Ljubavčica moja

 

Moje najstarije dete je jedno srećno dete, koje je imalo sve predispozicije da bude nesrećno u životu još u ranom detinjstvu. Eheeej… to je moje dete, pa ma šta da joj se dešava u životu ima veze i sa mnom. Znači ja sam odgovorna i za njene suze i za njen smeh. Nisam dala i ne dam da bude nesrećna, sve dok umem i mogu da joj pomognem u njenom ratu sa životom.

Njene borbe su bile i jesu i moje, pa i ako su bile njene lične. Zar mislite da naša deca nemaju sopstvene bitke? Naravno da ih imaju i naravno da treba da nauče da se izbore sami. Bez obzira koliko ja uvek tu bila za nju, ona ima svoj život. Svako biće ima svoj život u koji će nas pustiti samo onoliko koliko nam dozvole. Tačno onoliko koliko smo vešti da im pružimo podršku i poverenje, da nam veruju i oslone se na nas kada je teško. Ako ništa drugo bar smo malo jači i iskusniji i ako to ne znači da smo pametniji.

Nisam pametnija od moje Jovane, možda sam samo nešto više naučila tokom života, ali to ne znači da sam mudrija i da bih ja nešto bolje od nje uradila. Da smo isto godište, ne bih mogla ni u čemu da je pobedim. Bez obzira da li imale moje ili njene godine.

Hvala Bogu došlo je vreme da mnoge stvari ume i može bolje od mene da uradi i radi i iskreno se nadam da će vremenom biti sve više takvih stvari, a najvažnije u svemu tome je, što ona kao ni ostala moja deca ni na šta nikada nije bila primoravana.

Kao primer, čak ni na pranje zuba. Zubi se peru zato što treba, a ne zato što se mora. Ništa se ne mora. Sasvim jednostavno. Ako ne pereš zube pokvariće se, tebe će da boli ne mene. Nijedno od njih neće da legne u krevet pre nego da operu zube. To je rezultat. Ana kaže: „Eeee kad sam bila mala glođala sam kamen, pa sam evo slomila zub. Ne sme deca ništa da glođaju što nije za jelo. Eto sad, vidi šta sam uradila.“ Baš tako kaže.

Naravno da je nisam pustila da „glođa“ kamen, ali eto desilo se, a ona kao posledicu svog postupka vidi sada svoj polomljen zub iako je bila malena mišica. Znam da nije mene lako razumeti, ali se prosto nadam da će neko shvatiti šta ja to ovde pričam.

Da se vratimo na Jovanu. Punih 12 godina ima. U tom periodu se svašta nešto dešava u glavama i telu svih devojčica. Pubertet na pragu, kod nekih već odavno nastupio. Telo se lagano menja, kao i stanje duha. Treba to sve prihvatiti i savladati. Zavoleti svoje novo telo i svoj razum i misli i sve ono što donose hormoni.

E pa… ako ste sa 3 godine naučili da ne treba grickati kamen, jer je loše za zube, onda ćete sa 12 znati da ne treba da radite ništa što vam može naneti neko zlo. Istina.

Kako znati šta je zlo? Naučiće vas majka. Pričaće do iznemoglosti, plakaće sa vama kad ste tužni, smejaće se kad ste i vi nasmejani, verovaće vam i potvrdiće vaše poverenje, zameniće vam oca koliko je god u njenoj moći onda kad dođe do takve situacije, izudaraće vas po guzici, jer ste istrčali na ulicu, reći će vam, onako krajnje ozbiljno:  „… slušaj, kad me mnogo iznerviraš, a ti beži, jer ako te uhvatim prebiću te ko sliku… „, a onda ćete vi doći kod svoje majke u zagrljaj i ispričati joj što ste ispali takva budala u određenoj situaciji, pa ćete opet zajedno da se isplačete, izljubite, izgolicate i ismejete tome.

Umem kao majka da budem i jako gruba, rečima. Da joj saspem u lice sve što mislim da jeste, ne ono što znam da je ispravno, jer odakle ja znam šta je ispravno za nju. Rasplače se, kaže: „Povredila si me.“ E neka sam. Bolje da te ja koja te volim povredim, nego oni koji se pretvaraju da te vole, pa da posle patiš.

Ne dam da te iko povredi. Ne dam da te niko laže i priča ti bajke. Ne mogu da ih sprečim da ti pričaju, ali umem da te naučim da znaš kada se nečemu treba nadati, a kada ne. Želim da znaš da kada tvoj tata kaže: „E još samo ovo, pa ću se onda posvetiti tebi.“, shvatiš kao nešto čime opravdava sebe i pokušava nekako da „kupi“ još koju godinu. Hoću da pored svega onoga u čemu si bolja od mene, naučiš da budeš i mudrija.

Moj životni san je da jednog dana ti mene savetuješ, jer očigledno tvoja majka ne ume da daje savete. Želim da baš u svemu budeš bolja, pametnija, mudrija, više svoja, slobodna, srećna…  Tvoja majka samo ume da te prati u svim tvojim uspesima i padovima u životu. Da daje sve od sebe da bude onako kako ti budeš želela. Da ti bude podrška, pa ma koliko nešto izgledalo šašavo i svi drugi rekli da grešiš. Uvek ću te podržati, pa makar ceo svet rekao da to nije dobro. Imaš svoj život i ako jednog dana sve bude stajalo naglavačke biće tako zato što ti tako želiš i tako ti odgovara.

Nije loše okrenuti svet naglavačke. Tvoja majka se još uvek trudi da ispuni taj svoj životni san. Donekle sam uspela , ali… Sigurna sam da ćemo udružene uspeti 100%. Okrenimo svet naglavačke. Ko kaže da je dobro samo ono što oni misle da je dobro? Dobro je ono što mi mislimo da jeste. Samo je stvar u tome koliko ću te „namazati“ pre nego što stvarno poletiš.  Hvala ti na svemu, moja jedinstvena Ljubavčice.

I još nešto pilići moji. Sve ovo važi i za vas ostale. Roditelje ne možemo da biramo. Kako je Jovani, tako je zapalo i vama. Daću sve od sebe da vam prvo sa mnom bude zabavno, onda poučno i na kraju sve kako se dogovorimo. Biće baš onako kako treba da bude. Ljubav je sve.

 

Advertisements

Posted on 30/01/2012, in NAŠA DEČURLIJA and tagged , , , , , , , . Bookmark the permalink. 7 коментара.

  1. Bravo, mama, samo naprijed! Smijte se i plačite, šta god, samo radite to zajedno… 🙂
    I moje starije dijete čini prve korake ka pubertetu, juče primijetismo prvu bubuljicu, eh muka 😀 Počela da navija kosu na krpice 😀 Ih…
    Ljubimo vas, sve redom!

  2. Tash držimo se, ne damo se, kao i vi isto. 🙂 Bubuljice i još koje šta, ma izborićemo se. 😉 Ljubimo i mi vas, jako jako jako i puno puno. 🙂

  3. Jao, Char na dar :najljubavnijismajlikojimožešdazamisliš: . I moje pile i je se zivkamo Ljubavčice 😀 . I znaš šta, 100dana te grlim za ono: da ona savetuje tebe. Dosta tome ima da sam sebi zacrtala keo jedan od ciljeva da umem da poslušam dete, bez glupave sujete odraslog bića 🙂 . Sve ćete vi uspeti i savladati s takvom koncentracijum ljubavi 😉

  4. Šta reći nego “ i mater vetru dok je vama VAS“
    Porodica je najveće blago!
    Kako ti je porasla LJUbavčica!!! Divni ste.

  5. Moje su velike pa im više ne tapam baš tako, ali, one znaju koliko ih volim. Podsetim ih s vremena na vreme.
    Blago tvojoj Ljubavčici kakvu majku ima! 🙂

  6. Kako si ovo divno napisala! Svaka cast. Ganula si me. Ja imam dve cerke. Citala bih ovaj tekst vise puta i citacu ga

  1. Повратни пинг: "Sve su to samo trenuci koji se pretvore u život" - Charolija | Džepna Venera blog

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: