Архиве блога

Jednačenje po mestu tvorbe

knjigeStrujni zubni suglasnici s i z ispred prednjonepčanih đ, ć, dž, č, ž, š, lj i nj prelaze u strujne prednjonepčane š i ž. Ta promena se naziva jednačenje po mestu tvorbe. Evo primera u građenju novih reči:

  1. a) s > š

s + ćućuriti se > sćućuriti se > šćućuriti se,

s + čepati > sčepati > ščepati,

pas + če > pasče > pašče;

  1. b) z > ž

voz + nja > voznja > vožnja,

raz + džilitati se > razdžilitati se > raždžilitati se

U pojedinim rečima istovremeno se vrši i jednačenje po zvučnosti i jednačenje po mestu tvorbe:

obraz + čić > obrazčić > obrasčić > obraščić,

iz + čupati > izčupati > isčupati > iščupati.

U jednačenje po mestu tvorbe spada i promena sonanta n u sonant m ispred dvousnenih suglasnika b i p:

n > m

stan + beni > stanbeni > stambeni,

(prehrana) – prehran + beni > prehranbeni > prehrambeni,

(odbrana) – odbran + beni > odbranbeni > odrambeni,

zelen + bać > zelenbać > zelembać.

PRAVOPIS

Jednačenje po mestu tvorbe izostaje i u govoru i u pisanju u složenicama: razljutiti, izljubiti, sljuštiti; stranputica, crvenperka, jedanput.

Reč bombona u srpskom pravopisu ne može se pisati kao bonbona! U pisanju se često greši i kad su u pitanju reči koje pravilno napisane glase impresija i import.

Palatalizacija

knjige1

Na mestu zadnjonepčanih suglasnika k, g i h nalaze se u promeni i građenju nekih reči prednjonepčani suglasnici č, ž i š. To se dešava ispred vokala i i e. Navedena glasovna promena naziva se palatalizacija.

Njeni rezultati jasno se vide u vokativu jednine:

pesnik – pesniče,

drug – druže,

duh – duše.

Nominativ množine imenica oko i uho takođe potvrđuje palatalizaciju:

oko – oči,

uho – uši.

Rezultati palatalizacije uočavaju se i u glagolskim oblicima:

pekoh – pečem,

vukoh – vučem,

sekoh – sečem.

Palatalizaciju prepoznajemo i u građenju novih reči dodavanjem nastavaka (sufiksa):

vuk + ica > vučica,

(ruka) – ruk + ica > ručica,

(majka) – majk + in > majčin,

(noga) – nog + ica > nožica,

kovčeg + ić > kovčežić,

drug + ina > družina,

tuga – rastužiti,

dug – dužiti,

prah – prašiti,

prah – prašina,

tih – tišina.

Osim ispred samoglasnika (vokala) i i e, rezultati palatalizacije su vidljivi i ispred nepostojanog a:

zrak + ak > zračak – zračka (genitiv), zračku (dativ);

mrak + an > mračan – mračna (ž. rod), mračno (s. rod);

dug + an > dužan – dužna (ž. rod), dužno (s. rod);

dah + ak > dašak – daška (genitiv), dašku (dativ).

Tamo gde se na mestu glasova c i z nalaze suglasnici č i ž, takođe se uočavaju rezultati palatalizacije:

mesec – meseče, mesečev, mesečina,

stric – striče, stričev, stričevina,

zec – zečić, zečetina,

klicati – kličem,

micati – mičem,

knez – kneže, knežev, kneževina,

vitez – viteže, vitežev.

TIPIČNA GREŠKA!

Palatalizacija je izvršena i u muškim i ženskim vlastitim imenima koja se završavaju na –ica:

Novica – Novičin,

Dragica – Dragičin.

Isto važi i za zajedničke imenice:

kraljica – kraljičin,

carica – caričin,

kuvarica – kuvaričin.

U govoru se, međutim, često čuju nepravilni oblici bez palatalizacije:

Novicin, Dragicin, kraljicin i sl.

S druge strane, palatalizacija nije izvršena u prisvojnim pridevima dobijenim od vlastitih imena koja se završavaju na –ka:

Branka – Brankin,

Anka – Ankin,

Jovanka – Jovankin.