E baš mogu i smem… Srbi stoko jedna – neka vas je sramota!

Znate… ne možete očekivate da će vas u današnje vreme ljudi razumeti i podržati ako ste potpuno drugačiji od njih. Ako na mnoge stvari gledate iz nekog svog ugla, jok iz onog koji su vam drugi nametnuli. Ne mogu ja da se razumem sa nekim ko kaže da se danas mnogo bolje živi u Srbiji nego devedesetih, jer sada se voze bolja kola! „Više ljudi ima stanove na svoje ime“, jes’ da su na kredit ili pušing tj. lizing i da će im ih oduzeti ako sve ne isplate na vreme od plata koje su im sve manje i neredovnije, ali bre… to su njihovi stanovi, njihovi automobili. Ahaaa…

Imate li vi pisma svojih dragih sa ratišta? DA, baš sa ratišta, kojekavih bojeva koje smo bojevali. Jesmo. Nemojte da se lažemo da Srbija nikada nije u ratu bila. Postoji par grobova koje redovno posetim, postoje ljudi kojima zapalim sveću, a nisu poginuli u saobraćajnoj nesreći, ne ubiše ih u kafanskoj tuči. Ubili ih na ratištu, a bili smo isto godište ili behu par godina stariji od mene. Vi nemate nikog takvog?

Ne mogu da ćutim, a i zašto bih? Kaže mi jedan prijatelj: „Ivana pazi šta govoriš, pa mi smo odavno pod okupacijom, samo što to nije još uvek toliko vidljivo. Znaš kako je onda bilo, e biće i sad. O čas posla te pojede mrak.“ Je li to paranoja ili potpuna istina? Šta vi mislite?

E neka me pojede. Ja ne mogu zaboraviti malog Zeku. Imao je samo 19 godina, redovan vojnik, ne mogu zaboraviti gomilu šrapnela u Žaretovom telu koji i dan danas šetaju tamo-vamo i nikada se ne zna kada će završiti u srcu ili Filipovu ruku koja je završila u Žaretovoj. Od Filipa ništa drugo nismo imali da sahranimo. Ne mogu ja to da zaboravim, a Srbija nikad ratovala nije. Jeste li vi zaboravili? 19. septembar 1991. kada je cela tenkovska jedinica iz Jarčujka u Kraljevu, otišla u nepoznatom pravcu. Da li se to ikada desilo ili ćemo se praviti ludi? Možda sam ja luda?

Meni je pravac bio poznat. Odoše, a mnogi se ne vratiše nikada. Hoćemo li zauvek da se pravimo ludi? Zar nikada niko neće jednu jedinu reč reći o tome?  Hoće, serem i ja sad, ali mene boli što je sve to zaboravljeno do bola. Boli me što naši ratnici koji su bili spremni da život daju za srpski narod sada vise po nekim spiskovima za odstrel. DA… baš za odstrel.

Ne pričam vam ovde o onima koji su bili generali, pukovnici, vojskovođe, već o vojsci, rezervi… Ma ljudi, zar su to stvarno svi zaboravili? Ko se još uvek seća Miloša koji je obe noge izgubio u svojoj 23. godini? Je li ovaj svet totalno lud?

Živo me zanima gde je tada u to vreme bio naš sadašnji predsednik? Zar on nije tada video potrebu da spase neko dete u Borovom Naselju kao što je uradio Bakara? Ili gde je tada bio neki naš sadašnji ministar, izaberite kojeg god hoćete. Gde su bile PIČKE? Šta te PIČKE sada rade? Vladaju.

Ne želim da neko ovaj tekst razume kao podršku ratu i nasilju, ja samo želim da kažem da su naši momci mrzli, krvarili, ginuli, branili,  SRPSKU ZEMLJU, za ništa, jer pičketine koje su sedele u foteljama su tu istu zemlju prodale.

Ne zna se gde je tada bio, nije tada sedeo u fotelji, pa kako može da se izvinjava onda? Boli ga njegovo ili šta? Mene bato bole pisma sa ratišta koja imam, adresirana na moje ime. Boli me drvena noga, dve drvene noge mojih prijatelja ostavljenih na milost i nemilost od onih koji ni petardu nisu čuli kako puca.

Njih dvojica idu zajedno da kupuju cipele, fali im po jedna noga. Napravili momci zajebanciju od života. Kupe oni dva para cipela, ali jedne budu broj 43, a druge 45, jer za protezu im treba veći broj. U svoj nesreći, imali su sreće da jednom fali leva, a drugom desna noga, pa su se uklopili.

