Eto tako to – 52.

IMG_3382Nestaneš tako među rečima i ljudima, stopiš se. Shvatiš da koliko god imaš nešto „pametno“ da kažeš neko je to već rekao. Odustaneš. Zaćutiš. Izgubiš moć pisanja, pričanja, govora… Samo tako ćutiš i posmatraš. E ne dam!

I te kako imam šta da kažem, i te kako se moje „pametno“ ne slaže sa njihovim „pametnim“. Ravnodušnost nikako nije dobra. Neću da budem ravnodušna, a neću ni da ovaj blog ovako trune sam. Koliko god bio loš ili dobar ovde je hiljadama reči ispisan moj život, a moj život i ono što sam do sada imala o njemu da kažem, nikako nije puka ravnodušnost.

Blogovi gotovo više i da ne postoje. Sve se svelo na FB, TW, Inst… odakle znam čime se sve još služite, ali svakako blog kao mesto na kome se pojedinac obraća određenoj grupi ljudi, istomišljenika ili ljudima totalno suprotnog mišljenja, više ne postoji sam za sebe. Neka prosto nestane kao oblik komunikacije.  E nećeš majci. Odlučila sam da http://www.charolija.com ima da postoji.

Prosto volim staromodne stvari. Sama od sebe sam stara i staromodna. Mark Zuckerberg ili već ko god da je izmislio to što je izmislio se zajebao.

Kad hoću da ugasim tu mrežu, kaže „ne može“. Ne može, jer mi je 116 000 kojekakvih naloga i pičkih materina povezano sa tim sranjem, s mojim znanjem i namerom ili bez. E nećeš majci. Imam ja svoje mesto na netu i taj njegov Fejsbuk mogu samo za reklamu da koristim. Jebi se Mark i hvala za reklamu.

Njemu se može da milione daje u humanitarne svrhe, zato što je pametan, a mi glupi. U ovoj našoj zemlji, ljudi jedva dan da prežive, ali je važno da su lepu fotku postavili na FB. Mark evo ti đoka.

Nemam pojma šta ko razume iz ovoga što sam rekla, ali znam i sigurna sam da su nam FB, prvenstveno, a onda i ostale „mreže“ oduzele i to malo što smo imali.

Da. I Google Reader je s namerom ugašen. 100%. Isuviše je bio aktivan. Velike su tu pare „prošle“. Ustaneš ujutru otvoriš GR, vidiš ko je šta pisao, prokomentarišeš ako želiš, pročitaš vesti koje želiš, otvoriš šta te zanima. Nema sad. Ima da čitaš i primaš samo ono što ti društvena mreža „dozvoli“ i što je najgore, sam si to izabrao. Nateraju te da pomisliš da si se rodio oštećen. Sa manjkom mozga.

Da bi sve ovo imalo bilo kakav smisao. Objavljujem, odmah i sada, bez obzira što sam izgubila smisao za reč, za pisanje, za govor. Toliko je gluposti ovde do sada rečeno, da ovo ništa neće da smeta, a ja ću ostati dosledna sebi. Šta je „pisac“ hteo da kaže pokazaće vreme. Kad imaš svoje mesto na svetu, na nebu, na netu, može ti se šta god poželiš. FB nalog nije to mesto.

Ovo je MOJ blog i slobodno i dalje, kao i uvek možete da kažete šta god poželite u komentarima, međutim ovde sam ja Zuckerberg, pazite šta pričate, mogu na sud da vas oteram. 🙂 Cuker je šećer, zar ne?

Advertisements

Posted on 09/01/2016, in SVAŠTA NEŠTO and tagged , , , , . Bookmark the permalink. Оставите коментар.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: