Uskomešane misli

Dugo ništa nisam napisala. Nije da nemam šta da kažem, nego nekako mislim da sam do sada rekla toliko toga, pa bilo šta da se desi, oni koji redovno čitaju moj blog znaju šta bih rekla, a oni koji ne čitaju svejedno im je šta mislim o nečemu.

Ispraznila sam se. Ono o čemu bih vam pisala i što do sada nisam rekla zahteva potpuno drugačiji pristup ljudima koji bi to čitali, a samim tim i neku novu adresu. Ne želim da na ovom mestu dokumentujem neke događaje, a hvatala sam sebe u takvim iskušenjima. Sve bi onda imalo drugačiju sliku, pa bi onda moja priča o ljubavi prema nečemu, izgledala sasvim drugačije.

Imala sam ideju i da sve postane samo slika i da zaboravljeni, nekada otvoren blog postane primaran uz reči koje bi pratile sve te slike i doživaljaje zaustavljene u trenutku nekog vremena. Možda tako i uradim na kraju.

Još nešto, da se ne lažemo, s obzirom da sada znam da ovaj blog čitaju i sestre, braća, i tetke, i ujne, strine, bliži, dalji rođaci, mnogi prijatelji, a i neprijatelji…više mi se i ne piše. Da su me razumeli dok im nešto pričam ili ćutim, ovaj blog nikada ne bi ni nastao.

Mnogi od njih bi najviše voleli da prestanem, jer sada znaju da pišem. Dok nisu znali, sve je bilo u redu, pa nisu imali šta ni da mi zamere. Čudan je ovaj svet. Dok se nešto ne zna, nema veze, ali kada se zna, onda nastaje problem. Ne mogu da razumem.

Gledaju me. Pravo da vam kažem, ne znam šta mi misle. Nije me ni briga, ali i nije mi prijatno dok me tako odmeravaju. Ogovarali su me i pre, ali sada baš imaju podstrek.

Jebem ti sunce kalaisano, kako sada mogu da napišem da me je prošlog leta muž prevario na letovanju sa sisatom recepcionarkom, dok sam se ja vaćarila sa gazdom hotela u kojem smo bili smešteni 😆 ? Kako sada da napišem da sam videla komšiju X sa drugog sprata, sa komšinicom Z sa petog, kako zajedno izlaze iz „zaglavljenog“ lifta, raščupani i nasmejani? Kako napisati da volim s guza da se tucam i da nam je omiljena 69. poziciona, poza, poziranja? Ne postoji način da vam se poverim, kao onda, a da to u roku od 45 minuta ne sazna sva moguća bliža i dalja rodbina. ITD… vi nešto stariji se sećate tog muzičkog časopisa, je l’ da?  8)

Osnovni slogan mog života, a i ovog mesta mi ne dozvoljava da se povučem, „Don’t give up!“. Odustajanje ne dolazi u obzir. Ne mogu oni da ogovaraju onoliko koliko ja mogu da ih zaprepastim.  😀 Ne pada mi na pamet da stavljam bilo kakve vrste zabrana i uvodim kojekakvo registrovanje na pristup i čitanje, a mogu. Svima mogu da kažem da su dobrodošli u svako doba dana i noći.

Ako me poznajete lično, e ovde ćete me samo još bolje upoznati. Nemam šta da krijem, a i nemam čega da se stidim, dobrodošli ste na otvorene strane mog života, a to što ćete da se čudite, ogovarate ili se zgražavate, e za to možete samo da me poljubite u guzu, a posle toga da se malo zagledate u svoj odraz u ogledalu. 😉 I još nešto za kraj ovog posta…tek ćete da se čudite. 😆

Advertisements

Posted on 20/01/2011, in SVAŠTA NEŠTO, Štrajk protiv same sebe and tagged , , , . Bookmark the permalink. 27 коментара.

  1. ne pada mi na pamet da te ljubim u bulja :mrgreen:

    Свиђа ми се

  2. Puno pozdrava za tetke, strine, komšinice, sestre, braću i sve druge koji su zasluženi za svakodnevno čitanje ovog bloga i prenošenje informacija manje kompjuterski pismenim rođacima. Sve vas jako mnogo volim. :mrgreen:

    Свиђа ми се

  3. Tih bre Zelena ženo, opičitis si totalni. :mrgreen: Da mi možda nisi neka rođaka, a da još ne znam? 😀

    Свиђа ми се

  4. Slavko tetke, strine i ostala bratija će se neopisivo radovati ovom izlivu ljubavi. :mrgreen:

    Свиђа ми се

  5. Iz nekih slicnih razloga otiso u biblioteku i uzeo knjigu“Filozofija palanke“
    I svasta nesto pise i objasnjava zasto treba i dalje da pisem blog, pa evo i tebi da kazem da ne brines, ima odgovora…:P 😀

    Свиђа ми се

  6. Deda ja ću opušteno kao i do sada, a oni kako god im se prohte. 😉 Vremenom će da se domunđavaju međusobno: „Šššš ćuti, bolje ti je, nemoj da te da te stavi na blog ona naša.“ :mrgreen:

    Свиђа ми се

  7. Pišem ono što osećam, mislim, želim ili mrzim. Volim svoj blog jer je na neki način postao deo mene.
    Verujem da bi se isto desilo i u mom slučaju ali na svu sreću 🙄 moji nemaju internet niti se razumeju u to, a ostala familaja ako se oseti prozvanom – i treba 😀 . U svakom slučaju ako sam napisala nešto što nije istina imaju svu slobodu da me demantuju! 😉

    Свиђа ми се

  8. ko zna sta su nam tate radile, nikad se ne zna 😆

    Свиђа ми се

  9. 😆 Charolijo, dijelimo zajedničke vrijednosne poze 😆

    Свиђа ми се

  10. Vidim da te je neko načepio čim si se DRZNULA da olaješ familiju, komšije, prijatelje i ostale.
    Pravo da ti kažem, neki od mojih rodjaka, ne žele da se spominju i da im stavljam fotke, pa ja to poštujem. Moju decu volim da pokažem svetu, jer su moj ponos i moj život, a za ostale me boli dupe!
    Eto, znaš i sama, da i ja pišem o svemu i svačemu. Otvorena kao knjiga!
    Kome se ne svidja neka mi pljune pod prozor! 😆

    Свиђа ми се

  11. Ne obraćam pažnju, kod mene skoro svi pišu i imaju blogove. Međutim svako ima svoj svet i nikad ne komentarišemo međusobno.

    Ja sam u zadnjih par meseci ostao najneproduktivniji.

    Što reće Duda ko veli nek izvoli a kome se ne sviđa- nek poseti gradsku biblioteku i sve nešto … ili nek ide tamo – milism pod prozor … 🙂

    Свиђа ми се

  12. Ostani uvijek takva,molim te !
    Ima u tebi nesto zivotno ,neukrotivo i neispolirano sto je predivno . Nedas se ugurati u tradicionalno,u “ tako mora ili tako bi trebalo „. Zivis svoj zivot i sama odredujes kurs. To cijenim Char ! 🙂 🙂

    Свиђа ми се

  13. Eto vidiš, mi smo rodjaci po blogu 😛 ali ni onda te neću ogovarati 😀

    Свиђа ми се

  14. Ne menjaj se, da te ne polomim!

    Свиђа ми се

  15. Neno ma ko ih šiša sve…samo sam im rekla. 😉

    Свиђа ми се

  16. Zelena što jes’ jes’ 😀

    Свиђа ми се

  17. MIlko, pa kad su doooobre. 😀

    Свиђа ми се

  18. Dudo čak ih i ne spominjem, a njihove slike ne bih ni stavila na blog, čak i da mi molbu napišu. 😀 …ali ima nas raznih. Na kraju krajeva, savako svoj posao radi. 😉

    Свиђа ми се

  19. Borsky mislim da je najteže sa onima koji nisu kompjuterski „obrazovani“ i koji su tek pre neki dan čuli da blogovi i postoje. Ma nema veze, čovek se uči dok je živ. 😉

    Свиђа ми се

  20. Afroditta hvala ti. Mene teško i da bi neka jaka šmirgla istesala po nekom kalupu. 😀 😮

    Свиђа ми се

  21. Stevo ispada da se mi koji smo rođaci po blogu mnogo bolje razumemo i više poštujemo i cenimo. 🙂

    Свиђа ми се

  22. Braunoviću tebi tek ništa nije jasno. :mrgreen: S obzirom da blog pišeš baš onima koji te poznaju, možda ti ovakav moj post i nema naročitog smisla? 🙄

    Свиђа ми се

  23. Elektra tebi se nikako neću zamerati. :mrgreen:

    Свиђа ми се

  24. Drzi se ti i samo napred!
    dok Jabucilo ne udari neku zabranu,:mrgreen: svi ostali pod prozor 😆

    Свиђа ми се

  25. Tvoja deca su mala pa ti još nisu postala „komandanti“ – moji sinovi su veliki i ZABRANILI su da im objavljujem fotke. Razlog? Ne treba im moje popularisanje, uradiće to oni i sami za sebe. Dobro, ako tako hoće. A muž je pročitao samo jedan post i rekao mi da sam luda. Toliko o ovima u kući.
    Za ostale me baš briga. Ogovarali me i ranije, pa neće ni sad da prestanu. To uostalom i sama znaš kako izgleda.
    Verovatno ti ne znači mnogo, ali podržavam te i unazad i unapred, tek da znaš! Ti si super lik!

    Свиђа ми се

  26. SanjaKokica

    Charobna, za dobrim se konjem prašina diže!!! 😆 Uživaj u njoj 🙂 (evo mene iz uspavanih, malo da virnem šta radite…)

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s