Glavne karakteristike zlostavljača…

Kako prepoznati osobu koja se bavi zlostavljanjem drugih? Vrlo teško, jer takve osobe nikome ne pokazuju svoje pravo lice, već samo svojim žrtvama, a žrtve su im uglavnom članovi porodice, tako da sva njihova zlodela uglavnom ostaju u zatvorenom krugu porodice koju sami osnuju.

Ove osobe su velike kukavice i nikada neće napasti nekoga ko je jači od njih. Zato i biraju one koji na neki način zavise od njega.  Uvek za žrtve bira one koji su uzrastom, polom, fizički, ekonomski slabiji i vlada nad njima. Žrtva uglavnom nema nikakvu mogućnost da pruži otpor, jer razlika bude velika. Zlostavljač iz kukavičluka ne sme da rizikuje sa jačima od sebe, jer bi ga neuspeh potpuno porazio.

Neretko su te osobe i same zlostavljane u detinjstvu ili čak i u kasnijoj dobi, pa iz tog razloga ispoljavaju veliku mržnju prema svojoj okolini.  Ljubav ga čini slabim i ranjivim, pa se odlučuje da mu mržnja bude glavni pokretač u životu. Iz te mržnje se stvara potreba da izaziva bol i patnju u svom najbližem okruženju, jer su kod takvih osoba potpuno izokrenuta osećanja.

Normalnog čoveka ljubav pokreće, na nežnost i dobra dela i u njemu izazivaju osećaj sreće, ali ljudima kojima je mržnja pokretač, veliko zadovoljstvo pruža  kada neko zbog njih i njihovih postupaka pati. To mu daje osećaj moći, važnosti i sreće.

Kažem  da je zlostavljača vrlo teško prepoznati, a jedan od razloga je taj što je izuzetno dvoličan. Živi dupli život. Za njega u društvu uvek po pravilu važi da je izuzetno, fin, častan čovek. Često je veseo i duhovit. Uvek spreman da pomogne drugima. Pošten i dobar, pun ljubavi i razumevanja za svoju porodicu. Supruga i deca su mu uvek na prvom mestu i ne postoji ništa što ne bi uradio za njih.

Spreman je da u javnosti glumi do iznemoglosti, nestrpljivo čekajući trenutak kada će stupiti na svoju teritoriju i iza zatvorenih vrata  pustiti potpuno drugo biće iz sebe i „nahraniti“ ga.

Sva njegova „ljubav“ i „pažnja“ u javnosti prema žrtvi ili žrtvama, kasnije budu „nadoknađena“ i srazmerno proporcionalna uloženom trudu. Što se više folira u javnosti, to kazna za žrtve bude veća.

Ako kojim slučajem neko van kruga koji napravi u svojoj porodici sazna kakav je on u stvari, taj mu postaje najveći neprijatelj. Znam. Na sve moguće načine se trudi da tu osobu ukloni iz svog okruženja, da ga što više udalji od žrtava. Spreman je na sve, čak i na upotrebu sile, preti i žrtvama zabranjuje svaki kontakt sa tom osobom.

Ako je ta osoba fizički slabija, upotrebiće silu, ali ako je psihički jaka, zlostavljač lagano gubi tlo pod nogama i počinje da se oseća izgubljeno. Kada mu se neko suprostavi, a nije direktno njegova žrtva, klupko lagano počne da se odmotava.

Nisam živela sa zlostavljačem, ali sam bila u prilici da budem neko ko ga je provalio i ko je bio spreman da se bori sa njim i ko se borio da spasi njegove žrtve, meni vrlo bliske. Neravnopravna bitka u smislu fizičke snage, ali sa psihičke strane zlostavljač nije imao nikakve šanse.

nastaviće se…

Advertisements

Posted on 10/11/2011, in Nasilje u porodici and tagged , , , , , . Bookmark the permalink. 19 коментара.

  1. Nemoj pogrešno da me shvatiš…
    Nikako ne podržavam nasilje u bilo kom obliku…
    samo sam primetio da ljudi koji o sebi mislie loše privlače, više nego drugi ljudi, loše situacije i ljude koji im to i potvrđuju. Zakon uzroka i posledice…

  2. Naravno Branko, kako ne može svako da bude nasilnik, tako ne može svako da bude žrtva. U nekom od narednih tekstova ću o tome. Žrtva se na neki način postaje dobrovoljno, što naravno ne važi za decu. Razumemo se.

  3. Sjajan tekst. Slazem se sa svime sto ste napisali. Pogotvo sa delom o dvostrukoj licnosti zlostavljaca, sa cim sam imala priliku da se susretnem (srecom nisam imala licno iskustvo) i da sagledam oba lica. Videla sam i fizicke zlostavljace, ali po meni, daleko gora njihova podvrsta jesu oni koji psihicki unistavaju svoje zrtve. Cini mi se da psihicka torutra, konstantno verbalno omlovazavanje i unizavanje su u stanju da slome cak i psihicki veoma stabilne osobe, mozda lakse i od batina.
    Iako se generalno smatra da su zlostavljaci obicno iz socijalno-ekonomski nizeg staleza ili pak manje obrazovani, mogu reci da sam vidjala vrhunske intelektualce, izuzetno obrazovane i situirane osobe koji su sa podjednako mrznjom/zarom kinjili svoje zrtve.
    Jos jednom, cestitke za tekst

  4. Nisam imala takva iskustva, čak ni u daljem okruženju, ali, da jesam, sigurno bih reagovala. Uh, sećam se, jesam, komšija, preko puta je u polusrušenoj sobi sa ulice, tukao neku žensku, strašno, zvali miliciju. Uf.

  5. Imala iskustva, meni neko blizak imao iskustva, roman mogu da napišem, već pisala o tome. Odličan tekst. Čekam nastavak.

  6. Odlicno opisano od pocetka do kraja. Ovo je nazalost moja zivotna prica, koja se ni posle razvoda prosle godine nije zavrsila. Jos uvek traje, jer je sve godinama pazljivo planirano, da me drzi u zavisnosti koliko god moze. Odlaskom na sud, necu dobiti nista i verovatno cemo i deca i ja biti jos u goroj ekonomskoj situaciji. Duga je to prica i jeziva.
    Godinama sam verovala da imam idealan brak i nisam ni slutila da se nad nama vrsi pasivni teror. A onda vise nije bilo potrebe da se pretvara i poceo je postepeno da pokazuje znakove otvorenog prisiljavanja, ignorisanja i fizicke agresije. Prekinuo je kontakte sa svim prijateljima i ljudima koji ga znaju i pronasao podrsku u virtualnom svetu, na forumimima, blogovima… privatnim prepiskama i kasnije i pravim susretima sa ljudima koje je tu pronalazio. Predstavljao se onako kako je zeleo, opisavao svoju sitaciju onako kako je zeleo i dobijao na osnovu toga podsku, dok je iza ekrana lomio, pretio, tukao I emotivno, psihicki i fizicki terorisao porodicu. Nazalost prijatelj je i ovog bloga, kao i mnogih drugih, sto je glavni razlog, zbog cega ja danas ostavljam ovaj zapis.
    Ne pratim blogove, ali sam preko prijatelja dobila link sa temom koja je za mene relevantna i tekst me je vrlo pogodio. Kako je moguce da osoba koja se suprotstavlja jednom od takvih nasilnika vrlo svesno, moze nesvesno da pruza podrsku nekom drugom, istom ili gorem nasilniku?
    Posmatram godinama kako je okruzen gomilom ljudi koji ga ne poznaju i koji ga podrzavaju. Sada obnavlja stara poznastva/prijateljstva sa ljudima sa kojima nismo bili u kontaktu godinama i koji ne znaju gotovo nista o nasem donosu i zajednickom zivotu. Mozda sve te ljude i mogu na neki nacin da razumem. Ne znaju koga i sta podrzavaju. One koje ne mogu da razumem je nekolicina ljudi koji znaju sve ili gotovo sve (a i sami su cesto bili unizavani kad god su pokusali da mu kazu im se ne dopadaju njegovi postupci). Iz interesa (jer ih je zaduzio, „a mozda im opet zatreba“) prave dekor za njegov abmijent kad god on to pozeli.
    Zivim daleko od rodbine i prijatelja i zivela sam godinama u izolaciji. Nisam mogla nikog da pozovem, niti samim tim ikoga da posetim. Svi internet nalozi su godinama pod prismotrom. Sa moje adrese su bez mog znanja, svim ljudima kojima sam kroz komunikaciju samo blago nagovestila sta se desava, slata preteca cinicna pisma u kojima su proklinjana njihova deca (ako ih imaju) i svima je naglaseno da sam mu licno ja dala uvid u prepisku. Naravno da sam morala da prekinem i svaku internet komunikaciju. Svakodnevno menjanje lozinki nije pomoglo. Jedini redovan kontakt je bila telefonska komunikacija sa prijatljicom u drugom gradu i povremeni kratki razgovori na poslu.
    Ali kao sto rece u tekstu:
    “Za njega u društvu uvek po pravilu važi da je izuzetno, fin, častan čovek. Često je veseo i duhovit. Uvek spreman da pomogne drugima. Pošten i dobar, pun ljubavi i razumevanja za svoju porodicu. Supruga i deca su mu uvek na prvom mestu i ne postoji ništa što ne bi uradio za njih.”
    Kakve li ironije.

  7. I tako… potresao me je i zamislio tvoj komentar. Poslala sam ti mejl, ako je ono tvoja prava mejl adresa, a ovde mogu samo da kažem da se ona moja priča o Psihopatama još jednom potpuno potvrdila. Postavljam sebi pitanje, a i svima ostalima kako se zaista može pomoći osobama koje se nađu u tvojoj situaciji. Dok se o svemu ćuti i svi se prave ludi, pomoći nema. Svaka reč podrške zlostavljaču, nas stavlja u isti koš sa njim bez obzira koliko to neki radili nesvesno. Daju mu snagu i „hranu“ da se održi i nastavi sa svojim planovima. Užas.

  8. Dr, al bez tačke … o metodama koje primenjuju ću tek pisati. Slažem se da visoko obrazovanih zlostavljača ima sve više i da vrlo lako znaju da manipulišu kako svojom okolinom, tako i sa svojim žrtvama.

  9. Dudo drago mi je da ih nisi imala u svom bližem okruženju, a to da li ih ima u tvojoj okolini ne možeš nikada biti sigurna, baš zbog njihove sposobnosti da se do iznemoglosti foliraju.

  10. Ivana koliko je teško kada neko blizak ima „posla“ sa ovakvim bolesnicima je bezmalo teško i kada si sam žrtva, jer mnogo boli. Pisaću nastavak možda još danas.

  11. Medved je četvoronožac, ali kada napada propne se na zadnje noge.
    Ali medved je životinja.

    P.s. Alegorija naravno. Dobar post.

  12. Procitala sam tvoj raniji tekst koji si linkovala. Apsolutno je sve tacno. Licno jos uvek nisam u poziciji da se branim, jer je sam jos uvek u njegovoj mrezi i svaki nesmotren korak moze da bude poguban.

  13. Mišo kada napada daje sve od sebe. Mnogo zajeban neprijatelj, taj medved. 😉

  14. I tako… vrlo je važno da ostaneš oprezna i fokusirana. Najvažnije od svega je da si se sklonila iz njegovog okruženja i da možeš da misliš „čiste“ glave. Sigurna sam da ćeš se jednog dana svemu ovome smejati, potpuno srećna i svoja, jer prvi korak je najvažniji. Razvod nije kraj mučenja to je valjda svima jasno, ali je svakako odličan put, da se žrtva izvuče iz takvog života.

    I samo još jednu stvar smem da kažem, što si ti jača, on je slabiji. Imaj to na umu i ne posustaj. Snagu imaš, jer imaš decu, a pravu snagu ćeš pronaći samo u sebi, bez obzira na sve što te okružuje. Čuvaj se i samo mudro.

  15. Charolija
    Vidim da me niste razumeli.Znam da sam teško razumljiv, ali takva mi je harizma.
    U životu sam se često susretao sa raznim oblicima nasilja.
    Nasilje u porodici je za mene uvek bio jedan od najtežih oblika.
    Sledi priča iz moje životne prakse.
    Jednog dana, daleke l975.g. došla je kod mene u moju službenu kancelariju jedna žena stara oko 35.g.
    Nisam ni stigao da je pitam zbog čega je došla kada je ona počela da se svlači. Jedva sam je zaustavio da ne skine i kilote. Bila je sva u šoku i celo telo je podrhtavalo. Bio sam preneražen onim šta sam video.NA NJENOM TELU NIJE BILO NI MALO KOŽE KOJA NIJE BILA PODLIVENA OD MODRICA. Kada sam je upitao ko joj je to učinio,ona mi je odgovorila da je SUPRUG tukao do iznemoglosti da bi je na kraju bacio na pod i gazio nogama.
    Naravno preduzeo sam mere na koje sam bio ovlašćen da se to više ne dogodi.
    ZAŠTO SAM OVO ISPRIČAO.
    Živim u malom gradu gde ljudi šetaju svako pridveće(korzo).
    Nakon SAMO dva dana vidim tu istu ženu kako ruku pod ruku šeta sa svojim suprugom i kada su me videli oni su se oboje glasno nasmejali. Veruj mi na reč da mi je tada pripala muka, jer sam do tog trenutka razmišljao koji postupak da pokrenem kao ovlašćeno lice. Ja sam uradio ono što sam smatrao da je najdelotvornije. Šta bi Ti uradila da si bila na mom mestu?
    Bilo je još slučajeva. Zaštitio sam ženu(drugu) koju je suprug jurio sa nožem sve do stanice milicije ili mirio oca sa ćerkom,koju je prokljinjao u mojoj kancelariji, a ona maloletnica(ali u njenom slučaju doživeo sam da taj čovek ,sav zadovoljan, šeta sa ćerkom i njegovim, tek rođenim, unukom).
    A medved me samo asocira na snagu.

  16. Nažalost mnoge žrtve nasilja nikada neće imati dovoljno hrabrosti i snage da napuste zlostavljača i ceo život će proživeti u paklu.Koliko njih prema opisu“Za njega u društvu uvek po pravilu važi da je izuzetno, fin, častan čovek. Često je veseo i duhovit. Uvek spreman da pomogne drugima. Pošten i dobar, pun ljubavi i razumevanja za svoju porodicu. Supruga i deca su mu uvek na prvom mestu i ne postoji ništa što ne bi uradio za njih.” živi oko nas,svakoga dana ih susrećemo i ne slutimo ko su.Život je samo jedan a proživeti ka kao žrtva zlostavljača je zaista nešto najgore što nekome može da se desi.Rizikovati takav jadan život da bi se napustio zlostavljač nije uopšte strašno čega se bojati? batina koje se ionako svakoga dana dodbijaju…

  17. Mišo nema razloga da mi persiraš. Ne znam šta bih uradila da sam se zatekla u tvojoj situaciji i verujem da ti nije bilo prijatno, ali tehnike koje zlostavljači koriste, žrtve parališu i „osakate“ ih u svakom smislu.

  18. Sanja nije stvar samo u fizičkom nasilju. Ne dobijaju sve žrtve batine, psihički se žrtva sistamatski ubija u pojam, tako da vremenom gubi volju i za borbom i za životom.

    Pogledala sam tvoj sajt, ali sad je nestao. Htela sam da pohvalim temu koju obrađuje.

  1. Повратни пинг: Nasilje u porodici II deo | Charolija

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: