‘Ajde malo da se pljujemo…

Imam neodoljivu želju da vam nešto pišem. Šta i kako nemam pojma?

Postali su mi dosadni moji postovi, koji su drugima možda još odavno dosadili, ali verovatno mi sujeta nije dozvoljavala da tako nešto priznam sebi, a vi niste hteli da budete grubi prema meni. Hvala vam. 😀 Ima i još nekih koje više ne mogu da čitam i ako su kvalitetni pisci.  Ne zato što ti ljudi loše pišu, ili pišu nešto što me ne zanima, već zato što znam šta da očekujem od njih i više me retko šta oduševi. Dugo čitam blogove, pa se pitam da li uopšte ima svrhe čitati jedno te isto, upakovano malo drugačije.

Hiperaktivna sam danas, pa bih nešto novo da izmislim, a ne znam da li umem. Jedan od mojih današnjih twitt-ova glasi: „hoću nešto…znam šta…ali ne umem da tražim pomoć koja mi treba, jer ne umem da objasnim drugima šta to hoću :))) “ Treba mi pomoć, ali čak i ne umem da je tražim, opišem, ne umem da postavim pravo pitanje majstorima koji mi mogu pomoći, a znam da bi mi pomogli. Samo želim da unesem neke novine u ovaj naš svet koji mi postaje jako dosadan. Sama ću naći rešenje za taj problem.

Nego, nekako tek sada mogu da kažem, da stvarno razumem prepucavanja između Blogowskog i Eniaca od prošle godine.  Sada bih se ja tako rado nakačila nekom na grbaču, ali da se ne ljuti, ne svađa, ne pljuje, ne psuje, nego da uzvrati bez zle namere, onako „muški“. Nemam nikoga toliko bliskog da bih tako nešto uradila. Moj blog je postao jako dosadan, a to mi baš smeta. Kao da samo ja imam muža, decu, porodicu. Kao da samo ja imam neodoljivu želju da skačem iz jebanog aviona, kao da samo ja hoću da odem odavde, kao da samo ja….jebem li ga…ja pa ja. 😀

„Trla baba lan, da joj prođe dan.“ Volimo tu pesmu i često je pevamo u kući sa decom, a ona baš opisuje ono što ja uglavnom radim na ovom blogu. Nerviram sama sebe,…breee.  Volela bih da imam neku moć da dignem neku, nazovi, revoluciju. Ne zbog posete, reklame, ne zbog jebem li ga koje kakvih gluposti, već čisto onako…dešavanja radi. Ma neka bilo ko digne tu blogovsku revoluciju, rado ću da se priključim.

Ako vam do sada nije dosadilo da se slažemo jedni sa drugima, da hvalimo jedni druge, da čestitamo, da ogovaramo povremeno, budite sigurni da će vam dosaditi.

Nije ovo ono što sam htela, ali iskoristiću moć ovog medija, pa ću da vas izazovem.  Nećemo da se udaramo nisko, ipak smo mi prijatelji, ali hajde malo da se pljujemo. Spremna sam, ako ste i vi hajde da počnemo. Šta vas najviše nervira kod mene ili kod nekih drugih blogera? Rado ću vam reći kada i kako vi mene nervirate ili kada ste to već uradili. Ko će prvi da počne?