Od đavolčića do dečaka…od zavodnice do ranjive devojčice…

Kada se od „đavolčića pretvorite u dečaka“ ili „od opasne zavodnice u ranjivu devojčicu“, postavlja se pitanja, šta je to uticalo na vas da se tako preobratite? Koliko smo samo mi ljudi ranjivi, da li je ikome jasno? Naročito kada se preobražaj desi zahvaljujući Internetu i net poznanstvima.   Žao mi je samo što sam u zadnje vreme izgubila smisao za pisanje i što sigurno neću uspeti da ovaj tekst napišem kako treba, ali ne zamerite. Potrudiću se svakako.

Trenutno imam punu kuću dece i kućnih ljubimica i na sve strane, sve vreme, kako god izgledalo svima oko nas, pršti ljubav, a sve to verovali ili ne zahvaljujući Internetu. Koliko zaista treba da budete promućurni, pa da ne ostanete posrani posle net prijateljstva, odnosno moguće ljubavi? Mnogo ili je dovoljno da neko to od gore vidi sve, pa da i ne morate mnogo ni da mislite? Stojim iza toga što sam mnogo puta do sada rekla, sve u životu što treba da se desi, desiće se.

Znate li vi da milioni ljudi cirkulišu u ovom našem virtualnom svetu? Znate. Znate li vi kakva je verovatnoća, da ćete među svim tim ljudima naleteti na osobu koja baš vama odgovara na ljubavnom i svakom drugom planu? Znate i to verovatno. Jedan prema tih nekoliko miliona. Baš tako. Sve ostalo što se tiče tih stvari, vam bude, mesto gde neko misli da može lako da umoči ili da ona primi i nestane, jer drugo i ne želi. Svako uvek nađe ono što traži, svesno ili ne.

Pitam se da li je to sve stvar ličnosti? Koliko su žena ili muškarac, sposobni da u svim tim pisanim i izgovorenim rečima prepoznaju to nešto? Nešto što može da ih veže, ne samo na seks od „15 minuta“? I došla sam do zaključka da jednostavno treba da budete pametni, kao i u odnosu sa ljudima koje srećete uživo. Nema tu posebne filozofije, samo bez velikih očekivanja i onda nema ni razočarenja.

Eto htela sam da postanem padobranac, a ono postala vlasnik padobranskog kluba, što mi nikako nije bio cilj. Moj dragi hteo da popije pivce sa mnom, a ono ispade da ćemo zajedno pojesti mnogo džakova soli,. U stvari neko ima sreće, neko nema.

Internet je bezgraničan prostor koji nudi bezbroj mogućnosti, pitanje je samo da li je to ono pravo mesto gde ćete zaista sresti svoju srodnu dušu ili mesto gde ćete potvrditi svoje mišljenje da se lepe, neobične stvari dešavaju samo nekim drugim ljudima.

P.S. Rekoh vam da sam zaboravila da pišem, tako da stvarno nisam baš sigurna šta sam napisala, ali ako ne objavim ostaće u draftu zauvek, ovako će možda neko razumeti. 😉 Imajte obzira, prekinuli su me 326 puta, čak mi i izbrisali dva pasusa, a on ko zna dokle bi doveli ovu prču, možda bi nešto razjasnili? Šta ću kad volim da pišem i kada mi je Internet doneo sve ono što me čini srećnom, porodicu i decu. Ako ništa drugo ono bar pročitajte linkovane tekstove, možda vam nešto bude jasnije. 😀

Advertisements

Posted on 06/06/2011, in SVAŠTA NEŠTO, TVOJE TELO, Upoznajte sebe razumite druge and tagged , , , , , , , . Bookmark the permalink. 6 коментара.

  1. Ovde ti nedostaju moj tekst o onom idiotu Milošu i onaj tekst sa Ivanizama od pre neki dan, da kompletiraš kolekciju o ranjivosti. Izbor je odličan.

    I razumem. Nikad se nisam izjasnila na ovu temu, ali već mesecima kaskam, kako unapred, kako unazad, jer mi se u jednom trenutku sve preokrenulo, shvatila sam da sam ranjivija nego što sam mislila, da svi imamo nekoga na koga smo slabi i u tom okeanu gde ne vidimo jedni druge i ne gledamo se u oči i dalje postoje osećanja.

  2. Ivo mislim da su ljudi uglavnom vrlo usamljen, a putem Interneta vrlo lako ljudi mogu da potvrde sebi da su ranjivi. 😉

  3. mislim da ljudi internet koriste kao štit… mislim, ne može boleti isto ako te neko povredi „virtuelno“ ili ako te povredi uživo… sa druge strane, čini mi se da su ljudi spremniji da budu iskreni upravo preko neta…

    u svakom sl. najbolji deo ovog teksta mi je rečenica „Moj dragi hteo da popije pivce sa mnom, a ono ispade da ćemo zajedno pojesti mnogo džakova soli,“
    😀

  4. Razlika izmedju virtualnog i stvarnog sveta je po meni samo u očima. Ne možeš videti oči sagovornika. Aj što je razlika, nego što je i veliki nedostatak 🙄
    Sve drugo je prilično slično. Postoje ljudi koji su to što nisu i virtuelno i stvarno, a postoje oni koje bi prepoznao i u mrklom mraku 💡
    A da je potrebno imati i sreće, jeste. I tamo i ovamo 😉

  5. Sta znam, sve je to jedan svet, isti ljudi, samo ovde kuckaju, tamo hodaju. I oci umeju da lazu, jer u njima se ogleda ono u sta zelimo da verujemo. Nekad mozda bolje vidimo bez njih, i bolje cujemo bez usiju. A sretati razne je prosto zivot, koji dobrim delom sami sebi krojimo, bili toga svesni ili ne.

  1. Повратни пинг: Od đavolčića do dečaka…od zavodnice do ranjive devojčice… | www.blogovnik.com

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: