…ma NeMrešBilivit…

I kako uopšte napisati nešto, kada je čovek još uvek pod velikim utiskom. Strah me preteraću sa nekim „hvalospevom“, a sa druge strane mislim nešto ću zaboraviti da napišem.

Dođe Leki, stara kajla, reč, dve i kaže, „hm…taj internet ti je veliko zlo.“, a za stolom, to jest po celoj kafani raširili se NeMresBilivit i ja, nema smisla da ne spomenem i još jednog blogera od cela dva-tri posta, koji je donekle zaslužan za tu punu kafanu, Jabučilo je l’ te. 😆 Kako Lekiju objasniti da u kafani žive duše ne bi bilo da nema interneta? 🙄 Odustali u startu.

Nas troje, a puna kafana. Pun ceo Jarak. Darko, Ivan, Ivana, Tamara, Nadina, Mile, Jovana, Marko, Ana i Edi. Dotična dama, Ana, je sasvim „slučajno“ ispustila naš fotoaparat pre neki dan, pa je malo crko, tako da slike čekamo od drugog „tabora“, ali da smo se slikali jesmo. Da smo se dobro proveli jesmo, da smo se ispričali, e to nismo. Baš je malo dva dana da bismo se mi ispričali.

I tako. Ostala neka praznina. Žao mi je što ne možemo češće da se družimo, viđamo, pričamo. Ma čini mi se da Darko i ja nismo šest reči razmenili. 😆 Jebi ga, kad Jabučilo priča za četvoro. 😀

O deci neću ništa da vam kažem. Deca su deca, a svi znamo da je kod dece uvek sve jasno. Dušice male, lepe, dobre, ali moram vam reći da se ne bi sva deca tako složila, ali naša jesu. To vam je sve stvar mozga, a s obzirom da mi jesmo na istim talasnim dužinama, neosporno je da su i naša deca.

Ništa više nemam da vam kažem. Ispunjena sam, a i nekako prazna, jer znam da ih sutra nećemo videti. Dobro, ima dana.

Vidimo se drugari ubrzo. Znate i sami kako to ide, sa nekima si dobar, sa nekima nisi, a mi ovakvi kakvi jesmo, kao da smo zajedno sa vama odrasli. Ljubimo vas.

Advertisements

Posted on 19/10/2010, in NAŠA DEČURLIJA, SVAŠTA NEŠTO and tagged , , , , . Bookmark the permalink. 11 коментара.

  1. Dobro poznati osećaj. Pre nekoliko dana videla sam svog brata posle gotovo dve godine. Neprekidno smo jedno drugom upadali u reč da bi smo stigli sve jedno drugom da kažemo a vremena je bilo jako malo. Kad su nam se deca poslednji put videla… o tome bolje i da ne govorim, živa sramota.

  2. Nadina se zove cerka, pogresila si slovo.

  3. Zelena i ti bi promašila slovo da si sad došla iz kafane. 😀 😀 😀

  4. Али смо ми људи чудо невиђено. За ове ствари никада немамо времена а за све друге имамо (већина ових других су глупости 🙂 )
    Још горе толико тога се деси у међувремену да останеш без теме за разговор 😦
    Е то ми се десило скоро када сам се са кумом видела после 6 месеци. Ужас

  5. Čapres divanu nikad kraja! Verujem ti da ti nije dosta, ali, ipak ste se našli i popričali, kao i sa mnom, onomad! Baš volim! 🙂

  6. Gordana uvek čoveku sve drugo bude preče i važnije, a nema važnijih i lepših stvari od druženja. 🙂

  7. Dudo sa tobom smo eto stigli samo da se upoznamo i jako mi je žao što su devojke morale da odu, imali smo malo vremena, nažalost, ali sve se nadam …ima dana i za neka duža druženja. 🙂

  8. NeMresBilivit

    E pa sta da jos na ovo dodam… osim da je tako kad se nakon toliko godina sretnes s nekim koga znas ceo zivot! a ivana i ivan i ja se znamo… ma oduvek.

    http://nemresbilivit.bloger.hr

  9. Što kako i zbog čega, NeMreš redovno ide u spam, ali virim ja i u spam tako da nijedan komentar nije otišao u nepovrat. 😆

    Ti ćeš na sve ovo da dodaš slike. 😀

  10. Ajd, čekamo slike! 🙂

    Da li mi veruješ da od onda nisam bila u Bg, u stvari jesam, ali nešto brzopotezno!

    Biće dana, sigurna sam! 🙂

  1. Повратни пинг: "Ne vjerujem u zabrane."... | Charolija

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: