Gramatika srpskog jezika – padeži

Da bi naš govor i pisanju bilo pravilno i smisleno treba da znamo padažu, da ne bismo rekli „Izašao sam iz kuću i krenuo ka grad.“ i tome slično. Da ne ispadnemo glupi u društvo svakako treba da znamo da padeži ima sedam, jok šest i da ne traba da budemo genijalcu da bi to naučilo i premenili u svakodnevnom životom. (podvučene su reči u kojima su padeži nepravilno upotrebljeni.) Je l’ da da izgleda glupo i smešno? Eto čemu nam služe padeži.

Padeži su različiti oblici jedne promenljive reči i u srpskom jeziku postoji sedam padeža. Promena reči po padežima zove se deklinacija.

Padeži u srpskom jeziku su:

– nominativ,

– genitiv,

– dativ,

– akuzativ,

– vokativ,

– instrumental i

– lokativ.

Nominativ

Nominativ je nezavisan padež koji u rečenici može da stoji samostalno. Dobija se na pitanja: ko? šta?. U rečenici u nominativu su subjekat, atribut, apozicija, imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. Nominativ uvek stoji bez predloga.

Primeri:

1. Stefan je juče došao svojoj kući.

(obratićemo pažnju koja reč u ovoj rečenici odgovara na pitanje  KO? Ko je došao kući?) Stefan.

2. Ona je bila učiteljica u njihovoj školi.

(Ko je bio i šta?) Ko?=Ona Šta?=učiteljica

Genitiv

Genitiv je zavisan padež koji označava pripadnost, deo nečega i poreklo. Dobija se na pitanja: (od) koga? (od) čega? čiji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih.

Osnovna značenja genitiva su:

– posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto, kome pripada).

– partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo, mnogo, dosta, nešto…)

– ablativni genitiv (označava poreklo nečega, odakle je nešto poteklo)

Predlozi za genitiv: od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, unutar, iznad, ispod, više, poviše, niže, pre, uoči, posle, nakon, za, tokom, krajem, usred, oko, okolo, blizu, kod, kraj, pokraj…

Primeri:

1. Iz obraništa su izašla deca.

(odakle su izašla deca?) obdaništa

2. Majka mog druga je medicinska sestra.

(čija majka?) mog druga

Dativ

Dativ je zavisan padež koji znači pravac, smer ili cilj kretanja i namenu. Dobija se na pitanja: kome? čemu? Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena, pripadnost) U rečenici dativ je objekat, atribut, priloška odreba za mesto i logički subjekat.

Predlozi za dativ su: ka, k, prema, blizu, nasuprot, uprkos, protiv

Primeri:

1. Kupila sam tati sat.

(kome sam kupila sat?) tati

2. Milica je krenula ka svojoj školi.

(ka čemu je krenula?) svojoj školi

Akuzativ

Akuzativ je zavisan padež kojim se označava objekat radnje, pravac kretanja i mesto. Dobija se na pitanja: koga? šta? U rečenici akuzativ je objekat, priloška odredba (mesto, vreme, način, uzrok) i logički subjekat.

Predlozi za akuzativ su: kroz, niz, uz, za, među, nad, pod, pred, u, na, o, po, mimo

Primeri:

1. Juče sam sreo našeg profesora.

(koga sam sreo?) našeg profesora

2.  Uz ovo jelo ne volim da jedem salatu.

(uz šta ne volim da jedem salatu?) ovo jelo

Vokativ

Vokativ je nezavisan padež koji služi za dozivanje, obraćanje, skretanje pažnje. Pri pisanju se odvaja zarezima. Upotrebljava se bez predloga. (hej!)

Primeri:

1. Hej, Slavice dođi brzo ovamo!

2. Nemoj, Milane, trčati tako brzo.

Instrumental

Instrumental je zavisan padež koji kazuje društvo i oruđe ili sredstvo za rad. Dobija se na pitanja: s kime? čime? Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruđe, sredstvo).Predlozi za instrumental su: s, sa, pod, nad, pred, među, za1. Idem sa prijateljima na letovanje.(sa kime idem?) prijateljima

2. Putovali smo autobusom.

(čime smo putovali?) autobusom

Lokativ

Lokativ je zavisan padež koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu?. Uvek se upotrebljava sa predlozima.Predlozi za lokativ: na, o, po, pri, u1. Knjiga iz geografije stoji na stolu.

(na čemu stoji knjiga?) na stolu

2.  Deca se igraju u parku.

(gde se igraju deca?) parku

To je to ukratko, a sada da promenimo nekoliko reči kroz padeže. Na primer: sestra, padeži, letenje

– nominativ, (ko? šta?) – sestra, padeži, letenje

– genitiv, (od koga? od čega?) – sestre, padeža, letenja

– dativ, (kome? čemu?) – sestri, padežima, letenju



– akuzativ, ((vidim) koga? šta?) – sestru, padeže, letenje



– vokativ, (hej) – sestro, padeži, letenje

– instrumental (s kime? s čime?) – sestrom, padežima, letenjem

– lokativ. (o kome? o čemu?)
– sestri, padežima, letenju

Nije teško, a meni je izuzetno zanimljivo. Recimo da vam neko kaže da napišete tri rečenice u kojima ćete da upotrebiti po jedan dativ, genitiv i lokativ.

1. dativ… Volim da pričam o svojoj sestri.

2. genitiv… Mi živimo od letenja.

3.  lokativ… U petom razredu smo učili sve o padežima.

Nadam se da vam je jasno i da će vam ovaj tekst pomoći da shvatite osnovne stvari o padežima.

Advertisements

Posted on 07/12/2010, in SVAŠTA NEŠTO and tagged , , , , , , , , . Bookmark the permalink. 26 коментара.

  1. Kome li si ovo namenila da mi je znati 😀 . Nisam valjade ja grešila u prdežima i u komentarima pisaću grešim :p Kako li te samo nije mrzelo? Baš si šašava :kiss:

    Свиђа ми се

  2. Neno namenjeno je dečici koja trenutno to uče u školi, peti razred je u pitanju, a nije na odmet i da se mi matori podsetimo. 😉

    Свиђа ми се

  3. Ostavljam komentar pre čitanja posta. Danke, treba mi podsećanje, počela sam da brljam lagano. 8)

    Свиђа ми се

  4. Namenjeno je i zubaricama, ako smem da kažem :).
    Mislim, mi redovno smatramo da smo i pismeni ako smo formalno obrazovani i načitani, što naravno nema blage veze…
    Zahvalnost :love:

    Свиђа ми се

  5. Sjajan post! Važno je da deca mogu da pronađu i na netu kvalitetne informacije o svom jeziku, pa i da uče na taj način, zašto da ne.

    Свиђа ми се

  6. E, neka si ovo napisala, taman da nešto pitam.

    Šetam ja Kotorom, kad na vratima jedne prodavnice piše: „Zabranjeno unošenje kesa u ranaca u prodavnici.“ I ja počnem da se 😆 i da im se šprdam kako su nepismeni, kad me ovi iz mog društva napadoše da je to ispravno napisano i ispade da sam ja nepismen. A to, očigledno, nije istina… :whistle:
    I sad mene interesuje, je li ovo ispravno bilo napisano, ili je tamo trebalo da stoji: „u prodavnicu“? A?

    Свиђа ми се

  7. Čarobna, znaš kako… možda bih predbacivao ljudima koji nikada u životu nisu „videli“ padeže, medjutim… na njih gledam kao da govore „narečjem“, što istini za volju i nije tako daleko od istine, premda gledanje u baterijsku lampu ne znači da je otkrivena svetlost :angel:

    Свиђа ми се

  8. Slavko možda je u pitanju reforma jezika u Crnoj Gori, pa padeži više ne važe kao što su važili ranije? 😀 Pismen si i te kako. 😉

    Свиђа ми се

  9. Zverčice nikad nije na odmet podsetiti se malo. 🙂

    Свиђа ми се

  10. Zubarice s obzirom na sve tvoje tekstove, moj zaključak je da nikako nisi zaboravila na pismenost. 🙂

    Свиђа ми се

  11. Hvala Amarilis, napisala sam još dva posta o vrstama reči i deca pronađu kada im zatreba, baš se obradujem kada mi se neko od njih javi i kaže da im je pomoglo. To i jeste cilj ovih tekstova o gramatici. 🙂

    Свиђа ми се

  12. Stevo rupa na saksiji je odavno izmišljena 😀 , ali kada deci nastavnica kaže da napišu pet rečenica u kojima će da upotrebe instrumental, neki od njih pomisle da je neka muzika u pitanju. :whistle:

    Свиђа ми се

  13. Meni je vazda bio omiljeni vokativ, samo sto ovo fenserajsko hej nije bilo u moje vreme, no OJ, EEEEEJ!:)))

    Свиђа ми се

  14. Suzana meni se čini da su me u moje vreme naučili sa ovim „hej!“, a možda i nisu? 😀

    Свиђа ми се

  15. Na svu sreću ovo nisam zaboravio, al me zanima jedna stvar. Snijeg. Kakav je to padež. Sezonski ili meteorološki.
    pozdrav 😀

    Свиђа ми се

  16. Neka samo ti nas podsecaj nije nista na odmet 🙂
    a najvise mi se dopalo ime koje si upotrebila u vokativu :p
    nemci imaju cetiri padeza, i vec se brinem kako ce moji pricati kasnije, sada su super…mislim ja pricam svakodnevno, ali videcemo..sta ce na kraju ispasti 😀

    Свиђа ми се

  17. odlično i kratk osročeno za decu i NEKE „kolumniste“ koji misle da imamo 6! padeža i možda jedan prdež 😆

    Свиђа ми се

  18. Mandrak72…kada neko pomene sneg meni samo ona „narodna“ padne na pamet. „Vidi snega, jebo njega.“ :whistle: 😀

    Свиђа ми се

  19. Saro i meni se sviđa ovo ime iz vokativa. 😉 Verujem da ako redovno pričaš sa decom na srpskom da će i oni naučiti kako se pravilno upotrebljavaju padeži, a kada deca nešto zapamte onda to ostane zapamćeno. 🙂

    Свиђа ми се

  20. Sanjaru…sve nešto mislim da se dotična dama šalila. :whistle:

    Свиђа ми се

  21. „1. dativ… Volim da pričam o svojoj sestri.“
    Nisam siguran ali mislim da je ovo lokativ…

    Свиђа ми се

  22. nama je nastavnica zadala da napise sifre za padeze tj da otkrijemo u kojojsluzbi reci se nalaze ja sam nasla samo da je nominatin u subjektu i da je akuzativ u objektu dali molim vas mozete da mi pomognete
    😦

    Свиђа ми се

  23. :bandit: extra ovo covece ja sam 8 razred ali moram da se podsetim 😀

    Свиђа ми се

  24. 😯 😯 😯 😯 😯 😯 😯 😯

    Свиђа ми се


  25. Nena:

    Kome li si ovo namenila da mi je znati . Nisam valjade ja grešila u prdežima i u komentarima pisaću grešim :p Kako li te samo nije mrzelo? Baš si šašava :kiss:

    Evo recimo mene, makedonka sum, sakam da naucam bolje srpski jazik 😀

    Свиђа ми се

  26. :* ❤

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s