Počeću da se linjam ili ću da kupim garsonjeru u Babušnici

24/24 sata u danu, 7/7 dana u nedelji, 365/365 dana u godini, iz godine u godinu. Radno vreme koje traje non-stop. Nema pauze za ručak, nema plaćenog odmora, nema regresa, nema čak ni klasične plate, nema šanse zaraditi penziju. E takvo je moje radno mesto.

Jovana lagano „ulazi“ u pubertet, Ana kao da ima „generala u glavi“, Marko ponekad kao da je i jedno i drugo, tata se trudi, toliko da me je strah da ne dobijemo još jednog člana porodice, ostaće trudan na kraju, Edi kao da je plaćen da se linja, Srećko i Žaklina prave decu, a gde sam tu ja, pitam se???  Počeću da se linjam ako ništa drugo.

Čak i kada nešto drugo radim moje radno vreme sa svima njima traje li traje. Nije to samo da ti ono kao u firmi, fore radi, teče radni staž, nego bre ima da slušaš i radiš. Prosto ne umem drugačije. Ne umem da se isključim i pitam se dokle ću moći tako? Sestra mi kaže da treba da živim 6 vekova. Jes’, samo mi to fali.

Dođe mi ponekad da se spakujem i odem u lepu pizdu materinu. Hm…hoću li ikada prestati da kenjam i da nešto konkretno preduzmem? Šta da preduzmem? Da prestanem da kao luda usisavam i čistim kuću, da prestanem da slušam njihove želje, zahteve i razne molbe, da dignem lepo sve četiri u vis i da kažem: „Ma terajte se svi, hoću malo da danem dušom!“. Jebem mu mater ne mogu ni tako.

Nije tata ostao trudan, ali smo dobili novog člana porodice. Dokle bre više? Na kraju ima da nas ima dvadeset petoro.  Žao mi žene, šta će? Iskoristili je zet i ćerka, dok je trebala i valjala, dok je imala para, dok su se „malo snašli“ i naučili kako se čuvaju deca, dok su kupili stan, stali malo na noge, četiri godine prošle kao dlanom o dlan i sad im baba više ne treba, smeta im, pa gde će, šta će, seti se da ima i sina i neku tamo snajku i neke tamo unučiće. Jebem ti život, šta će sve mene da snađe?

I tako dok se sad malo ona snađe, dok pokrije sve minuse na računu, dok malo stane na svoje noge, dok ovo i ono…zaboravismo o čas posla da je za godinu i po dana od kad smo u ovom stanu, došla četiri puta, na dva rođendana, jednu slavu i jednom kad su imali goste, pa nije imala gde da spava. Lažem došla je jednom i da obiđe sina kad je izašao iz bolnice. Sunce ti jebem, odlepiću 100%.

Ne smeta meni žena ništa, nego me nekako ubi ta nepravda, a ćutim i pravim se kao da je sve to normalno, a nije. Rećiće neko „…iskoristi priliku, pa dok je baba tu, iskuliraj malo, može decu da pričuva…“ Aha važi, đoka malo. Jebem mu mater,  ako ništa drugo, a ono sam trenutno sama kući i imam malo mira samo za sebe, posle ko zna koliko vremena, pošto moj muž umesto mene, sada šeta svoju mamu i decu, a ja 24/24, 7/7, 365/365.

Ne smem mnogo ni da lupetam, jer život i zdravlje nekad sutra ću biti i tašta i svekrva. Ko zna šta će mene da snađe? Znam samo dok me pamet bude služila, nijedno od moje dece ili unučića, neće biti ni favorizovano, ni zapostavljeno. Svima istom merom, pa dok budem imala i snage, i volje i pameti.

Koliko će sve ovo da traje pojma nemam, dan, dva, pet…trideset pet, sto trideset šest…ili više? Da mi je da dobijem više tu sedmicu na lotou, pa da kupim garsonjeru u Babušnici, pa kad mi sve prekurči, lepo odem na par dana da malo uhvatim daha. Što baš u Babušnicu, šta mi to pade na pamet?

Ako mi kojim slučajem pukne film pre nego da dobijem tu sedmicu, ima da se čude šta ih je snašlo, svi u kompletu.  Znajući sebe, opet samo kenjam i od tog posla nema ništa. Odoh da dovršim ručak, operem kupatilo i okačim veš, a ako mi stvarno jednog dana pukne film, razvešću se načisto, pa nek’ se šetaju do mile volje.

Svi vi koji me lično znate i koji čitate sve ovo, nemoj slučajno da vam je palo na pamet da mi se smejete. 😆

Advertisements

Posted on 11/09/2010, in ISTORIJA JEDNOG ŽIVOTA, SVAŠTA NEŠTO, TVOJE TELO, Upoznajte sebe razumite druge and tagged , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. 48 коментара.

  1. Uopšte se ne smejem 😆

    Samo ćutim i klimam glavom :mrgreen:

  2. Pa jeste Drvena, a doduše i svake jeseni se „linjam“ tako da se ništa neobično neće desiti. 😀

  3. najbolje resenje je garsonjera u Babusnici
    koliko ostaje svekriva? nije valjda na neodredjeno 😯

  4. Sad ti je pukao film, kao što ti se verovatno dešava s vremena na vreme – savršeno su mi poznata ta stanja. A živa je istina da ćeš nastaviti da radiš kao konj, i ima da pitaš „je l’ ima još?“, a kad deca počnu da zajebavaju, što namerno što nenamrno (takav je život, rastu li rastu), pitaćeš se „otkud ti u ovom sado-mazo fazonu“. I što više obaveza imaš, više kenjaš, ali ništa ne propuštatš da uradiš. Garsonjera u Babušnici nije ni na vidiku, a i ako bude, povešćeš makar Edija, ako nećeš i sve.
    Jedino pozitivno u ženskom životu je što svi misle da je Supermen: kuva ručak, usivava, prostire veš i gleda TV u isto vreme! To je prosečna Supermenka, nisu retke ni one što spisku istovremenih, dodaju još dva-tri posla.

  5. Koji mi je đavo, opet sma se rasplakala čitajući samo postove o deci…

    Pa sad kad sam se vratila da završim i ovaj, baš me briga što nemaš vremena za sebe, kad imaš tolke divne ukućane.

  6. Ivane rekoh…dan, pet…136…videćemo. 🙄

  7. Znam Miljo znam….samo kenjam. 🙂

  8. Dži i meni došlo da i ne objavljujem post, kad sam pogledala šta sam linkovala. Jebeš sve…da smo živi i zdravi. 😀

  9. #char,
    ipak ce ti trebati ta garsonjera 😀

  10. Ib ili garsonjera ili nema da me ima. 😆

  11. brzo bona bježi kod mene 🙂

  12. Dolly utočište mi je neophodno. 😀 Eto mene ovih dana. 🙂

  13. poiti ondaK

  14. 😆 e opičena si…šeta mamu i decu! E vala nek su se izveli da malo dišeš! Šta da ti kažem, drž se!!! (ako još imaš mesta za šta da se ufatiš!)

  15. E, dobro mi je poznat taj popizd. I sama sam u njemu, samo na drugu stranu. Umorna od posla, od gostiju, od igranja, kuvanja, kuće. Ja bih jednu hotelsku sobicu sa pogledom na more, jedno deset dana, pa bih posle toga bila ko nova! Al, malo sutra. Ostaće samo želja, a o linjanju ništa. Nema skoro ništa da mi otpadne! 😕

  16. Kakav tekst 🙂 Ja sam muško pa nije red da tako „puknem“ s vremena na vreme, a puko bi još kako. Ponekad se osećam kao rob, rintaj, vuci, tegli, roditeljski, lekari, veze, poznanici, moli, kumi… pa popizdim… a opet kad malo danem dušom, kažem, jbg, pa šta je smisao… da sedim ceo dan i umirem kraj TV-a ili u kladionici… pa Jovo nanovo…
    Guramo Čarolijo, dok ide, a kad ne bude išlo dalje, neka trljaju glavu drugi… 😉

  17. Mislim da bi trebala da kupis tu garsonjeru, super je imati garsonjeru bilo gde da malo svratis 🙂 I nemoj da se srdis zbog svekrive, znas da to mora tako 🙂 Pozdrav!

  18. Dolly bona ja se spakovala. 😉

  19. Kokice po svoj prilici ostalo mi je samo još za uši da se uFatim i da igram, pa ću na kraju i da zapevam i za pojas zadenem. 😆

  20. Dudo ja našla sobu kod Dolly, nema pogled na more, a i koji će mi andrak. 😆

  21. Alex ma znam da u suštini dođe to na isto, da l’ muško, da l’ žensko, ne bih ni ja da buljim u TV, ali bih rado da me ponekad svi ostave i da samo ćutim i uživam u tišini. 😉

  22. Sopran nema garsonjere bez sedmice na lotou. 😉 😆 A to za svekrvu, hm…kad je trebala da nam pričuva dete (jedno dete, naglašavam) koje je pri tom samo spavalo i jelo, rekla da ne sme, da se plaši…ma neću da se nerviram. Nek’ je živa i zdrava.

  23. Nek’ je živa i zdrava, ti ćeš da pizdiš i da gunđaš, al’ ćeš opet da uradiš pravu stvar jer si čovek i to je jednostavno tako, zato si i divna, i ja se ne smejem, samo te još više poštujem.

    Mož’ i do Bora da svratiš, ako baš sve pretekne 🙂

  24. I ja se slažem da će ti, ipak, trebati ta garsonjera. Ali, ako nije u Babušnici, onda nemoj ni da je uzimaš, nema svrhe! 😉

    Pozdrav!

  25. Ja imam tasta pa ne bi bila loša kombinacija tvoja svekriva i moj tast a njima bi Babušnica baš lepo legla 😉 a mogu i kod tebe da se skrase ako nemaš ništa protiv 😛 :mrgreen:

  26. Ivana hvala ti, mada se nadam da ćemo uspeti da se organizujemo za kafanu, pa ću zajedno sa tobom da pobegnem. 🙂

    Ne znam draga…koliko god da sam ljuta i da pizdim, ne reagujem, smeškam se i tako…šta ću proćiće i to, a na kraju krajeva svi imamo pravo da grešimo, pa tako i ona. Jebi ga, to je jebani život.

  27. Šovlja ili Babušnica ili ništa. 😆

  28. Exxx…e slatko me nasmeja. S obzirom da se ovde kod mene redovno neko useljava, nema nikakvih problema, da i tvog tasta udomimo, a Babušnica ako bude bude, ako ne bude, jebi ga i kod mene ovde bi se oni lepo snašli. 😀 😆

  29. hajde, priznaVAj da je pala i sedmica i garsonjera, al da nisi znala kako drugačije da nam saopštiš, a svekrva o’ma’ dotrčala da raspodeli ostatak para dok niste sve spiskali 😀

  30. hvataj prvi prevoz, čekam te na stanici 😉

  31. E, ako može preko veze i za mene jedna soba kod Dolly, bar na nedelju dana. Biću dobra, ništa neću iskati! 😉

  32. Šunjo ne bih izdržala, a da takvu vest ne objavim, pa makar to bio razlog da se useli i Exxx-ov tast. 😆

  33. Dudo ja sam spremna, Dolly čeka, spremaj se i ti, pa da već jednom krenemo. 🙂

  34. čekam vas obje, hajdemo u pla.ni.ne jer ta-mo
    nema zi-me
    i nikom nije ljepše neg je nam
    samo da je ‘vako svaki dan…

    ponesite osmjehe, čekam vas 😉

  35. ma kod tebe je film marke FUJI, nema taj da pukne 🙂 samo radi ko japanac i zaboravi babušnicu 🙂

  36. A mi koji te lično ne znamo je l’ smemo da se smejemo? Samo što uvek važi ona:“ko se poslednji smeje…“ Uostalom koliko vidim ovih je dana jako opasno smejati se kod tebe čak i s ove strane bloga… 😉

  37. Sanjaru moraću makar da odem do te Babušnice, bar da vidim gde je i kako je tamo. 😆

  38. Miljana ovo što sam rekla ovima što me znaju da se ne smeju je zato što sam bila ubeđena da me ovako nešto neće snaći. Sad se i ja smejem od muke. 😆

  39. Čarobna, ovih dana baš nisam bogat što se vremena tiče, ali evo pročitah i, premda sam u poslednjih mesec dana pomalo sumnjičav prema samome sebi, vidim da sam ipak srećan čovek 😀 Lepi pozdravi!

  40. meni da se uvali svekrva u stan, iznajmila bih garsonjeru u Biskeku!

  41. veshtichanstvena

    Dabogda imala garsonjeru u Riu ))))))))

  42. Stevo srećan si koliko si težak. Nema zime za tebe. 🙂

  43. ma bole te paja 😆

  44. Magi pih kakva sam prilagodljiva, nisam ni za šta. Sad mi garsonjera i ne treba, nešto se mislim da pobegnem u Australiju, ako mogu muški možemo i mi ženske. http://www.charolija.com/svasta-nesto/kako-spasiti-brak/

  45. Veco idem u Sidnej. :))))

  46. Ето ти сад! А ја са мојом свекрвом живим. Велики је сукоб генерација међу нама па нам се не слажу ставови по питању неких ствари, али за сада све функционише одлично. КУХИЊА ЈЕ ЊЕНА!!!!!!! 😀 😀 😀

  47. Ja rekoh šta mislim u onom komentaru na pogrešnom mestu 🙂
    Samo razgovor!!! Ništa više~

  1. Повратни пинг: Nagrada koja me je naterala da razmišljam i pišem o vama... | Charolija

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: