Danas je Dan Republike
Zemlji koje više nema.
Zabranjeno Pušenje – Dan Republike
Danas je Dan Republike
I stari je popio malo
Na televiziji Lepa Brena
I stari se sjeća ratnih vremena
Da bi danas bilo bolje
Oni su poturali svoja pleća
Gazili hladne rijeke
Jeli koru s drveća
Žao mu je što neki misle
Da je život negdje drugdje
I ne sanja se više stari san
Čekaju pasoš da odu van
Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
I stara kaže Dragane šuti
Skrati jezik mogu te čuti
Dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
Danas je Dan Republike
I stari se sjeća ratnih dana
Žao mu je što se ni klinci
Više ne igraju partizana
Danas svako zna
Da je glava samo jedna
Danas svako zna
Pred kim pasti na koljena
Danas je Dan Republike i stari kaže
Otvorite prozore, pijan je i čini mu se
Da logorske vatre u daljini gore
Logorske vatre, u daljini gore
Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
I stara kaže
Jesi l’ normalan Dragane
Zatvaraj prozore, ne radi grijanje
Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
I stara kaže Dragane šuti
Skrati jezik, mogu te čuti
Dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
Zabranjeno Pušenje – Od istorijskog AVNOJa
Cetres’ pete njega je primila partija,
A s vojskom je usao u Trst
Sada ulazi na vrata komesarijata
A prima ga crveni krst
Njegov sin vise nema svoga osmjeha
Po kome su ga znale cure s Koseva
Kaze, stari, ova Juga to je veliki zajeb
Tebe i tvojih komunjara
A stara sjedi i place
Kaze Dragane pusti vjesti malo jace
Od istorijskog AVNOJ-a
Do izbjeglickog konvoja
Preko Sremske Race
U njemu tece krv radnih akcija
Kad se diglo i selo i grad
Bio je on bez igdje icega
Ali nikad prazan ko sad
Stari sad se vidi sad se vraca
S kim ste htjeli da budete braca
Zajebo vas Tito i partija cijela
Sloboda ocigledno nije umjela da pjeva
A stara sjedi i place
Kaze Dragane pusti vjesti malo jace
Od istorijskog AVNOJ-a
Do izbjeglickog konvoja
Preko Sremske Race
Ponekad sanja smrt kako se sunja
I odvodi najbolje drugove
A ponekad usni nerodjenog unuka
Kako zbori Majakovskog stihove
S barikada se cuje No Pasaran
O kako je cudan bio taj san
Tu je ceta proletera, zastava crvena
Tu je slika Ive Lole Ribara
A stara veli dosta svadje
Kaze Dragane pusti vjesti malo jace
Od istorijskog AVNOJ-a
Do izbjeglickog konvoja
Preko Sremske Race
Od istorijskog AVNOJ-a
Do izbjeglickog konvoja
Preko Sremske Race
Posted on 29/11/2008, in srbija, SVAŠTA NEŠTO and tagged avnoj, dan republike, jugoslavija, tito, zabranjeno pusenje. Bookmark the permalink. 14 коментара.
Charolija 
Mene mrzi da ovo postavljam ponovo pa evo ti linka, i ja se podsetih ovog dana 🙂
http://shadow.blog.co.yu/blog/shadow/generalna/2008/11/29/jugoslavija-in-memoriam
KAo sto rekoh tamo neka smo laki onoj jadnoj zemlji
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Vidim da nas dosta ima koji se secamo sta je obelezavao ovaj dan.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
A „Pljuni i zapevaj moja Jugoslavijo“ :)))
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Pogledala sam ovo Mahlat… ima danas na još blogova sličnih snimaka. Što kaže Walter ima nas koji se sećamo, šta je obeležavao ovaj dan.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ivane večeras se održava koncert Zabranjenog pušenja, tj. ona nova verzija No Smokin Band, pa sam se zato odlučila za njih. Ima tih pesama koliko hoćeš. 😀
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ijao, cega se ja setih. Posla u skolu, primali me u pionire na dan Republike i ja recitovala, prvi put pred publikom:
“ Upleti mi majko
Dve trake u kosu,
Crvene, crvene, k’o zastave sto su.
Upleti ih majko,
Nek ponosno stoje,
Za srecu i radost Republike moje.“
Bas sam blesava, ali eto, secam se jos uvek.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Super Elektra…mislim da te pesmice, što smo učili kao deca, nikada i ne zaboravimo. Ostanu onako negde i čuče. 😀
U parku, pre jedno mesec dana, deca se vozaju kolcima, a Kolibri pevaju na sav glas sa zvučnika „Druže, Tito, druže Tito mi ti se kunemo.“ Nisam mogla da verujem, ali te pesmice se i dalje ponegde provuku. 😀
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ubi mene nostalgija za zemljom koje se i ne sećam.
mada sam bila pionir
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Eh…nije se islo u skolu, nije se radilo, klale su se svinje, slavilo se…nisam nostalgicar, ali ne mogu da zaboravim.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Drveni advokatcicu… ne ubija me nostalgija… vec tuga sta je sve ispalo od sve te njihove zajebancije.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Zelena…jes` bilo lepo! 😀
Свиђа ми сеСвиђа ми се
bila jednom jedna zemlja…da je živa, danas bi joj bio rođendan. tužno.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
bila jednom jedna zemlja na brdovitom balkanu,koje vise nema…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Mene tuga uhvati kada krenem negde da putujem po toj zemlji koje više nema, a moram da pređem po dve ili tri granice.
Свиђа ми сеСвиђа ми се