Napokon zajedno

Čini mi se nikad topliji decembar nije bio. Nema čak ni kiše. Ne volim kišu, ali malo snega u decembru bi bila lepa promena. U suštini briga mene za vremenske prilike i neprilike, najvažnije od svega je da smo mi opet zajedno.

 

Napokon zajedno... Ivan i Ivana

Odvojili smo četiri dana samo za nas dvoje. Ne zato što se Ivan više uželeo mene nego dece, daleko od toga, već zato što je i njemu i meni neophodno malo mira, vremena posvećenog jedno drugom. Ispada da nam je i to previše, jer smo već posle prvog dana poželeli da odemo kući.

Nismo, jer bez obzira koliko malo pameti imamo, imamo je sasvim dovoljno da shvatimo da nam je psihički i fizički odmor neophodan posle četiri i po meseca razdvojenosti, rada, stresa, skajpa… Ako ništa drugo treba se ispričati na miru. Bez mnogo razmišljanja odlučili smo da i ovaj godišnji odmor započnemo sa banjom Ždrelo, kao i prošlog puta. Prvog dana smo se slatko ispričali uz dobru klopu, dunjicu i odličnu uslugu. 😀

"... ma šta kažeš? Ne mogu da verujem... " 🙂

 

Neću da lažem, istina je da je prosto morao da mi plati da bih ućutala i prešla preko nekih stvari. Da je platio jeste, da sam pristala da ućutim jesam, ali samo 15 minuta. 😀 Kolk’o para tolk’o i muzike, što znači da sam kad je prošla vrednost plaćenog ćutanja, mlela kao navijena i opet nisam rekla sve što imam. Ma tek ću da „meljem“. Ne dam na nas i tačka. Ne dam niko da nas jebe, a da mi ne damo svoj pristanak.

"Znači... platiiii.... "

"... i šta misliš koliko ja mogu da ćutim za ovu siću?" :)))

Onda sam malo razmislila i naravno shvatila da nema razloga da nešto treba da prećutim bilo kome.

"Hmmm... šta sad da mu radim?" 🙂

Kada mi je palo na pamet šta bih mogla da mu uradim, vratila sam mu siću, bacila u krevet i pustila ga da spava. Onda otišla na bazen na kupanje i  navatala masažu od sat vremena. Negde sam usput udarila glavom i sutradan imala čvorugu. 😀 Tajna. Niko ne zna, gde, zašto i kako sam lupila čelom. Dobra dunja kad vam kažem.

"... evo vraćam ti tvoju siću, ne možeš mene tako lako potkupiti... " 🙂

 Prava, prirodna, ma lek, ne boli glava od nje, sem u slučaju da se odvalite negde u zid, onako u prolazu. 😀

Dunja na ledu

 Da ne dužim mnogo. Četiri predivna dana su iza nas. Došli smo kući, ovde  se sa našom decom dešavaju neke divnije stvari. Odoh sada da spavam, pa ću sutra nastaviti.

potpuno opuštena, srećna, zadovoljna...

Advertisements

Posted on 17/12/2011, in ISTORIJA JEDNOG ŽIVOTA and tagged , , , , . Bookmark the permalink. 8 коментара.

  1. Predivno! uzivajte!

  2. da mi samo vidiš osmjeh 🙂
    bravo za vas

  3. Ja sam očekivala više „onih“ fotografija… 😀 😀 😛 Ostaje da maštamo 😆

  4. ne znam šta jebilo sa mojim komentarom 😯
    ajd, ponoviću
    radujem se što ste srećni i što znate da uživate
    bravo za vas dvoje

  5. jebiga, ne može

  6. Vidi se da ste uživali. Baš ste slatki

  7. Baš znam kad da svratim 🙂 . Eeeee, neka ste zajedno :-). Lepo vas i veselo bilo 😀

  8. Sve slike su lepe, ali je „Sića“ moj favorit!!!!! 😀

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: