Crvena Zvezda – Žerminal Ekeren 02. oktobar, 1997. – Beograd, Marakana

Prvo kolo Kupa pobednika kupova, Marakana. Prvu utakmicu smo izgubili 2:3 kod njih, dve nedelje pre tog četvrtka, 2. oktobra, 1997. Atmosfera na stadionu kao nikada pre toga ili sam je ja tako zapamtila, jer to je poslednja Zvezdina utakmica na kojoj sam bila. Meni se i danas plače kada se toga setim.

Voljeni Sever, ne mogu o tome da pišem, ne znam ni odakle mi to sada palo na pamet. Toga se verovatno više niko i ne seća. Ko nije navijač Zvezde i nije osetio duh Severa ne zna i nikada neće znati što se meni plače kad se toga setim. Šteta za mnoge mlade ljude koji bi trebali da osete taj duh zajedništva, ali nikada neće, jer sve je to nestalo u gomili sranja koja nas okružuju sada.

Da vam pričam o utakmici ili o atmosferi na stadionu. Hm? O utakmici se sve zna i verovatno su napisani mnogi tekstovi. Kiša. Ja takvu nikada pre, a ni posle toga nisam ni videla ni osetila na svojoj koži, a verovatno nikada i neću. Sigurno ne na voljenoj Marakani.

Neću da vam pričam ni o jednoj utakmici pre te, već baš o toj. Svi Zvezdini i uspesi i neuspesi su zabeleženi, ali Crvena Zvezda – Žerminal Ekeren je prekretnica za mene, pa ma šta ko da je napisao do sada, e nisam ja. Prekretnica i u smislu navijanja, i odlaska na utakmice i u smislu mog života posle toga.

Ne mogu se setiti nijedne pesme iz tog vremena, dok me neko ne bi podsetio, ne znam ništa, sećam se ogromne zastave preko svoje glave, sreće, početka utakmice, ushićenja onog naročitog, već doživljenog pre toga na sličnim utakmicama, ali ta kiša. Nezaboravna…

I nema veze goooooooool, Drulić 18 minut, posle asistencije Pantelića je zakucao golčinu. Ako se dobro sećam tako je bilo. Pamtim ko slon. Tako je bilo. Tačka.

Pesma, veselje, baklje, ludilo, a ja mišica. Pa nisam više bila ni „marakanska beba“, imala sam već 23 godine i iza sebe dobrog stadionskog iskustva, ali mislim da me nikada niko nije u životu pazio kao momci sa Severa, na Marakani. Tada i uvek pre toga. Dobri momci koji saosećaju sa mojom ludošću da se uopšte tu nađem tako mala i luda. Zajedništvo.

Nije bilo važno da li me neko poznaje ili ne, već da me neko ne povredi slučajno. Da me ne pregaze u izlivu strasti i energije. Sever je to. Marakanski Sever, a momci sa Severa su uvek bili džentlmeni i iskreno verujem da su to i ostali. Znam da jesu.

Kiša, neprestana kiša, pesma neprestana pesma, baklje, ludilo… kiša ipak.

Ma znate… kada na prvi derbi Zvezda – Partizan  odete tako što u osmom razredu pobegnete iz škole, koja se nalazi u Kraljevu, švercujete se vozom, do Beograda, pa onda Marakana, zato što želite tako, bez obzira na bilo kakve kazne i sranja koja vas čekaju, tada porušite sve granice. Ma tada postanete čovek. Svoj.

E ako to niste uradili ili nešto slično, onda ne možete razumeti. Vi ste promašen slučaj onda. Ozbiljno to kažem. Lude stvari se prvo rade dok ste ludi i mladi, nezreli i mali, kasnije to nećete da uradite, jer ostarite i izlapite. Postanete pičke i nemate muda ni za šta.

Onda se stisnete i mrzi vas i da živite, a ne da radite neke šašave stvari. Zbog toga tada što sam radila i uradila, ja sam i dalje spremna na šašave stvari. I od svega tada što sam rekla da ću da uradim, ostalo mi je samo još da se popnem na vrh tornja kraljevačke toplane i da se razderem ko ludak. Sve drugo što sam sebi tada zacrtala sam uradila.

Utakmica sa početka priče. Krajnji rezultat 1:1, dali su nam gol i pored nekoliko naših šansi, mi smo izgubili. Ipak ne idemo dalje. Ispali smo. Kada su nam dali taj gol ja sam htela da umrem. Možete li vi uopšte zamisliti taj bol i tugu, da povraćate. Jesam, priznajem, ne stidim se. Naravno da nisam bila pijana, drogirana ili već šta. Na stadion sam došla sa kesicom semenki i flašom vode. Ja sam povraćala od tuge. Nisam umela da tu svoju tugu drugačije kanališem. Istina. 87 minut utakmice me je dotukao totalno. Prečka.

Ne niko nije pobegao od mene. Došlo je par momaka oko mene i onda smo plakali zajedeno. Kisnuli na neviđenoj kiši i plakali. Ma sigurno niste videli takvu kišu, ali sigurno niste videli ni takvu scenu, ljubav najblaže rečeno. Istina. Iskrenu, među ljudima koji se više nikada neće videti. Razumevanje. Momci po terenu su do listova bili u vodi i jurili loptu. Trudili se, ali nisu uspeli da pobede.

Kada se sve završilo, bukvalno smo hodali po vodi do članaka. Noć i naredne dve sam provela u jednom beogradskom hotelu. Patike sam sušila 3 dana da bih suva otišla kući, ali ipak u međuvremenu sam kupila druge da ne idem bosa po beogradskim žurkama.

Nisam više nikada otišla ni na jednu Zvezdinu utakmicu, ne bih umela da podnesem ni jedan više poraz, nikada. Ja bih prosto umrla. Nisam nikakav navijač, ekstremna kao i u svemu. Zvezdu volim, ali više volim sebe, a ko nije za sebe nije ni za druge. Je l’ tako tako je. Tačka.  Nisam ni nikakva domaćica, pa ću zato da se obogatim.

Ne mogu vam ja divlja, pričati kako se prave kolači, recepti postoje na milion sajtova, pa nađite i snađite se, ali vam umem ispričati kako se raste u čoveka. Baš me briga za kolače, oni se kupuju i u svakoj poslastičarnici, ali čovek možete postati samo ako to stvarno želite.

Ne kažem da ćete postati čovek ako pokisnete na Marakani, ali … ma ništa, mislite.

Domaćica ima na svakom ćošku i svaka zna da vam napravi ručak i slasne kolače, ali retko ćete naći „devojčicu“ da vam ispriča priču kako je to biti na utakmici Zvezda – Ekeren, povraćati od tuge na Marakani i tri dana sušuti patike. Ili kako je to… eheeeej kakvih ja sve priča još imam da ispričam.  Ma jebite se manekeni!

 

Advertisements

Posted on 03/02/2012, in SVAŠTA NEŠTO and tagged , , , , , , . Bookmark the permalink. 1 коментар.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: