Srpski jezik – gramatika – (nepromenljive vrste reči, rečenice, služba reči u rečenici)

Pošto zaista ne znam šta ću sa sobom rešila sam da nastavim započeto, pa možda na kraju neko bude i imao neke koristi od mene. 🙂 U prošlom delu sam pisala o promenljivim vrstama reči. Ostale su nepromenljive vrste reči i još svašta nešto, pa dokle stignem.

Promenljive vrste reči su: imenice, zamenice, pridevi, glagoli i brojevi.

Nepromenljive vrste reči su:
prilozi, predlozi, veznici
, uzvici, rečce
.

Prilozi

Prilozi stoje obično uz glagole i kazuju mesto, vreme, način, uzrok ili količinu vršenja radnje.

za mesto: ovde, onde, levo, desno, napred, pozadi, blizu, daleko, ovamo, tamo, napred

za vreme: odmah, danas, juče, sutra, nekada, nikada, letos, ujutru, već, tek

za način: sporo, lako, brzo, lepo, ovako, složno

za količinu: malo, mnogo, dosta, puno, još, onoliko

za uzrok: zato, stoga

Predlozi

Predlozi su nepromenjive vrste reči koje izražavaju odnos između bića, stvari i pojava i utiču na padež reči uz koju stoje. Stoje ispred imenica i ličnih zamenica koje se nalaze u određenom padežu.

– od, do, iz, spred, iza, iznad, ispod, između, pored, pre, posle, osim, uz, kroz, na, o, po, pri, u, s, za, radi, zbog…

Veznici

Veznici su nepromenljive vrste reči koje služe za označavanje veze među pojedinim rečima u rečenici, kao i među rečenicama.

pravi veznici su:  i, pa, ali, da, dok, jer, ako

nepravi veznici su: kada, već, dakle, pošto, kako

Veznici mogu biti i zavisni i nezavisni. Nezavisni veznici su oni koji vezuju naporedne rečenice i mogu biti:

sastavni (i, ta, pa, ni, niti),

rastavni (ili) i

suprotni ( ali, no, nego, već, a ).

Zavisni su oni koji vezuju zavisne rečenice (iako, mada, premda, jer, ako, dok, kako, pošto).

Uzvici

Uzvici su pojedini glasovi ili skupovi glasova kojima se izražavaju lična osećanja ili raspoloženja.

– jao, joj, oj, uh, ah, oh, uf, ura, ua, vau, opa, op, ups, oho, mrš, kuš, iš, mac…

Rečce

Rečce su reči koje izražavaju lični stav govornika prema onome što govori.

– potvrdne i odrične: da, ne

– upitne: li, da li, zar

– imperativne: neka

– uzvične: ala

– zaključne: dakle

– isključne: samo, jedino

– poredbene: kao

– pokazne: evo, eto, eno

– za isticanje ličnog stava: sigurno, naravno, zacelo, dakako, verovatno, valjda, možda, nipošto, uistinu, zaista, zbilja

–  za posebno isticanje: upravo, baš, bar

– za isticanje suprotnosti: međutim, pak

U rečce se još ubrajaju i: inače, takođe, uostalom…

Rečenice

Rečenica je skup reči, (a može biti i jedna reč) koji ima određeno značenje. Rečenica je izgovorena ili napisana misao i sa njom saopštavamo svoje misli, osećanja i obaveštenja.

Prema značenju rečenice se dele na:

Obaveštajne

rečenice su rečenice u kojima su data obaveštenja o nekim događajima, radnjama ili pojavama, na kraju obaveštajne rečenice stavlja se tačka.

Primeri:

– Jovan ide u srednju školu.

– Dečak pliva u bazenu.

– Jovana trenira atletiku.


Upitne

rečenice su rečenice pomoću kojih su postavljena razna pitanja. Na kraju upitnih rečenica stavlja se upitnik.

Primeri:

– Kako se zoveš?

– Koliko je sati?

– Da li je Ana tvoja sestra?

– Imaš li da mi daš tu knjigu?


Uzvične

rečenice su rečenice u kojima su iskazana neka osećanja, lepa ili ružna. Na kraju uzvičnih rečenica nalazi se uzvičnik.

Primeri:

– Danas je divan dan!

– Ti si najbolja mama na svetu!

– Jao slomila sam nokat!

– Napred, Zvezdo!


Zapovedne

rečenice su rečenice u kojima je iskazana neka zapovest, naredba, zabrana, dozvola ili molba. Na kraju zapovednih rečenica nalazi se tačka (molba, slaba zapovest) ili uzvičnik (stroga zapovest).

Primeri:

– Dodaj mi čašu.

– Stani!

– Molim te, donesi mi čašu vode.

– Izlazi napolje!

– Zatvori ulazna vrata.


Željne

rečenice su rečenice u kojima je iskazana želja da se nešto ostvari. Na kraju željnih rečenica se nalaze uzvičnik.

Primeri:

– Srećna slava domaćine!

– Neka ti se ostvare sve želje!

– Crkni, nepismeni stvore!

Prema sastavu rečenice se dele na:

– Proste

rečenice su rečenice u kojima ima samo jedan predikat. One mogu biti proste neproširene rečenice i proste proširene rečenice.

– Proste neproširene rečenice su rečenice koje imaju samo glavne rečenične članove, predikat i subjekat.

Primeri:

– Ivan peva.

– Toplo je.


– Proste proširene rečenice su rečenice koje pored glavnih rečeničnih članova imaju ijoš neki dodatak. Dodaci u prosto proširenoj rečenici mogu biti imenski i glagolski dodaci.

Primeri:

– Tvoj drug Ivan peva lepu pesmu.

– Danas je jako toplo.


– Složene

rečenice su rečenice koje se sastoje od dve ili više prostih rečenica, odnosno to su rečenice koje imaju dva ili više predikata.

Primeri:

– Ivan peva lepu i poznatu pesmu.

– Igor sedi na stolici i igra se kockicama.

Služba reči u rečenici

Rečenica se sastoji od rečeničnih delova, koji imaju odgovarajuću službu u rečenici. Članovi se dele na glavne i zavisne članove rečenice.


Glavni rečenični članovi su: subjekat i predikat


Subjektom

se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. U službi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu.

Primeri: (subjekat je obeležen plavom bojom)

Igor je u sredu dobio peticu.

– Moj najbolji drug je Petar.

–  Na prozoru vise zelene zavese.

Tata je srećan zbog mog uspeha.



Predikat

je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje označavaju radnju su glagoli, a pored glagola u službi predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.

Primeri: (predikat je obeležen zelenom bojom)

– Petar  jede jagode.

– Jovan je moj profesor.

– Mačka juri miša.



Zavisni rečenični članovi su:


Objekat

Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. U službi objekta su najčešće imenice i zamenice. Objekat može biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči.

Primeri: (objekat je obeležen ljubičastom bojom)

– Sanja peva pesmu.

–  Učiteljica ih je pohvalila.

– Dragana čita novine.

– Deda je unuci ispričao priču.



Atribut

je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. U službi atributa najčešće su pridevi, a pored prideva u službi atributa mogu biti brojevi, zamenice i imenice u nekom zavisnom padežu.

Primeri: (atribut je obeležen narandžastom bojom)

– Pili smo pivo iz flaše.

– Snežana ima ogrlicu od zlata.

Onaj maleni dečak trči.

– Isprljala sam narandžastu haljinu.



Apozicija

Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. Službu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član.

Primeri: (apozicija je obeležena zelenom bojom)

– Tamara, Sandrina ćerka, lepo peva.

– Dobila sam knjigu od Jelene, naše komšinice iz zgrade.

– Edi, Markov pas, je mnogo pametan.



Priloške odredbe

su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, način, količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. U službi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padežu sa predlogom ili bez njih.

Primeri: (priloške odredbe su obeležene plavom bojom)

–  Stefan je bio u Beogradu.

– Ivanin trotinet se nalazi ispred kuće.

– Nisam dolazio u školu zbog gripa.

– Uradila sam to iz ljubavi.

 


 


 

Advertisements

Posted on 03/10/2010, in Gramatika, SVAŠTA NEŠTO and tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. 68 коментара.

  1. Ivana, samo jedna mala ispravka: rečenice se po značenju dele na iskazne (može i izraz obaveštajne), upitne i uzvične, a po komunikativnoj funkciji na: obaveštajne, upitne, uzvične, zapovedne (imperativne) i željne.
    Nekada njihove funkcije mogu da se preklope, a nekada i ne.
    Na primer: uzvična je po značenju svaka rečenica koja se završava uzvičnikom, dok se po komunikativnoj funkciji uzvičnikom obavezno završavaju i uzvične i željne rečenice.
    Zapovedne rečenice ne moraju da imaju uzvičnik na kraju, bitno je da u sebi imaju glagol iskazan imperativom, pa tako možeš da napišeš i: „Sedi!“ i: „Sedi.“ – obe su zapovedne.
    Po kominikativnoj funkciji uzvične rečenice pre svega označavaju čuđenje, zaprepašćenje… pa su u tom smislu sve rečenice formulisane kao retorska pitanja takođe uzvične, na primer: Ma, ko to ne zna!
    Dok sam radila u školi, deci koja nisu mogla da se snađu, ovako sam to objašnjavala: „Ti si za mene učenica, svojoj mami si ćerka, baki unuka, onom dečku tamo simpatija… iako si uvek ti – ti.“

    Свиђа ми се

  2. Miljo moraću ovo da ispravim, hvala ti mnogo. 🙂

    Свиђа ми се

  3. hvalaaaaaaaaaaaaaaa pomogla si mi da uradim zadacuu hhahahahahhahahahahahahahahahhahhaha i odsad ovde ucim b-j hahhhahahaha

    Свиђа ми се

  4. Sandra drago mi je da sam pomogla. Biće još lekcija. 😉

    Свиђа ми се

  5. Nikola Kurče…da ti kaže teta Ivana nešto…“pušite“ se piše zajedno. 😆

    Свиђа ми се

  6. hvala za ovo koliko godina imas posto znas sve ovo ;- )
    dobio sam 5 zahvaljujucu tebi

    Свиђа ми се

  7. Bravo Lune za peticu. 🙂 Verovatno bih mogla da ti budem mama…e toliko imam godina. 😀

    Свиђа ми се

  8. Zdravo Ivana,
    Obratite paznju na recenicu:
    Macka juri misa.
    Sta je ovde predikat?
    Pozdrav

    Свиђа ми се

  9. Hvala Marija…nije bilo lako napisati sve ovo, obeližiti i tako to….bez greške. 🙂

    Свиђа ми се

  10. aaa hvala…mnogo si mi pomoglaa ..tnx.. 😀

    Свиђа ми се

  11. ja sam Anya obavezno sa y inace nije to to…mene muz znao namasirati ali gramatika je bolja od toga… tnx

    Свиђа ми се

  12. aaaaa nisam ja to pisala nego moj retardirani, drug izviniii

    Свиђа ми се

  13. Graska stos se tice naporednoh odnosa medju recenicnim clanovima.RASTAVNI-ili 😀

    Свиђа ми се

  14. 😥 😀 🙂 😦 😮 😯 😕 8) 😆 😡 😛 😳 😥 👿 😈 🙄 😉 ❗ ❓ 💡 ➡ 😐 :mrgreen:

    Свиђа ми се

  15. 😀 😀 🙂 🙂 😦 😦 😮 😮 😯 😯 😕 😕 8) 8) 😆 😆 😡 😡 😛 😛 😳 😳 😥 😥 👿 👿 😈 😈 🙄 🙄 😉 😉 ❗ ❗ ❓ ❓ 💡 💡 ➡ ➡ 😐 😐 :mrgreen: :mrgreen:

    Свиђа ми се

  16. Hvala, mada imas malo grsaka u pisanju

    Свиђа ми се

  17. hvala puno ste mi pomogli…:)))
    😡

    Свиђа ми се

  18. hvala 😀 😡 😆 🙄 ❗ 💡

    Свиђа ми се

  19. hvala 😀 💡

    Свиђа ми се

  20. pomoglo mi za domaci 😀 🙂 😮 😯 😕 8) 😆 😡 😛 😳 😥 👿

    Свиђа ми се

  21. lol: 😀 :

    Свиђа ми се

  22. e ti si carica brate ovo mi je bas pomoglo 😀 🙂 8) :mrgreen: gramatika je zabavnija kad je ovde ucim samo nastavi tako

    Свиђа ми се

  23. gramatika je extra ti si ajnstajn
    8)

    Свиђа ми се

  24. ovo je extra!!! ovo sve mi je trebalo za skolu!!! 😆 😀 :mrgreen: 😳 😉 🙄

    Свиђа ми се

  25. superr!!!

    Свиђа ми се

  26. e bas ti hvala………… 🙂

    Свиђа ми се

  27. carica si….!!!!!! 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂

    Свиђа ми се

  28. koristan je ovaj internet 😀 … Hvala vam 🙂

    Свиђа ми се

  29. hvala hvala hvala hvala hvala hvala hvalaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa! 😀

    Свиђа ми се

  30. ovo mi je bas pomoglo da vezbam za kontrolni…….

    Свиђа ми се

  31. joj ljudi imam sutra kontrolni!!!

    Свиђа ми се

  32. Hvala ko je ovo napravioooo. Da ovog nema, dobila bih kecaaa. ;-(
    Alii sada sam dobilaaa. ^_^ Mmmmm…. PETICU. 😆 I saadaaa sammm mnoooogoooo sreeeecnaaaaaaaa. 😉 I sadaaa moguu na miru daaa :sleep: i daa :whistle: . 😀

    Свиђа ми се

  33. Moja sestra je sada mnogo srecna… 🙂
    jel ovde sve pise sta god voli te i td
    ovde ima mnogo lepih stvari moja sestra je 5. razred
    i mnoho je srecna za ovo 🙂 ❤ … .:******* lol 🙂 :O……………..

    Свиђа ми се

  34. Ивана, много хвала на труду око српске граматике. Кад будем објашњавао српски правопис и граматику својим кћеркама (живимо у иностранству), ово ће ми баш добро доћи. Срдачан поздрав из Калгарија

    Свиђа ми се

  35. Trebaju mi vrste imenica.Molim te.

    Свиђа ми се

  36. BAŠ JE „GLUP“.KAD PIŠE NEŠTO RUŽNO BOLJE DA GA LEPO NAPIŠE 😛

    Свиђа ми се

  37. Xwala nasla sam ono sto mi je trebalo.. ❗ 🙂 😀 🙂 😀

    Свиђа ми се

  38. mnogo hvala na tome sto si se strudila da nam ovo objasnis to mi je mnooooogooooo pompglo 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😯 😮 🙂 😀 💡 💡 ❗ 😉 ➡ 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😆 😆

    Свиђа ми се


  39. sandra pavlic:

    hvalaaaaaaaaaaaaaaa pomogla si mi da uradim zadacuu hhahahahahhahahahahahahahahahhahhaha i odsad ovde ucim b-j hahhhahahaha


    jovan:

    mnogo hvala na tome sto si se strudila da nam ovo objasnis to mi je mnooooogooooo pompglo

    Свиђа ми се

  40. hvala sto ste mi olaksali ucenje najjjbolji ste 🙂 hvallla punno

    Свиђа ми се

  41. puno ste se potrudili za nas i olaksali hhhvala puno mnnogo ste nam pomogli 😀 😀 😀 😀 😀 😀 😀 😀 😀 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen:

    Свиђа ми се

  42. HWALLA PUNNO PREDOVNA STRANICA
    :mrgreen:

    Свиђа ми се

  43. Hvala vam punooooo <3333

    Свиђа ми се

  44. suuuuperiska

    Свиђа ми се

  45. hvala skoropuno ste mi pomogli ma skoro nikako,ali malo thx. 😳 😛 😀 🙂 😮 😯 8) 😆 :mrgreen: 💡 ➡ 😐 :mrgreen:

    Свиђа ми се

  46. god 💡 ➡ 😐 :mrgreen:

    Свиђа ми се

  47. mnogo hvala sto ste mi pomogli da nije bilo vas dobio bih jedan kao vrata 😀 :mrgreen: 😀 :mrgreen: 😀 :mrgreen: 😀 :mrgreen: 😀 :mrgreen: 😀 :mrgreen: 😀 :mrgreen: 😀

    Свиђа ми се

  48. ovo mi je bilo potrebno jer danas imam kontrolni 😳 😛 😡 😆 8) 😯 😮 😦 🙂 😀 😐 💡 ➡ ❓ ❗ 😉 🙄 😈 👿 :mrgreen:

    Свиђа ми се

  49. A koji su nezavisni recenicni clanovi???

    Свиђа ми се

  50. Glavni rečenični članovi su (subjekat i predikat), s tim što je predikat nezavisni rečenični član i može biti glagolski i imenski.

    Glagolski predikat se se sastoji samo od glagola u ličnom glagolskom obliku koji se slaže sa subjektom u licu, broju i rodu ako glagolski oblik razlikuje rod.

    Imenski predikat se sastoji od pomoćnog glagola u ličnom glagolskom obliku i imenske reči.

    Primeri za glagolski predikat: Dragan i Milica su otišli kući. Petar je ustao u sedam sati. Sutra Marko putuje u Kraljevo.

    Primeri za imenski predikat: Novak Đoković je broj jedan u svetu. Milica je dobra učenica. Negova mama je bila džudista.

    Свиђа ми се

  51. sta mozete da mi kazete za objekat???????? pravi- ne pravi? 😳

    Свиђа ми се

  52. Pozdrav Majo. 🙂

    Pravi (bliži) objekat stoji u akuzativu bez predloga ili partitativnom genitivu. Upotrebljava se uz prelazne glagole i radnja direktno prelazi na njega. Dobija se na pitanja: koga? šta? čega?
    Primeri: Dragana posprema sobu. Svetlana će pozvati Slavicu. Daj mi malo šećera. Ana je juče kupila svesku.

    Nepravi (dalji) subjekat stoji u genitivu, dativu, akuzativu sa predlogom, instrumentalu i lokativu. Upotrebljava se uz neprelazne i povratne glagole. Dobija se na pitanja: kome? čemu? kome? o čemu? čime? čega? za čime?
    Primeri: Celo jutros maštam o ekskurziji. Uželela sam se kolača. Petar trči za tobom. Zadovoljan sam uspehom.

    Nadam se da sam pomogla. 😉

    Свиђа ми се

  53. a, koja vrsta reci je hvala? 🙂

    Свиђа ми се

  54. Hvala je imenica zenskog roda

    Свиђа ми се

  55. Covece nista nisam shvatala sto smo pisali iz sveske ali ovo mi je najvise pomoglo od svih knjiga! Hvala puno!!!!
    Nina2001

    Свиђа ми се

  56. Hvala puno za svih sto su napisali sve sa pisao od kompljuter sve i upitne recenice i svi recenice sam pisao caoo
    elvin 2003 treci razred

    Свиђа ми се

  57. jelena s. ;)

    pomoglo mi je,hvala iz <3! 😀

    Свиђа ми се

  58. mozes da mi das primer za sluzbu reci imam u ponededjak kontrolni molim te

    Свиђа ми се

  59. pomoglo mi je u kontrolnom prije par dana

    Свиђа ми се

  60. ja imam 15 minuta kontrolnu i nzm da li je ovo dovoljno tako da napisite da li je 😀

    Свиђа ми се

  61. Uvek ima i ponešto da se doda, ali nadam se da će ti „ubosti“ pitanja. Srećno. 🙂

    Свиђа ми се

  62. Niste losi 🙂

    Свиђа ми се

  63. ovo mi je puno pomoglo mnogo hvalaaaaa

    Свиђа ми се

  64. super , ❤ /??????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????

    Свиђа ми се

  1. Повратни пинг: Pušite se piše zajedno :) | Charolija

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s