Samo izaberite dan…

100% sam sigurna da bi većina vas totalno odlepila da provede samo 24 sata u mojoj koži. Možete sami da birate dan. Mislim, to je potpuno normalna stvar, poludeti u mojoj koži, nema greške, nego se pitam kako to i zbog radi čega ne pludim i ja?

Dođe Jovana iz škole obe ruke otečene, kao da je izujedao roj pčela. Znate onu igru „ga, ga, ga…“ pa tamo gde se uštipne ruka, e tu. Ništa drugo samo to mesto. Nije pala, nije se udarila, ne boli je ništa, samo malo ruke, nije ništa, samo otekla. Dete koje nikad bolesno nije bilo. Kako biste vi reagovali? Ona plače: „Vidi mama, šta mi je ovo?“, a ja se smejem. Pa jeste mi bilo smešno. Ona mršavica, a ruke ko u nekog bucka. Pa se onda i ona mukica smeje sa mnom.

Onda dom zdravlja i naravno odmah uput za hitnu u Tiršovoj. Kad čujem Tiršova, naježim se načisto.  Hirurgija. Kuku meni. I vozimo se tako, i ja se i dalje smejem i zezam je, a ‘oću da crknem. Sunce ti jebem, što mi detetu ruke otekle. Možda je nešto ujelo? Možda je neka upala zglobova? Možda je polomila obe ruke? Možda je ovo, a možda i ono…, a smejem se, jer su joj ruke „ko u nekog bucka“.

Tamo ima šta nema. Ne daj Bože nikom. Slikaše ruke, nisu slomljene, ne znaju šta je, „ma mora da je nešto ujelo.“ Palitrex sirup, burove obloge i dođite sutra od 10-11 na kontrolu. Naravno oni ne pišu recepte. No o tome drugi put.

Prođe noć sa oblogama i sirupom, stanje nepromenjeno i ujutru dođemo na kontrolu i čekamo i čekamo i čekamo i čekamo i… I na kraju mi padne na pamet, da imamo neviđenu sreću što  Srbija nije u tropskim krajevima, jer je mogla i zmija otrovnica da je ujede, pa bi tako čekajući na red, obe umrle od muke, ako ne od otrova.

I ista dijagnoza, nije slomljeno, „nešto je ujelo“, ista terapija, nije ovo za hirurgiju, ali ipak dođite na kontrolu u ponedeljak. E jes’ vala, ‘ oćemo sigurno. Ne videste vi nas ovde, život i zdravlje, nikad više.

Sa onim papirima odemo kod našeg čika „dotkora“ i reče nam čovek da nije ništa opasno, reakcija tela možda na neku biljku iz trave gde je trčala ili na neke bubice iz trave i tako nešto sve. Nije opasno, samo kad nije upala zglogova. Neka pije Palitrex, otok će da spadne sam od sebe kao i što se pojavio. I tako i bi. Spao otok, kao rukom odnešen.

Nego u stvari htedoh da vam pričam o Tiršovoj, tj. o dečijoj klinici, ali bolje ne. Dobro je da postoji takva ustanova, ali u kakvim uslovima rade i tako sve nešto sam htela, ali ipak stvarno, bolje ne. Neka cela ta priča ode, kao i ovaj otok i želim vam da nemate posla ni sa kakvim doktorima. Ne moram ni da znam što su joj ruke otekle, samo nikada nikom da se ne ponovi ovako nešto, ni nama naravno. E tako to htedoh da vam ispričam, a to kako sam normalna, pa nije ni važno, meni mnogo bilo smešno. 🙄 😀