Srce za decu

Blic je organizovao akciju Srce za decu, s namerom da se u ovoj akciji prikupe sredstva za najsiromašniju decu Srbije. Juče sam pročitala neke priče. Smrklo mi se. U kakvoj bedi žive mnoga deca naše zemlje. I tako dok ja sa troje rođenih razmišljam šta imam i kako mogu da pomognem ovima koji imaju mnogo manje od nas, počnem da čitam i komentare i tu mi se tek načisto smuči.

Pa jebem ti sve. Da se razumemo  nisam za to da neko ko nema osnovna sredstva za život pošto poto pravi veliku porodicu sa šestoro, osmoro, devetoro dece. Treba ih sve obući i nahraniti, da ništa drugo ne gledamo. Ali stvarno me je bilo sramota posle nekih pročitanih komentara. Sramota što istim jezikom govorim sa tim ljudima koji tako pišu. Kad tako pišu ko zna kako tek misle?

Tolika ostrašćenost, kao da ih se te priče lično tiču. Kao da će neko iz njihovog frižidera da uzme i to nešto da toj jadnoj gladnoj deci. Niko im ništa nije tražio, niko ih ne tera da daju nešto ako ne žele, ali oni se nalaze pametni da morališu i pametuju. Kilometri bezdušnih komentara. Sramota.

Zaboravljaju da ta deca stvarno postoje i da u celoj ovoj priči ništa drugo nije važno nego im pomoći. To kako su i zašto došli na svet uopšte nije važno. Oni postoje i tu su među nama. Da li su njihovi roditelji ovakvi ili onakvi nije važno. Cilj je pomoći deci koja se bude sa smrznutim trepavicama. Nabaviti im ogrev, popraviti im kuću. Cilj je nabaviti pelene za bebu kojojoj guzu uvijaju u krpe. Cilj je devojčici kupiti patike, da se ne stidi bušnih muških čizama na svojim nogama. Cilj je kupiti veš mašinu za porodicu u kojoj devojčica od 17 godina mora da pere veš na ruke. Aloooooo ljudi! To kakvi su im roditelji, da li su normalni, nenormalni, radni, lenji, pametni, glupi, lepi, ružni… baš nikakvog značaja nema.

O kakvom moralu vi govorite? Parafraziram neke komentare: „Ja imam dvoje dece, čak sam tri puta abortirala, samo da bih ovima koje imam mogla sve da pružim.“ Ako ćemo pošteno zar ni ova pametnica nije čula za kontracepciju ili kontracepcija se spominje samo u kontekstu pljuvanja po roditeljima koji imaju više od četvoro dece? Ma kakvi četvoro, dvoje bre.

Sto sedamdeset šest i po miliona nezaposlenih u Srbiji, ma i više, a neka druga pametnica kaže: „Vidi kakvi su im roditelji, neradnici, bizgovi, sede i čekaju da im neko nešto pruži i da, a umeli su da prave decu.“ Na to se druga nadoveže u stilu: „Pa šta da rade kad nemaju diplome?“

Serem vam se po sred vaših diploma i karijera i pameti, posred glave vam se poserem. Bezdušnici jedni.

Još gomila bljak komentara, koji se kreću od feminizma, preko šovinizma,  rasizma, nacionalizma, pa čak do fašizma. E takvi su komentari. Toliko su ljudi postali pametni kada treba nekog da osude.

Zanimljivo mi je da prilikom komentarisanja prednjače žene. Torokuše dokone koje po cele dane vise na društvenim mrežama. Najveća im je muka koji nokat kojim lakom da namažu i da li da se ofarbaju u boju sena ili ipak ne. Seno bih im poslužila da jedu, jer za krave je to najbolja hrana u ovom zimskom periodu. Izvinjavam se životinjama kravama na ovoj konstataciji.

Svako ima pravo da kaže šta god poželi i pomisli da treba da kaže i neka kaže, ali razmislite malo pre nego da se ispljujete po nečijem životu. Bar ponekad svoje „presveto“ mišljenje zadržite za sebe. Ako ne želite da pomognete nemojte, ali bar se ne pravdajte na tako jadan način. Pravdate svoju zlobu i jadnost.

deca

Ko hoće i može da pomogne podatke može da preuzme ovde. Komentari su kao i uvek otvoreni za sve, ali me manite lažnog moralisanja i filozofiraja. Akcija je konkretna. Pomaže se našoj deci, ne nekim tamo vanzemaljcima.

 

Advertisements

Posted on 15/02/2013, in NAŠA DEČURLIJA, srbija and tagged , , , , , , , . Bookmark the permalink. 1 коментар.

  1. Opet ti sa svojim humanizmom…. kakvi ljudi, kakva deca…. ko ih jebe. Lezilebovići, filozofi, neradnici, pametnjakovići….
    Ja imam troje dece…. mada o njima baš i ne vodim računa…. a sem njih imam i dva psa (pit-bula i rotfajlera), tri mačke od kojih dve kućne, sijamske, i još jednu dvorišnu (koju zimi takođe utopljavamo), pa dva velika afrička papagaja i malog pitona (1,8m) u terarijumu.
    I šta sad…. ja zbog tih ljudi i njihove dece treba da prestanem da kupujem guščiju džigericu za Sijamce…. pa one ne mogu ništa drugo da jedu…. NE MOGU…. shvataš li ti to?! A i pit-bul…. tebe sigurno ne interesuje ali on jede samo čisto bareno juneće meso isečeno na krupnije komade. Rotfajler nije toliko zahtevan, ali i njemu kupujem dva velika džaka pseće hrane, papagaji jedu semenje suncokreta pomešanog sa iskrckanim sirovim bademom, a pitončić…. on nam je mezimac…. za njega kupujemo golubove od golubara…. obožava ih.
    I sad ja treba da prestanem da hranim sve te divne životinje da bi neki lelemudi imali ‘leba…. ma ‘ajde molim te!
    Životinje su naši najveći prijatelji, a ti…. ti što ih ti spominješ…. ko su oni uopšte?!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: