Архиве блога

Srećko i Žaklina

Srećko je došao kod nas tako što više nije bio dobrodošao u porodici koja je bila njegov prvi vlasnik. Dobili su bebu, pa više nije bilo mesta za njega. Bila sam trudna, a imali smo i gotovu bebu i đaka prvaka, ali nismo mogli da odolimo Srećku. Priznajem, prvo ga nisam htela. „Šta će mi ptica? Neka ga tu do sutra, a onda ga nosi iz kuće, neću tu da mi krešti.“

Međutim. Sedim tu istu noć za kompjuterom, sama u sobi. Svi spavaju. Otvoren kavez. Nisam baš bila sama. 🙂 I onda…frrrrr…doleteo mi je na rame.  Igrao se sa mojom kosom, umiljavao se kao da je znao, osvojio me je zauvek. Nisam sutradan htela da Srećko ode. Postao je ravnopravni član naše porodice.

Srećko je jedno pitomo, umiljato biće. Igra se sa decom kao da je pas. Preleće od jednog do drugog, gricka, njuška, umiljava se, ljubi, kljucka, peva, voli da se kupa. Voli nas i ta ljubav je obostrana. Volimo ga načisto. 🙂

I pored sve naše ljubavi, Srećko ima i druge potrebe. Polno je sazreo. U kavez smo mu odmah kada je došao kod nas ubacili „žumanca“ od kinder jaja, kojima se on igrao, sve dok jednog dana nije skontao da su te „igračke“ odlične za masturbaciju. Mukica mala. Svako veče, uzjaše ono jaje i oho-ho, oho-ho, a onda klone. Svrši valjda, pa kulira. Tako da smo odlučili da je vreme, da Srećku kupimo devojčicu.

U nedelju smo otišli zoo-vrt da pronađemo pravu curicu za Srećka i našli smo je. Iste je boje kao i on. Malo je manja, mlađa, bila divlja skroz. Kupili smo joj i drugi kavez. Sve po uputstvima stručnjaka za rozinkolise. Doneli je kući, njen kavez stavili pored Srećkovog, da se gledaju i upoznaju. Kažu da ne sme da se pušta iz kaveza najmanje dve, tri nedelje, divljakuša jedna. Kažu da ne sme da se dira, da neće da peva dok ne upozna okolinu, ponekad čak da neće ni da jede, da je nepoverljiva i da može da dođe do sukoba sa drugim pticama.

Naravno da smo je još to isto veče pustili iz kaveza da osmotri i preleti po stanu. Naravno da smo Srećka ubacili kod nje u kavez. Naravno da smo i nju stavili kod njega. Naravno da smo je još to isto veče držali u rukama i ljubili i mazili. Naravno da nije po savetu stručnjaka, ali mi i onako nikada ne poštujemo pravila. 😀

Dali smo joj ime. Zove se Žaklina i ženska i po je. Danas je drugi dan kod nas, a već sleće na sto. Sinoć se i kupala sa Srećkom. Njen kavez je sada prazan. Srećko i Žaklina već žive u istoj „kućici“. Ujutru zajedno pevaju. Srećko sada peva neku drugu pesmu. 🙂 Sva „sredstva“ za masturbaciju smo izbacili iz kaveza.

Danas već spavaju zajedno priljubljenih glava. Njuškaju se. On je kljucka po vratu, češka je, a ona se namešta. Rodila se još jedna velika ljubav. Po svoj prilici moraćemo da pravimo veći kavez, a nadam se da će doći vreme i za gnezdo.

Ne mogu vam opisati kako se osećam. Srećna sam kao da smo ne znam šta uradili. Jutros sam se u pola šest probudila naspavana, da ih slušam kako pevaju i da ih gledam kako se vole. Ljubav me pokreće, pa makar to bile i ptičice. Naši dobri leteći drugari su se zavoleli na prvi pogled.

Srećko i Žaklina, biće to velika ljubav.