Nemam vremena da smislim naslov

Znam da je vreme godišnjih odmora, ali mi je jako zanimljivo što posećenost ovom blogu toliko varira da mi je stvarno mnogo smešno. Izgleda da ako hoću da me neko čuje treba samo da vas obaveštavam šta sam danas jela, gde sam išla, koliko puta smo šetali kera, da li je komšija prebio ženu, a ja ga prijavila i da negde između tih obaveštenja dodam i da mi je svega dosta,  jer kada pokrenem temu o tome kako stvarno ljudi žive u Srbiji, verovatno većina kaže: „Evo ova opet nešto kenja!“ i neće ni da pogledaju. 😀

Imala sam priliku da za ove dve i nešto godine postanem cenjeni bloger, jer mnogi i za dosta kraće vreme uspeju da „animiraju“ javnost na razne načine, ali jebi ga nisam iskoristila priliku. Ipak sam odlučila da se nikako ne klasifikujem.

Svoja sam, nisam novinar, nisam bloger, nisam pisac, nisam čak ni padobranac, ni internet manijak, nisam ni samo mama, ni samo udata žena, nisam ni kuvarica, ni kurva, ni gospođa, nisam ni astrolog, ni ekonomista, ni sanjar, ni poznavalac boja, ni prodavac cipela, nemam pojma o džudou, o ribolovu, nisam ni poznavalac ljudske duše i tela, ni poznavalac filmova i muzike…ko zna šta sve još nisam. Nisam ništa od svih kategorija i strana koje postoje na mom blogu, ali sam zato sve to odjednom. E baš to sam.

Zbrka. Samo neka je ludo i brzo. Neka se nešto dešava. Neka život ne prolazi u letargiji. Ne sme biti dosadno, jer kada je dosadno onda je opasno. Kada bih se opredelila za samo jedno, odlepila bih. Ne umem živeti tako. Ma ne želim. Da se ne rasplinjujem mnogo. (a mogla bih sada da napišem 16 i po strana).

Nemam vremena za to. Moram da idem da kupim ribu, piletinu, koka kolu, cigare, beli luk, paradajz, krastavac…i još ponešto. Moram da zapišem, kad ne zapišem pola zaboravim, jer leti mi pamet na 48 strana, pa zaboravim.

Da ispoštujem one koji vole da čitaju o mom životu da kažem, da ovaj keronja Edi sere za sve pare. Većeg seronju nisam videla. Zanimljivo je što obožava da se posere onako usput. Povedeš ga napolje, a on se od trećeg sprata do prizemlja posere tri puta. Ne vredi da vičeš, da ga prekineš i cimaš. Jok bre, sere batica onako usput. Smešan je, tupča pravi. Izvedeš ga na travu, a on zalegne, jer sve obavi još u ulazu. Sve mislim da on to meni namerno radi.

Postala sam neplaćena čistačica ulaza. Šta ima veze ? Bar nam ulaz izgleda sve čistije i čistije, jer je svima bilo teško da mesečno za čistačicu izdvoje po 200 dinara, pa je i nemamo. Ludnica. Šta sam samo đubreta pokupila sa stepenica i spratova, između Edijevih govana, ne možete da verujete.

Zašto ljudi ne žele da očiste ispred svojih vrata, e nije mi jasno nikako??? Ma šta ih briga. Kakav je ovaj naš seronja, počistiću im ja. Pičim po zgradi sa kesama, džogerom, vodom i onim što miriše, za pod. Miriše ulaz na cveće, jok na govna ovog „konja“.

Samo čekam da mi neko nešto kaže. U smislu: „Taj vaš pas sere po ulazu.“ Daaaa…naš pas je mali, voli da se posere u ulazu, ali zašto vi niste očistili ovo kilo i po đubreta ispred svojih vrata, pa mu onda otvorim vrata i saspem mu sve unutra, sem govana naravno, govna su moja koliko i Edijeva. Ovaj narod je mnogo velika stoka, to je činjenica i tačka. Ovo i tačka, rekoh da mi je uzrečica.

Odoh bre u prodavnicu, a htedoh još svašta da vam kažem. Kao nikakva domaćica, kuvarica, vlasnica psa, majka, supruga, padobranac u pokušaju…i sve ono što vam rekoh gore…pa gledajte sami.

Pričaću vam o Avganistanu, o Americi, o Srbiji, o Šutanovcu, o Tadiću, o Vukovaru….i još o pticama, kučićima, deci, padobranstvu….ma svašta nešto. Odoh, žurim, a vi izvinite ako ovaj post nije dobio ni početak ni kraj. Žurim stvarno, nemam kada ni naslov da smislim.

Advertisements

Posted on 12/07/2010, in SVAŠTA NEŠTO and tagged , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. 18 коментара.

  1. Naslov ponekad nije bitan, bitan je sadrzaj 🙂 A kerovi su takvi kad su mali, posle ce da nauci gde sta i kako treba, tj. vi cete ga nauciti 🙂 Samo polako…

    Свиђа ми се

  2. Ok. Javi se kada se vratiš.

    Свиђа ми се

  3. Srce moje, volim ja kad ti kenjaš 😀 i o politici i o deci… ma o svemu. Da znaš da te čitam uvek, i kada ne komentarišem, jer nekada mislim da sam pametnija kad ćutim, a nekada nemam šta pametno da kažem…
    Ti imaš Edija seronju, a moja kuma Kiću kojeg su deca pokupila sa ulice i dali mu ime kao da je ptica 😆 Jebi ga, šinuo čovek celo leglo na ulicu,jer mu je kuju haskija kresnuo neki komšijski ker ( sumnja se na labrador retrivera par kuća dalje ). Kića isto kao i Edi kenja i piša gde stigne, uglavnom na par koraka od ulaznih vrata iako ima celo dvorište na raspolaganju 😀

    Свиђа ми се

  4. Komšijama lepo odbrusiš “Izvinite, koliko je bilo čisto ispred vaših vrata, Edi već pomislio da je napolju!!“ Ko zna možda se neko i štrecne, pa počne da čisti. 🙂

    Свиђа ми се

  5. Potpuno se slažem sa Šunjalicom!!! 😀

    Dok sam čitala tekst, stvarno sam i mislila da će do kraja negde da stoji kako ti je neko „skrenuo pažnju“ na Edijeve radnje u ulazu, pošto su svi tu kad treba da se kritikuje neko drugi, a retko ko prvo pogleda sebe. O pohvalama da i ne govorim, to br’te postalo sramota.

    Kako god, ja moram da pohvalim, ne samo ovaj tekst, već kompletan blog. Hvala na njemu i na zdravom razumu! 😉

    Pozdrav!

    Свиђа ми се

  6. Bez obzira na sve, pogotovo što voli da serucka gde stigne, ponajviše gde nije predviđeno, lep je život s kučetom. Mnogo ljubavi daš i primiš.
    Najviše mi se svidelo:„… pa mu onda otvorim vrata i saspem mu sve unutra, sem govana naravno, govna su moja koliko i Edijeva“, što je otprilike pravo stanje stvari.
    Ali je lepo imati kucu! Mnogo!!!

    Свиђа ми се

  7. Pričaj mi malo o frci u životu. Jesam penzoš, ali mi je ceo dan ufrkisan. Dve devojčice, pijaca, igranje, šetnja, kuvanje, presvlačenje, uspavljivanje, hranjenje, pa onda kod kuće, nastavak. Doduše, moje ćerke me dočekaju sa ručkom, pa imam vremena malo da se i odmorim. A onda veš, veš, veš, veš! Kao da nas je vojska.
    Razumem te u potpunosti. Blizancima je kazna DOSADA! Moram bar tri posla istovremeno da radim, Tek onda sam zadovoljna.

    Jurcaj samo, ali se trudi da se manje nerviraš zbog onih stvari koje ne možeš da promeniš. Laj, samo, to može! 🙂

    Свиђа ми се

  8. Što se čitanosti pojedinih tekstova tiče, jasno je da ljudi više čitaju one postove koje kapiraju, ili koji imaju teme koje ih i same tangiraju. Ako obradjuješ temu koja se odnosi na manji broj ljudi..pa šta drugo i da očekuješ 😉

    Uostalom, znaš i koje su tv emisije najgledanije. Svijet nauke definitivno nije medju top pet 😉

    Свиђа ми се

  9. Ma pusti naslov i sadržaj, važno je da se čita. :-)) A i meni bi milo kada sam bar naslutila koliko kila govana je Edi israo i kako samo komšije sikću na sitno, a ćute ko zaliveni. :-))

    Свиђа ми се

  10. Čarobna! Šaljem ti 🙂

    Свиђа ми се

  11. A baš sam čekala da vidim vaše iskustvo sa Edijem u stanu…pa da se latimo i mi (na trećem spratu) ili jok…Ovako…pošto ni mi nemamo čistačicu jer je isto svima bilo skupo platiti 200 din mesečno za čistoću…mislim da će kuso sačekati da imamo neko dvorištance (jednog lepog dana). A ono drugo…što se tiče tema, ja ti se u pljuvanje po dešavanjima ama baš nikako ne razumem jer ono…nisam bila obaveštena 😉 a baš nisam ni u toku. Tako da – baš me usreći kada nam ispričaš gde se sve Edi pokakio 🙂

    Свиђа ми се

  12. Kokice, Edi je dobar ko ‘lebac 🙂 , već su mu mnoge stvari jasnije i nije stvarno puno zahtevan. To što mu se sviđa da se pokaki u ulazu i nije toliko loše, važno je da to ne radi u stanu, a ulaz je sve čistiji. Čini mi se i da nam je kuća sređenija, jer deca za svaki slučaj posle igre baš sve igračke sklanjaju na mesto, manje posla za mene. 😆

    To što živi u stanu mislim da mu uopšte ne smeta, naročito po ovoj vrućini, jer je unutra prijatnije, a mi nažalost još uvek nismo potpuno mobilni. Jedva čekam da ga odvedemo na reku, more, jer obožava vodu. Vredi svaki minut pažnje koji mu poklanjamo. Obožava decu, a i oni njega i ovakvog psa bih svakom preporučila. 😉

    Свиђа ми се

  13. Sopran, stvarno je mnogo velika pamentica, svakim danom sve više napredujemo i mi, a i on. 🙂

    Свиђа ми се

  14. Mi za sada uživamo u sekinom kusi, o njemu jednom prilikom 🙂 (njoj, pardon) a malko se bojim za papagaje i 50kvadrata životnog prostora na nas četvoro. Daj bože, biće posla, prodamo stan i selimo se u kuću…jednog lepog dana…jel…

    Свиђа ми се

  15. Kokice u ovom stanu je vec ziveo pas.Mi imamo dva papagaja i nije nikakav problem sto je i pas tu.Dvoriste nije izgovor sto ne nabavite psa.Pas je velika obaveza pogotovo dok je mali ali kako raste tako i uci traze paznju i mnogo ljubavi svakome ko nije spreman da mu pruzi 110% od sebe ne preporucujem da drzi psa.

    Свиђа ми се

  16. electrasdreams

    Jedno sigurno JESI! Blizanac!

    Свиђа ми се

  17. Kako bre neće da te čitaju?
    Ono, nije zabavno da pišeš o politici i tamo nekoj usranoj državi dok imaš zanimljiv život sa zanimljivom sobom u njemu. 🙂

    E ova ti je najbolja: pa mu onda otvorim vrata i saspem mu sve unutra, sem govana naravno, govna su moja koliko i Edijeva. Ovaj narod je mnogo velika stoka, to je činjenica i tačka. 😀

    Živa bila ti meni bar još 400 godina a posle toga da se rodiš ko muško i da pišeš blogove o ženama koje zvocaju, fudbalu i možda nekim kolima..šta li 🙂

    Свиђа ми се

  18. e jebeš post kad ni naslova nema 😆 hahhaa izvini ali morao sam :mrgreen: i šta ti znači ono „nisam ni sanjar“ to je kao neki prestižni bloger?? idi begaj breee …

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s