Архиве блога

Buđenje

Ako ikada doživim infarkt biće to ujutru, prilikom buđenja mog dragog. Meni jednostavno kada zazvoni alarm na mobilnom, ustanem odmah i gotovo. Šta ima tu da se prenemažem po krevetu kada svakako treba da ustanem. Kada on treba da ustane, njemu alarm nije dovoljan. Njegov alarm sam ja.

E sada zamislite da ne morate da se budite, jer nemate nikakve obaveze, ali neko ko spava sa vama u krevetu treba da ustane. Prvo mene probudi sat, on ga uopšte ne čuje, pa ma koliko da je izabrani zvuk grozan i piskav, a onda ga ja ćušnem, guram, ljuljam, on me pogleda i obično kaže „budan sam, evo još minut“, okrene se na drugu stranu, ušuška se i nastavi. Okrenem se i ja i nastavim da spavam.

Međutim on sat namesti da se uključuje svakih 10 minuta. Taman me san ponovo uhvati onako lepo, slatko. Opet se čuje nenormalno pištanje. Tu mi već puls skače do neslućenih visina. Proces se ponavlja, ljuljam, guram, tresem, ne mogu da vičem da ne probudim decu. On kao da se ništa ne dešava, samo dohvati ćebe i prevuče ga preko glave, a ja sam na ivici nervnog sloma.

Kao što već jednom rekoh ja spavam kao zec na straži i ne mogu da verujem da neko može tako čvrsto da spava, dok se neko drugi uporno trudi da ga probudi i istera iz kreveta. Najviše me nervira što on uvek alarm namesti najmanje sat ranije nego što treba, tako da kad god da ustane stiže na vreme. Nikada se ne uspava. 🙄 Ja se iznerviram i posle ne mogu ponovo ni da zaspim, dok on pojma nema šta se dešavalo.

S obzirom da ovakav proces buđenja na mene ima pogubno dejstvo i stvarno može srce da mi otkaže, u zadnje vreme preduzimam drugačije mere. Počela sam još prilikom prvog buđenja da vičem, ustanovila sam da deca spavaju ko topovi, verovatno na tatu, tako da njih ne uznemiravam uopšte, a on se živ isprepada ne znajući šta se dešava i ustaje kao oparen.

Pre neko jutro nisam imala pojma da treba da ustane, a on ostavio telefon na stolu, daleko od kreveta i promenio muziku u neku laganicu. Meni je svejedno šta svira, budim se na prvom tonu. Međutim ovo svira li svira, a ja pojma nemam odakle dopire i šta je. Ustanem dohvatim se onog telefona, pogledam da vidim ko zove, a ono piše „Ustaj marvo!“. Hahahah….stoka jedna, sad mi smešno, a u tom trenutku sam imala neodoljivu želju da skrcam onaj telefon čekićem.

Ovakvo njegovo spavanje dubokim, čvrstim snom ima i svoje prednosti, jer on nema pojma šta sve noću radi. Kada se neko od dece probudi tokom noći, naravno da ih prvo ja čujem, a onda ga samo ćušnem i šapnem, „zove te Marko“, „Ana nešto hoće“ i on odmah ustaje sipa mleko, pokriva ih, vodi u wc i pojma nema da je uopšte i ustajao. Deca ne mogu da ga probude, ali moj šapat ima neverovatno dejstvo na njega tokom noći. Samo još da nađem način da ga tako i ujutru nateram da ustane.

Mislim da ću na kraju morati bolje da proučim ovaj izum i da ga napravim, pa kada treba ujutru da ustane, uveče da legne u ovakav krevet. Možda će da ima malu glavobolju, ali bar ja neću doživeti infarkt, valjda posle ovakvog buđenja, neće ni on ? 😀

Advertisements