Tamo gore u desnom ćošku mog malog sveta…

Da li se čovek prosto takav rodi ili neke druge stvari kasnije utiču na njega, ali eto ja sam postala neko ko je uvek išao na suprotnu stranu od ostalog sveta. Ako svi trče u bioskop da gledaju film, jer je hit nad hitovima, baš taj film verovatno do dana današnjeg nisam pogledala.

Kada su moje drugarice sve Madonine pesme znale napamet, ja sam pevušila „Uključio sam jutros radio i čuo onda za oglas taj, traži se perač prozora, plata je sasvim pristojnaaaa…!“ O knjigama da vam ne pričam. Kada su sve otišle na balet, ja sam počela da treniram džudo. I sve tako nekako.

Moja velika sreća na tom „naopakom“ putu je bila što sam upoznala jako puno ljudi sličnih sebi, sa kojima sam mogla satima da pričam  i da se smejem, ljudi sa kojima sam se razumela i kada ćutimo. Čak sam se i od njih razlikovala. Nije to ono kao, „razlikujem se od drugih, posebna sam, ovakva, onakva“, jok tako. Nego drugačije, a ako niste takvi onda vam ne mogu ni objasniti kako to.

Imaš svoj mali divni svet, u njega slobodno puštaš ljude, dozvoljavaš im da se u tvom svetu ponašaju onako kako žele, jer moj svet je slobodan svet, ali onaj mali ugao tamo gore u desnom ćošku, njima je nedokučiv. Kažeš mu: „Slobodno pogledaj, ne boj se, to je samo mali desni gornji ćošak…“, ali ne. Nisu smeli i ako je sve vreme bio otvoren za javnost.

Vremenom se zapitaš kakvi te to ljudi u stvari u opšte i okružuju. Daš im svu slobodu u svom malom svetu, ali oni strašljivi da strašljiviji ne mogu biti, nikako ne smeju da pogledaju i u to ćoše. Pogledaju na sekund, dva i onda naglim okretom odu u levi donji ili dole na parter. E jebi ga onda.

Šta koji krasni onda svi ti ljudi hoće od mene? Ne tražim od njih da mi svoja vrata širom otvore, puštam ih da dođu kod mene, sve im je dostupno, ali  zašto me ne mogu u potpunosti razumeti? Boje se. Strah je užasan neprijatelj. Šta će sa saznanjem o mom desnom, gornjem ćošku? Hoće li biti dostojni toga? Boje se, jebo im ja mater.

Otkriću vam tajnu, opušteno i slobodno kao i sve ostalo što radim u životu. Neće vam to ništa značiti, jer mi nećete poverovati. Na tom mestu se kriju sve moje tajne. Nisam vam bitna, jer me lično ne poznajete, tako da vam ni moje tajne nisu važne, ali ljudi koji su bili u mom svetu i mom životu, jednostavno nisu imali hrabrosti da zavire na to mesto.

Zašto, pitam se?  Zašto su mi govorili sve, zašto su mi verovali, zašto su znali da će njihove tajne kod mene biti sigurne, zašto su znali da im želim pomoći i da ću im pomoći ako mogu, zašto su mislili da sam toliko jaka da oni meni ne mogu pružiti, čak ni reči utehe??? Jebem ti život! Ko sam ja u stvari, hoću li ikada saznati? Hoću li se upoznati do kraja života, e to me najviše zanima???

Advertisements

Posted on 26/09/2010, in Boje su u nama, ISTORIJA JEDNOG ŽIVOTA, SVAŠTA NEŠTO, Upoznajte sebe razumite druge and tagged , , , , , , , . Bookmark the permalink. 20 коментара.

  1. Mislim da tu utice mnogo toga, ne verujem ja u te price sa rodjenjem 🙂 A dobro je da nisi oplela po gornjem levom cosku, mogu da zamislim cega tamo ima… 🙂

  2. Hahaha…u donjem levom je potpuno opušteno i veselo, tu svi hoće da dođu. 😀

  3. Čitam tekst na blogdku, preko rss-a, i ne vidim ko je napisao tekst, vidim da mi je jako sličan.
    Klikćem i ugledam nešto čarobno – charolija!

    Mislim, nakon što sam sebe puno puta isto pitala, da ti ipak nisi dozvolila taj ćošak … desni gore 😉

    jbg 😦

  4. hahaha… jos nisi skontalaj: boje se !
    boje se snage i polje tvoje licnosti im daje snagu da analiziraju sebe, ali nisu daleko stigli pa posto ne shvataju sebe, ne smeju ni da pokusaju da sagledaju tebe…!
    oces jedno strucno objasnjenje: vidi ovako – ako uzmes recimo mobilni telefon pa ga svetlom projektujes na tri ravni u cosku sobe… onda imas 3 projekcije…. e sad, zadatak za ocenu je da iz te tri pojekcije pokusas da shvatis kako u prostoru izgleda predmet ciju projekciju vidis…. uz malo uvrtanja vijuga – to neki mozda i odrade…
    sva fora je u tome da je zadatak i shvatiti sta radi i kako funkcionise taj predmet koji gledas…. e, tu smo sada… to ne moze…!
    da zakljucim: mi smo ti neka porjekcija u trodimenzionalnom prostoru nekih bica, koja nisu bas tako prosta … kad pokusas da shvatis cega sti ti fizicki i psihicki – projekcija, i da shvatis kakvo je to bice… e to je izazov oko upoznvanja sebee…
    nadam se da sam se bar donekle jasno izrazila…. 🙂

  5. Suske dozvolila sam, puštam ih, ali oni nemaju hrabrosti da pročačkaju po tom ćoškiću ili nemaju pojma gde su došli, ili ih ne interesuje? 😉

  6. Nedođijo zanimljivo svakako, misle da poznaju sebe, a kada vide koliko se ne poznaju, nemaju volje da upoznaju ni mene, jer mnooogo je bre to komplikovano izgleda. 😉

  7. Nisam imao to zadovoljstvo da te lično upoznam (biće sigurno prilike 🙂 ) . Sudim samo po onome što pročitam. I to mi se jako dopada. Iskreno je, bez foliranja, ponekad teško da se podnese…Zbog toga mislim da su na velikom gubitku. Ali probaj da ih razumeš (kao što već i radiš) , nema ništa ljudskije od straha…

  8. Desni gornji? Meni je zagonetniji donji levi – opušten i veseo. Biće da je on samo prilagođeniji, a ne bolji.
    Zapitaj se da li su svi zaslužili i da priđu tom gornjem desnom, a kamoli da po njemu nešto čačkaju.

  9. Zato što su ljudi povremeni ili stalni konzumenti drugih ljudi. Zato ih ne zanima ko si ti. Važno je da tebe zanima ko si ti. 🙂

  10. Nebojša i ja se nadam da ćemo se upoznati, ima dana. 🙂

  11. Miljo, ma i kad ih pustiš oni pobegnu k’o opareni. 🙂 A to za donji, levi si potpuno u pravu, vidi onaj ko to želi. 😉

  12. Zverčice tako nekako. Dobro mi je sve dok upoznajem sebe, znači nisam odustala. 😉

  13. Psovke, jupi! Meni moji ne daju da psujem pred njima, a određene reči i sama ne izgovaram, ali kad sam besna, jedino dobro rešenje je oterati sve jebene retarde u tri materine! Udri po govnima!

    Sve mi je ovo poznato. Pre neki dan sam pobesnela videvši u šta su se pretvorile dve drugarice iz osnovne, koje su me ili kopirale, ili sputavale, ili se trudile da mi nametnu svoje. Mlade dame imaju 28 godina (jednoj je, čak, danas rođendan), prazne su da praznije ne mogu biti, nisu radile ni sekund u životu, ali bitno je da mnogo vole da kupuju. Izem ti.

    Istovremeno, nije lepo da savetujem nekoga starijeg od sebe ko ima silnu decu, ali u ovo sam sigurna: manje samospoznaje, analize i sličnih postupaka znači više sreće – raditi umesto misliti je ono što je mene izvuklo, probaj i ti! Ko god rastavi sebe na deliće, naći će nešto što ne valja, često samo da bi ga našao, a onda nastaju problemi.

  14. E pa neću da kažem ko si ti, ali imaš jednu prednost: Dok ostatak sveta stari, ti Čarobna podmladjuješ se. E sad, jbg. ako ti ne odgovara ovo stanje, onda treba da rodiš još dvoje ili troje dece; tek da ti ne bude dosadno 😉

  15. Ivo ako već ne možeš da psuješ kod sebe na blogu, a ti onda ovde slobodno raspali, kada god imaš šta i koga da opsuješ. 😀

    To da nije lepo savetovati starije, je izjava sa kojom se nikako ne slažem, jer godine po meni nisu nikakvo merilo ni mudrosti, ni pameti, tako da i u tom slučaju samo izvoli.

    Što se tiče analiziranja i samospoznaje, kasno je za mene, jer to radim skoro celog života. Teško da se mogu odvići. Što više poznajem sebe, utoliko bolje razumem druge.

    Raditi umesto misliti je prava stvar. Znači da se što pre moram baciti na neki posao. 😉

  16. Stevo s obzirom da ne planiram više dece, preostaje mi samo da nastavim da se podmlađujem, drugo mi ne preostaje. 😉

  17. Charobna, što se duže ne upoznaš, to ćeš duže živeti! 😉 Ljudi su ti takvi (verovatno i ja…da se ne izdvajam), ponekada, nenamerno, ispričaju sve svoje i zaborave i oni da saslušaju jer im je toliko lepo bilo da imaju ko njih da sluša. Ja sam odustala od dubokih poveravanja, jer sam shvatila da moje tajne i emocije izgube na snazi kada pokušam da ih kažem ljudima koji ne znaju slušati. Čuvam ih za sebe i najdraže moje a svi ostali, dobrodošli su za druženje i opuštenu pričanciju…

  18. Kokice i ja tako mislim, kada se čovek upozna do kraja nema više razloga ni da živi. 😉

  19. Kako da se upoznaš Char, kad vas ima troje u jednoj, a moguće i četvoro. Evo, ja sa svojih 57, još uvek nisam sigurna ko, sam, šta sam, ali, dosta toga sam postavila na svoje mesto. U moj „desni ćošak“ ulaze samo oni koje ja pustim i tačka!
    A što se duže upoznaješ, biće ti interesantnije. I samo oštro i podvlači crte, manje ćeš patiti. Izvini, što sam se ti predložila kako treba! Ja sam tako uradila i sasvim mi je ok. Malo društvo, ali odabrano! 🙂

  1. Повратни пинг: "Sve su to samo trenuci koji se pretvore u život" - Charolija | Džepna Venera blog

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: