Jebena iskušenja…

Jebena iskušenja! Pa dokle više u pičku materinu?! Tačno je, važno je da smo svi živi, ali jebem mu život jebani dokle više bre? Da li se čovek oslobodi problema i briga tek kada umre??? Može li se sastaviti bar par meseci bez problema? Nisu to problemčići, nego problemčine i tako jedan za drugim lupaju po glavi, udaraju bez milosti. TRAS…BUM …TRASS…DOKLE BRE VIŠE?

Noćas sam pokušala da spavam, sanjala sam čudne snove, probudila se više od 15 puta, ustajala, šetala, molila se, htela da vrištim na sav glas, ali nisam da ne probudim normalne. I ništa. Ništa se nije promenilo. Jutros ustala kao da se ništa ne dešava. Kao da je sve normalno. Kao da sam bezbrižna i mirna. Strah me samo da ne poludim do kraja i da ne napravim neko sranje.

Da to je samo još jedno iskušenje. Da vidimo dokle ova mazga može da izdrži i hoće li izdržati? Ne znam, šta god da bude, čuće se.

Advertisements

Posted on 19/08/2010, in Boje su u nama, SVAŠTA NEŠTO, TVOJE TELO, Štrajk protiv same sebe and tagged , , , , . Bookmark the permalink. 16 коментара.

  1. O tom strahu, od toga da ne predjemo tu tanku liniju sam i ja sinoć pisala. Jebeni problemi…..eto dodjoh do toga da sam počela sve više i više psovati…….ali mazgde su čudna stvorenja.

    Свиђа ми се

  2. Verkić ne pristajem da budem mazga. Radije bih bila Edi.

    Свиђа ми се

  3. Mi već imamo njegove osobine (zar nismo lepe, drage, umiljate, verne), još da nam poraste rep s kojim ćemo veselo mahati i dve nogice da možemo još više trčkarati i eto Edija 🙂

    Свиђа ми се

  4. Ono što nas ne ubije čini nas jačim… zvuči glupo ali je tako

    Свиђа ми се

  5. Uh…meni samo treba njegova bezbrižnost, mada ni mazgama nije ništa gore. 😀

    Свиђа ми се

  6. Jao Exxx…ne želim više da jačam, stvarno mi je dosta svega.

    Свиђа ми се

  7. Iko, taman kad mislimo gotovo je, ono krene da bude gore. Nema tu mnogo matematike, samo da guraš napred dok možeš a kad popizdiš oteraš sve…. to tako mora da ide. Nije strašno, veruj mi na reč. Samo rasčisti vazduh kao posle oluje. A bez oluje ćeš pući.

    Ljubimo te!

    Свиђа ми се

  8. Maki ništa mi ne vredi da sve oteram, da nije strašno, jeste, ali opet kažem važno je da smo živi. Jebem ti život kada si samo zahvalan što si živ.

    Свиђа ми се

  9. Da, neko mi jednom rece da bi bilo dosadno kada bi bilo sve kako treba. Oterao sam ga u tri lepe. Covek jeste po prirodi mazohista, ali sto je mnogo mnogo je, verujem ti. Pusti da vreme odradi svoje, jutro je pametnije od veceri, ma znas sve…

    Свиђа ми се

  10. Sopran svanulo jutro, očekivala sam neku promenu, kad ono ništa. Kad bih samo bila pametna da nađem rešenje i da shvatim čemu ovolika iskušenja, verujem da bi mi sve ovo lakše palo.

    Свиђа ми се

  11. Свака ти част… стварно си царица… хвала драгом Богу па постоје људи као ми и то нам олакшава ову агонију… Не може нормалан човек да живи од незналица и простих људи који не схватају да живот није бесконачан него веома кратак и да га не треба трошити улудо него живети пуним плућима :)))) волети и бити вољен 🙂

    Свиђа ми се

  12. Ebi ga, Charolija, život je zaseda iza rođenja.
    Ako ti išta znači, svako dobije onoliko koliko može da izdrži. Jedino je važno da ne postaneš očajna i ogorčena žena, sve ostalo ide u rok službe koji ne može da ti slomi duh.
    A smisao sveg tog mučenja i lomatanja.. shvatićeš tek kasnije. I mada mu možda nećeš naći opravdanje, bićeš ponosna na sebe kroz šta si prošla a ostala si uspravna.

    Свиђа ми се

  13. Ženo, čovek ti je mazga nad mazgama! Vuče, tegli, tuku ga, batinaju problemi, a on gilja, gilja!
    Razumem te, potpuno i znaj, da svako od nas ima sranja pune samare. Po nekad kažemo, po nekad odćutimo par dana, pa onda kuljne, sve, i što treba i što ne treba.

    Imala i ja san, pisala o njemu. Joj, kako sam se prepala!

    Свиђа ми се

  14. Treba biti tvrdoglav, kao mazga!

    Свиђа ми се

  15. Nekom život samo iskušenja… Znam, nije fer, ali kažu da ti „bog stavlja na ramena samo teret koji možeš da nosiš“…
    Nije fer… ali mora se

    Свиђа ми се

  16. I dobijamo iznova i iznova lekcije koje treba da naucimo. Ako zmurimo i teramo uporno po starom – obija nam se o glavu sve vise i vise.

    Osim toga, ludo smo oholi, pa se nesto guramo, trtimo, kao mi da resimo a nije u nasoj moci. Strahovi stanje samo pogorsavaju i dolaze sve strasniji scenariji. Prvi korak ka boljitku je oslobadjanja od straha 🙂

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s