Je l’ to smešno? Je l’ to treba da se zaboravi? Je l’ treba svi sada da se poseru na Jedinicu koja je spasila hiljade srpskih života? Ne znate kakve je žrtve podnela 63. padobranska brigada ili tenskovska iz Kraljeva? Nećete da znate. Važniji su vam vaši stanovi, automobili i prodaja sebe. Je l’ hoće neko da kaže da to nije istina? Izvol’te neka kažu!

Je l’ neko čuo da možete izgubiti sina na neviđeno. Znači ni ruka da vam ne ostane? Znate samo da ga nema. Vi ostenete da čekate, a njega nema, nema ništa da vam donesu da sahranite i oplakujete. Srbi stoko jedna. Jebala vas dobra kola, jebala vas demokratija, jebale vas vize i cela Evropa. Srbi pičke jedne. Nestaćemo, jer ste takvi kakvi jeste.

Jeste li vi bolji ljudi od onih koji su ratovali za iste te Srbe. Da su Turci bili u pitanju, više bi ih cenili. Srbi stoko jedna i treba da nestanete, da nestanemo svi do jednoga. Da svi stanu pod jednu šljivu je mnogo Srba.

Ako ovo nekome nije jasno, možda će mu se razjasniti kroz moje sledeće postove, ako me do tada, kao što kaže moj prijatelj, ne likvidiraju oni koji zagovaraju laži. Ovo su teme koje „nikoga ne zanimaju“, na koje niko ne sme da komentariše i koje baš nikoga ne dotiču, jer braćo Srbi vi ste stoka. I ja sam Srbin, pa samim tim pod onom šljivom ne računam da će ni mene biti, ali do tada, dok ne vidimo ko će opstati, bar neću da ćutim. Nisam nosila pušku, ali jesam borac u duši.

Ustanite i poslušajte našu himnu. Ne dozvolite da vas se sopstvena deca sutra stide, jer pod šljivom neće biti mesta za sve.

Advertisements

Posted on 27/12/2010, in srbija, SVAŠTA NEŠTO and tagged , , , , . Bookmark the permalink. 14 коментара.

  1. Kud vojnicka cizma prodje tu trava neraste, ovo govorim iz licnog iskustva, posto sam cijeli rat prezivjela u Bosni sa dvoje male djece, i molila dragog Boga da odem nekud sto dalje glavom bez obzira ljudi vise nisu bili ljudi , totalno su prolupali, podivljali, zavladala je mrznja,pohlepa,otimacina,,,,,izmjenjivale se razne vojske, neke plajackale, neke pucale u prazno da bi zastrasile ljude,samo znam da su najvise stradali obicni smrtnici, koji su bili nacionalna manjina u svom gradu, Kako kazu.. Ako neznash kakav je ko, samo mu podaj vlast pa ces saznati 😦 Ziva istina.

    Свиђа ми се

  2. E najgori smo od svih, jedino sto umemo je da sernjamo okolo, a izmedju sebe se koljemo kako stignemo. Nadam se da cemo se jednom opametiti…

    Свиђа ми се

  3. Ne razumem sta si htela da kazes sa tim da se danas ne zivi bolje nego 90-tih?
    Ja mislim da je bolje, upravo zato sto vise nema ratova.

    Свиђа ми се

  4. E neka si rekla, Čarolijo… evo i mene neka hapse zajedno s tobom… šta ja mislim, a ne mislim dosta toga kao i ti, to sada nije važno, važno je da se čuje jedan glas… i to glas tebe koja misliš svojom glavom i gledaš svojim očima… :undecided:
    Sopran reče; „najgori smo!“ – mislim da nismo, samo smo jedni od mnogih. Remark je pisao u romanu Povratak o paradi invalida iz I svetskog rata, dok naci omladina premlaćuje neistomišljenike i pljuju na ordene heroja.
    Tako je to kad „se carevi igraju rata“, što reče Balašević

    Свиђа ми се

  5. Zelena ne bih se složila da nema ratova kod nas, možda samo nisu tako javni kao onda.

    Možda neko sada živi bolje, ali ja sada znam za mnogo više praznih frižidera. Onda bar nije imalo ni da se kupi, pa narodu nije imalo šta da udara čežnju, a sada svega ima, samo što je malo onih koji mogu da kupuju.

    Свиђа ми се

  6. Ljubbice s obzirom da si direktno bila svedok svega što se dešavalo, nemam šta da ti kažem. Samo moj dubok naklon i poštovanje.

    Свиђа ми се

  7. Dokle god ne počnemo jedni druge da cenimo, odnosno sami sebe, neće nam biti bolje. Rekla si što milion nas misli. I nije za džabe 4 S na našem grbu.
    Pogledaj Hrvate. U svakoj rečenici izrečenoj na tv, kažu: mi Hrvati, Hrvati ovo, Hrvati ono, svaki Hrvat, svaka Hrvatica, e, to je ljubav!
    Kada je trebalo braniti svoju zemlju u poslednjem bombardovanju, zvali i kurtu i murtu, a prijavilo je dobrovoljno, uh, vojska naroda. Izjebaše ih posle i zaboraviše. To je strašno.
    I, nema više ko da nas povede. Izmučeni smo nemaštinom, lažima i prevarama. Pa, na vama mladima svet ostaje, učinite nešto, a nas matore u prve redove! :blush:

    Свиђа ми се

  8. Na kraju svakog rata i na kraju svakih „promena“, ostaju oni kojih više nema, bilo fizički, bilo duhovno ili mentalno, i ostaju oni koji su prestrojeni u „nove“ redove. Ti prestrojeni kroje kapu. Previše je onih koji ne misle i ne čine dobro nikome. Ono što je potencijalna opasnost, a što može da se rodi ili se već pomalja kao „nova ideja“ – to je umiveni fašizam. Za fašizam, odnosno despotizam, ova zemlja ponovo ispunjava sve preduslove, a to su: nabildovani nacionalizam (koji je u osnovi šovinizam), politička razočaranja, nizak standard stanovnišva i visok postotak nezaposlenosti, kao i jaki inflatorni udari. O tome treba misliti sada, a ne kada nam se ponovo „ukažu“ vuci u jagnjećim kožama.

    Свиђа ми се

  9. Mislim da sam dobro shvatila tvoj post, ali da se preslišam, pa mi ti daj za pravo ili me ispravi: Šta sa onim ljudima koji su čistog srca krenuli u rat, a ispostavilo se da su bili pioni u zakulisnim, prljavim igrama političara? Da li to treba da se zaboravi? I šta jednoj majci koja sahranjuje sina, u stvari samo njegovo ime jer ništa drugo nije ostalo, da se kaže – kako se to nije desilo?
    I ja zapalim po neku sveću, ne samo svojim drugovima, nego (što je još strašnije, ako to uopšte može da se meri) i njihovim sinovima. Sećaš se Lazarevićeve „Sve će to narod pozlatiti“?

    Свиђа ми се

  10. Dudo moja daleko je moja generacija od mladosti, ostalo si u pravu.

    Свиђа ми се

  11. Zverčice posle ovog tvog komentara šta ima da kažem. Jednostavno ga treba objaviti kao zaseban post, pa ko razume, razume.

    Свиђа ми се

  12. Da Miljo, dobro si sve razumela.

    Свиђа ми се

  13. Sve rayumela. Zaboraviti se ne može. Može samo da se strahuje od opet.
    A da živim bolje, hahahahaaaa, to mi je smešno.

    Свиђа ми се

  14. da si nam ziva i zdrava, duso moja !
    samo ti psuj ! znas i sama da si potpuno u pravu… pitanje je: kako da Srbi sagledaju sebe i svoju proslost i da prestanu da ponavljaju iste greske ! odgovor je u istrazivanju sopstvene proslosti… a ima je puuuno i veoma daleko seze ! ko hoce da nadje informacije, moze, jer nije tesko… samo treba imati volje da se nadje, treba biti otvorenog uma….
    ima i olaksavajuca okolnost: manipulacija medijima, obrazovnim sistemima i finasijskim sredstvima je zbilja ogroooomna ! ali njihova nadmoc u ovom trenutku nam ne moze biti opravdanje da ne sagledamo sami sebe ! ljudske mane ostaju mani i onda kad su nase, a njih treba imenovati da bi mogle da se isprave ! ti to ovog trenutka radis….
    mi jesmo vec punih 20 godina u ratu, i Zelena, ovo jeste okupacija, a posledice su mnooogo gore od onih u ratnim operacijama… gubitak ljudstva nam je ogroman, broj bolesnih nikad nije bio veci, deca su nam nezbrinuta i prepustena ! o starima nema ko da se brine, sve zivo rasprodase…… a mi na sve to cutimo…. zaboraviti se ne moze, a kad ce sazreti vreme da nesto preduzmemo…. vicecemo !
    🙂

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s