremenom stekli, ali verujem da svaki od tih pisaca zna šta je pravilno i kada je potrebno da upotrebi u pisanju i govoru.

Za kraj jedna anegdota. Kada se nekom vojniku porodila supruga, primio je telegram sledeće sadržine: „Porođaj je protekao u redu, zajedno s Branislavom, pozdravlja te tvoja Milica“. On se našao u nedomici da li je dobio sina ili ćerku (Branislav ili Branislava). Njegov drug, Piroćanac, tada mu predočava prednosti svog narečja, jer tamo ne bi bilo nejasnoća. U slučaju ćerke sporni deo bi glasio „zajedno s Branislavu“, a u slučaju sina „zajedno s Branislava“. 🙂

Na ovoj stranici sam pronašla nekoliko korisnih linkova, a otvorila sam i stranicu Pravopis kod sebe na blogu, pa kada zatreba da mi bude blizu, a možda ponekad i vama posluži. Nije loše bar se podsetiti. 😉