Архиве блога

Šta sve stignem da uradim dok popijem jednu kafu :)

I tako, ustanem ujutru, operem dupe, dva, obučem jedno, drugo, na brzinu, sredim malo sebe i onda zamiriše kafa…, a ja izađem u baštu.

Čeka me vruća kafica pored jezerceta, ispod tende u hladovini raznog drveća. Dragi donese bokal, zamagljen hladnom vodom sa bunara, a ja iznesem med ili slatko od šljiva. Rodile ove godine kao što odavno nisu. Šareni se voćnjak, a grane drveća se savile od otežalih, zrelih plodova. Ptičice cvrkuću, zuje pčele, dok se sunce lagano uzdiže. Milina od života.

Mora nešto i da se radi danas da bi mogla da nastavim sa uživanjem i sutra. Pogledam preko živice, a ono crveni se paradajz, ucvetale tikve, velike slatke lubenice, paprika babura i šilja,  ima tu i nekih egzotičnih biljaka, šareni se bašta kao nigde i nikom. Sreća me obuzme, puno mi srce. Krenem tako iz reda u red,  dok sve što je zrelo ne oberem. Složim lepo u gajbice, razvrstam. Ovo ću za prodaju, ovo ću za zimnicu, ovo za ručak danas…

Pre nego da sunce ozbiljno pripeče, odem da obiđem moje ljubimce. Nisu baš kućni, ali baš tako ih volim. Istimarim konje, pomuzem krave, koze, pokupim jaja, a ove godine imam i puno ovaca, pa kad dođe vreme za šišanje vune imam pune ruke posla. Nisam još postala stručna, pa ih ošišam najbolje što umem, budu jadne smešne, ali i zadovoljne, jer im odmah bude manje vrućina.

Umorim se od posla, ali rekla sam da traktor i koje kakve mašinske beračice, neću da kupujem. Kosilica za travu mi je sasvim dovoljna, da sredim dvorište kad trava poraste, a u branju voća i povrća volim da uživam, onako ručno.

Kad namirim životinje, odvezem se svojom žutom biciklom nazad u dvorište. Baš veliku baštu imam, pa  mi je bicikla neophodna da sve stignem da obiđem. Spremim nešto lepo, šareno, zdravo za ručak. Pored toliko lepih plodova oko sebe, spremati ručak je pravo uživanje. Uvek ispadne nešto drugo, šareno, ukusno, ma moraćete jednom da svratite na ručak, pa da vidite kakav sam majstor za kuvanje postala. Prste da poližeš.

Posle ručka otvorim hladno pivce, izvalim se u ležaljku, pustim misli da lete, uživam i odmaram. Kad se hrana malo slegne bućnem se u jezerce. Malo je, ali i njega ću da proširim za neki dan kad budem imala vremena, a i istrošila sam se u zadnje vreme, proširila sam imanje, a i planiram da napravim jednu kućicu na drvetu. Neću da zidam kuću, šta će mi? Možda kasnije. Prvo kućica na drvetu, pa ću da vidim za dalje.

Da vam kažem još i to da stalno neko svrati u goste, da ne pomislite da sam se izolovala kao Robin Hud. Imam šarenolik komšiluk, a i sama često njima idem u posetu. Uvek se nađe malo vremena da se pomogne nekom komšiji da počupa korov, pokupi lišće ili otera dosadne vrane, a često se i uveče okupimo, prepričavamo neke stare doživljaje, smejemo se, razmenjujemo iskustva.

Otvorila sam i malu radnjicu, pa tu prodajem svoje proizvode, a i svakakve druge potrepštine. Onako da mi ne bude dosadno, kad nema posla na imanju. Imam i dve radionice pune alata, pa i tu provodim dosta vremena. Obožavam da popravljam sve što se pokvari. Nije retko da mi komšije i traktor doteraju na remont.

Drva za zimu sam spremila, možda ovih dana odem u šumu da raskrčim neko suvo drveće, valjaće za potpalu. Nisam baš sigurna da ću smeti zimu da dočekam na drvetu, pa možda napravim neku brvnaru, da ne spavam u ambaru na senu.  Kad se samo setim kako sam počela sa dva plava patlidžana, budem ponosna na svoje imanje.

Uh…kad pre popih kafu, moram da spremam doručak deci, pa da izvadim veš iz mašine, pa onda da…

Mašta može svašta. 🙂

Advertisements