Nostalgija za brdima

Pisao naš drugar Grmuša, a ja eto sad nešto mislim. Pih što bih volela da sam neka lepota od žene.  Nisam ja mnogo ružna, nego da sam ono baš, baš lepotica i da mi pamet kompenzuje lepota.Nisam ja mnogo ni pametna, ali ovo malo što jesam da mi je otišlo na lepotu, bila bih na konju, bre.

Pa onda da se samo mislim šta da obučem, šta mi sa čim ide, koje cipelice, suknjicu, koju kremicu i parfemčić da kupim, na koje fensi mesto da odem da ljudi vide moju lepotu i moj instančan ukus. Da se mislim, da l` sise da povećam za broj ili za cela dva. Da se samo smeškam silikonskim usnicama i trepćem okicama sa sve trepavicama od dva`est santima, a pamet da mi je ostala negde usput.

A jok ko ja, sedim na terasi u beloj potkošulji, farmerkama i bosih nogu i mislim šta da spremim ovoj svojoj nejači da jedu. Marko sedi ispod stola i peva „picke, picke…cke,cke…“, a ja gledam u jebanu zelenu ravnicu i po neki motor koji prozuji i pravi mi zazubice. Jebo ga otac, šta mi ovde proleće i podseća me da ja to ne mogu. I još nešto, ne trebaju mi silikoni, ali mi treba brdo. Hoću li ikada zavoleti ovaj pogled što piči do čak tamo u pičku materinu, bez jedne jedine prepreke?

Nije da mi ne prija ni malo, prija mi sve što donosi sunce, proleće i leto, ali tako bih se rado popela na neko brdo. Jedva čekam da malo odem kući. „Pa gde si sad, jebi ga, ako nisi kući?“ Ne znam što, ali ja sam pristalica onoga „samo jedno mesto na svetu se zove dom.“ Samo tamo ne moram da mislim ništa, sem gde ćemo da izađemo, šta će ko da obuče i kako što bolje da se provedemo.

Neko drugi misli šta ćemo da jedemo, da li je okačen veš, da li je ispeglano, oprano i sve ostalo. Volim što sam dete, a meni kao svakom detetu nedostaje mama i sve ono što jedna mama pruža svom detetu.  Još ću se i rasplakati onako detinje.

Blago mojoj sestri, njoj je mama uvek tu. Sa posla svrati kod mame i jednostavno pita „šta ima za ručak, je l’ došao Nikola iz škole, je l’ svraćao Dušan, jesi li mi završila ono možda, hoćeš da pijemo kafu?…“ i tako svašta nešto, a ja sam čak tamo daleko od tog našeg doma u jebenoj ravnici, sa pogledom u pičku materinu i gomilom obaveza, bez ikoga da me makar pita: „Možeš li dete?“.

Svako bira svoj put i pravac, svako sebi život tera na onu stranu koja mu najviše odgovara. Moj život je uvek bio moj, uvek sam bila samostalna i svoja, ali jebi ga brate, imam valjda i ja pravo da mi nekad bude teško.

I tako kao i uvek, krenem od jedne teme, a završim na dva`est petoj, nema veze. Sad ću Marku da pustim „Riječke pičke“ da dete ima „podlogu“ dok peva, a ja odoh da pohujem tikvice. Sutra će biti još lepše, nego što je danas. Divan dan je ovaj petak, pa ma šta da imam u glavi. Koji će mi kurac lepota. Najbolja sam ovakva. Živi bili vi meni.

Advertisements

Posted on 14/05/2010, in Boje su u nama, NAŠA DEČURLIJA, SVAŠTA NEŠTO, TVOJE TELO and tagged , , , , , , , . Bookmark the permalink. 56 коментара.

  1. Ma, jebeš bedačenje. Da smo mi živi i zdravi. 🙂

    Свиђа ми се

  2. Pa jes’, sve si u pravu. Nem’ sta da dodam.

    Свиђа ми се

  3. milininsvet

    Ti si Carolija ,docaraj brda i sve sto ti srce iste…

    Свиђа ми се

  4. Pms garant!

    Свиђа ми се

  5. Bre Zelena tebi sve pms. 😀 Nije garant. :mrgreen:

    Свиђа ми се

  6. electrasdreams

    Hm, neizdrz?

    Свиђа ми се

  7. Baš neizdrž Elektra, ali ispraznim se ovako, pa mi posle lepo i lako sve. 🙂

    Свиђа ми се

  8. opet me zelena pretece sa komentarom :)))
    Odoh i ja da slušam Riječke čke… čke…
    hehhe

    Свиђа ми се

  9. Džiadžojka

    Ako nije pms onda si opet trudna. 😀
    Dođi kod nas na kop, uzmi ono što odbace pa naslaži tamo kod tebe, i eto brda. Na kraju – ko se i sanka danas? Više ni sneg nije što je bio…

    Свиђа ми се

  10. dođi bona kod mene
    gdje god pogledaš brdo i planina 😉

    Свиђа ми се

  11. Čarobna, imaš moje puno razumevanje! Jbg, ni kod mene nema brda, ma nema ni brdašca! Ej, u petak klopali isto: pohovane tikvice! Mi živi, a ti budi kakva jesi. Lepi pozdravi!

    Свиђа ми се

  12. Jedno do dva brda je sasvim dovoljno, možda čak poželjno.
    Ja živeh okružena brdima (ljudskim i geografskim), posle izvesnog vremena imaš utisak urušiće ti se na glavu…Pozz!

    Свиђа ми се

  13. Ivane Zelena uvek svuda stigne prva, nenadmašna je. Udri brigu na veselje, bolje da pevamo, nego da plačemo. 😀

    Свиђа ми се

  14. Dži e jesi opičena, samo mi još fali da sam sad trudna. Pu, pu, pu… 😀

    Свиђа ми се

  15. Doli e jes’ milina kod vas, uh još sada kada je sve ozelenelo. Uživaj malo i za mene. 😀

    Свиђа ми се

  16. Stevo koliko sam razumela ti si već dugi niz godina tu u ravnici, pa si se valjda do sada i navikao.

    Kada sam došla ovde, zagledala se kroz prozor, zove me muž i pita „šta radiš“, a ja kao iz topa… „evo ništa, zagledala se u brda.“ U roku od odmah je došao kući, da vidi da li sam dobro, a ja jadna zevala u daljinu u neke oblake koji su mi samo zaličili. 😀

    Свиђа ми се

  17. Dina jes’ zeznuto kada se ljudska brda obruše na čoveka. Dobro je da si se izvukla iz toga. 😉

    Свиђа ми се

  18. A da imas brda kukala bi za ravnicom, cut bre tu, trenutno te spicilo i jeste pms, ja kad ti kazem, ne znas ti pojma 😀

    Свиђа ми се

  19. Iskoristi zidove i oslikaj ih kako treba, tj. brdovito, da, bar, jedan gleda na ‘pravu’ stranu, baš kao i ti, kad pogledaš u njega. 😀

    Свиђа ми се

  20. Ma možeš ti to, znam ja, vidim, pišeš. Padne čovek nekada u bedaru, ali barem nikada nećeš dobiti od „nekog“: JA SAM TI OTHRANILA DECU!
    Tako sam ja bila zapiždjena i želela da ih sama othranim! A žive roditelje imala i pri ruci! I, eto, tražila – dobila!

    Ma, možeš ti sve Char, pa dve vas je, ne zaboravi! 🙂

    Свиђа ми се

  21. Joj Zelena jebem te blesavu baš. 😀 Pa koliko traje taj pms? Je l’ to sa godinama tako dolazi, pa da ceo mesec budem peemesična? :mrgreen:

    Свиђа ми се

  22. Šunjalice pošto se već neko vreme premišljam kako da okrečim stan, možda i poslušam tvoj savet, pa spičim neki fototapet brda i planine. 😆

    Свиђа ми се

  23. Dudo u pravu si…mada sam sigurna da mi to moja majka nikada ne bi rekla, ali zato ova njegova bi mi sigurno prebacila nešto, pa da je smrvim u sekundi. :mrgreen:

    Свиђа ми се

  24. Kako mi je ovo poznato i blisko !

    Свиђа ми се

  25. Nekad ti dodje takvo raspoloženje, posebno kad je ružno vreme… Ali lepa je i ravnica, zavolećeš je.
    Teško je sam preuzeti sve obaveze, posebno tebi sa toliko dece. To ne može svako. Ja ni sama o sebi nekad ne mogu da brinem!

    Свиђа ми се

  26. Ja se isto tako jedva navikla na ravnicu kad sam otisla.. pa se posle jedva navikla da nema ravnice.. 😀 Valjda je normalno da nam nedostaje bas ono sto nemamo u tom trenutku. 🙂 E sve mogu da zamislim, al’ da skaces iz aviona sa trepavicama od 20 cm i silikonima u ustima, ne moooogu 😀 😀

    Свиђа ми се

  27. Afroditta onda ti je sve jasno 😉

    Свиђа ми се

  28. E ja tek sad videh ovaj post, nesto me zeza FeedDaemon… Samo mi nije jasno, sta si pustila ono detetu??? 🙂 Svakom dodje trenutak da se smori, ali to brzo prodje pod naletom bitnijih svakodnevnih gluposti 🙂 Tako da samo opusteno, do sada je garantovano proslo. Pozdrav

    Свиђа ми се

  29. Imaš brda kod mene, pa kad ti treba, idi i gledaj 🙂 Do tada, ja redovno obilazim moju Slavoniju i uživam, za sve nas 🙂

    Свиђа ми се

  30. Svako se s vremena na vreme rastuži, tek onako, došlo mu… Čovek je ipak „misleće biće“. Posle to raspoloženje smeni radost, tek onako, od života, došlo mu…
    Nemoj da misliš da sam pesimista ili da sam zlobna pa ti stajem na muku, ali postoji termin u psihologiji (i u psihijatriji) koji se zove ravničarska depresija. Ako nije to, onda je stvarno PMS. A ako nije ni to, onda je „misleće biće“.

    Свиђа ми се

  31. Ajde, šta je sad ovo, pa nije valjda da si pomislila da je ona mala teniska fufica bolja od tebe 😉

    Kad budeš u prilici, navrni do BL 😉 Brda, vala, imamo za izvoz 🙂

    Свиђа ми се

  32. I … da, zaboravih da komentarišem brda. Pravo da ti kažem, ja rodjena u ravnici u kojoj uživam, zaista. Volim nepregledna kukuruzna i žitna polja, suncokrete, pa onda na sred polja drvo, kao stražar, salaše, naša sela, sve mi je to divno. Iz tih razloga mi ne nedostaju brda. Volim da ih gledam iz aviona, na tv, ali uživo, ne fale mi. Tako je, ko je uz šta odrastao, to mu je! Verujem ti da patiš za brdima! Drži se Char jer ti si žena Zmaj! 😉

    Свиђа ми се

  33. A pre fototapeta, sa svojom vojskom, odradite zid po svom viđenju, ako, kojim slučajem, stradaju i drugi zidovi, nije dugotrajna tragedija, ipak treba da se kreči. 🙂
    To mi je jedna od dražih uspomena iz detinjstva. 🙂

    Свиђа ми се

  34. Breskvice i ja često o sebi ne brinem, ali o njima treba, pa sam uvek tu za njih. 😀

    Свиђа ми се

  35. Rainbowice…imali smo i takve primerke padobranaca…sa sisama do nosa i usnama a la Karleuša. Sve se može kad se hoće. 😆 😛

    Свиђа ми се

  36. Soprane istina je da je to prošlo, ali došlo nešto drugo i tako…ide život. A to što moje dete peva im je omiljena pesma. 😀

    Свиђа ми се

  37. Skaute ja ću ipak u Šumadiju, tamo me srce vuče… 😀

    Свиђа ми се

  38. Miljo dobrodošla, ma ta ravničarska depresija sigurno postoji, gde god pogledaš, a ono raaaavno do čak tamo, pa i ako stigneš tamo ono opet raaaavno. Prošlo je već, pa da je i PMS bio. 😀

    Свиђа ми се

  39. Dudo uvek se setim tri momka iz NS koji su putovali busom sa nama, na povratku sa mora…za malo su momci plakali, „hoću moju ravnicu, jebem ti ova brda više.“ 😀 To nam je što nam je. 😉

    Свиђа ми се

  40. Joj Šunjalice da nam vidiš zidove samo. 😀 Marka je kratko držalo, ali zato je Ana obeležila svaku moguću površinu. Ima tu svega. Ma stvarno mi dođe da kupim boje i da im da da sami ukrašavaju stan. 😆

    Свиђа ми се

  41. Milko sunce ti blesavo… 😀 Doćiću letos, pa makar samo na pivo, sa tobom u parku, pa da se odmah vratim. 😀

    Свиђа ми се

  42. Domaćice manje zbori da ti ručak ne zagori, mislim tikvice 😛 i samo tako nastavi. Meni je drago što si baš takva 😉

    Свиђа ми се

  43. 😀

    Pivo, dva, sedam, osam.. 😉

    Свиђа ми се

  44. Glavu gore, imaš decu koja imaju mamu i imate jedni druge. Samo malo da porastu, pa će te oni pitati, mama, možeš li?

    Свиђа ми се

  45. E vala živela ti nama baš takva kakva jesi 🙂
    I.. kako si danas mila?

    Свиђа ми се

  46. Perlice pravo da ti kažem, nemam pojma kako sam. Stislo me sa svih strana i ne pušĆa. Plašim se samo da ne završim na psihijatriji. 😆

    Свиђа ми се

  47. Kad možeš da furaš film u glavi dok čitaš, to je ono pravo… Da, ovo je baš pravoo. Čestitam na nagradi i radujem se kao da sam je ja dobio.

    Свиђа ми се

  48. Hvala Archibalde. 🙂

    Свиђа ми се

  49. Pročitah ponovo ovaj tekst ali sada u formi knjige kao deo Blogopedije i mogu ti reći da sve mnogo drugačije izgleda kada se čita u formi jedne knjige. Međutim jedno je sigurno, luda si ko struja. Šalim se. Drago mi je te poznajem 😉

    Свиђа ми се

  1. Повратни пинг: BlogOpen – SocialOpen 2010 » Blog Archive » Napravljen širi izbor tekstova za Blogopediju

  2. Повратни пинг: Blogopedija 2010 | Bedno piskaralo

  3. Повратни пинг: Blogopedija 2010/ Poljubi kišu « Crnaperla's Blog

  4. Повратни пинг: LitetaLog.com u Blogopediji 2010 | LiteraLog.com - blog koji se čita jednom rukom

  5. Повратни пинг: Kako sam dočekala limun - Moj svet muzike

  6. Повратни пинг: Krčkanje [blog, Blogopedija, blogopen i ostale najave] « Paramparčad

  7. Повратни пинг: Baclink watch for www.DedaBor.com | D E D A B O R

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s