Treći svet – Za šaku dolara

Uvod :

 

Dragi moji, na početku ću vam reći da kada kažem ja mislim mi jer mi smo jedno.  Ovaj tekst ne piše Čarolija već Jabučilo i kao sto rekoh mi smo jedno, tako da i ovaj blog na kom trenutno pišem jednim delom pripada i meni, tako da imam pravo da napišem po koju reč.

Pošto sam imao sreću ili nesreću da budem rođen na brdovitom Balkanu i da aktivno učestvujem u događajima koji su se desili 90 – ih na našim prostorima, pored svog posla tj. padobranstva imao sam priliku da izučim i još jedan zanat da kažemo jedan od najsatrijih na svetu. (prisetite se samo istorije i rimskih legija neću dalje ići) – vojnički.

Iz nekih Čarolijinih tekstova moglo se zaključiti da nisam baš ni običan vojnik, pa s obzirom da imam zadovoljavajući CV imao sam mogućnost da pojavom seke (svetske ekonomske krize) ponovo obučem uniformu i odem u  neku daleku zemlju, iza sedam gora i sedam mora i radim kao profesionalni vojnik.

Nemojte misliti da nisam pokusao da nađem neki normalniji posao, ali ponuda na tržištu (Srbija – moja zemlja za koju sam se pošteno borio i koju i dalje volim), nije bila bas zadovoljavajuća za jednu petočlanu porodicu. Maksimum koji sam uspeo da dobijem je 250 evra za puno radno vreme uz objašnjenje:  „…brate ne znam ni to da ‘l ću moći da ti platim?“ Sa time ne moze da se prezivi ni 15 dana, s obzirom da su deca mala trose pelene, mleko,  pavlovicevu, a o velikoj deci i da ne pricam… znate već i sami, čitali ste.

I tako pozove mene jedan moj drug koji nije u nista boljoj situaciji od mene i kaze mi ima neka šema za Avganistan jesi li zainteresovan? Lepo saznam sve i sednem sa mojom Čarolijom da pričam i objasnim joj šta i kako. Prvo je bila protiv toga, ali kada smo se sabrali, pa oduzeli shvatili smo da u našoj Srbiji u narednih minimum 10 godina neće biti nikakvog poboljšanja nego samo pogoršanja,donesemo odluku da se ja spakujem i da krenem u taj Avganistan.

I tako krenem ja ne zbog neke avanture nego zbog borbe za svoju porodicu i prokletog novca koji je neophodan da bi se moglo živeti. Znao sam ja da će put biti trnovit i da može glava da se izgubi, što mi se i zamalo desilo i da ću biti suočen sa raznim izazovima i iskušenjima….ali samo jedno imam u glavi, a to sam ja a kada kazem ja mislim mi,moja porodica i ja.!

 

I napokon stigoh po drugi put u Avganistan ( niko nije verovao da cu se vratiti ), jer posle onakvog ranjavanja niko nije verovao da cu prvo preživeti, a kamoli da ću se totalno oporaviti (Bog blagoslovio lekare koji su me lečili, Francuske i naše gospodo svaka vam čast ne znam da li ikako mogu da vam se odužim ).

Avganistan je nekada bila predivna zemlja,

ali s obzirom da ima takav geostrateški položaj ko poseduje Avganistan poseduje i Aziju i Bliski istok, a ko sve to poseduje najbogatiji je na svetu. E pa tako da ovde u zadnjih 100 godina ratovi ne prestaju što lokalni između plemena što malo veći sa Rusima i USA.

Trenutno rat sa USA još traje, pa sam tako i ja dobio posao u ovoj vukojebini. Jedna predivna zemlja vraćena u srednji vek da bi ponovo bila izgrađena po nečijim standardima ( poznata priča iz Srbije ). Da ne bi dalje razglabao jer moram da idem da radim evo vam nekoliko fotografija da bi sami shvatili sta je Avganistan a ja ću napisati još po koju kada ugrabim vremena.

 

 


Advertisements

Posted on 26/05/2011, in Avganistan, srbija, SVAŠTA NEŠTO and tagged , , , , , . Bookmark the permalink. 14 коментара.

  1. Dragi prijatelju, odavno se „znamo“ ako smem tako da kažem. Doduše s tobom manje, ali zato sa onom drugom polovinom jednog srca (vašeg srca) mnogo više.
    Noćima smo pre nego si otišao pričali, noćima smo pričale dok si prvi put bio tamo negde u nekoj nedođiji, noćima smo pričali dok smo te čekali (slobodno mogu ovako u množini da kažem), noćima i sada pričamo. Pored tvoje Čar razmišljam ne mali put kako si, da li si legao, kad treba da ustaneš, mnogo puta ……. ali ti sve to znaš.
    Ovo pišem iz jednog jednostavnog razloga. Znam koliko ste vas dvoje divne osobe, koliko ste jedinstveni, znam kako mislite, znate kako mislim, znam koliko se borite za svoja uverenja, znam da imate svoje stavove kojih se držite. U mnogo čemu se razlikujemo ali se bez obzira na sve razlike izuzetno poštujemo. Zbog toga, samo zbog toga što vas mnogo sve volim i kad vam je super i kad vam je teško, i kad ste zajedno i odvojeni i kad psujete i kad se smejete i kad vas ne razumu….. samo zbog toga pišem obaj komentar.
    Prijatelji su uvek tu jedno za drugo i ja ću uvek biti s vama ma gde bili.
    Brzo se vrati!!!!!!

  2. Verkic hvala na ovim lepim recima mada sve to ja znam i zbog toga sam ti veoma zahvalan a sto se vracanja tice ce da vidimo…ima li buducnosti u toj nasoj vukojebini (Majka Srbija) ili stvarno da se selimo u dolinu Amazona.

  3. Ovo je bio uvod, čekam razradu. 😉

  4. Dragi ja bih da se selimo odavde, što pre i što dalje iz ove ludnice.

  5. Jabučilo kada čovek ima postavljen cilj ispred sebe, ništa mu nije teško. To si ti najbolje pokazao baš kao i cela tvoja porodica (mislim na divnu ženu i decu koju imaš) baš kao i oni. Ljubav pobeđuje sve!
    Jebeš sranja u Srbiji kada i sam znaš koliko je voliš sa svim njenim vrlinama i manama, mada je onih drugih mnogo više. Čuvaj se i neka te Bog čuva, a Srbija, možda i bude nekada idealna zemlja, nikad se ne zna!

  6. Zaradi parice i brzo kući.

    A za slike hvala 🙂

  7. Neno Ija stvarno mislim da postoji neka druga zemlja za nas.

  8. E moja draga, dobra Drvena prijateljice, te pare su tako male u Srbiji da ne bi verovala. Tek sada kada su te neke parice stigle mi se smrklo, vidim u kakvim govnima smo ovde u Srbiji. Nema tih para koje mogu da obezbede normalan život u ovde. Beži.

  9. Ja se izvinjavam ali za razradu cete morati koji dan da sacekate da navatam vreme da napisem jos po koju…..a sto se para tice nikada dosta na zalost

  10. Jabučilo, dragi prijatelju, pošto živimo u istoj zemlji, sve znam. A isto tako pretpostavljam, kako je tebi tamo a i tvojima bez tebe, kako svaki dan strahuju za tvoj život, jer, za malo da ga izgubiš.
    E, te jebene pare su problem, znam, osećam na grbači svaki dan, no, ne mislim da za MENE ima druge države za život. Vi ste mladi, pa pokušajte, no, tamo ste sami. Nema baba, deda, tetaka, sestrića, sestričina i ostale familije. Teško je u pečalbi, gde god da si! No, vaš život, vaš izbor!

    Tebi srećno i da se vratiš ceo i zdrav! 😉

  11. Srecno! A dom je tamo gde je covek zadovoljan i srecan i nigde ne pise da je za ceo zivot to samo jedno mesto. Sve je podlozno promeni. I prijatelji se svuda steknu. Jeste, sve u zivotu mu dodje neko tamte za vamte i dok to kapiramo – moze se.

  12. Dušo mislim da smo ti dali dovoljno vremena. 😉

  13. Dudo jeste teško biti daleko, ali sve je to samo jebani život.

  14. Baklavice dom je tamo gde okačiš šešir. 😉

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: