Rakija je put do sreće, kako god da okreneš

„Putovanje“

Ako možda ima nekog ko se pita šta li radi ova Ivana, čime li se sada bavi, evo da vam ispričam. Celo proleće i leto sam se jurila sa kojekakvim samozvanim bizMismenima, daleko im lepa kuća bila. Ako kojim slučajem budu ovo čitali neka znaju da su mi se na vrh glave popeli, e tako. Omrzla sam svoje omiljeno godišnje doba zbog nekih sitnih vaćaroša.

Kažu ovako, ti kažeš ne može to tako, onda ’ajd nekako, pa se složimo, dogovorimo, mi ispunimo naš deo posla, kad ono oni ne ispune, biće u petak, naravno da ne bude, nego čekaj ponedeljak. Koliko sam se samo ponedeljaka načekala, smrkne mi se kad pomislim na njega.

Tako iz nedelje u nedelju, ide ide, pa stane. Krene, pa uspori, pa si kao u velikom poslu, a u stvari si samo uložio gomilu para i jedva da imaš i za ’leba. Sačuvaj Bože. Srbija treba da se ukine, jer je iznedrila toliko prevaranata, da slobodno možemo ceo svet da pokrijemo, bez po šale. Da ne grešim dušu ima tu i dobrog i poštenog sveta, ali uglavnom i oni najebu kao i mi.

Jedan je toliko zasr’o da verujem da mu je ostao mali broj država gde bi mogao da se preseli. 😀 Ma ko ga šiša, da nije njega bilo ne bih ja sad pravila kuću. Stvarno pravim kuću, samo još da kupim plac.

Kažu da ponekad kad se toliko trudiš oko nečega treba to da pustiš, e kada ga pustiš ono krene da bude dobro. Da vam kažem da je i to istina. Sada kada me više uopšte ne zanima taj posao, ono sve ide glatko. Baš me briga, mene to više ne zanima, to je bilo samo jedno putovanje. Kako bude biće.

Ideja

A šta me onda zanima? Eeee… sad ću da vam pričam. U svoj toj gunguli i jurnjavi jednog dana moj dragi u trenutku kada mu se sve smrklo, svrati u jedno kafanče. Naruči dunjevaču s idejom da se opusti i zaboravi na sve probleme, bar na kratko. Kad ono, to je ta dunja! Sad se vi pitate koja?

To je ona dunja što su je pili kad se rodio Marko. Nisam bila kući iz opravdanih razloga. To je ona dunja što smo je pili za slavu. Pa kad otvoriš flašu, a ono ti zamiriše cela kuća, kao da si zakoračio u detinjstvo i ušao u babinu sobu u selu, na čijem ormanu stoje naređane, žute, lepe, zrele, da miriše soba. To je ona dunja koju je jako teško nabaviti, pa kad je nabaviš onda je štediš, da ti duže traje. I tako moj dragi popije jednu, kupi flašu za kući, donese i … i rodi se ideja.

Naša rakija 

E kada nama nešto padne na pamet, mi to onda i sprovedemo u delo. Pronašli smo prave ljude, došli do izvora, obavili sve zakonske obaveze i sada imamo rakije koliko god hoćeš. Ne samo dunje, nego još 5 vrsta, da se ne zna koja je od koje lepša i pitkija. Pitate se šta će nam tolika rakija, e pa treba nam. Što bismo ljubomorno čuvali za sebe ono što zaslužuje i može da nas predstavlja bilo gde na svetu? Sada smo u mogućnosti da usrećimo i druge ljude, jer stvarno je prava sreća popiti najbolju srpsku rakiju.

Odavno vam pričam da bih se najradije preselila u selo. Međutim to baš i nije lako izvodljivo, zbog dece i škole, ali je zato izvodljivo deo srpskog sela i tradicije preseliti u grad. Ako smo po čemu poznati, onda je to rakija.

Još nismo počeli da živimo od rakije, ali smo bar veseliji i zdraviji. Ovo bre nije rakija, ovo je lek u pravom smislu reči, leči i telo i duh. Naravno da ne valja mnogo da se pije, ali svaki dan po jednu, valja za cirkulaciju, što bi rekla moja pokojna baba. Mislim po jednu od svake vrste. 😀 Šalim se, mnogo bi bilo. Svaki dan različita. Ima za 6 dana, a ponedeljak neka čeka. Dosta sam ja njega čekala. Ponedeljak čeka medovaču, koja je u pripremi, da radna nedelja počne medeno.

Za srećan i zdrav život po jedna rakijica svaki dan. Nego mnooogo lepa, pa i nije lako stati kod jedne, pa ma koju da izabere čovek. Utorkom dunja, sredom šljiva, četvrtkom loza, petak rezervisan za breskvu, subotom viljamovka, nedeljom kajsija, a ponedeljak neka čeka još malo.

  

  

Kako sad da vam opisujem ukus, miris i aromu tih rakija. To čovek mora da proba. Meni se najviše sviđaju dunja i breskva. Breskvu kad piješ kao da si zagrizao svežu zrelu breskvu, ali kako da zanemarim lozu. Kao da sediš u vinogradu kad je grožđe zrelo za branje, pa miriše ceo kraj. Šljivovica me podseća na detinjstvo. Ne znači to da sam ja pila rakiju kad sam bila mala, nego sam se svake godine kada se u selu pekla rakija, muvala oko kazana sa ostalom decom, a mnoge događaje ljudi pamte po mirisima. I kajsija me podseća na detinjstvo, kad je mama kuvala džem od kajsija, a viljamovka… znaš ono kad zagrizeš krušku, pa ti curi onaj sok niz bradu.

Kafanče

S obzirom da jeste teško opisati nešto što je neopisivo, sledeća ideja koju imam je da napokon otvorim jedno maleno kafanče, pa da ima gde čovek da proba tu našu rakiju. Kažem napokon, jer to odavno želim. Onako lepo, šćućureno, s dušom i crvenim kariranim stolnjacima, pa kad uđeš da ti se ne ide kući.

Napolju pada sneg, a ti uđeš lupiš malo nogama da streseš sneg sa obuće, skineš kapu, pa zagledaš gde ima mesta. U ćošku furunče, pucketa vatrica, miriše sveža, vruća pogača, pomešana sa mirisom kuvane rakije, šumadijski čaj. Naručiš omiljenu rakijicu da se malo zgreješ, a uz rakiju stigne i meze. Pršuta, sir i najbolji kraljevački kajmak. Naravno tu je i salata od kiselog kupusa. Razmiljaš da l’ da uz meze uzmeš pogaču ili proju? Vidi, vidi danas ima i sarma. Izgleda da je gazdarica bila raspoložena za kuvanje. E to mora da se proba. Čuje se neka dobra muzika, onako taman da je ima, da mogu ljudi da razgovaraju. Društvo opušteno, nasmejano, lepe neke priče se pričaju, uživanje za sva čula. Popije se druga, treća, a onda stignu drugari muzikanti, pa se atmosfera digne na malo viši nivo. Što se pričalo, pričalo se, došlo vreme za violinu na uvce, muziku i pesmu…

Raspilavih se, a i  to moje kafanče je neopisivo. Biće, pa ćete da vidite kako je to dobro mesto da se čovek opusti, uživa i proba našu rakiju.

Kuća 

Šta sam ono još htela da vam ispričam, a da… rekoh negde usput da pravim i kuću. Pravim kuću, a još ni plac nemam. Sve se može kada čovek želi i kada je spreman da ono o čemu sanja i ostvari. Za kafanče morate malo da se potrudite da ga zamislite, jer nemam odgovarajućih slika, ali zato kuću mogu da vam pokažem.

 

Mnogo mi se sviđa. Imam ceo projekat i tačno znam gde će šta i kako da bude. Samo što još ne znam gde će biti ova naša divna kuća. Imam više ideja i solucija u glavi, ali polako dok se sve iskristališe, pa ćemo videti.

 

Konekcija

I tako, laganica pravim kuću i uživam. Baš me briga za sve probleme, jer problemi postoje da bi se rešavali. Kada je čovek pozitivan onda i privlači pozitivno i to je 100% tačno. Dok sam bila na tri ćoška, oko mene su bili baš takvi ljudi, ćoškasti, a zahvaljujući našoj rakiji za vrlo kratko vreme sam upoznala nekoliko izvanrednih, zanimljivih ljudi, što je svakako dobar znak. Dobra stvar, povezuje dobre ljude, a i svakako ste čuli za ono: „Rakia connecting people“. Kod nas je baš tako. 🙂 Ako ste raspoloženi za neku „konekciju“ znate kako možete da me nađete. 😉 ‘Ajd, pa živeli.

 

 

Advertisements

Posted on 15/09/2012, in Boje su u nama, ISTORIJA JEDNOG ŽIVOTA and tagged , , , . Bookmark the permalink. 12 коментара.

  1. Ojha živeli!
    Čekam medovaču!

  2. Samo ti čekaj ponedeljak. 😀 Živa bila.

  3. Kućica je divna. Nadam se da si računala jednu sobicu za mene 🙂
    Što se tiče rakije, ne pijem je, ali volim njen miris. Moja baka je godinama pekla rakiju i od toga živela. Sećam se kajsija u njenom voćnjaku. Velike, mirisne …. eh taj miris mi je ostao u sećanju.

  4. Verkić ima da propiješ. 😀 Udri brigu na veselje.

  5. Cheers, neka je sa srecom…

  6. Ako preteraš može doći do halucinacije, da ti se prividi crno dete 😉 Srećno 🙂

  7. Hvala Prijatelju. Rado bih ti poslala jednu flasu, ali jbga ne sme se nikako u te tvoje krajeve. 🙂

  8. što ne sme? 😀

  9. živjela bona
    kajsiju za mene u kafanici,sve stresah snijeg sa čizama koliko sam se bila udubila u priču
    a vatra pucketa…
    sarmu da motamo zajedno

  10. Živeli! Obožavam rakiju, dunju pogotovo, podržavam izgradnju kuće. Znaš da sam i ja maštala o salašu. Ništa od toga, ali zato, uskoro mnogo novosti od mene.
    Cmokić svima ponaosob! 😀

  11. Mislim da nisi u pravu kada kažeš da je problem sa prevarantima tako velik samo u Srbiji, imamo i mi u susjedstvu istih takvih problema! Mislim da su prevaranti zlo kojega se nećemo nikada riješiti 😀

  1. Повратни пинг: Ne umem bolje da živim, ali umem bolje da uživam | Charolija

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: