Antidepresivi, a u stvari sam mislila na sedative :)

(Pre pisanja ovog posta nisam se dobro raspitala, tako da koristim izraz antidepresivi, a u stvari treba da koristim reč sedativi. Sedativi su lekovi koji prouzrokuju umirenje, a antidepresivi su lekovi koji se koriste za lečenje ili ublažavanje potištenosti ili depresivnih poremećaja. Da ne bih sada sve prepravljala u tekstu, neka ostane ovako kako jeste, razumećete šta sam htela da kažem. Hvala Rain Dogu što mi je ukazao na grešku. )

Veliki sam protivnik lekova za smirenje tj. antidepresiva. Naravno ne u situacijama kada je u pitanju neka konkretna bolest i terapija, ali ono „samolečenje“, „… nije mi ni do čega uzeću Bensandin, pa ću da prespavam dan ili noć… “ i te takve fore su po meni, bežanje od konkretnog problema i moguće stvaranje zavisnosti od lekova, što nikako nije naivana stvar.

Sa svim svojim problemima uvek sam bila, jesam i biću u buduće na TI. Znači da to nikako nije moj način bežanja od nečega, jer ja nikada ne bežim, pa čak i kada bi me neko jurio ja ne bih trčala. Prvo, jer me mrzi. Drugo, jer mislim da je glupo i da nisam dovoljno brza. Bolje je da lepo stanem i da vidim o čemu se radi? Šta hoće taj što trči za mnom? 😀  Princip, možda radoznalost ili šta, takva sam oduvek.

Inače spavam kao zec, budim se na svaki šum, ustajem noću ko ludak, pa se tuširam iz dosade ili pijem kafu u nedoba. Ležem u nedoba, a ustajem na vreme, kada deca ustanu. 10, 11, naučila sam ih da ujutru duže spavaju, pa samim tim i ja imam kada da odmorim, a i kada ustanu u 7, ja sam na nogama u pola 8. Znači diktiraju mi tempo, bez obzira da li sam zaspala u 3 ili u 5 ujutru. Divni su prema meni, tako da dok ne popijem kafu i ne dođem malo sebi, svi kuliraju i rasanjuju se. Gledaju crtaće i ništa im ne treba. 😀

Čak i onda kada mi je bilo najteže u životu, nisam posegla ni za kakvom tableticom. Baš nijednom. Mislim da čovek treba sa svim onim što ga snađe u životu da se suoči čiste glave. Baš onakav kakav jeste i da reaguje onako kako misli da treba.

Pisala sam danas jedan post o doktorima i korupciji, objaviću ga kasnije ili sutra ili možda nikada, nebitno, ali setila sam se svega. Moj jednostavan zaključak sada je, da ja stvarno jesam jedna mnogo jaka ženetina.

A povezano sa antidepresivima… siguruna sam da ovakva ne bih bila da sam bilo kada u životu bežala od problema. Problem postoji da bi se rešio i TAČKA. Problem postoji iz nekog razloga i mi smo tu da ga rešimo. Ako prespavamo ili ako pobegnemo, problem će nas svakako sačekati kada se probudimo ili izgubimo snagu da dalje bežimo.

Posle svega što je bilo i što smo prošli, dala sam sebi za pravo da pre neki dan, baš ne znam zašto, uđem u apoteku i kupim kutiju Bromazepama od 1.5mg.  Nisam bezveze odabrala baš taj lek. Moja prijateljica to pije ko što ja jedem Tik-Tak bombone, i ništa joj ne fali. Da li? 😀  Osećala sam se kao da kupujem heroin. Hoće li mi ga prodati? Hoću li morati da opravdam jednu takvu svoju kupovinu? Imala sam utisak da ceo svet gleda u mene i čudi se zašto to kupujem. Prodali mi bez problema i pitanja.

Deca zaspala, ja sa kutijom Bromazepama na stolu i flašom vode pored. Više bih volela da je bila šibica dobre vutre u pitanju, ne bih se dvoumila ni trenutak. :whistle: Otvorim, pročitam uputstvo i rešim. E sad ću da te sjebem. Makar pola tablete. Prepolovim je, strpam u usta, progutam i onda kao kreten čekam šta će da se desi.

Baš ništa se nije desilo, sem što sam noć prespavala kao beba i ujutru ustala kao potpuno nova. Ništa me ne mrzi i sve mi je lepo. U meni se stvorila neka snaga, životna radost, kenjam, ali ozbiljno je tako. Sve mi je super. Pa se pitam, je l’ to uopšte od toga ili je nešto drugo u pitanju?

Odakle znam šta pakuju u te pilule za lilule. Mom organizmu je to potpuno nepoznato, pa kao da se obradovao, nečemu za smirenje. Smirio mi misli, telo, duh… Zar to može od pola tabletice? Koliko li je samo onima koji piju po tri cele dnevno, teško u životu, kada ne mogu da osete tu milinicu
? Kažu: „Ne radi to mene.“ Kakva se tek muka na njih stuštila?

Znam! Ne suočavanje sa problemom. Kada prođe delovanje, njih sačeka problem, mene nema šta da sačeka, jer sam problema svasna u svakom trenutku, ne bežim. Meni ova kutija ima da traje dve godine, ako je ne poklonim prijateljici. Dok njima nije dovoljna ni deset dana.

Kako god bilo, ja kao jedna jako poročna osoba ću ovo ili da dam drugarici ili da bacim u kantu, jer znam da će mi se svideti, a ne treba mi. Deca i onako spavaju bar do 10 ujutru, sasvim dovoljno da se naspavam i ja, pa bilo kada da zaspim.

Svrha ovog teksta bi bila jedan vid upozorenja. Nemojte na svoju ruku da uzimate antidepresive, pa ma koliko vam se učinilo da je „Vaaaauuu!“. Nemojte da uzimate anitdepresive čak i onda kada vam ih prepisuju psihijatri. Jedino ako niste baš potpuna „lujka“, pa morate da se stvarno lečite. Ako jeste, onda sigurno ne čitate ovaj tekst. Ne postoji apsolutno ništa što čovek snagom svoje volje i želje ne može da prebrodi. Bolje idite kod psihologa nego kod neuropsihijatra. Svi smo mi u današnje vreme „ludi“ na svoj način, a psihijatrima je najlakše da nas leče lekovima.

Naš jedini pravi i iskreni saradnik je priroda. Ne verujem u prirodu pakovanu u tablete. Sve je to laž. Okrenite se prirodi u pravom smislu i pogledu i šta god da vam fali ozdravićete s prirodom. Biće vam lepše i lakše šta god da vas muči.

Ovih 29 i po tabletica će završiti u wc šolji. Koliko god bilo fino i privlačno, to je hemija. Propolis je pravi lek sadašnjosti i budućnosti. Matična mleč, prirodni čajevi, vetar, voda, vazduh, kiša, šuma, more… koliko god naša okolina bila zagađena, sve je manje štetno od onoga što možete da kupite u apoteci upakvano u tablete.

Ako i uspete da pobegnete od problema od sebe sigurno pobeći nećete, pa ma koliko brzo trčali. Nemojte nikada na svoju ruku da pijete lekove. Ja neću.  E tako.

P.S.

Dok sam tražila sliku za post vidim da ima Bromazepam i od 6 mg. Sa ovim nema zajebancije. Nego Je l’ to neko rek’o čaj od nane ili ‘ladno pivo. :angel: Živi bili vi meni, a i ja sa vama. Jebo hemiju. 😉

Advertisements

Posted on 15/09/2011, in Boje su u nama, TVOJE TELO and tagged , , , , , , , . Bookmark the permalink. 19 коментара.

  1. Vidi se da nikada nisi uzimala lekove. 🙂 Bromazepan nije antidepresiv već sedativ. I uopšte, u celom tekstu koristiš termin antidepresivi a misliš na sedative. To nije isto.

  2. Eto, nemam pojma. Sad ne znam da li to da ispravljam ili da ostavim tako?

  3. Jes’, i ja to htedoh da kažem što reče RainDog. Ja sam pila i jedne i druge jer sam se lečila od depresije praćene paničnim napadima i anksioznosti, kao posledica stresa koje sam doživela u ranom detinjstvu a s kojim tada moj organizam nije umeo da se izbori, a mislila sam tad da sam car kako to dobro podnosim, pa me spičilo tamo oko dvadesete kao iz nebuha.

    Ne mislim da lekovi leče. Antidepresivi ne leče u smislu da će ti rešiti probleme, ka što ti reče, ali će te vratiti u normalan tok života da možeš da probleme sagledaš staloženo i priđeš im razumno a samim tim i rešiš, što bi se bez njih produbilo i produžilo.

    Antidepresivi ne reaguju odmah kada ih popiješ, nego posle 2 nedelje do mesec dana u zavisnosti od organizma i stanja u kojem si. Oni se ne piju po potrebi nego moraš da ih piješ u kontinuitetu, najmanje pola godine da bi lečenje krenulo. Isto i kad prestaješ da ih piješ, ne prestaješ odjednom, nego vremenom smanjuju ti dozu dok ti ne izbace lek skroz. A sedativi smiruju trenutno i trenutno deluju.

    I danas iz ove perspektive rekla bih da treba lečiti probleme a ne mozak kada se razboli od nerešenih problema, kao što si i sama rekla, da ne bi došto dotle da treba da se išta pije. Ali nekada prosto nemaš izbora.

    :kiss:

  4. Ne vidim nista lose u bromazepamu, ziveo on meni!
    Lepse se pajki 😉
    Jedemo hemiju, pijemo hemiju ovo mi bar smiri zivac po potrebi i neka ga a i najeftiniji je! :angel:

  5. Dži kada je moja sestra imala velike probleme u životu obratila se psihijatru. Posle samo jednog razgovora sa njom prepisao joj je dve kutije nečega, da ne lupam sad šta i čega, ali ona je to počela da pije i bila je sva na tri ćoška.

    U isto to vreme ja sam išla kod psihologa, izuzetno stručna i pametna žena, koja me je tako „mučila“ da nisam znala šta me je snašlo, ali očigledno sam bila sve bolje i bolje, bez ijedne jedine tabletice, dok je mojoj sestri bilo sve gore i teže.

    Bukvalno je uhvatim za ruku i odvedem kod mog psihologa. Prvo joj je ukinula sve lekove, a onda je samo pričom i beskonačnim razgovorima za određeno vreme od nje „napravila“ potpuno drugu osobu, tj. ono što je ona oduvek i bila, samo što je sve bilo zatrpano gomilom različitih strahova.

    Naravno da postoje slučajevi gde je bolest neophodno lečiti lekovima. Ljubim i ja tebe. :kiss:

  6. Zelena ti si ista ko ova moja prijateljica. Kaže: „Lakše mi je i da živim i da spavam.“ 😀 Nadam se da to nije mnogo opasno? 😉

  7. Priroda je zakon… zelena trava doma mog :whistle: i ‘ladno pivo 😆
    Ni ja ne konzumiram te tabletice i nemam ni najmanju želju da ih ikada koristim 😉

  8. Danijela s obzirom na decu koju imamo, nemamo mi tu privilegiju da se sedativišemo. 😀

  9. a sto ja nemam avatar kod tebe nego ovo nesto bzvz? :sick:

  10. Zelena zato što si ukucala mejl adresu, pa xom, a ne com.

  11. Vidiš, nikad mi nije ni palo na pamet da koristim neki od tih lilula kada hoću da promenim kako se osećam. Sva sreća, pa me život nije terao na to. Pogotovo sada znam da postoje mnoge druge metode (neki bi rekli alternativne metode) koje su izuzetno efikasne. U stvari, više nisu ni alternativne jer ih psiholozi uveliko preporučuju. Potražite EFT tehniku na Google-u. Sjajna je, jednostavna i trenutno deluje. Pozzzzz

  12. mariuchella

    Bukvalno je uhvatim za ruku i odvedem kod mog psihologa. Prvo joj je ukinula sve lekove, a onda je samo pričom i beskonačnim razgovorima za određeno vreme od nje “napravila” potpuno drugu osobu, tj. ono što je ona oduvek i bila…

    Drago mi je shto se sve fino zavrshilo, ali veruj mi da ste imale dosta srece i pronashle ‘pravog’ psihologa. To je danas zaista retkost. Da li da spominjem one iz drzhavnih institucija (chast izuzecima) ? Za privatne treba dobra kinta. Ako nemash posao, koliko-toliko sredjen zhivot, nekakvu sigurnost, da ne nabrajam :whistle: kad-tad cesh pomisliti na psihica…I eto zacharanog kruga, pa ko prezhivi… 8)
    Svakako sam protiv kljukanja sedativima na svoju ruku. Nikakva korist.
    Moguce da si se nakon pola Bromazepama osecala extra jer nikad nisi koristila tu nesrecnu hemiju. Nakon jedne table istog vec bi bila umrtvljena, kilava i bezvoljna.
    Pozzz i daleko im lepa kuca 😀

  13. Mariuchella dobrodošla. 🙂 Odabir pravog psihologa nije bila stvar sreće, bar ne u našem slučaju. Da je stvarno prava i možda jedna od najboljih, uverena sam u to. Htela sam da pišem o svom iskustvu, ali nešto nikako da počnem. 🙂 Sigurno je da i među njima ima raznih i da nije svako od njih „pravi“.

  14. vaspitana sam da tabletu koristim tek u krajnjoj nuždi, tako da u stanu nemam ni antibiotik.. verovatno je to ona druga krajnost, ali šta mogu kad većinu mojih problema reši čaj od nane 🙂

  15. Slažem se sa tobom, ali teško je naći dobrog psihologa/psihijatra… a mnogo ljudi ovde ima velikih problema…
    Ja, kao i Šunja imam averziju prema lekovima, a mogu reći da bežim i od lekara. Dok sam na nogama 🙂

  16. E ljubim te pametnu, eto tako!
    Ni ja nikad ne koristim tablete za smirenje – a nije da nemam turbulencija…
    Zimus sam baš bila okupirana raznoraznim stvarima, znaš ono kad ti se sve odjednom prospe na glavu, pa ne znaš za šta prije da se uhvatiš… I moj ljekar mi kaže da bi pametno bilo da odem kod psihologa na razgovor, da mi i uput i ishvali tu ženu samo tako. I stajao mi je taj uput, stajao, stajao, ja nikako da odem. Ne zato što smatram da je to „ispod mog nivoa“, ili da je „sramota“ – ja sam trezven čovjek, ja normalno gledam na te stvari. Ne znam zašto, ali i tada sam imala utisak da ja znam dokle mi je granica, dokle mogu sama. TAda sam baš bila na ivici, i odlučila da probam svim silama da se sama izvučem. Izvukla sam se 😀 I problemi nisu pobjegli od mene, niti su postali manji, već sam krenula da ih rješavam.

  17. A možda bi mi bilo lakše da neke stvari shvatim i prihvatim da sam otišla kod psihologa…

  18. Ma, kakvo pivo, cirnes rakiju i Bog da te vidi 😀 Salim se, ali slazem se da je bolje postati alkoholicar nego narkoman.

    Psiholog nema pojma, najbolji psiholog ti je neko koga mnogo volis, kao sto je neki clan porodice. Na kraju krajeva imas sebe, a s obzirom da svi navijamo za sebe (iskljucujuci mazohiste) valjda cemo sebi i pomoci. Snaga je u nama.

  1. Повратни пинг: Sedativi vs Dva piva | Charolija

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: