Crvljivi jadni svet

Povod za ovaj tekst je sve veći broj ubistava i samoubistava u Srbiji. Toliko je ovo društvo obolelo da na kraju stvarno treba da se desi neka čistka, pa ko živ, ko mrtav. Ljudi više ne vide razliku između dobra i zla i to ne samo oni koji izvršavaju sva ta dela, već i oni koji sve to gledaju, prate, komentarišu, osuđuju ili opravdavaju.

Ovde se sve ucrvljalo. Mnoge stvari su ovde na oko lepe, fine, dobre, ali ako se malo zagrebe po površini, puno je crva koji nagrizaju iznutra. Meni su crvi simbol smrti i umiranja. Baš tako ovo naše društvo pored toga što možemo da vidimo spolja, dobro ili loše, iznutra umire.

Kada neko posle svirepog ubistva može da kaže: „Sama je to tražila. Nije ona bila baš tako nedužna. Šta se penju na štikle i skraćuju suknje? Posle im đavo kriv kad ih siluju i ubijaju. Hoće da se obogate i postanu slavne, da se voze u dobrim kolima i imaju opasnog lika pored sebe, pa još i da ga varaju, e pa ne može, e ako je ubio i ja bih! Kako je zaslužila, tako je i dobila… “ i da su ovo svi komentari bilo bi i dobro, nažalost ovo je samo par rečinica, a Internet je pun stotina i stotina ovakvih, sličnih i crnjih komentara, malo je reći da sam užasnuta i sasvim sigurna da smo potpuno crvljivi.

Istovremeno hvaljen i osporavan, film Klip mnogo toga govori. Samo je problem što većina ljudi u njemu ne vidi i ne gleda ono što treba da vidi. Ne mogu da vide zaslepljeni. Film na surov način prikazuje pravu sliku stvari. Ne to nije pornografski film, to je film u kom mi živimo.

Dokle smo samo došli kada dvoje mladih ljudi ne znaju jedno drugom da pokažu ljubav, sem ponižavanjem sa jedne strane i pristajanjem na ponižavanje s druge. Oni ne umeju drugačije, oni ništa bolje od toga nisu videli, jer nisu ni imali prilike da vide. Od koga da vide i nauče???

Dokle smo došli kada jedna majka može da uđe u sobu svoje ćerke, zatekne je skoro golu kako se slika sa drugaricom za FB i pri tom samo kaže: „Ej devojke, jeste li gladne?“??? Kakve veze ima što se devojke slikaju gole, igraju se deca.

Mnogi brakovi su „popucali“ zbog jurnjave za boljim životom. Majke ili očevi ostaju sami sa decom, pa odakle im još vremena da se njima i bave, treba ih nahraniti pre svega, o drugom da ne govorimo? Šta će deci više? Steći će vaspitanje u školi?

Ljudi naša deca rastu sama. Roditelji su već više od 20 godina okrenuti samo zarađivanju, svi traže način da svojoj decu pruže što više. Treba deci pružiti dobre patike, markiranu garderobu, najbolji telefon, budženi kompjuter… Sa druge strane tu je i ona druga grupa ljudi, koja se trudi da svojoj deci pruži osnovno, pa radeći od jutra do sutra, jedva i da viđaju svoju decu. I šta onda mislite da će postati od njih???

Više od 20 godina?! To je mnogo generacija. Mediji udruženi sa vlašću, ma kojom, su okrenuti protiv nas. Servira nam se ono što žele da prihvatimo i mi to prihvatamo, primamo se i sve van toga što nam je servirano, nije dobro!!!

Ne postoji nikakva šansa da od nečeg lošeg dobijete nešto dobro, pa ma koliko se trudili da to ukrasite. Ako od pokvarenih jaja, ustajalog mleka, bajatih sastojaka, trulog voća, napravite tortu, a onda preko prefilujete fenomenalnim ukusnim šlagom, ukrasite šarenim bombonicama, hoće li to biti ukusan, slasan kolač? Neće. To će biti torta koja samo spolja lepo izgleda i od koje ćete poželeti parče. Kada zasečete takvu tortu, tek onda ćete videti pravi sadržaj.

Začaureni ljudi, namazani slatkim, lepim šlagom, žive i hodaju ovom zemljom. Problem je toliko veliki da se rešenje skoro više i ne nazire. Probudite se, otvorite oči, okrenite se svojoj porodici, deci, pokušajte da nešto promenite bar u svom okruženju, među svojim najbližima, jer ništa drugo nam ne preostaje.

Advertisements

Posted on 14/11/2012, in srbija and tagged , , , , , . Bookmark the permalink. 3 коментара.

  1. Moramo, Čarolijice, brate… da odvojimo pojmove… šta je „svet“? Znam da nije gramatički ispravno… ali, recimo, ne znam, ako misliš pod „svet“ narod u Srbiji… ajde to da pišemo sa početnim malim slovom ili velikim? Ako kazuješ cela planeta, sav ostali „Svet“, van Srbije… ajde to da pišemo sa početnim velikim slovom ili malim, meni svejedno…? Samo da razlikujemo pojmove. Moramo da razlikujemo pojave. Nisam ti ja džabe onomad pisao o džinovskim zidovima i neophodnosti posedovanja ličnog naoružanja u Srbiji. Vidiš, dešavaju se samoubistva i ubistva u svim zemljama ovog svega, u mnogima čak i učestalije nego u Srbiji… nego, nekako, uvek tu postoji školovani policajac, inspektor, pregovarač, profesor, nastavnik, službenik, slučajni prolaznik, šalterski radnik, zaposleni na trafici, šanker… uvek se pojavi pipak sistema da pokuša najbolje i, često, uspeva to mnogo uspešnije nego u Srbiji. Da li si možda gledala snimke izbacivanja Matića iz stana na Dorćolu? To je mnogo interesantnije. Nisam pravnik, nemam pojma da li to valja što su izbacili porodicu iz svog stana ili ne, ali gledaj snimke kako policajac „hapsi“ građane koji protestuju tim povodom… „U MARICU“ reče „čovek“ ženi pre nego što je zgrabio za ramena, odvojio od ćerke i ubacio u kombi!!! Da nije neverovatno, bilo bi glupo… i sve se to dešava u državi u kojoj je premijer ujedno i ministar unutrašnjih poslova. Nisam policajac, ali radim takav posao da mi je, pod određenim okolnostima, dopušteno i naredbodavno posavetovano da uhapsim čoveka. Šta je najbitnije u toj situaciji? SERE MI SE OD BESKONAČNIH VEŽBANJA OVE SITUACIJE KOJA SE VEROVATNO NIKADA NEĆE DOGODITI. „Gospodine / gospođo, u skladu sa Zakonom, obaveštavam Vas da je Vaše ponašanje neprihvatljivo. Ukoliko se nastavi, bićemo prinuđeni da preduzmemo dalju neophodnu akciju protiv Vas.“ Volim ovaj posao, ali ako ga ikada budem menjao, biće to zbog beskonačnih besmislenih ponavljanja simulacija… pre SVAKOG preuzimanja dužnosti ja šefu moram da demonstriram da sam u stanju da legalno uhapsim čoveka, pa idi u pičku materinu… Ukoliko sam izvršio hapšenje, a nema svedoka da posvedoči da sam izgovorio navedeno obaveštenje na engleskom jeziku, odnosno bez obezbeđivanja prevoda na jezik koji uhapšena strana razume, a postojali su uslovi za to – onda je to kidnapovanje i zato se kompanija za koju radim toliko cima oko svega toga. Šta znači „U MARICU“?????? „Idi piški U MARICU“ ili „savetujem ti da se preseliš U MARICU i tamo da živiš“ ili „idi U MARICU, zaposlićemo te u policiji, zanimljiv si kandidat“ ili „naređujem ti da odmah odeš U MARICU, UHAPŠEN SI“? Šta da je službenica britanske ambasade protestovala zbog iseljenja Matića – šta njoj znači izjava „U MARICU“??? Ili Srpkinje policija hapsi bez pardona, dok Britanke oslobađa brzinom kojom pronalazi ukradene japanske bicikle? To su upravo ti poslednji stadijumi raspadanja društva… kada policija hapsi sa povikom „U MARICU“, sledeće je, svakako, posedovanje pušaka, pištolja, džebane i zidova da bi zaštitio rođenu porodicu i prijatelje… ne mora baš svako da razume povik „U MARICU“. JA ga prvi ne razumem. Ako me već neko hapsi, hoću na meni razumljivom jeziku da me obavesti o neophodnosti promene mog legalno-praktičnog statusa. Ali svašta ja ne razumem… ne razumem ni ubijanje devojke tupim predmetom pošto sam joj gasio cigarete po telu… ne razumem ni šta Aleksandar Vučić priča… kakav kraj sledeće nedelje i ponedeljak i utorak ili PRIČAJ ili UMUKNI… i… svašta još nešto ja ne razumem, a nisam glup… zato se uzdam u armaturu, visoke zidove i pouzdan kalibar…

  2. Dobri moj Prijatelju,“svet“, znaš ono nekad, pa kažu: „Eno okupio se silni neki svet…“, pa posle toga može da se kaže šta je u pitanju, šta rade, šta čekaju, koga. E tako i ovaj ovde „svet“, jadna masa izgubljenih ljudi. Pre sam ih upoređivala sa ovcama, ali ovce su mile i plemenite životinje, Velikim ili malim slovom, pod navodnicima ili ne, to je svakako neki svet koji ne želim u svojoj blizini, a primorana sam da živim među njima.

    Ovo za zidove i naoružavanje se dokazalo kao neophodno već nebrojeno puta. U pravu si potpuno, samo što postoji problem. Džabe mi puška kad ne smem da je upotrebim ni da se zaštitim, hapse i u tom slučaju.

  3. Ne mogu se više ni ispratiti afere i događaji, svakodnevno se plasiraju nove priče… u pravu je Petar Luković, to nije narod, to je testo…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: