Dan za danom II

Nisam možda nikada bila normalna, po nekim uvreženim pravilima društva u kom živimo? Rekoh već kod mene se ništa ne mora, ništa ne zahtevam ni od koga, ne očekujem, pa ne mogu da se razočaram, samo umem jaaako nešto da želim i tako se probijam napred kroz život. Mogu vam reći da sam ubola pravu kombinaciju, jer da sam drugačija sigurno ne bih bila normalna ni po čijim i ni po kakvim kriterijumima, pa ma ko da ih je zadao.

26. oktobra smo proslavili Jovanin 11. rođendan. Žurka je bila u fazonu karaoka. Skupilo se društvo, pa smo pevali, igrali, skakali. Odlično smo se proveli. Nemam vremena da sređujem snimke, ali bilo nam je svima zaista mnogo lepo. Torta je delo „mama, teta Ivane“ i bila je super ukusna. Svi su bili zadovoljni i srećni, a najvažnije Jovani je bilo mnogo lepo.

27. oktobar je u našem domu svečano obeležen u znaku naše slave Svete Petke. U krugu najbližih prijatelja i rođaka smo proslavili slavu. Negde u nekom delu mozga se među svim tim osmesima i veselom pričom provukla i po neka senka, dana koji je sledio.  Uveče kada su se gosti razišli, kada smo sredili sve, ostalo mi je da po ko zna koji put, spremim stvari za bolnicu.

28. oktobar je osvanio sa strepnjom. Ispred nas je stajala velika neizvesnost. U trenutku kada smo kročili na odeljenje, Ivan, Nikola (naš sestrić) i ja, sve mi se zamutilo pred očima. Slika za slikom, bum, bum, tras, tras. Čini mi se da sam za tih prvih nekoliko minuta, jedva izdržala na nogama i stvarno ne znam kako sam uopšte izdržala da se ne srušim.

Onih dana, prošli put koje smo proveli na tom odeljenju, bila sam jaka, jer je on bio slab. Ovoga puta sam sebi na trenutak dozvolila slabost. Savladalo me je sve. Isti doktori, iste sestre, ista soba, čak ponuđen i isti krevet. Odbili smo ga, uzeli smo onaj pored, jer taj u sredini nam i nije ostao u baš nekom lepom sećanju.

E od onda, pa do danas, nemam pojma šta nam se sve izdešavalo. Čak ne znam ni koji je datum. Znam samo da smo preživeli i 1. novembar i operaciju. I čekanje ispred šok sobe, gužva velika, pa su ga odmah spustili u njegovu sobu i susret u sobi. Opet telo i biće koje neizmerno volim, sa gomilom cevčica koje vire, bespomoćno leži. Pogled, moje čelo na njegovom i šapat na uvce. „Gotovo je, nema više kese.“ Bol koji opisuje osmicom, od jedan do deset. „Da idem ja, da ti ne smetam.“ „Ne, ne…budi tu.“ Uh…

Onda susret sa decom, „zašto mama opet ima dve burme na ruci?“,  „kada će tata da dođe?“, „tata će sada da skače sa civenim padobanom.“. Sve sam im ispričala, sve znaju i zajedno se radujemo. Neki virus ih napao, pa Marko povraća, Ana ima proliv, a danas i Jovana povraća. Da odlepim. Propratne detalje neću da vam pričam. Samo ću vam reći da je sledećeg dana, moj fenomen već stajao na nogama i sa ogromnim bolom se peo uz stepenice, da ispuši pljugu.

Edi je posebna priča. Tuguje danima. Slabo jede. Leži u ćošku pored vrata i čeka, čeka, čeka… S vremena na vreme se i on ispovraća od muke neke. Oči mu tužne, uplakane, mazimo ga, ljubimo, ali se plašim da ne razume. Sada i on snosi posledice, zbog svega ovoga.

I tako, sve je to život, pa i taj zemljotres u našem Kraljevu, na kraju krajeva što se desio. Pritislo sa svih strana, a ja se ne dam. Idemo ponovo dan za danom, napred. Treba uživati u lepim stvarima, skupljati snagu za sve ono sa čim treba da se borimo i izborimo. Nema mesta za postustajanje i padanje. Kada je teško treba leteti. Želim i da se zahvalim svim prijateljima koji su sve ovo vreme i sada i onda bili uz nas. Treba da znate da je čak i svaka reč podrške puno značila. I verujte mi ljubav uvek sve pobeđuje. Živi bili vi meni.

Advertisements

Posted on 04/11/2010, in Avganistan, Boje su u nama, Slavlja i žurkice, SVAŠTA NEŠTO and tagged , , , , , , , . Bookmark the permalink. 17 коментара.

  1. Ivana, sve će biti dobro. Za tebe koja si borac i tvoju divnu porodicu:

    Kada sam padala i
    Kada sam letela

    Uvek sam plakala i
    Uvek me je bio strah

    Da ne poletim
    Da ne padnem

    Suviše visoko i
    Suviše nisko

    Bežala sam od letenja
    Stalno sam padala

    Bojim se, jer padam
    Bojim se pašću sasvim

    Više me biti neće
    Više leteti neću

    Poleteću jednom zauvek
    Pašću jednom zauvek

    Leti i padaj
    Padaj i leti

    Letim i sanjam
    Živim i padam

    Mislim da letim
    Ali ipak padam

    Kada tako padam
    Ja samo letim

    Letim visoko
    Padam niže

    Letim, jer padam
    Padam, jer letim

    Padam ponekad
    Letim i sada.

    Свиђа ми се

  2. Živi vi bili meni i drž’te se samo tako.
    Volim, ljubim i šaljem energiju pozitivnu samo!

    Свиђа ми се

  3. Hvala ti puno! Takodje, želim svima vama da ostanete tako „šašavi“ jer samo takvi možete pregrmiti sve nevolje. Svaka vam čast, a onom „fenomenu“ puno pozdrava i želja da se što pre iskobelja iz bolnice, jer tamo nema ko da mu skače po stomaku i rani! 😉
    Jaki ste ko stena, svaka čast! Poljubac od mene! 🙂

    Свиђа ми се

  4. Izdrzati, jasta, vi zajedno to mozete.
    Saljem poljubac.

    Свиђа ми се

  5. Ko vam sta smije ? Imate ljubav,zajednistvo i vjeru da se slogom sve da prevazici . I Moze, dobar ste dokaz za to ! 🙂
    Cestitke za rodendan i slavu,doduse sa zakasnjenjem,ali bolje ikad nego nikad ! 🙂 😉
    Drzite se ! 🙂

    Свиђа ми се

  6. Hvala vam svima. 🙂 Zverčice pesma je prava, hvala ti. 🙂

    Свиђа ми се

  7. Ne mozeeeee vam nikooooooo nistaaaaaaa, jaci steeeeee od sudbineeeeeee 😀

    Свиђа ми се

  8. Ne daj se Čarolijo naša !!!!

    Свиђа ми се

  9. Šaljem jedan dobar vajb i hiljadu pozdrava. Drži se Charolijo!

    Свиђа ми се

  10. Tako ponekad kada dođe takvo neko vreme, pročitam vaše komentare i bukvalno se naježim od neke milinice i osećanja i ko zna što sve ne. Hvala vam puno svima. 🙂

    Свиђа ми се

  11. Jaka ste VI familija,dragi ce se oporaviti i sve ce biti onako kao prije., Saljem vam pozdrav i CMOK iz canade(Québec). (samo da ti kazem da se odmaram citajuci tvoj blog, dudin i electrasdreams, odisete iskrenoscu)

    Свиђа ми се

  12. Jedan veeeeliiiikiiii poljubac za sve vas!!!

    Свиђа ми се

  13. ja sam ko sa marsa pala, pa sta je sad opet i zasto opet operacija? To jos od zadnjeg sranja repovi koje treba srediti ili nije valjda opet nesto novo? U svakom slucaju, vidim, opet ste jaki i na nogama!

    Свиђа ми се

  14. Sve što ti želim reći već znaš……….

    Свиђа ми се

  15. držim fige jaka ženo

    Свиђа ми се

  16. Divim se tvom optimizmu! Takvi ljudi zaslužuju da budu srećni…

    Свиђа ми се

  17. Čarobna si upravo zbog toga jer u čuda veruješ, čuda stvaraš i čuda živiš…Divim ti se.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s