Padobranstvo i letenje – jeste sreća

 

Danima sam beskrajno tužna zbog tragedije koja se desila u Banja Luci. Nisam poznavala sve momke koji su stradali, većinu  jesam, što je nebitno za moju tugu, za izgubljenim mladim životima. Ne znam koga mi je više od njih žao, da li ovih koji su „osetili“ nebo ili ovih koji su želeli da ostvare svoj san o slobodi letenja, a nisu. Uh… da im je to bar bio drugi, treći, sedmi skok… Da su bar doživeli taj osećaj potpune slobode. Tuga neizmerna, jer podjednaka želja i ljubav je  sve njih odvela u taj avion koji se srušio. Jednostavno je tako i ja na sve to baš tako gledam.

Raspredaju se razne priče, svi su pametni, svi znaju šta se tačno desilo, svi znaju ko je kriv, svi krivicu za nesreću svaljuju na nekog. Bez obzira šta utvrdi istraga, njih više niko ne može da vrati, pa s toga čemu sve te priče? Da se ogradim, ovde pre svega mislim na novinare i komentare njihovih tekstova, kojima je nečija nesreća glavna vest i novost.

Ljudi koji Cesnu nisu videli ni na slici, daju sebi za pravo da pišu o svemu tome, zarad bolje i veće čitanosti, posećenosti sajta ili ko zna zašto? Bolesno.

Svaki padobranac koji uđe u avion sa namerom da skoči, svestan je da samim tim činom sebe stavlja u situaciju opasnu po život, ali i sa verom, pre svega u sebe, svoju opremu, drugare sa kojima skače, da će na kraju svega, posle rečima neopisivog osećaja običnim smrtnicima, srećno sleteti na zemlju.

Nema tu puno razmišljanja… najvažnije je da sam danas došao/la na aerodrom, da je moja oprema potpuno OK, da imam para za skok, da ima mesta u avionu, da ću danas skočiti još jedan, dva… pet skokova. Ništa drugo nije važno. Idemo… Ready Set Go! Idemo da letimo, mi se ne foliramo, mi jesmo drugačiji. Tačka.

Svega sam se nagledala i svašta doživela u vezi padobranstva, više lepog nego ružnog, ali nikada nisam videla tužnog padobranca koji se sprema za skok. Padobranac može biti ushićen, koncentrisan, uplašen, srećan… ali nikada nijedan nije tužan. NIKADA! Padobranstvo je životna sreća i ništa drugo. Sve drugo je priča onih koji ništa o tome ne znaju. Puko teoretičarsko naklapanje ljudi koji i ne znaju gde se nalazi neki mali lokalni aerodrom dok se ne desi neka nesreća, na koji otrče brže bolje da napišu kakav tekst, da prvi snime, slikaju tragediju, da prvi obaveste…

A nesreće se događaju i molim vas, nemojte napamet da pričate, nemojte da donosite zaključke i pišete o onome o čemu baš ništa ne znate. Ili i ako znate, nemojte da nagađate, da pretpostavljate, da pametujete. Svojim postupcima se rugate žrtvama tragedije. Ne samo ove, nego bilo koje koja se desi. Postoje ljudi koji su zaduženi da utvrde uzrok nesreće i daju zvaničan izveštaj.

Strašno mi je žao momaka koji su krenuli na svoj prvi skok, a nisu doživeli da ga dovrše, da ih šutnu u dupe, da časte drugare zbog svog prvog skoka, da dožive svoj drugi skok, koji je po meni presudan za nastavak padobranstva. Nisu doživeli da postanu pravi padobranci. To me poražava potpuno.

O iskusnim momcima koji su stradali mogu samo reći da su imali sreće da u životu dožive tu slobodu. Da dožive sve to što jesu tokom svojih skokova i letenja. Padobranstvo i letenje jeste SREĆA.

Ma šta bio razlog rušenja ovog aviona, ništa i niko te mlade živote neće i ne može vratiti u život. Molim vas odnosite se sa poštovanjem prema njima.

Ne pominjem njihova imena ne zato što ih ne poštujem ili ne znam kako se momci zovu, već zato što ti momci jesu svi mi. Padobranci pre svega, pa onda sve ostalo.

Tuga vremenom izbledi, ali sećanje ostaje zauvek. Slava vam momci. Neka vam je laka crna zemlja i večno plavo nebo.

 

Advertisements

Posted on 24/05/2012, in Padobranstvo, SVAŠTA NEŠTO and tagged , , , , . Bookmark the permalink. 3 коментара.

  1. Neka im je večna slava.

  2. Zaista je tužno što je toliko mladog sveta poginulo. Kada sam čula tu žalosnu vest, odmah sam pomislila na tebe i na mog brata, pokojnog. Sutra, 26. je tri godine od kako je umro.

    Slava poginulim mladim ljudima!

  3. Draga Dudo, slava svim našim ikada i bilo gde stradalim padobrancima. Imala si brata za ponos. 😦

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: