Srbijo tugo moja – jedina tvoja šansa je REVOLUCIJA !

„Tročlana porodica iz nepoznatog razloga skočila kroz prozor samačkog vojnog hotela u Batutovoj ulici u Beogradu.“ Je l’ ovo samo još jedna vest, još jedna tragedija koja se pročita, a onda se pređe na novi tekst iz crne hronike koja je svakim danom sve više puna tragedija? Nije, ovo je pravo stanje stvari. Prava slika današnje Srbije i života u njoj.

„Iz nepoznatog razloga“? Pogledajte samo malo oko sebe i videćete gomilu razloga na svakom koraku.

Vojni penzioner. Znate li vi kako su nekada živeli vojni penzioneri? Bili su cenjeni i poštovani u društvu, a danas su vojni penzioneri i mnoga vojna lica završili sa svojim porodicama  u samačkim vojnim hotelima, u sobama od  dvadesetak kvadrata, sa zajedničkim kupatilom. Jad i beda, tuga i tragedija.

Dok je završavao vojnu školu u Rajlovcu sigurno nije mogao ni da nasluti šta ga čeka u životu. Gde je sve radio, gde se još školovao, u kojim gradovima je živeo, kakve je snove imao?

Jesu li uveče legli zajedno u svojih 20 kvadrata, zagrlili se sa mišlju da kada svane svu svoju muku i probleme ostave za sobom skokom u smrt. Šta sa detetom? „Ovakvom svetu ne možemo ostaviti naše dete.“ Ne verujem da su  smišljeno, ovako tragično završili.

Rešenje svakog problema postoji sve dok postoji i nada, a šta kada i nada umre, da li je tada vreme da i mi umremo sa njom? Nije.

Ne sme tako, ne treba tako, ne smemo da dozvolimo da nas dovedu do toga da počnemo da se samoubijamo.

Iz svojih ranijih iskustava ne verujem novinarima, ali kažu da je prvo mama skočila, a onda otac sa sinom u naručju. Nije moje da sudim, ali napravio je veliku grešku. Ne daj Bože nikom, ali na njegovom mestu sasvim drugačije bih postupila, da mi žena iskoči kroz prozor.

Vodim se mišlju, jednom vojnik zauvek vojnik.

Postoji jedan bloger koji piše priču u nastavcima koja se zove „Pokojnik“, e pa na mestu tog kapetana koji je sebe, a za malo i rođeno dete odveo u smrt ja bih postupila kao lik iz te izmišljene priče. Žalosno je što u Srbiji izmišljene priče nisu daleko od stvarnosti i istine. Žalosno je što su ljude doveli do toga da postupe kao što su oni. Žalosno je što valjda ima i onih koji razmišljaju ovako kao ja. Tuga, jad, čemer, beda, nemaština…

Ljudima je sve dozlogrdilo. Šta je sa našim ratnim vojnim invalidima, koji skoro kao da više i ne žive. Važno je da Srbija uđe u EU, sve drugo je nebitno. Ljudi nisu bitni, sve više „pokojnika“ šeta ulicama naših gradova.

Blogeri i tviteraši i ostali, a šta je nama važno? Odakle da skinemo koju pesmu? Na kojoj društvenoj mreži da ostavimo što zanimljiviju poruku? Da kojim slučajem ne propustimo neku tursku seriju ili izbor za neki Prvi glas ili neku Zvezdu? Da li je neki ministar otvorio neki nalog i da li je to stvarno on? Hoće li nas uvrstiti u neku listu uticajnih blogera i koje kakvih kuraca? Hoćemo li da pišemo i budemo uz neku političku partiju za neku crkavicu? Da promovišemo „kurve“, preletače, pizde i izdajice srpskog naroda?  Da im se uvlačimo u guzicu, jer su na vlasti ili će možda biti na vlasti? Da budemo opozicija toj vlasti, opozicija koja je ista kao i sama vlast? Da se zgrozimo kad neko skoči kroz prozor, a onda da pičimo dalje, jer dobro je da nije neko naš? Da klimamo glavom kako nam kažu? JA NEĆU!!!

Srbijo tugo moja, jedini spas je u revoluciji, ali… Toliko se šljama namnožilo da više nema onih koji bi nešto zaista preduzeli. Plačite ljudi, jer jeste za plakanje, a ja ću da glasam za Beogradski sindikat. Vi kako vam je volja, kako vam savest nalaže, ako je uopšte ostalo savesnih na ovom svetu? REVOLUCIJA! Ja sam mala, moje reči ne znače mnogo, gotovo ništa, ne mogu da dignem revoluciju, ali mogu da kažem šta mislim i da neke pametnije od sebe, nateram da se zamisle.

P.S. Revolucija je, u opštem slučaju, radikalna promena drušvenih odnosa. U političkom označava korenitu promenu društvenog uređenja. Reč revolucija znači preobrat. U nekim revolucijama učestvuje veliki broj ljudi, ili čak većina neke socijalne grupacije ili naroda, dok u neke revolucije vodi samo mala grupa revolucionara. 

Obavezno obratiti pažnju na tekst. Beogradski sindikat za predsednika Srbije!




 

Advertisements

Posted on 07/12/2011, in srbija and tagged , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. 24 коментара.

  1. Šta reći? „Tuga, jad, čemer, beda, nemaština…“

  2. Ovo su situacije koje pogađaju svakog čoveka. Bije direktno u srce a mozak hoće da eksplodira. Zato se mnogi i klone komentarisanja, čitanja u novinama, gase tv kad naiđe, jer ne mogu da podnesu. Jer su i sami u teškoj situaciji. Prošla su vremena kad nismo obraćali pažnju jer smo pomalo obesni. Sad se sklanjamo jer nismo u stanju, plašimo se svake nove kapi jer ne znamo koja će da prepuni našu čašu.
    Veliki sam protivnik svake revolucije, mada u meni ima potencijala i energije čak i za vođu, veruj mi.
    Ovde baš ništa ne možemo da učinimo. Ali možemo da se osvrnemo oko sebe. Razumem tvoju reakciju, ali, možda baš među prozvanim blogerima tinja još neki potencijal za takav čin?

  3. Koji to razlog može biti da se ubije svoje dete!?..Dogodila su se dva samoubistva i jedan pokušaj UBISTVA!..i to ne makar kakvog..To ne može da uradi očajan um,nego bolestan.Ko god je roditelj,zna.Za moju decu sam spreman da umrem po dvadeset puta ako treba,ovog časa i bez razmišljanja,ali ovo..Povesti dete u smrt jer ne vidiš izlaz?..Za svaku osudu i na ovom i na onom svetu.On je odlučio,Ona je odlučila,a da li je Ono neko pitao?I šta sad?Sad je pomogao detetu,svaka mu čast…Dok je života,postoji i nade,smrt svakako nije rešenje.“Lako je umreti,to rade kukavice,teško je živeti,to rade hrabri“.

  4. Kolko je samo tu bola i jada bilo a koliko ga ima svuda oko nas?
    Slažem se sa Romi, osvrnimo se oko sebe a blogeri, ko zna, nadam se da tinja nešto pozitivno.

  5. Revolucija?..Bila je.Šta se promenilo?..Vlast. Šta je ostalo isto? Vladari iz senke. Možemo menjati vlast koliko god hoćemo puta,ništa se neće promeniti. Prava vlast je neko drugi,svi ih uglavnom dobro znamo..oni koji drže monopole i kreiraju zakone preko pijuna u skupštini..Pa zar ozbiljno neko misli da je Tadić iznad nekoga ko je težak najmanje milijardu €,i to samo iz poslednje transakcije koja je poznata javnosti? Pa zar stvarno neko misli da Srbija ne može da ispuni sve što se traži da bi ušla u EU,u koju „tako očajnički grebu da nas uvedu? Šta bi se desilo onda sa tajkunima (čitaj „vlašću“)?Kako onda držati monopole,i prati pare preko kolubare i sl.?..Pa nije Djindjić kao jedini reformista koga priznajem džabe „sklonjen“.Hteo je da uradi upravo to,ali ne može..Ljudi,na žalost,to nam je što nam je,za sigurno neki duži period.Treba bežati odavde glavom bez obzira,samo gde?Svi su nas tako željni..Učestvovao sam u jednom štrajku,i rekao- nikad više..Učestvovao sam u jednoj revoluciji i rekao – nikad više. Sada samo gledam kako da zeznem državu da mi uzima što manje,da bi više ostalo mojoj deci,ništa više.Ko je na vlasti,svejedno mi je..svi su Oni isti.

  6. (Slazemo se do dela koji se odnosi na revoluciju i BS.
    Iako neke od njih lično poznajem i cenim, politički smo neistomišljenici. Ali, to je neka druga priča.)

    Evolucija je ovde potrebnija od revolucije, odnosno jedno bi trebalo da prati i pokreće drugo.

    Kako god, naklon za tekst i način na koji iskazuješ stav.

  7. Ono što se Srbiji desilo 5. oktobra ne vidim kao revoluciju, to je sve bilo režirano, pa ma koliko mi mislili da je narod delovao zato što mu je prekipelo.

  8. Igi potpuno se slažem sa tobom da ovde ne da ne vlada Tadić i DS, nego verovatno čak ti što vladaju i ne žive u Srbiji, možda nogom u Srbiju nisu kročili. Ovde nema ko da digne revoluciju, ovde nema ko više ništa ni da kaže, ni da se pobuni protiv nečega, Srbija je postala zemlja uspavanih i mrtvih ljudi. Treba otići što dalje i što pre, ali više nemamo gde ni da odemo, mi koji smo ostali snosićemo posledice svega što se dešavalo i bićemo kolateralna šteta svega onoga što će nas tek zadesiti. Klinč. Nema više ni bekstva.

  9. Nisam u postu rekla, ali svako onaj ko je spreman da digne ruku na sebe je obična pizda. Jeste. Svako onaj ko digne ruku na svoje dete, ne treba ni da živi. Iskreno se nadam da će dečak preživeti.

  10. Prešlicavanje eto u šta su Srbi evoluirali. Tuga jedna.

  11. Romi mnogi ne smeju da komentarišu, ne ovde, nego uopšte, ljudi su toliko uplašeni i prepadnuti da…. izgleda da je vreme da radim bekap bloga. 😀

  12. Blog je extra..još se privikavam..nisam znao da smem da koristim reči „suptilnog“izražaja kao što su..“pizda“..lepo da znam..ipak je to srpski jezik 😉
    Stvarno je extra..svaka čast

  13. Nedostaje samo link za tu priču u nastavcima – Pokojnici

    A, od revolucije nema ništa.. moramo da nađemo neku drugu nadu. Ovaj narod je prso i ogrezao u sebičluku, kao da lična sreća nema veze sa okolinom. Ko god shvati da je upravo suprotno uticaće i na globalne promene, malim, ali neophodnim korakom.

  14. Što se komentarisanja tiče..barem to smemo..to se promenilo na bolje posle 5. oktobra..Želeo bih još žešće da ih napadnem,ali ne znam kako,nemam način..Sve što mogu,to je da budem iskren ovde,da iskreno pljunem onoga ko to zaslužuje,i pohvalim ono što mi se svidja,ili čak i ne,ali da je iskreno.Ne mora neko biti moj istomišljenik da bih ga poštovao,niti tražim da mene iko poštuje.Ono što želim,reći ću,bez obzira na sve.Čovekov dar je da razmišlja,i da to izrazi rečima i slovima..to treba iskoristiti 😀

  15. Često pogledam ka nebu,i pomislim..“Valda Onaj gore vidi sve ovo,i valda shvata da je vreme za još jedan veliki potop,ali bez Noeve barke,da krenemo opet od ameba…“..samo razmišljam,ne prizivam :whistle:

  16. Igi samo je optička varka da smemo da pričamo šta hoćemo. Mi nismo opasni i sve dok nas tako vide, možemo da lajemo do mile volje. Što se mog bloga tiče, uglavnom je sve dozvoljeno, sem ličnog vređanja učesnika u nekoj diskusiji, mene možeš slobodno. 😀

  17. Ljupka nisam namerno linkovala post o Pokojniku, jer mene asocira na to, što ne znači da je i mišljenje pisca tog niza tekstova. Poslaću ti mejlom. 😉

  18. Ivana ja bih to nazvao morbidnim činom.Ubiti sebe to nije normalno,a kamoli pri tome još doneti odluku da se i svoje dete ubije.Ne znam kakvo je stanje malog deteta, ali zadnje što sam čuo o slučaju iz Batutove ulice je da su se lekari borili za život deteta. I šta ako preživi i ostane doživotni invalid- e to je muka i beda.Rođen zdrav i prav, a roditelji ga napraviše doživotnim invalidom.

    Tuga Ivana, velika tuga. Ovi ljudi su očigledno bili psihički oboleli,podlegli depresiji, jer zdrav razum nikada ne može da pomisli na tako nešto.

    Što se tiče revolucije i u to čisto sumnjam.Zbaciti jedne političare sa vlasti nije nedostižno, ali koga dovesti na njihovo mesto, da nam stvarno bude bolje,kada su svi isti.Narod je svestan da ko god dođe na vlast nema tu jačinu da vrati sve onako kako je bilo u Titino vreme. Pozz

  19. Ni da komentarišem niti da ćutim. Danima čitam tekstove (Sandra Kravitz, Mooshema…) i mislim da treba da kažem svoje viđenje, da se vidi da reakcija postoji ali, sa druge strane, šta reći?

    Mislim da samo bolesni ljudi (uglavnom od depresije u nekom od njehih hiljadu pojavnih oblika) mogu da dignu ruku na sebe. Na dete koje su dobili posle 17 godina čekanja (ako je tačan podatak koji negde pročitah) tek sa još težom dijagnozom.
    Sa druge strane, smatram sebe povlašćenom jer živim u porodici koja ima sasvim dovoljno novca za noramlan život. Meni normalan, nekome pun izobilja, možda i nešto više od toga. Stoga ne znam kakve su muke naterale ove ljude da urade to što jesu. Ali znam da sam spremna da progutam mnogo toga, ponos na prvom mestu, da radim šta god treba, kopam, perem, čistim ili šta god da bismo imali makar za osnovne potrebe – struju, vodu, hleb i sapun. Na kraju, na žalost, milioni ljudi su na rubu egzistencije pa ne skaču sa detetom u rukama u smrt. Bore se.

  20. Tuga. Zamislite koliko je covek ocajan kada je u stanju da oduzme zivot svom detetu. A razlozi, pa kao sto pise u tekstu, razlozi su svuda oko nas i samo ih slep ne vidi.
    Nama kao drustvu treba promena, i u nacinu misljenja i u nacinu delovanja. Da li smo sposobni za to? Imamo li ljude koji ce nas voditi?

  21. Jeste, u Srbiji to tako ide, što i ti znaš: tri dana će se prepričavati i uzdišući ‘oplakivati’, a onda će bara utonuti u svoju kolotečinu.. Ali!! Zar stvarno misliš da nema više onih koji bi ne nešto uradili, već BI uradili !? Ima ih ( evo, nas dve smo se već izjasnile ), i mi bismo to za svoju decu učinile – za nas je voz prošao, po sistemu „godine koje su pojeli skakavci“, međutim, ako mi još neko spomene ‘narod’, okačiću se o prvo drvo, a ni to ništa neće promeniti. Koji narod!? Onaj isti što je opisan, da ne idem dalje, dovoljno je reći na primer, pre 100 godina!? Uuu, zaustaviću se, jer besna sam na sebe i samo na sebe. Dokle više da delam, a ništa se ne menja, baš ništa i što je najporaznije, svega toga sam svesna, a i dalje ću praviti idiota od sebe.
    Tako je Ivana, Revolucija, dašta! Ali, kako?? Lepo reče neko pre mene: Evolucija, prvo! A ja se opet pitam kako, kad se tako nešto ne jede, ne može se trampiti, ne može se time podmićivati, nema ni vrednost, nema ni cenu, ne mo’š od toga ni pirateriju štancovati. Pa, kome to treba!? Kanda, samo nama, iliti nekolicini.

  22. Revolucija nama treba, ali nema ko da nas povede, to je NAJTUŽNIJE. Nismo organizovani, to je ono glavno. A nezadovoljstva, tuge, čemera i užasa, na sve strane.
    Jadna li majka ovom mališanu, koji, em kasno došao na svet svojim roditeljima, ko zna iz kojih razloga i opet ostade sam i tužan!

    Jadno je to, strašno! ;-(

  23. Jedina revolucija koja ima nekog smisla je u našim glavama 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: