Retrospektiva

Jeste tu bilo nekih postova od mene i slika i svašta nešto u zadnje vreme, ali nisam zadovoljna. Prestala sam da odgovaram na komentare, to mi smeta, ali jednostavno ne postižem. Uglavnom sam prestala i sama da komentarišem vaše postove, ali čitam ih kad god mogu. Toliko o tome.

Uglavnom većina ovo zahlađenje i kišu vidi kao prolazno i pripremu za jesen, a meni je već zima na pragu. Imam potrebu da obujem čarape, a to nikako ne valja. E baš neću. Kada obujem čarape to znači da je letu definitivno kraj. Toliko i o tome.

Postoji jedan problem na mom blogu koji ni 16 nekih „stručnjaka“ nije uspelo ili nije htelo da reši, tako da ću morati sa tim da se pozabavim prvom prilikom. Ne kažem da sam stručnjak, pa čak ni „stručnjak“, ali jebi ga bre brate, nervira me opasno, a svoje probleme jedino sama rešavam, pa ma kakve prirode da su. Slike prvo moram da kačim na photobucket ili preko nekih plugina, pa tek onda da se vide na blogu. Neki problem sa WP 100%. Bolje da ništa ne čačkam dok ne
„dohvatim“ malo mira od svih i svega. Dobro je i ovako. Kao što rekoh ide mi zima, ima dana.

Bliži se BlogOpen nekako ne vidim svoje mesto tamo. Verovatno zato što sam do sada jako želela na prethodne da odem, a nisam mogla od obaveza, sada me već prošla volja. Možda baš odem. Nikad se ne zna. Pokušavam egoistično da pročačkam neki dobar tekst za Blogopediju, ali koliko god da prija mom egu, iskreno ništa ne mogu da pronađem što bi bilo vredno pažnje. Ipak sam i malo objektivna. Možda nešto i pronađem, opet ima dana.

Slede nam pregledi i iskreno se nadamo još jedna operacija. Treba se osloboditi ove stome na Ivanovom stomaku. Nije mi svejedno. U septembru imamo neko prvo merenje, pa ćemo znati šta i kako dalje nas čeka. Neka toga sada.

Trenutno se u Nikšiću održava svetsko prvenstvo u padobranstvu. Nema nas tamo. Žao mi je, ali mi je žalije što su svi problemi koji su nas strefili prouzrokovali da ove sezone ne skočim ni jedan skok. Najradije bih plakala zbog toga, ali kada nisam plakala zbog važnijih stvari neću ni zbog toga. Nismo otišli u Rijeku, na Krk, Lošinj. Jebi ga, proveli smo lepe dane na moru, u selu, jednom, drugom, na splavu…kompenzacija za skakanje, ali vrlo mala uteha.

Neko nas je debelo ispalio za kintu, ne znamo ko, ne znamo zašto, ali nije ni važno, umemo mi da živimo i bez para, a sa druge strane para nikad dosta, a i mi ne umemo sa parama. Koliko god da zaradimo, dovoljno nam je samo za nedelju dana. Ni malo utešno, ali nama ume da bude dobro i sa vrlo malo, a tek kada imamo malo više, e onda mu jebemo kevu od zajebancije. Ma…to su samo pare, a sa druge strane smo se i uverili da možemo da preživimo i bez žutog dinara. Nije ni to loše. Uvideli smo da i bez žutog dinara ima da nas ima sutra.

Deca su zdrava, srećna i zadovoljna, a to je najvažnije. Sutra krećemo u peti i u drugi razred. Mališani se dooobro zezaju. Rastu, smeju se, igramo se, putujemo, na svašta su navikli i svašta su naučili. Marko ume da pokaže srednji prst kad treba, Ana je progovorila engleski „Fanta d sok“, devojke skaču na glavu i plivaju bez pomagala, spremaju se za nove školske pobede i poraze. Jebi ga…baš mi je žao što mora u školu da se ide, ali to vama kažem. Deca treba da idu u školu samo onda kada sama to požele i da uče samo ono što ih zanima, sve ostalo je gubljenje dragocenog vremena i krađa od životnih radosti.

Edi je pas kakvog niko nema. Nije što je naš, ali je stvarno duša od čoveka. Zove me „teta Ivana“ i ja sam mu najveća enigma, kao i deci uostalom. Neko ko ih sve skupa najviše voli, a koga najviše i treba da slušaju i ko se najviše smeje i igra i viče i lupeta i glumata i priča i psuje i pokušava da ostane normalan, koliko toliko. A slušaju, svi do jednog, pa kad sam se prva setila. I to nam je jedna od dečijih uzrečica, koju su čuli od „teta Ivane“. „Prvi sam se setio!“

Verovatno ću sada stan okrenuti naglavačke. Kada ne znam šta ću sa sobom, onda generalno sređujem stan. Doduše nije nas ni bilo kući preko mesec dana, sem u kratkim navratima tako da i ima tu svašta nešto da se uradi.

„Mama je luda nacisto“…i to nije ništa  ružno, već moja lična izjava koju su deca prihvatila i često je Ana kaže, a deca su uvek u pravu.

Malo sličica sa jednog od naših uživanja.

Posted on 31/08/2010, in NAŠA DEČURLIJA, Padobranstvo, srbija, SVAŠTA NEŠTO and tagged , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. 27 коментара.

  1. Kao što se sa slika vidi, ti imaš nešto što mnogi nemaju : ljubav, porodičnu sreću, zdravu i prelepu decu (i Edija) …sve ostalo će se lako postići.
    Što se tiče Blogopedije, siguran sam da će se u arhivi naći gomiča (objektivno) dobrih postova. Samo nastavi da pišeš kao i do sada : iz srca, bez uvijanja i pravo u metu.
    Želim ti puno sreće i šaljem veliki pozdrav

    Свиђа ми се

  2. …kako mi je poznata ova prica…

    I nas pas mene zove: Deko :))))
    A ja njega ne zovem, nervira me jer ne znam sta cu pre od obaveza a moram i njega da cinculiram… 😛

    Свиђа ми се

  3. Uh, znaci period turbulencija se malcice nastavlja, ali se vreme stisava u odnosu na to kako je bilo. To je odlicno! Bitno je da su se klinci proveli kako treba, sada su napunili baterije za novu skolsku godinu a vi cete se nekako snaci, verujem 🙂 Samo napred, i da nam cesce pises!

    Свиђа ми се

  4. napunili ste baterije, pa sad u nove pobjede….
    ah ta škola
    kod nas startuju 6. septembra, pa ću još koji dan da se odmaram…

    ni ja još nisam obula čarape, al sam se jutros smrzla.
    i trpila, dakako

    Свиђа ми се

  5. Dobra slika, jes pomislila da bi mogla zaradjivati reklamirajući? 🙂
    Ja počela da kišem te priznajem čarape su mi na nogama.
    Treba li pomoć? Krečim, ribam, perem, pišem domaći s decom, čuvam kuče, al ne izvodim u šetnju! 🙂
    Ajd sad malo ozbiljno. Znam da će uskoro nova operacija i želim Vam reći da će ova mnogo brže i bezbolnije proći nego prethodne. Zato nemojte se sekirati i dočekajte je s osmehom onako kako samo Vi to umete!

    Свиђа ми се

  6. Ma idji bre, vidim ja da je sve u redu!

    Свиђа ми се

  7. 🙂 Super su slike,

    pozdrav

    Свиђа ми се

  8. veshtichanstvena

    Draga moja ili draga naša Ivana 😆
    Ti si nekako uvek ovde, pa komentarisala ili ne, pisala ili ne, deo si ovog prostora..
    Šaljem vam svima svoje želje iz dubine duše, po leptirima plavim kao nebeski svod u letnje popodne…Ti si žena-Zmaj, pa letiš i kada nisi na nebu.
    Voli te tvoja Veca

    Свиђа ми се

  9. Sta sam `tela, zaboravila sam dok sam popunjavala podatke, nisam ulogovana.
    Tu sam negde i tako to, znas 🙂

    Свиђа ми се

  10. Sve je u redu!!! Vi imate ono što nikakvim parama ne može da se kupi. Ja te svrstavam u bogate žene.
    Jedino te za čarape ne razumem. I ovi moji na poslu, svi ih navukli, a ja bosa i baš mi lepo.
    A ovo za poziranje, reklamiranje… razmisli, uopšte nije loša ideja.

    Свиђа ми се

  11. za čarape sve razumem. danas sam uključila ac da greje. svake godine ima jedan dan kad se prekobicne letnje vreme. digne se vetar i rasturi figure… i svake godine obećam sebi da ću da se selim gde je stalno leto, a onda stigne i kod nas pa zaboravim…

    lepe vam slike i vi ste lepi. i neka vas. 🙂

    Свиђа ми се

  12. E, ženska, ko je ona cicojka pored kotlića? Liči na tebe, majke mi! 😉 Svi ste srećni i zadovoljni, mada, toga svega uvek po malo fali! Jebi ga, takav je život. Valjda ćemo u jednom od narednih, naučiti šta su nam prioriteti. Do tada, uživajte i sve najbolje i vama i djacima i onim sićurcima! 😉

    Свиђа ми се

  13. Nebojša hvala na lepim rečima, moraću baš da kopam po arhivi, nekako kao da nisam ni pisala od prošlog BO. 🙄

    Свиђа ми се

  14. Deda to naše cinculiranje je izgleda prava ljubav. 😀

    Свиђа ми се

  15. Sopran evo obećavam da sada kada sam i čarape obula ima da pišem k’o navijena. 😉 😀

    Свиђа ми се

  16. Dolly danas je već 1. septembar, pođosmo u školu, a čarape na noge nekako same se natakle. 🙂 Uživajte do šestog onako do daske. 😀

    Свиђа ми се

  17. Verkić nadamo se i ne posustajemo. Hvala ti. 😀

    Свиђа ми се

  18. Stevo biće valjda i malkice bolje. 😉

    Свиђа ми се

  19. Letim Veco, ali nešto mi se čini da u zadnje vreme malo posustajem. Hvala ti na lepim željama. 😀

    Свиђа ми се

  20. Joj Dubravka ima do sledećeg leta da crknem od zime. 😀

    Свиђа ми се

  21. Dudo sve se nadam naučićemo i u ovom životu bar malkice pamentiji da budemo. 😀 Hvala na lepim željama.

    Свиђа ми се

  22. Charolijo, pa ti dosta toga još i stižeš. Ja te razumem, kao sigurno još dosta njih. Ne može se baš sve, mada se može mnogo. I naši kreću u drugi i peti i sve mi je bljak što je počela škola. Mogla bih se kladiti da je ja više mrzim nego oni :mrgreen: no, ti im, takodje, naravno neću reći. Edi vam je totalna faca, barem na fotkama…mislim ono…kako spava – ludilo!!!

    Свиђа ми се

  23. Ej znaš šta? Ti si strava lik- čak i kad si naglavačke.Vi ste jedna extrafenomenalnočarobna porodica i biće sve u najboljem redu, sve ćete to izgurati 1000% ! I toliko o tome.

    Свиђа ми се

  24. Zelena znam da si tu negde. 😉

    Свиђа ми се

  25. Kokice spremam se danas da napišem šta sve to stignem, a šta ne stignem. Malo mi se slošilo.

    Свиђа ми се

  26. Hvala Perlice, obično sam stalno naglavačke. 🙂

    Свиђа ми се

  27. Kako razumem ono za carape :-). Nego, znas sta: da tse vi svi uvek lepo ivi, zdravi i veseli, najvece je blago sto se volite i sto ste zajedno 🙂

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.