Nezvani gost

Jednostavno se pojavio. Uvukao se neprimetno pod kožu, u srce, u sve delove tela. Daje sve od sebe da me razori, da me savlada. Tera me da se neprestano krećem, da stalno nešto radim, budi me noću po nekoliko puta i diže ujutru iz kreveta nešto posle šest. Manijakalno me primorava da perem, čistim, peglam, sređujem i uređujem. Da imam baštu, sigurno bih je do sada prekopala 15 puta.

Ne da mi da plačem, a znam da bi mi lakše bilo, ne da mi ni da se smejem. Smeta mi dok pišem, jer je svestan da ću ga se tako najpre rešiti.  Kao da on umesto mene pripaljuje cigaretu za cigaretom. Kada li samo stignem toliko da popušim, kada se ne smirujem?

Nije pubertet, nije PMS, nisam trudna, nisam u klimasku, ne pijem AB pilule, ne pijem lekove, nisu neki hormoni u pitanju… Provalila sam ga, moj trenutni neprijatelj ima prosto ime, zove se NEMIR. Sigurno i vas često posećuje, sa razlogom ili bez, ali kod mene kao da se uselio na neodređeno vreme.

Svojom ludom hiperaktivnošću pokušavam da ga se otarasim, da se izmorim, pa da stanem, da se suočim, razmislim, ali bezuspešno. Nikako se ne mogu umoriti. Grozan jedan gost.

E nećemo tako prijatelju. Sada kada ti znam ime, rešiću te se. Slušaj me ovamo. Ne možeš ti mene pokoriti i pobediti, pa nisu uspeli ni jači od tebe. Šta si ti naspram tuge, depresije, krivice…? Pih, mačji kašalj. Ma šta si ti u stvari i šta hoćeš od mene? Jesi li ti lud?

Ti si jednostavan, bezrazložan Nemir, koji misli da je našao pogodno tlo za svoj rast i napredak. JOK!!! Ne dam! Neću te hraniti, neću te zalivati, neću ti dozvoliti da pobediš. Ti Nemiru jedan. Misliš da me možeš lako savladati, da ti se predam, da zavladaš? E moj ti, pa i mnogo jači od tebe nisu uspeli.

Gledaj samo kako ću se sada isplakati ko zna zašto, a onda ću ti se smejati u lice  dok ne pukneš od muke. Ti glupi dosadni Nemiru. Gledaj samo kako ću pustiti Kalte do daske, pa Panteru i igrati i skakati po kući dok se komšije ne pobune. Znači do sutra, ako izdržim. Ma svašta ću da pustim do daske. A onda…puna kada penušave, tople, skoro vruće vode, uz sveće i Fejte, malo samoće i rezime. Glupi, glupavi Nemiru, na pogrešnu zverčicu si se nameračio, ali znaj da te poštujem.

Znam ja, nisi se ti tek tako pojavio. Ma znam i da nisi ti kriv. Izvini ako sam te nešto uvredila Nemiru moj, ali smetaš mi. Vreme koje dolazi će biti teško, ali samim tim tvoje društvo mi je suvišno. Izvini druže, ali ‘ajde ti sad svojim putem.

Ma, molim te. Hajde polako, prijateljski da se pozdravimo. Ostavi me, snaćiću se i bez tebe, budi siguran. Treba mi malo sna, pusti me da se saberem. Pusti me da nastavim dalje. Hvala ti što si mi za naš rastanak dozvolio da napišem ovo, drugačije te se nikako ne bih od tebe oprostila. Ne pravi od tuge nauku, znam da ti je ona sestra. Zbogom Nemiru, mislim da je pošteno ovako, da ti u oči kažem sve što želim. Vidimo se nekom drugom primerenijom prilikom, a do tada svako svojim putem. Hvala ti za sve.

Advertisements

Posted on 20/05/2010, in Boje su u nama, SVAŠTA NEŠTO, TVOJE TELO and tagged , , , , , , . Bookmark the permalink. 23 коментара.

  1. Za to imam par efikasnih resenja. Prvo, popij bromazepam i dve casice rakije 🙂 Zaspaces kao balvan! Drugo resenje je da jednostavno skreces misli kad god ti dodju, da se trudis da ne razmisljas uopste 🙂 Kod mene je ovo drugo delovalo par puta, a prvo sam cuo da je strava 🙂

    Свиђа ми се

  2. Sopran, ne pijem lekove, ali možda opletem po rakiji. 😀 Dobro mi je sada, da mi bolje, možda i ne može biti. Ne dam se. Ne znam koliko ljudi zaista razumeju da je pisanje najbolja psihoterapija. 😀 Hvala na savetima. 😀

    Свиђа ми се

  3. i kod mene dolazi taj gost… Izbegavam ga maksimalno.. 😛

    Свиђа ми се

  4. Ne uspeva mi uvek, ali uglavnom goste nepozvane izbegavam!

    Свиђа ми се

  5. ma, pokvarenjak je to, ali, na svu sreću, ume da se umori…

    Свиђа ми се

  6. Jeste nepozvan gost, samim tim nije baš dobrodošao, ali…
    Da nije tog nemira, ne bi bilo ni ovog pisanija, ne bi bilo ideja, ne bi bilo punog doživljaja života… ne bi bilo tebe takve kakva jesi.
    Razumem kako ti nemir ponekad izaziva osećaj razaranja i tera te da goriš „na trojci“ pa se uplašiš da ćeš da pregoriš. Ipak, zamisli da nemira nema – kako bi bilo dosadno! Sve bi ti bilo ravno „do Kosova“, ništa te ne bi vuklo da „prekopaš baštu 15 puta“, ronzala bi po kući bez određenog cilja… i mada bi ti srčani ritam bio uredan i krvni pritisak kakav se poželeti može, mislim da ti ne bi godilo. Uostalom, kad je doziran, nemir je poželjan.

    Свиђа ми се

  7. Sanja ima Nemir svoje momente, naročito je neprijatan kada je bezrazložan, e neće moći. Teramo ga na sve moguće načine. Najbolje je muzikom i šašavljenjem 😉

    Свиђа ми се

  8. Stevo i ja se trudim, ali kad već dođu na vrata, prosto iz neke kulture ih pustim da uđu. 😉

    Свиђа ми се

  9. Šunjalice ako se ne umori, jedini način je ovako ga, ko ja, na silu isterati. 😀

    Свиђа ми се

  10. Da Miljo, zato mu se i zahvaljujem na kraju. 😉

    Свиђа ми се

  11. Šta ga moliš? Ja svoj isteram u hodnik pa nek cvokoće u mraku..imam ja sad vremena da se bakćem sa nemirom..pih!

    Свиђа ми се

  12. Teraj ga bre u tri lepe sta ga molis, dosada je to nevidjena, znamo se on i ja vrlo and veoma dobro, ali crkne i on, ne moze doveka, ja kad ti kazem! 🙂

    Свиђа ми се

  13. Postoji jedan mnooogo lep način za oslobođenje od nemira :mrgreen: Em lep em korisno

    Свиђа ми се

  14. electrasdreams

    A da pocnes da heklas, a?

    Свиђа ми се

  15. muzika i budi komšiluk

    Свиђа ми се

  16. Nek si ti njemu rekla ali si mu se kulturiška i izvinula. Ko ga šiša kada nema pojma na koga se nameračio. Samo napred, ti si jako, nema taj šanse 😉

    Свиђа ми се

  17. Dobro si rekla: Vreme koje prolazi… pa, svesna si toga da prolazi, da živiš SAMA sa svojom decom, eheeeej, SAMA, ženska glavo, kakav nemir, kakvi, bakrači, to je ona druga Ivana utripovala da ne može sama, bre ženo, ona je kriva, pa sa njom popričaj, onako ljudski i pripreti joj: NE MOŽE NEMIR, NE MOŽE PLAKANJE, SVE OTERAJ, živiš svoj život, SADA SI JAČA NEGO IKADA, da li si ti svesna toga! Malo da te prodrma tetka Duda, „carica“- blizančica. Ja moju drugu Dudu, često ispičkam pred ogledalom, tako mi najlakše i uostalom, ja sam ovde i tu, a ona je samo na ogledalu! Ajd, srećno, vu-gla re-go i vaj-pli, žeš-mo te-bra! 😀 😀 😉

    Свиђа ми се

  18. Sviđa mi se kako si to napisala!!
    Pokvarenjak jedan!
    Vidim da ti nedostaje muž… uh…
    Svaka čast na hrabrosti.

    Свиђа ми се

  19. Šineš jednu domaćicu radžu, a onda red heklanja pa red fircanja i ne mož’ da omane :mrgreen:

    Свиђа ми се

  20. Bezobrazan bio taj neki nemir 🙂

    Свиђа ми се

  21. Hm…čitam sada posle više od 6 meseci i posle svega što smo prošli i ostavili za sobom, ovaj post i kristalno mi se razjasni šta je Nemir hteo da mi kaže.

    Свиђа ми се

  1. Повратни пинг: Imam rođendansku želju | Charolija

  2. Повратни пинг: Celu noć i celi dan... | Charolija

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s