E Srbijo, zemljo moja!

E baš ne mogu sve ovo više da podnesem! Opasno se nerviram! Čitam tako po novinama, blogovima, gledam i slušam sa svih strana, već duže vreme, priče o Evropi i o ulasku Srbije u istu!!!

‚‚Nebeski narod‚‚ hoće da postane ‚‚evropski narod‚‚!!! Gluposti, gluposti, gluposti i gluposti!!! Ne zanima me politika i neću ništa o tome reći. Ko se sa kim rastaje i sastaje me ne zanima, samo ću reći da bi ih sve do jednog, ali baš sve … Pošto se i kod nas zbog toga, što imam na umu, odgovara pred zakonom, onda bih ih sve u paketu poslala u svemir, bez prava povratka. Od najnižeg činovničića i njegove sekretarice, pa sve preko raznih stranaka, predsednika stranaka i njihovih članova, do samog vrha… a vrh je negde, ko zna gde…sve njih u raketu, pa u svemir. Ko u crtanom filmu! Samo da nikada više ne čujem ni za jednog od njih.

Zaludeli ovaj jadni, tupavi narod o nekom boljem životu tamo negde i kako će taj isti bolji život, u Evropi, doći i kod nas. ‚‚Neće vam trebati vize za putovanja, imaćete ovo i ono, bolje plate, viši standard.‚‚ Alo bre! Koji viši standard, kakva putovanja. Pa mi smo Srbi! Izopšteni od ostatka sveta, još mnogo pre svega ovoga. Mi smo bre, poljoprivredna, seljačka zemlja u kojoj je poljoprivreda propala.

Propala, zato što nismo hteli da budemo seljaci, nego građani. Da radimo u fabrikama, raznim preduzećima, da budemo ovo, a ne ono. Sela nam umrla, a svi smo sa sela potekli. Umrla sela, umrla Srbija! I tako pošto nam se više nije ni to sviđalo, da budemo radnici u svojim preduzećima, mi smo sve to lepo prodali, (lepše nam da radimo za druge), e sad nam ni to nije dosta, nego hoćemo i u Evropu!

Da, putovaćemo bez viza, ali samo do granice, jer na granici će da nam kažu, ‚‚nema problema, dobro nam došli, baš nam je drago što vas vidimo, ali imamo ‚‚mali‚‚ uslov za vas… da bi ste ušli u našu zemlju, treba kod sebe da imate hiljadu, dve, pet, dvanaest hiljada evra u kešu, (zavisi na kakvog ste graničara naišli), Jao nemate… baš nam je žao, moraćete da se vratite.‚‚

Viši standard! Da… podrazumevaće više plate, ali neproporcionalne cenama. Kvadratni metar stana je najmanje 4000 evra u Sloveniji, 700 evra je zakup garsonjere, imam još takvih podataka, ali ne mogu da se setim, jer sam iznervirana…

Super žive, kao i uvek lopovi i prevaranti, pošten svet preživljava. U Nemačkoj ako padnete u nesvest na ulici, niko neće pozvati hitnu pomoć, jer troškove plaća onaj ko je zvao.

Imam sliku znaka, kao saobraćajni znak obaveštenja, iz Ljubljane, na kojem je nacrtana kiša i ispod nje kišobran. Što bi značilo, ‚‚dragi sugrađani, ako pada kiša obavezni ste da imate kišobran‚‚!!! Ne smeš ni da pokisneš ako voliš!

U Italiji, ‚‚izvinite mogu li dobiti čašu vode‚‚ On lepo otvori česmu, uzme čašu, sipa vodu, da vam je i otkuca fiskalni račun, 1 evro. Izvoli pa pij, crko da bog da!

Ako hoćeš na pecanje, pa ti trebaju gliste, ne smeš da ih iskopaš, u roku od 15 minuta u najvećoj nedođiji se pojavljuje policija zadužena samo za gliste.

Prijaviš kuče koje laje i ne da ti da spavaš, (postoji mogućnost da ti probudi bebu ili ne daj bože raznese djubre po dvorištu). Pa dođe lepo policija i uhapsi i kuče i gazdu.

Misli li ovaj jadni srpski narod da sve to može da funkcioniše i kod nas!? Jadna zemljo, jadan ti zaluđeni narod.

Rekoh već, svi smo sa sela potekli. Srbija je seljačka zemlja! Ako si možda, baš ti, rođena beograđanka/beograđanin, užičanka/užičanin, novosađanka/novosađanin ili već koji god da je grad u pitanju, misliš li da su svi tvoji preci rođeni baš tu? Sigurno se neko od tih tvojih predaka setio da je lepše i bolje u gradu, pa sišao sa neke planine da postane gospodin čovek, pa tako i ti sada imaš ‚‚pedigre‚‚! Kad ono, vremenom postade sve gore i gore!

Budućnost ove naše zemlje je u selu! Treba da se vratimo korenima i temelju, a temelj su nam postavile naše dede, pradede, čukundede! Njiva, šljiva, krava, ovca, sir, kajmak, a pored toga i sve drugo što umemo i znamo, za šta smo se školovali i učili. Mnogo je napredovala tehnologija, mašinstvo, telekomunikacije, ma svašta nešto. Sve to može da doprinese lepšem i lakšem životu na selu, ali nema više ko da nam unapređuje sela. Nema više ko, ni gradove da nam unapređuje. Svi bi negde da odu odavde! Odavde, pravo u Evropu, da sopstvenim kerovima brišu dupe i da ih dresiraju da ne laju, ne daj bože da probude komšije! Eto tužbe odmah!

Treba da se razvijamo, treba da napredujemo, ali nećemo se nikada sa mesta pomeriti, jer smo zaboravili korene i ono što je važno… A važna je, mnogo je važna, ta njiva koju je neki naš čukundeda obradio i snašao se da prihod od nje uloži u putovanje, školovanje i snalaženje u gradu, u kom sad živite, u kom ste se rodili i kažete sa ponosom da ste rođeni baš tu.

Srbija će uspeti jedino onda kada svako od nas bude mogao da kaže, ‚‚e vidiš ovaj voćnjak, to je bio šljivik nekad davno, sada sam ja uradio ovo i ono, dodao, oduzeo i napravio, pa sada tu gajim ili sam napravio (već nešto)‚‚ zavisi od nas!

Moja želja koju imam nameru da ostvarim, koja ide u prilog ovome što govorim je, da u jednom takvom selu, koje polako umire, na jednoj planinskoj livadi napravim poletno sletnu stazu. To je baš to! Ono u čemu ste se našli, ono od čega sada preživljavate, svo znanje koje ste stekli, uložite u ono što je važno. Selo! Skočiš iz aviona, a onda se popneš na trešnju i uživaš u slasnim plodovima. Pogledaš levo, pogledaš desno, a ono Srbija se prostire na sve strane, razvija se i napreduje. Preko puta, na brdu gde su nekada pasle ovce, pasu konji, zajedno sa ovcama! Napravio čovek ergelu konja. Sa druge strane, mali ski centar. Vratio se čovek iz Austrije, uložio pare u žičaru i sređivanje staze. Onaj sa treće strane, povadio stare šljive, pa zasadio neke nove, uspele mu ove godine, pa cele zime ima posla i peče rakiju od njih.

I još nešto, vrlo važno! Groblje je sređeno! Tamo gde su grobovi onih koji nas neposredno preseliše u gradove, ograđeno, podiguti spomenici u znak zahvalnosti i ljubavi, počupan korov, posađeno cveće… Vidi se da su potomci zahvalni i da poštuju njihov trud i rad, koji sada pokušavaju da održe, unaprede i osavremene u svakom smislu, jer imaju nove mogućnosti.

E to je jedino rešenje da ova naša zemlja uspe i da napreduje! Pošto se većina nikada neće vratiti da unapredi selo, mi smo propali i ulazak u neku tamo, nazovi Evropu, samo će nam doneti još veću propast. Ako ne znamo da cenimo ono što imamo, nikada ništa drugo dobiti nećemo! Srbi su prodane, prevarene i izgubljene duše!

Eeee moja Srbijo, crno ti se piše!

Advertisements

Posted on 22/05/2008, in srbija, SVAŠTA NEŠTO and tagged , , , , , , , , . Bookmark the permalink. 15 коментара.

  1. Mrzim politiku i sve vezano za nju,i zelim da cutimmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm,zato jer nema kome sta pametno da kazem jer su svi oko mene poceli da se bave politikom.

  2. U suštini za sve ove godine iza nas, svi smo već sve rekli što imamo o toj jebanoj politici, svi smo postali stručnjaci, tako da više nema nikakvog smisla cimati se zbog raznoraznih dešavanja, već viđenih.

  3. Imaš poentu u nekim stvarima, no sve je u balansu sela i grada a ne samo u selu, no kapiram tvoju logiku i mislim da imaš pravo!

  4. Punky u pravu si da balans mora da postoji. Ono što smo naučili i u čemu smo dobri da uložimo u selo, a ne da pustimo da sve to tamo propada. Ima puno ljudi koji se muče po gradovima da bi, eto, živeli u gradu, a na selu imaju neobrađena imanja koja bi vrlo rado prodali, da hoće neko da ih kupi.

  5. Ove godine se pokusava da se postigne prinos od prosle koja je bila najlosija u poslednjih sto godina.
    Nema vise balansa , nema vise logike, nema vise pameti.
    I ja mryim politiku !

  6. Ova ce biti jos gora, po svoj prilici!

    Deda kad si vec tu da te pitam jel` znas nesto o Bor kupu? (padobranstvo)

  7. Malopre sam dosao sa puta i evo sad gledam dnevnik: danas su bili skokovi i jedna pauza od tri sata zbog loseg vremena. Skakli su iz aviona, a paraglajderi nisu imali uslova da lete od Crnog Vrha do Bora…
    Sutra ce biti avio miting i planira se takmicenje u skokovima iz aviona ( po osam od jednog takmicara) u preciznosti- na tacku.
    Ni sutra nisam tu, pa necu moci da pogledam, na zalost.

  8. Eto to su vesti iz prve ruke! Hvala deda na obavestenju i Nebeski dijamant ima ekipu u Boru! 😀

  9. Ja ni nemam pojma da se to dešava u Boru…a u kom Boru se to zbiva? Ja sam tu sve vreme i nisam video nikakav avion, paraglajdere ni padobrance?

  10. Punky prijatelju, nemam pojma gde se tacno odrzava takmicenje, ali u sustini sva padobranska takmicenja su slabo posecena i ispracena, nazalost…

  11. Takmicenje je odrzano na boskom aerodromu.
    Pobedila je ekipa iz Paracina ispred Armije…
    Bila je lepa poseta, mada Deda ne. Ceo dan na jezeru u radnoj atmosferi….videli smo avione , ali ne i padobrance.
    Jedan dvokrilac je leteo tako nisko da sam se upalsio da ne pocupa zice na stubu sa strujom 😛
    Veliki pozdrav…

  12. Sve cestitke paracincima!

    Pozdrav i poljubac za Dedu

  13. Slazem se da je proslost i buducnost ove zemlje pretezno u poljoprivredi.
    Ima dosta toga sto i gradovi pruzaju i doprinose opstem napretku i krajnje je nepotrebno navoditi ih. Za sve te anomalije koje pominjes u nasem sistemu jeste kriva politika, ali ona je jedno nuzno zlo. Jednog dana, a mozda i pre, ovaj narod ce „sazreti“ i shvatiti da jedino radom moze sebi da obezbedi boljitak. Uhvatice motiku ili tastaturu u ruke, izboriti se preko normalnih politicara do potrebnih uslova, te proizvoditi sta trziste zahteva.

    Krivo mi je sto imas tako ogorcen stav prema Evropi i svemu sto simbolizuje uredjeniji svet od ovog naseg. Poznajem te iz 3-4 price na ovom blogu te mi oprosti ako gresim, ali ovaj stav srecem kod ljudi koji nisu nikad, ili veoma retko, videli te granicare koje pominjes. Ne osudjujem nemanje uslova za tako nesto, nego nemanje zelje! Opet se izvinjavam ako gresim!

    Nisam ni ja video mnogo toga, daleko od onoga sto nameravam, ali sasvim dovoljno da znam da nigde nije idealno. Mozda nemaju smisla detalji o kojima pricas i mozda nam se cine glupim ili surovim, ali cinjenica je da se „tamo negde“ zivi bolje i da su uslovi za licni i opsti napredak bolji. Sirok spektar ambicija, ali i

    Za cene nekretnina smo jos uvek „blagi“, ali za sve ostalo gresis veoma! Sve koje srecem ili sam u kontaktu dok su na raznoraznim zemaljskim vukojebinama, kukaju kako smo preskupi! Hrana, garderoba, tehnicka roba… Evo, pre par nedelja sam bio u Istri gde su cene identicne (pa cak i nize) nasima, ali je prosecna plata za HR preko 800 evra! Zagreb je jos jaci. Kod nas 350-400. Znaci cene bi ovde trebale da budu duplo manje. Pa na koga da budem ljut? Na njih? To je jos primer iz zemlje koja nije u EU.

    Narod je veoma slican svugde. Svest i sistem je ono u cemu se, na nasu zalost, razlikujemo.

    Uzivajte

  14. Dragi Arso, ovako govorim baš iz ličnog iskustva i onoga što sam videla i doživela u Evropi. Nažalost moje mišljenje nije uopšte lepo o svemu tome ‚‚tamo‚‚! Jeste sve to dobro za njih, ali vidiš li ti kakvi smo mi ljudi ovde! Pa ovde ljudi ne poštuju ni osnovne zakone, a o tome ‚‚kakav krastavac sme da se prodaje‚‚ da i ne govorimo.

  15. Drago mi je onda cuti da nije „pucanje u prazno“ 🙂
    Slazemo se dakle, sistem nam je ocaj!
    Mogu zakoni da budu sjajni, ali kad je sprovodjenje nula, cemu sve to!?

    Ja sam za udaranje po dzepovima za svaku glupost!!!
    Tu smo najslabiji i cenim da bismo se doveli u red „preko noci“.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: