Архиве блога

Majska jesen

Dobro mi je i nije mi dobro. Napolju je novembar, a ja nekako podsvesno znam da je maj mesec, pa se čudim. Kako sam zalutala u ovu jesen? Misli mi ko na ringišpilu, šalta mi po glavi, tamo ovamo, ovamo tamo, vrti se u krug, vrti se i nikako da stane. Kad bi bar malo krenulo u drugu stranu, da mi se odvrti ovo što se zavrtelo.

Koliko puta u životu imamo pravo da donesemo pogrešnu odluku, bez nekih velikih posledica? Koliko puta nam je dozvoljeno da pogrešimo, a da ne ispaštamo zbog toga? Petnaest puta? Dvadeset? Nekome se može, pa greši li greši i ništa, a nekome je dovoljno samo jednom i da to plati najskuplje moguće.

Mnogi dođu u naš život bez da nas dotaknu, samo tako dođu i prođu, odu nekim svojim putem, a na nas to ne ostavi ama baš nikakav uticaj, a neki drugi nas samo očešu i samim svojim postojanjem nas promene, pa onda kada ih više ne bude, nekako nam nedostaju na ovom svetu tamo negde.

Ja sam od onih kojima su greške dozvoljene. Grešila sam i grešiću još više i ništa… ostaje mi da se ponekad pomolim za sve one koji nisu imali sreće. Jebani život.

Odluke i planovi, hm…šta je to? :)

Divan sunčan majski dan. Probudila sam se u stanu muškarca sa kojim sam predhodne noći imala vrhunski seks. Lepo njemu, lepo meni, ali eto, to je to. Nikada ništa ne očekujem, tako da se nikada i ne razočaram na bilo koji način i po pitanju bilo čega. Pa nećemo sad da se venčavamo zbog dobrog seksa, dobre priče, ćutanja, razumemo se dobro, lepo se slažemo, ali to je daleko od ljubavi. Spremna sam da krenem dalje.

Doneo mi je kafu u krevet, pa i zaslužila sam. Sinoć sam mu učinila i oprala gomilu sudova. Jebote kako mrzim da perem sudove, ali nisam mogla da ga odbijem ni u kom pogledu. 🙂 Šta će… muško, sam kod kuće, kao onaj klinac iz filma. Samo još da mi je postavio zamke po stanu, da se izlomim.

Puna sudopera šolja za kafu. Strašno, jede li ovaj čovek nešto ili samo kafu pije? Možda su to bile šolje od nekih predhodnih jutara, kafa koje je donosio nekim drugim devojkama, koje se nisu sažalile na samog muškarca, pa da te iste šolje i operu? 🙂 Ma lupetam, boli me dupe i za šolje i ostale zajebancije.

Proleće je, divan dan, divna noć iza nas, idemo dalje. Spremna sam za nove poduhvate u životu. Tuširanje koje izuzetno prija. Nije bilo jutarnjeg seksa, nećemo da preterujemo, mada ja jesam preterivač. 🙂

Zvoni mi mobilni:

– Halo.

– Ćao draga, šta ima, gde si?

– U Beogradu sam, dolazim danas, što, je l’ ti treba nešto?

– Ma jok, nego hoćeš li sa nama danas na more, idemo u Budvu, pa da ideš sa nama ako hoćeš, da se vidimo sa Ljiljom, da se malo zezamo.

– Vaaauuu draga, naravno da hoću, stižem kući popodne, pa možemo predveče da krenemo.

– E super, baš nam tako i odgovara, taman da ja pozavršavam šta imam.

– Važi, javljam ti se kad krenem iz Beograda da znaš kada stižem. Odem kući, spakujem se za minut, dva i možemo da krenemo. Suuper. Jedva čekam.

– Ok, dogovoreno.

Prekidam vezu sa širokim osmehom na licu. Divno doba godine da se ode na more, pa makar i na tri dana.  Pogled mi pada na „mog“ muškarca.

– Pa nećeš valjda sada da me ostaviš samog? – kaže.

– Mislio sam da ćeš sa mnom sutra na moto-skup u Niš?

„Jebem li ti mamicu“, mislim . „Šta me sada gledaš tim kučećim pogledom? Koji ti je bre kurac? Lepo smo se noćas proveli u Kući piva, imali smo izuzetan seks, oprala sam ti i jebane sudove, spremna sam da idem dalje, neću da te davim i smaram ko ostale, samo želim da odem u Kraljevo, pa u Budvu kod Ljilje. Čoveče kakav bre moto-skup, gde me nađe… jebo te konj?“. Sve to samo MISLIM, a kažem:

– Stvarno hoćeš da idemo na moto-skup?

– Pa naravno, ‘ajde malo da se zezamo.

– Hmm…Ok…važi, samo da pozovem, da kažem da ne idem na more.

Eto kakva sam, planove donosim brzom brzinom, menjam ih još brže. Na more mogu i posle Niša, a moto-skup u Nišu je jednom godišnje. Dobro i šta sad?

Kada planove tako brzo donosite, na isti takav način vam se i život menja. Odluka da ostanem sa tim muškarcem, da odemo na moto-skup i ko zna šta sve usput uradimo, mi je promenila život zauvek. Dan smo proveli jurcajući po gradu, uveče sam imala svoj prvi čas, Osnova teorije skoka padobranom. Kasnije smo sedeli na Ušću pili pivo sa njegovim drugarima, smejali se, pričali, izgledalo je kao da se poznajemo godinama.

Više se nismo razdvajali. Niš je ostao da čeka, jer nismo otišli. Bilo je drugih moto-skupova, jurcanja za našu dušu.

Probudimo se ujutru, on skuva kafu, u prolazu proveri kakvo je vreme napolju. Ako je sunčano, pijemo kafu,spremamo se i izlazimo napolje, kući smo se vraćali kasno noću ili uopšte nismo ni dolazili. Aerodrom, skakanje, sa skakanja u Tajms, iz Tajmsa na Ušće, sa Ušća na splav, sa splava u Savu. 🙂 Noći na Savi su za posebnu priču.

Ako je napolju loše vreme, samo se vratimo u krevet i razvlačimo po ceo dan. Gledamo filmove i uživamo.

Nezaboravno leto 2006. godine. Niš nas nije video, a ni more, jednostavno nismo stigli, ali smo zato stigli da shvatimo da smo rođeni jedno za drugo, da se zavolimo i napravimo našu prvu bebu.

Ponekad dugo planiramo i razmišljamo pre nego da donesemo neku odluku za koju se kasnije ispostavi da je bila loša, a ponekad u deliću sekunde o čas posla donesemo pravu odluku, zahvaljujući sreći.

Uvek na brzinu donosim odluke i brzo menjam planove, odlučujem se za ono što mi se učini zanimljivije, do sada me je pratila sreća, nadam se da će i ubuduće.

Sve sam ovo napisala, inspirisana ovom slikom, koju sam juče skenirala. Nema više vožnje, dok nam deca ne porastu, a onda se nadam da ćemo skoknuti do Niša na taj obećani moto-skup. 😉

Šta bih bila, kad bih bila…?

Često ne umem da opišem sebe, a onda pročitam ovo u Milininom svetu (hvala za ideju 🙂 ) i počnem da razmišljam i upoređujem sebe sa navedenim pojmovima i dođem do ovakvog zaključka:

.

.

.

Da sam…

Da sam dan – bila bih PETAK, što baš petak? Nemam nikakve sličnosti sa ovim danom, tako da sam na kraju zaključila da bih bila ČETVRTAK. Uvek sam volela da izlazim četvrtkom. Tada nema gužve i pravi je dan za viđanje sa dragim ljudima. Nekako to Č ga baš izdvaja od drugih dana, a baš mi se sviđa da budem drugačija. Da me neko onako na blic pita koliko ima Č u četvrtku, kao iz topa bih rekla 3. 😀

.

.

.

Da sam mesec – bila bih MAJ. Maj baš oslikava moju ličnost. Sve procveta, probudi se, rađa se. Znate kakav je maj šta da vam pričam. Veselo i šareno.

Da sam doba dana – bila bih ZORA. Ja sam noćni čovek, tako da sam mnoge zore dočekala. Volim noć, ali zora me opčinjava. Kratko traje, a zaustavlja dah.

Da sam cvet – bila bih CRVENA RUŽA. Tako uobičajen, jednostavan, svakodnevni cvet.

.

.

.

Da sam reka – bila bih PLANINSKI POTOK. Planinski potok nije reka već potok, ali eto kada bih bila neka tekuća voda bila bih planinski potok. Kažu da tiha voda breg roni i to mi je nekako podmuklo. Sa brzom planinskom vodom nema laži, nema prevare. Odmah se vidi sa čim ili bolje rečeno sa kim, čovek ima posla.

.

.

.

.

.

Da sam planina – bila bih DURMITOR. Na šta mi  moj dragi nesebično udeli kompliment „lepa, divlja, matora…“ 😀 . Sad koliko sam lepa ne znam, ali da sam divlja i matora to je činjenica. :mrgreen:

.

.

.

.

.

.

Da sam ptica – bila bih LASTA. Volim toplo, volim da se selim, ali volim i da se vratim kući. Arktička lasta je pravi svetski putnik. Moglo bi se reći da je večito na letovanju. E takva bih ptica bila. 😉

.

.

.

.

.

Da sam životinja – bila bih DELFIN. Delfini su izuzetno inteligentne životinje. :mrgreen: Vole da skaču i to rade iz čistog zadovoljstva i zabave, društveni su i vole da se igraju i smeju.Obožavam vodu, obožavam da skačem, da ronim, igram se u vodi i smejem ko blesava. 🙂

.

.

.

.

.

Da sam biljka – bila bih PARADAJZ. Možda zvuči smešno biti paradajz, ali to je jedna od najkorisnijih biljaka. Mnogi ne mogu da utvrde da li je povrće ili voće. 😉  Po meni čak i seksi izgleda. Način upotrebe paradajza je raznovrstan i zavisi od vašeg raspoloženja ili ukusa. I mislim da sam mu jako slična. 😀

.

.

.

.

.

.

Da sam drvo – bila bih HRAST. Hrast nosi neku viševekovnu mudrost. Mističan mi je, zagonetan. Hrast je sveto drvo starih Slovena. Nekako deluje zaštitnički. Nisam mudra, daleko od toga da sam neka svetica, ali biram da budem hrast.

.

.

.

.

.

.

Da sam piće – bila bih RAKIJA i to od šljive, Šljivovica. Kad „šljiva“ omlati čoveka, pojma nema šta ga je snašlo. Može da se gleda i u pozitivnom i u negativnom smislu, zavisi od pristupa istoj. Meka ili ljuta, pa kako ko voli. Grejana ili hladna uz meze. U svakom slučaju podiže raspoloženje. Prava sam rakija. 😉

.

.

Eto da sam…bila bih svašta nešto i još ko zna šta sve još. 😀 Nisam i ko zna zašto je to dobro. Lepo sam se zabavila, probajte i vi. 😉 Da ste…